Jump to content
  1. Милан Ракић

    Милан Ракић

  2. Adelaida

    Adelaida

  3. Isusovo magare

    Isusovo magare

  • Сличан садржај

    • Од Justin Waters,
      Hari je obišao BUKVALNO sve zemlje sveta i za "Blic" kaže da najviše voli Srbiju: Naučio sam srpski u INAT NATO BOMBAMA
      Hari Micidis važi za najvećeg svetskog putnika, jer ne samo da je posetio sve zemlje na svetu, već je obišao i najviše njihovih regiona. Ipak, od svih zemalja najdraža mu je Srbija koju poznaje bolje od prosečnog Srbina. O tome zašto je zavoleo Srbiju, ali i brojnim neobičnim iskustvima govorio je za "Blic"
      Kada ste otkrili strast za putovanjima i odlučili da posetite sve zemlje na svetu?
      Rođen sam u Londonu od oca Grka i majke iz Južne Afrike, odrastao sam u Atini. Moji su takođe voleli da putuju, a inače sam od prvih godina života obožavao avione i uvek bio srećan kad bismo negde odleteli. Kad je došlo vreme da počnem da živim onaj normalni "punoletni" život, nešto mi nije bilo u redu. Kako da 40 godina života provedem radeći nesto sto mozda i ne volim? Najviše sam voleo da letim i da otkrijem nova mesta. Pre nekoliko godina sam odlučio da život posvetim putovanjima i uspeo sam da se time i bavim. Postepeno sam sve više putovao – 2003. godine sam uspeo da kročim u Avganistan, i nakon toga mi je postao jasno da nije nemoguće posetiti sve zemlje sveta.
      Koja je zemlja bila prva koju ste posetili?
      Zvanično Grčka, s obzirom na to da sam se rodio u Londonu. Ali kasnije, recimo kad sam krenuo da posetim čudnije zemlje, rekao bih da je Moldavija prva bila, 2000 godine. Bio sam jedini putnik u avionu, inače punog prelepih devojaka, koji nije bio iz Moldavije!
      Kako ste finansirali svoja prva putovanja?
      Radio sam kao profesor engleskog i onda kao profesor menadžmenta. Sve se svodilo na to da dobro upravljam svojim finansijama. Ljudi misle "čoveče ovaj mora da je jako bogat" ali morao sam se dosta toga odreći da mogu da putujem kao što sam putovao.
      Gde ste imali najbolja, a gde najlošija iskustva?
      Obično su najbolja iskustva vezana za ljude. U zemljama gde je doček bio dobar, gde su ljudi najviše srdačni ili uljudni sam se osećao najbolje. Naravno da je jako važna komunikacija i u nekim zemljama može lako doći do sporazuma zbog jezika. U svakom slučaju, mislim da mi je Iran ostao u sećanju kao nezaboravno iskustvo posto sam upoznao ljude preko "kaučsurfinga" i odmah su me prihvatili kao deo ekipe. Mislimo da su tamo jako konzervativni, ali to uopšte nije tačno, normalno smo išli na kafu, muškarci i devojke, svi zajedno, a onda smo išli na kuglanje, nisam mogao da verujem ! Osim bogate istorije i kulture, dakle, u Iranu putnik apsolutno mora da upozna lokalne ljude, da priča s njima, i to je najlakše kad neko putuje sam, znači ne u okviru organizovane ture.
      Rekao bih da je najteže bilo tamo gde je zaista opasno i tamo gde su i sami lokalni ljudi oprezni ili uplašeni. U Centralnooafričkoj Republici, gde sam bio u dva navrata, nema mnogo da se vidi i radi, a policija je korumpirana tako da će vas zaustaviti na ulici bez razloga, samo zbog toga sto niste crnac, tražiće od vas "poklon" i ukoliko ništa ne ponudite, naći će razlog da vam pravi probleme, i možda je još gore ukoliko nešto i date. Ne znam ko bi hteo da turistički ide u takvu zemlju, ali ja sam morao, mislim, ili idem svugde ili ne.
      U kojim zemljama ste proveli najviše vremena i zašto?
      Osim Grčke i Engleske, koji su mi "matične" zemlje, i Svajcarske i Finske, gde sam neko vreme radio na univerzitetima, najviše sam vremena proveo u Srbiji. Zašto ? Pošto mi je Srbija omiljena zemlja u srcu.
