Jump to content

Predavanje „77 godina od napada na Perl Harbor“ na Filozofskom fakultetu

Оцени ову тему


Препоручена порука

Predavanje na temu „77 godina od napada na Perl Harbor“ biće održano u petak, 7. decembra, sa početkom u 20 časova u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Image-from-iOS-850x350.jpg

Kako je za Tango Six rekao jedan od organizatora predavanja Vladimir Branković, glavni povod predavanja je 77 godina od vazdušnog napada japanske ratne mornarice na bazu ratne mornarice SAD Perl Harbor na Havajima tokom Drugog svetskog rata:

– Na predavanju će biti reči o napadu na Perl Harbor, o istorijskim i vojnim činjenicama, kao i o samom napadu i razlogu zbog čega je došlo do tog napada.

Takođe, biće pokrenuto pitanje koji su se vojni avioni koristili tokom napada i kakav je bio raspored flote Japana i SAD tog dana.

Sam događaj je nešto što se retko dešava kod nas jer ljudi u Srbiji, ali i u samoj Evropi su više zainteresovani za Zapadni teatar i Evropski teatar ratovanja pa se ne dotiču mnogo Istoka i stvari koje su se tamo dešavale za vreme Drugog svetskog rata.

Pošto retko znaju o odnosu SAD i Japana, o tome kako je došlo do rata, koji su razlozi za ovakav rat, mislim da će publika biti iznenađena, ali i zainteresovana za ovo predavanje. –

Predavanje-Vlada-Brankovic.jpg

Na predavanju će govoriti vojni analitičar Aleksandar Radić i vazduhoplovni istraživač Vladimir Branković.

Predavanje će trajati sat i po vremena, dok će poslednjih pola sata biti namenjeni pitanjima publike i debati sa zainteresovanima.

tango-six.png

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Predavanje „77 godina od napada na Perl Harbor“ posvećeno vazdušnom napadu Japanske ratne mornarice na bazu ratne mornarice SAD na Havajimau Drugom svetskom ratu,  održano je na Filozofskom fakultetu u petak prošle nedelje.

Kako je za Tango Six rekao organizator predavanja Vladimir Branković zaključak predavanja je da Japan nije mogao da pobedi SAD kao i da nosači američkih aviona nisu pogođeni:

– Na kraju predavanja možemo zaključiti da Japan nije mogao pobediti SAD ni na početku, a ni na kraju rata,  s obzirom da je amrička vojna tehnika i broj vojnika bio veći nego u Japanu. Tako da udarac koji su pretrpele Sjedinjene Američke države bio je veliki na moralnom i psihičkom planu. Ali materijalni gubici i ljudski su bili marginalani u poređenju sa onim koje je kasnije pretrpeo Japan.

Što se SAD tiče, svih 96 kopnenih aviona je bilo uništeno, 98 mornaričkih aviona, 19 brodova je potopljeno od toga je 14 reparirano i mogli su se vratiti u upotrebu, ali nijedan od nosača američkih aviona nije pogođen što je i urokovalo da SAD dobije rat 7. decembra 1941. nakon Japanskog napada. –

