Jump to content
JESSY

Šta je to što krijete čak i od sebe?

Recommended Posts

man-390342_1920-300x200@2x.jpg

 

Ljudi su majstori samoobmane. Baveći se sobom, Niče je zaključio da je svako najudaljeniji od sebe. Jer, ako želite da sačuvate tajnu, morate da je sakrijete i od sebe. Ali, te tajne mogu da se pojave niotkuda, i u skoro svemu: od neumesnih šala do strašnih zločina. Ta senka u nama pravi rupe u maskama koje nosimo, navodi nas da delujemo iracionalno, i pritom da se zbog osećaja srama, zbunjenosti, neprihvatanja, tuge, odričemo tog dela sebe i odgovornosti za ono što radimo ili govorimo.

Strah da će nas neko prozreti, da će skinuti masku i reći „oh, to si samo ti” nije jedini razlog skrivanja. Skrivamo se i od sebe i sopstvenog zaključka „a, to si samo ti”.

Ono što o sebi krijemo pred sobom su stvari sa kojima se nismo suočili, a to se najčešće dešava jer je takvo suočavanje suviše bolno, kaže za Nedeljnik Ina Borenović, psiholog i urednica sajta „Psihoverzum”. Ponekad je, kako zaključuje naša sagovornica, ono od čega bežimo u nesvesnom, pa se raznim mehanizmima odbrane borimo da tamo i ostane, jer je tako – naizgled – bezbednije. „Još je Frojd pisao o potiskivanju kao primitivnom, ali moćnom mehanizmu odbrane. Potiskujemo (ili koristimo neki drugi mehanizam odbrane; na primer negiramo ili maskiramo u nešto drugo) upravo ono sa čime nam je neprihvatljivo da se nosimo, a s obzirom na to da smo društvena bića, onda se takvo potiskivanje dobrim delom odnosi na one aspekte nas koji su povezani sa kontaktom sa drugim ljudima. I taj deo odlično objašnjava Jungov pojam Senke, koja je takozvani tamni deo naše ličnosti.”

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ljudi su vrlo kreativni i spretni u tome da izbegavaju ono od čega beže, zato što je to neprijatno ili bolno. I to neretko može biti vidljivo i laicima, kaže Ina. „Ono što krijemo, uvek izbija na površinu, samo je pitanje na koji način. U osnovi mnogih psihičkih problema nalaze se upravo nerazrešeni konflikti raznih vrsta, među kojima su i konflikti koje imamo sa samima sobom. Bežanje – tačnije izbegavanje nečega – uvek služi nekoj svrsi, koja je najčešće zaštita nas samih od bola i neprijatnosti. Dugoročno, ta „zaštita” dolazi sa velikom cenom, pošto bi to bilo isto kao da vozite automobil kom je otpao auspuh i umesto da ga popravite, vi i dalje vozite, nadajući se da će sve biti, nekim čudom, u redu. Auspuh će otpasti u najgorem trenutku – posred poljane gde nemate signal za mobilni. I iskobeljati se iz te situacije biće drastično teže i skuplje nego da ste odmah popravili auspuh. Potpuno je isto i sa našim unutrašnjim svetom – što više negiramo ili ućutkujemo ono što nalazimo nepodobnim da bude deo nas samih, to je cena koju ćemo kasnije, kada trenutak suočavanja postane neminovan, platiti potencijalno veća. Ne postoji efikasan način da pobegnemo od samih sebe.”

Ina kaže da ono što krijemo od sebe i drugih, a nesvesno je, može se manifestovati na brojne načine: kroz snove, omaške u govoru (o čemu je opsežno pisao Frojd), pa kroz ponašanja koja su naizgled nelogična i neutemeljena, a u stvari su objašnjiva onim što nesvesno biramo da ne pokazujemo. „Kada nešto „dobro” (dobro u smislu efikasno, ne i konstruktivno) krijemo od sebe, može proći mnogo vremena dok ne otkrijemo šta je to. Ako je to nešto što nam je važno, onda nas to što krijemo može sputavati u tome da postižemo svoje ciljeve ili živimo ispunjen život. Zato je važan aspekt mentalnog zdravlja samorefleksija, odnosno razvoj i podsticanje samosvesti. Drugim rečima: sedi i malo razmisli o svojim postupcima, obrascima mišljenja i emocionalnog reagovanja, pa izvuci iz toga neke lekcije i zaključke za ubuduće.”