      Rekli ste da je Srbija Vaša omiljena zemlja i da ste zato naučili i srpski jezik. Zašto baš Srbija?
      Jako je teško objasniti svoja osećanja kad sam u Srbiji. Prvi put sam ušao u zemlju '98 godine kad je sve bilo jako teško kod vas. Došao sam bez vize (nisam ni znao da mi viza i treba) "švercerskim"autobusom iz Sofije. Za normalnog neiskusnog putnika kao što sam u to vreme bio, iskustvo je bilo kao da sam na drugoj planeti. Na granici su me carinici zaustavili, a onda putnici navijaju za mene, nešto tipa ‘pustite čoveka’, u to vreme nisam znao srpski niti šta se desava ali srećom je jedan od saputnika bio radio na Kritu i znao nešto grčkog. Na kraju su mi vadili tranzitnu vizu na 5 dana, a onda ulazimo i negde blizu Pirota vozač mora da jede i zaustavimo se u neki konak. A odjednom izlaze svirači i počinju da pevaju, putnici srećni pošto su uspeli nesto da švercuju, a ja gledam sa nevericom onu toplu atmosferu, muziku, nošnju svirača, sve mi je bilo kao iz nekog starog filma. U tom trenutku me je obuhvatila neka emocija koju nosim u srcu do danas, 21 godinu kasnije. Odlučio sam da se pridružim narodu i da učim kulturu i naučim jezik. Naredne godine je došlo do bombardovanja a ja sam dodatno prkosio zbog nepravde tako da sam se dodatno trudio, svakodnevno učio jezik. Od 2000. godine dolazim svake godine bar jednom godišnje, obišao sam skoro sve delove Srbije, svaki put je više volim. Smatram da je zemlja raznolika, jug i sever kao da nisu ista zemlja, čini mi se da uprkos svim problemima i izazovima Srbija je mozda najautentičnija zemlja u Evropi.
      Neću nikad zaboraviti jednom prilikom kad me je zaustavila policija na putu u vrnjačku banju. Osim iznenađenja što pričam srpski, još su se više čudili kad su me pitali "čime se bavite" a ja odgovorim "putnik sam". Uspeo sam da se izvučem bez kazne! 
      Koliko puta ste bili do sada u Srbiji i šta ste sve videli tamo?
      Imam tačne statistike, granicu Srbije sam presao 94 puta ali računam svaki prelaz, i često sam u jednom putovanju posetio i zemlje u okolini. U svakom slučaju video sam mnogo više nego prosečan Srbin, od Tršića do Palića, od Leskovca do Đerdapa, sve veće gradove. Mnogo volim Vrnjačku Banju. Kad sam video da je Stiven Sigal postao počasni drzavljanin Srbije pitao sam se, što ne ja! Nepravda! Ali u svakom slučaju uvek ću se vratiti i provesti više vremena u vašoj predivnoj zemlji.
      Kako ste naučili srpski jezik i da li Vam je bilo teško?
      Bogami, teško je bilo. Kad sam počeo da učim, živeo sam u Finskoj. U biblioteci sam našao staru Lingvafon metodu za učenje srpsko-hrvatskog iz ’74 godine. Ponavljao sam tekstove slušajući kasete. Kad sam završio metodu, kupio bih novine i zabeležio bih nepoznate reči. Na početku sam počeo sa latinicom ali onda sam se opredelio za čirilicu, i naročito pisana ćirilica je jako teška za učenje ali sam bio uporan. 2002 godine sam pohađao letnju skolu srpskog jezika i kulture u Novom Sadu i već sam bio najjači đak tamo. Verujem da sam jezik naučio koliko dobro mogu s obzirom da ne živim u Srbiji i da retko pričam jezik. Ali nikad se ne zna – pre mesec dana sam bio u Pakistanu i u jednom od najglavnih drevnih mesta (Takt-e-Bag, čuveni stari budistički hram) sam bio jedini turista dok se nije pojavio još jedan lik. Pričamo, on mi kaze ‘Austrijanac’, ja mu kažem ‘Britanac’, rukujemo se, svaki ide svojim putem ali na kraju se opet vidimo kod izlaza a ja mu kažem, s obzirom da nema turista u Pakistanu, ajde da se nađemo u Islamabadu na večeri, daj mi mejl. Kaže mi ‘težak je, nećes ga pamtiti’. Kazem ja ‘hoću’ a on počinje ‘P A V L O V I Ć.’ a ja ga zaustavim i odmah krenem da pričam srpski. Proveli smo dva dana zajedno pričajući srpski u Pakistanu. Neverovatno.