Za sve koji su zainteresovani  za ovu temu, ekipa Tango Sixa je spremila snimak kompletnog predavanja na kojem su predavači vojni analitičar Aleksandar Radić i vazduhoplovni istraživač Vladimir Branković govorili o razlozima za napad na Perl Harbor od strane Japana, istorijskim i vojnim čijenicama, kao i avionima koji su korišćeni u napadu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years
      ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...  
    • Од farisejski.bukvojed,
      Pre trinaest godina prestao sam da se pricescujem u SPC i prestao da primam svestenika da sveti vodicu (od dokumenta u Raveni 2006/7). Parohijski svestenik je uredno obavesten, dva puta me je pitao u roku od godinu dana da li ostajem pri toj odluci, obavestio je nadleznog vladiku i prestao da se mnome bavi. Pogresio sam sto o razlozima mog okretanja od crkve nisam jos tada podneo pismenu predstavku (sa sve prijemnim potpisom nadleznog svestenika i datumom, kad crkve nemaju prijemni pecat).
      Nikada se nisam pricestio ni ispovedio u bilo kojoj crkvi koja nije u opstenju sa SPC, ni kod klirika koji su izopsteni iz SPC (ne prejudicirajuci time da li se slazem ili ne slazem sa njihovim izopstavanjem iz SPC).
      Mojoj odluci doprineli su poimenicno: gg. Radovic, gg. (umirovljeni) Jevtic, gg. Zlizloulas i pisanija mnogih diskutanata na forumu (z)verujem i ovom forumu (poimenicno A. Djakovaj i o. Ugrin, izmedju ostalog). Sa doticnima nemam nista zajednicko, niti nameravam.
      Pop Djurovic nema nista sa ovim, a nase virtuelno poznanstvo (medjusobno citanje poruka objavljenih na ovom forumu) datira nekoliko meseci unazad, da ga neko ne bi optuzio da je moj "guru".
      Kako da se vratim u SPC ako i dalje imam negativan stav prema gg. Radovicu i gg (umirovljenom) Jevticu, ne kajem se zbog svog stava prema njima i nemam nameru da ga menjam?
      Da li je tu nesto kriv pop Djurovic?
      'Ocel' neko od nazovi pravoslavnih da pokusa da mi zbog ovoga menja "prosopu" (licni opis), kao sto je ovde obecao jedan "veliki" doktor teologije kada sam skup na Kritu iz 2016 nazvao razbojnickim Saborom?
    • Од Ronald,
      Dnevno se iz Srbije u proseku iseli 142 ljudi. Našu zemlju mesečno napusti 4.337 ljudi, a godišnje tačno 52.049, pokazuju najnoviji podaci Evropskog statističkog zavoda koji je analizirao migracije u regionu i svetu i obelodanio da je u poslednjih 11 godina čak 336.000 Srba dobilo dozvole za odlazak u EU.
       
      Srbija se tako sa 52.049 izdatih dozvola u prošloj godini našla na 15. mestu, uporediva sa BiH koja se nalazila na poziciji ispod, ali i u društvu sa Pakistanom, Albanijom, Irakom i Nigerijom. Iz naše zemlje za godinu dana praktično je iseljen grad veličine Šapca, Užica ili Vranja. U nešto boljoj poziciji našla se susedna Severna Makedonija sa 24.000 odlazaka, dok se Crna Gora našla na 90. mestu sa nešto više od 3.000 dozvola za odlazak u inostranstvo.
      "Zabrinjavajući je trend naglog rasta broja dozvola za stanovnike Srbije, sa 25 hiljada u 2014. na 52 hiljade u prošloj godini", ukazao je u istraživanju o iseljavanju ekonomista Miroslav Zdravković.
      Praktično, u svim zemljama na Zapadnom Balkanu došlo je do velikog rasta iseljavanja u 2018. u odnosu na 2017. Najveći rast je imala Bosna i Hercegovina (+47,8%), sledi Srbija (+32,9%) i Crna Gora (+25,5%), dok je Albanija imala najmanji rast od 20,6 procenata.
      "Iz Albanije se već toliko stanovništva u prethodnih tridesetak godina iselilo da je sve manje moguć dalji rast godišnjeg broja iseljenika", ukazuje Zdravković.
      Posmatrajući trend iseljavanja iz Srbije i regiona tokom poslednje decenije, podaci Evrostata pokazuju da su od 2008. najviše dozvola za odlazak u EU dobili stanovnici Albanije (622 hiljade), zatim Srbije (336 hiljada) i BiH (248 hiljada), Severne Makedonije - 158.256 i Crne Gore - 19.414.
       