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad se osetimo poniženo zbog nekog neprihvatljivog aspekta sebe samih susrećemo se s unutrašnjim saboterom. Kada reagujemo emocionalno na nekoga ili nešto, jer nas podseća na nešto nerešno u našim životima. Kada mislimo da smo uvek u pravu, tj. verujemo pre sopstvenim mislima. Kada ne priznajemo sebi da nešto osećamo, recimo ljubomoru iako proveravamo partnerove poruke. Kako da znamo da obmanjujemo sebe? Da li i tada sebe obmanjujemo da znamo šta to krijemo od sebe tj. kako da znamo da nas naša podsvest ne laže podmećući nam pogrešne uzroke kako bi sebe spasla? Postoje dobri razlozi zbog kojih nikad ne pogledamo u sebe. Onda kada se samoubeđujemo da se držimo pod kontrolom, može da se dogodi da nam je baš sve izmaklo ispod nogu.

jez-timms-139495-unsplash.jpg

„Ono što krijemo često sami ne možemo videti baš zato što spada u sadržaj nesvesnog, što znači da mi nemamo kontrolu nad njegovim ispoljavanjem”, kaže Ina Borenović. „Zanimljiv primer bio bi neki drugi mehanizam odbrane u ovom kontekstu: recimo, reakciona formacija. To je mehanizam odbrane u kom se neki za nas neprihvatljivi impulsi ili obrasci ponašanja i mišljenja pretvaraju u svoju suprotnost. Na praktičnom primeru, to je osoba koja vam se smeši i prijatna je, ali vi prosto osećate da se ona smeši previše, da je u njenom stavu nečeg neprirodnog. Ako umete da gledate, osoba vam daje do znanja da smeškanje ima funkciju prikrivanja onoga što stvarno misli o vama. Mi to možemo videti, ali ne možemo znati da li osoba to čini svesno ili ne. Od sebe i od drugih možemo kriti ono što procenjujemo da treba sakriti i na svesnom i na nesvesnom nivou.”

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako te „mračne” tajne izmamiti u svesnost? Kako naterati sebe da se suočimo sa sopstvenim najboljim i najgorim: neprijatnim mislima, skrivenim fantazijama, marginalnim osećanjima, tabuima?

„Bežanje od stvari koje su nam bolne i teške na neki način jeste automatska reakcija za mnoge od nas, pošto niko ne želi da ga boli i da mu bude teško”, kaže Ina Borenović. „Međutim, trenutak kada princip realnosti mora da zameni princip zadovoljstva dođe uvek – i zato je bolje da ga sami upriličimo i to što pre. Kako prolazi vreme, zadatak Ega je da premosti jaz između Superega i Ida i zato upravo na njegovom osnaživanju je pametno da radimo. I kao što piše na ulazu u drevno starogrčko proročište Delfi, „Upoznaj samoga sebe”, to je prvi korak ka tome da sa sobom budemo u dobrim odnosima: da nam Superego ne guši Id, niti da Id pravi ekscese sa kojima Superego ne zna kako da se nosi, dok je Ego rascepljen između ove dve sile, od kojih svaka vuče na svoju stranu. Ono što je nesvesno, a želimo ga prevesti u svesno, može se osvestiti na nekoliko načina – samorefleksijom, kroz razgovor sa ljudima koji nas poznaju, kroz spoznaju na koji način funkcioniše ljudska psiha, te kroz ciljem vođene akcije suočavanja sa onime od čega bežimo. To se najefikasnije postiže kroz psihoterapiju ili neku drugu formu psihološkog osnaživanja.”

Spoznaja sebe – odnosno introspektivni razgovor sa samim sobom – nije nešto čemu smo mi ljudi, kao vrsta, skloni. Introspekcija može da bude vrlo bolna i neprijatna. U pitanju je disciplina koju moramo da vežbamo i usavršavamo, jer odnos koji imamo sa samima sobom najvažniji je odnos koji ćemo u toku života izgraditi, kaže Ina. ”Od tog odnosa zavisiće i svi naši drugi odnosi. Bilo bi odlično kada bi se ljudi podsticali na mentalnu gimnastiku samorefleksije isto koliko ceo svet histeriše oko ove druge, fizičke. Kada bi se, barem povremeno i mestimično, „Spremite svoje telo za leto”, zamenilo sa „Naučite kako da komunicirate sa sobom”. Ili kada bi svi ljudi, jedan sat dnevno, gasili ekrane svojih televizora i računara. I onda bi morali sat vremena da na crnom ekranu gledaju svoj odraz. Da malo propitaju tu osobu koja im uzvraća pogled „Ko si ti?”, „Šta želiš?”, „Čemu se nadaš?”, „Gde te boli?”… „Mogu li da te zagrlim da prođe?”.”