      S druge strane, ako posmatramo destinacije koje su primile najviše stranaca, Nemačka je zauzela ubedljivo prvo mesto sa 86.000 dozvola za stanovnike naše zemlje. Slede Austrija (45.000) i Italija (42.000) koje su izdale najviše dozvola u prethodnih 11 godina.
      Da su migracije radne snage, najčešće kvalifikovane, ozbiljan problem za Srbiju ukazao je nedavno i Međunarodni monetarni fond. Kako je ova međunarodna finansijska institucija upozorila u svom izveštaju, Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato prvi put u ovom dokumentu sugeriše vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio "odliv mozgova", odnosno sprečile dalje migracije, posebno kvalifikovanih radnika.
      Ova međunarodna organizacija istovremeno ne spori da stopa nezaposlenosti u Srbiji pada i da je dostigla najniži nivo od 2011.
      Vlada je istovremeno donela odluku o najvećem rastu plata za medicinske radnike koji najčešće odlaze iz Srbije, ali i najavila da će nastaviti da implementira strukturne reforme, kako bi unapredili poslovno okruženje i podržali veći privredni rast, prvenstveno privatnog sektora.
      Istraživanja pokazuju i da je pet razloga zbog kojih iz Srbije odlaze hiljade ljudi koji imaju posao.
      SVAKOG DANA IZGUBIMO 142 LJUDI Broj iseljenja iz Srbije za 5 godina dupliran, godišnja brojka je alarmantna, u društvu smo NIGERIJE I PAKISTANA
      WWW.BLIC.RS Dnevno se iz Srbije u proseku iseli 142 ljudi. Našu zemlju mesečno...  
    • Од александар живаљев,
      „Politika“ posle 12 godina mora da vrati izgled glave lista – presudio Apelacioni sud
      Apelacioni sud u Beogradu je presudio da pod pretnjom zabrane štampanja i novčanom kaznom, izdavač „Politika novine i magazini“ mora da vrati izgled glave istoimenog beogradskog lista kakav je bio pre promene pre 12 godina.
      Piše: Beta 28. oktobra 2019. 16.33      Foto: Stanislav Milojkovic Upravni odbor „Politike novine i magazini“ je 2006. godine odlučio da promeni izgled glave lista „Politika“ i ukloni pravougaonik iz desnog ugla, a oznaku „Politika“ iz levog ugla pomeri na sredinu glave lista, konstatuje se u presudi.
      Sud je presudio da je izdavač tom promenom izgleda glave lista povredio autorska prava tužioca Davorina Darka Ribnikara, prenelo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS).
      Presuđeno je da izdavač „Politike“ dužan da Davorinu Darku Ribnikaru nadoknadi troškove postupka u iznosu od 203.200 dinara i objavi presudu u tom listu u roku od 15 dana od dostavljanja presude.
      UNS navodi da je imao uvid u presudu u kojoj je navedeno da je izdavač „neovlašćeno izmenio“ glavu lista „Politika“ tako što je naziv tog lista postavio po sredini naslovne strane, u nazivu novina izmenio slovo „L“, dodavši mu na levom gornjem uglu „kvačicu kakva je postojala samo na slovu ‘A’ „.
      Izmenom izgleda glave tog lista, izdavač je povredio autorska prava osnivača ovog lista Vladislava F. Ribnikara koji je „lično nacrtao, napravio i oblikovao osam slova zaglavlja“ lista, navodi se u presudi.
      Sud dodaje da je ta medijska kuća uz to „neovlašćeno izbacila, odnosno izbrisala pravougaonik i tekst u tom pravougaoniku, koji je postavio Vladislav Sl. Ribnikar“.
      U presudi se navodi da je prvostepeni sud „pravilno zaključio da idejna koncepcija glave lista ‘Politika’ koja se sastoji iz grafičkih i verbalnih elemenata, predstavlja autorsko delo“.
      Po Zakonu o autorskim pravima, navodi sud, „pravo na zaštitu moralnih prava autora u pogledu prava paterniteta, integriteta i sprečavanja nedostojnog iskorišćavanja autorskog dela ne prestaje“, jeste trajno i ne gasi se smrću autora, već ga mogu štititi autorovi naslednici, organizacije, udruženja.
    • Од Милан Ракић,
      Povodom obeležavanja 50 godina od sletanja posade Apolo 11 na Mesec i njihove posete Beogradu, od 18. do 20. oktobra 1969. godine, Muzej Jugoslavije u četvrtak 17. oktobra u 18 časova organizuje tribinu Apolo 11 – Misija Beograd, u objektu Muzej 25. maj. Ovom prilikom biće izložen i kamen sa Meseca, odnosno fragmenti mesečevog tla, koje je misija Apolo 11  donela na Zemlju, a koje je Ričard Nikson poklonio Josipu Brozu Titu.

      Tribina se organizuje u okviru stalnog programa Razgovori o Jugoslaviji: uvod u postjugoslovenske studije (Razgovori 24). U njoj učestvuju: dr Radina Vučetić, istoričarka i dr Simona Čupić, istoričarka umetnosti, profesorke Filozofskog fakulteta i članice Centra za američke studije, kao i Bojana Andrić, urednica i autorka „Trezora“. Razgovorima će moderirati Tatomir Toroman, kustos Muzeja Jugoslavije. Tokom trajanja tribine publika će biti u prilici da vidi i brojne fotografije iz fonda Muzeja Jugoslavije i Arhiva Jugoslavije, kao i arhivske televizijske snimke RTS-a.
      Radina Vučetić će govoriti o samom toku posete posade Apola 11 Beogradu i značaju koji je ta poseta imala u hladnoratovskom smislu, ali i šta je ona značila za građane Beograda. Svemirska trka je obeležila šezdesete godine 20. veka, a svoj vrhunac dostigla je spuštanjem Apola 11 na Mesec 1969. godine, što je i odlučilo konačnog pobednika u ovoj trci. U želji da što bolje iskoristi planetarni uspeh svojih astronauta, američka administracija poslala ih je na svetsku turneju, prilikom koje su obišli 22 zemlje. Jugoslavija je bila jedina komunistička zemlja koju su posetili, a držanje jugoslovenskih zvaničnika i oduševljenje masa u susretu sa astronautima, pokazali su da je u balansiranju između Istoka i Zapada, kada je svemir u pitanju, Jugoslavija naginjala jednoj strani – američkoj. Ovo je prilika da se setimo gde smo bili nekad u svetskoj politici, kako su idoli celog sveta samo tri meseca posle sletanja na Mesec sleteli i u Beograd, kako su doneli „komadić Meseca“ za druga Tita, a i zaigrali srpsko kolo u Grockoj.

      Bojana Andrić govoriće o  tome kako se 20. jula 1969, Televizija Beograd uključila u Evrovizijski direktan prenos spuštanja “prvih ljudi na Mesec”. Potom sledi  komentar arhivskih snimaka boravka  trojice astronauta Beogradu: doček na aerodromu, prijem kod predsednika Tita, poseta  Domu pionira, gde su dočekani pesmom Ljubivoja Ršumovića „Dragi Edvine, Majkle i Nile, dobro nam došli, baš ste sile“,  i dalje do ispraćaja na aerodromu . Televizijska ekipa “Trezora” snimaće Tribinu u celini, kao i specijalne goste – učesnike u događaju od pre 50 godina.
      Simona Čupić osvrnuće se na to kako projekat „trke za svemir“ nije promovisao samo novu profesiju astronauta, već je i oblikovao interesovanje za nove javne ličnosti čije živote su američka i svetska publika predano pratili. Otvoriće i pitanja: Kako su popularnost astronauta videli umetnici? Kako ih je prigrlila popularna kultura? Da li su u Beograd pre pola veka zapravo doputovali prvi „stvarni” superheroji i šta su u Beograd doneli, a šta su na Mesec odneli? Govoriće i o Plejboj zečicama i Supermenu, Rokvelu i Raušenbergu, o skafanderima i Luju Vitonu – koji su, svako na svoj način, stigli do Meseca.
      Program se realizuje u saradnji sa Centrom za američke studije i Ambasadom SAD u Beogradu.
      Ulaz je slobodan za publiku, a učesnici tribine otvoreni su za sva pitanja nakon završetka oficijelnog dela.
      https://tumagazin.rs/2019/10/15/apolo-11-misija-beograd/
×
×
  • Креирај ново...