 

http://www.psihoverzum.com/a-to-si-samo-ti-sta-je-to-sto-krijete-cak-i-od-sebe/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, JESSY рече

Kada bi se, barem povremeno i mestimično, „Spremite svoje telo za leto”, zamenilo sa „Naučite kako da komunicirate sa sobom”. Ili kada bi svi ljudi, jedan sat dnevno, gasili ekrane svojih televizora i računara. I onda bi morali sat vremena da na crnom ekranu gledaju svoj odraz. Da malo propitaju tu osobu koja im uzvraća pogled „Ko si ti?”, „Šta želiš?”, „Čemu se nadaš?”, „Gde te boli?”… 

Ovo je dobro, retklo ljudi praktikuju da pricaju sami sa sobom ispred ogledala. Onako kako vidis sebe tako te i svet vidi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, JESSY рече

Kako te „mračne” tajne izmamiti u svesnost?

odgovor je 

 

пре 2 часа, JESSY рече

Spoznaja sebe – odnosno introspektivni razgovor sa samim sobom

Mi pravoslavni hriscani to bi trebalo odlicno da znamo, kako se inace ispovedamo....? Odnosno, sta inace ispovedati, ako ne najdublje senke naseg bica, nase greske, mane i zablude.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Liga Džentlmena рече

Onako kako vidis sebe tako te i svet vidi.

Svet vidi ono sto mu razum, rasudjivanje i inteligencija dozvoljava da u drugome vidi. Ili ono sto mu pokazemo i u meri u kojoj mu pokazemo...a to nema mnogo veze, cesto ni malo veze, sa tim ko mi zaista jesmo.

Zatim, ljudi postupke drugih cesto tumace polazeci od sebe, ako ja ne bih ili bih to uradio, i on-ona bi...

Ono kako drugoga vecina ljudi dozivljava je samo projekcija i refleksija njih samih. Cak i pojedini ljudi da bi se uklopili u neku skupinu ljudi sami preuzimaju za sebe osobine koje uopste nemaju, ali ih vecina ima, pa da ne strce i da se ne bi razlikovali oni usvajaju tudje oblike ponasanja koji su u toj skupini prihvatljivi. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, JESSY рече

Ljudi su vrlo kreativni i spretni u tome da izbegavaju ono od čega beže, zato što je to neprijatno ili bolno. I to neretko može biti vidljivo i laicima, kaže Ina. „Ono što krijemo, uvek izbija na površinu, samo je pitanje na koji način. U osnovi mnogih psihičkih problema nalaze se upravo nerazrešeni konflikti raznih vrsta, među kojima su i konflikti koje imamo sa samima sobom. Bežanje – tačnije izbegavanje nečega – uvek služi nekoj svrsi, koja je najčešće zaštita nas samih od bola i neprijatnosti. Dugoročno, ta „zaštita” dolazi sa velikom cenom, pošto bi to bilo isto kao da vozite automobil kom je otpao auspuh i umesto da ga popravite, vi i dalje vozite, nadajući se da će sve biti, nekim čudom, u redu. Auspuh će otpasti u najgorem trenutku – posred poljane gde nemate signal za mobilni. I iskobeljati se iz te situacije biće drastično teže i skuplje nego da ste odmah popravili auspuh. Potpuno je isto i sa našim unutrašnjim svetom – što više negiramo ili ućutkujemo ono što nalazimo nepodobnim da bude deo nas samih, to je cena koju ćemo kasnije, kada trenutak suočavanja postane neminovan, platiti potencijalno veća. Ne postoji efikasan način da pobegnemo od samih sebe.”

Ne slažem se u jednom aspektu... i čak mislim da ovakvi self-help tekstovi i knjige mogu da budu veoma štetni iako molim te nemoj ovo da shvatiš kao da sad tebe nešto napadam što si otvorila temu... naime, slažem se da će to što potiskujemo verovatno u nekom trenutku isplivati (ne slažem se za "uvek" i "sigurno") i to verovatno u najgorem trenutku... i naravno da ako ti auspuh izgleda kao da će da otpadne, treba da odeš kod majstora da ti to sredi... ali ako nećeš da ideš kod majstora, nego bi ti da nešto čačkaš i prčkaš oko toga, a pojma nemaš o tome što bi da radiš, onda ga bolje ostavi takav kakav je dok radi tako kako radi, jer kad kreneš da čačkaš sama može da ti se raspadne ceo automobil, a ne umeš da ga sama sastaviš...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Ako ste se nekada zapitali zašto određene osobe jednostavno i lako privlače društvo, ali i ljubav u svoj život, nauka sada ima odgovor na to.
       
      Ravnodušnost je mnogim ljudima najveći afrodizijak. 

      Antropolog Helen Fišer objašnjava da često, kada nas određena osoba ne simpatiše, mi počinjemo da osećamo duboku povezanost sa njom. 

      "Umesto da je ignorišemo, ne razmišljamo o njoj ili se jednostavno dostojanstveno povučemo, postajemo opsednuti željom da je osvojimo, da joj se dodvorimo i približimo", objašnjava Fišer. 

      Prema njenim rečima, kada želimo da osvojimo pažnju osobe koja je ravnodušna prema nama, receptori za nagrađivanje u mozgu bujaju. 

      "U mozgu se u tom trenutku aktivira deo za nagrađivanje i vi osećate veliku energiju, snažan fokus, intenzivnu motivaciju i spremni ste da reskirate sve kako biste osvojili tu osobu, jer je doživljavate kao životnu nagradu. Opsednuti ste osvajanjem srca ravnodušne osobe", ističe Fišer. 

      Ona podseća da to ne znači da ćemo biti srećni kada je osvojimo, jer mi više ne razmišljamo o suštini, nego samo o formi - kako da zauzmemo neosvojivu tvrđavu. 

      "Potpuno smo zaslepljeni i tek kada prođe određeno vreme u stanju smo da vidimo koliko smo se uzaludno trudili", zaključije ona.
       
      https://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2018&mm=06&dd=10&nav_id=1402573
    • Од Heraklit,
      Nego, pristupiste k sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama anđela, 23 K saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika, 24 I k Isusu, Posredniku zaveta novog, i krvi kropljenja, koja bolje govori negoli Aveljeva.(Jevrejima,12)
      Šta znači to crkva prvorodnih,na koga se to odnosi?Ko su prvorodni?
       
    • Од JESSY,
      Zbog čega je za decu važna dosada i šta roditelji treba, odnosno ne treba da rade kada je detetu dosadno savetuje stručnjak za rani razvoj dr Ranko Rajović.
      BUKA / 22. Mart 2018 PODIJELI:
         Dosada je vrsta stresa i jedno neugodno stanje. Kada im je dosadno, i odrasli i deca pokušavaju da se reše tog osećaja, odnosno da nađu zanimaciju. No, problem dosade kod dece u današnje vreme poprimio je zabrinjavajuće razmere jer deca teško pronalaze zanimaciju, a da nije vezana uz računar, videoigre ili mobilni telefon.
       
      O tome šta roditelji mogu da urade, ali i u čemu greše kada je je reč o dečjoj dosadi, govori dr Ranko Rajović autor je NTC programa učenja kojim se podstiče intelektualni potencijal dece i razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja – tzv. funkcionalno znanje.
       
      “Današnji roditelji koji su pre 30 godina bili deca sigurno se sećaju kako je u to vreme u kući postojao jedan televizor sa jednim ili dva programa i kada ima je bilo dosadno izlazili su da potraže društvo za igru. Nije bilo problem da odu peške ili na biciklu četiri, pet, šest kilometara na igralište gde bi se igrali sat, sat i po i vratili se kući.
       
      Kada bi padala kiša, morali su sami da osmišljavaju igre, a roditelji tada nisu rešavali problem dosade svom detetu, već je dete to samo rešavalo. Ili se igralo s igračkama ili je slagalo kocke ili pravilo kulu od drvenih kockica.
       
      Problem dosade uvek je bio pokretač i dosada je važan i dobar faktor razvoja deteta. Kada mu je dosadno, dete mora nešto da smisli, organizuje se, mora da poveže neke stvari, napravi možda neku novu igru, potraži društvo.
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×