      Planirate li uskoro opet da posetite Srbiju?
      Bio sam u Srbiji početkom maja i posetio sam Kuću cveća, svima bih preporučio! Nadam se da ću uspeti da dođem još jednom ove godine, imam gomilu prijatelja koji me čekaju.
      Da li ste imali neke predrasude prema pojedinim državama pre nego što ste ih posetili i da li ste možda posle putovanja promenili mišljenje o njima?
      Pokušao sam da nemam mada je to prilično teško ali sam po prirodi dosta širokouman i tolerantan. Mislim da sam imao negativan dojam o Saudijskoj Arabiji pre no što sam video tu zemlju. Ipak, uvek uspevam da vidim pozitivne stvari svega. Jeste da je zemlja bila nešto čudna, ali je ipak dobro organizovana, ljudi su uvek bili uljudni i od pomoći, hrana dobra, sve funkcioniše… znači ipak imam dobre uspomene.
      U koje zemlje Vam je bilo najteže da uđete?
      Imao sam sreću. Kad čujem priče nekih ‘kolega’ putnika kako su se mučili da vade neku vizu, shvatam koliko je meni bilo lako. Gorepomenuta Saudijska Arabija je teška pošto nema turističke vize ali sam zato uspeo da puta da nađem sponzora i da lako dobijem poslovnu vizu. Ekvatorijalna Gvineja mi je bila najteža viza Ii zato je bila i poslednja nezavisna zemlja što sam posetio, u martu 2008. godine. Nakon dosta meseci potrage, našao sam čoveka koji je radio u firmi koja je tamo imala poslove i on mi je pomogao, poslao mi je poziv, i gotovo.
      Kako ste se odlučili da napravite sajt Nomad Mania, koji okuplja svetske putnike?
      Iskreno, mislim da je meni bila potrebna konkretna motivacija da više putujem. Kad sam "završio" sve zemlja sveta, bio sam presrećan ali sam ipak imao osećaj praznine, tipa ‘sta sad’. NomadMania (www.nomadmania.com) je spisak mnogo veći od spiska zemalja pošto podelimo zemlje na mnogo više, tako da smatramo da ima 1281 regija na svetu. E, to je već veliki izazov! Inače, kad sam krenuo sa projektom nisam znao skoro nikoga u svetu svetskih putnika, tako da je i to bio cilj, da imamo način da se bolje upoznamo, da se prijateljski takmičimo, ali i da zajedno putujemo. U tome smo uspeli, sad ponekad putujemo u malim grupama.
      Osmislili ste listu svih svetskih regiona, kako ste to uradili?
      Pojam je jednostavam – skoro svaka zemlja zasluzuje najmanje dve regije. Čak i male poput Slovenije ili Crne Gore. Ali ako Sloveniji damo dve, onda koliko treba Hrvatskoj? Francuskoj? Kini? Vodimo računa ne samo o veličini zemlje nego i o broju stanovnika, kulturnom bogatstvu, ekonomskoj ulozi u svetu i broju turista. Onda želimo da svaka zemlja dobije regija koliko zaslužuje. Najveći broj ima Rusija, 93 regije, i onda SAD 75, Kina 60 i tako dalje.
      Koliko ste regiona do sada posetili?
      Malo mi je neprijatno pošto sam osnivač sajta (mada sam sarađivao sa dosta ljudi kad je spisak regija napravljen) pošto vodim na rang-listi, posetio sam do danas 1189 regija, znaći, ostaju mi 92. Ne znam da li ima nekoga koji je posetio više, a nije registrovan kod nas. ‘Normalni’ ljudi, koji dosta putuju, retko će posetiti više od 150 regija a čak i iskusni putnici teško nadmašuju 700. 
      Kako najviše volite da putujete, sami ili u društvu?
      Kako kad. Najiskrenije, malo sam vuk samotnjak. Osećam da više vidim, više učim, kad sam sam, a inače onda mogu lakše upoznati lokalne ljude. Kad imam drustvo često pričamo, što znači da nismo usredsređeni na cilj. A onda ponekad mora da dođe i do kompromisa, neko ne voli recimo muzeje, drugi ne voli da previše pešaci kad je vruće, treći nije ranoranilac i onda izgubimo vremena itd…
      Šta biste posavetovali ljudima koji žele da obiđu čitav svet?
      Prvo – moguće je. Ne treba biti bogat, uvek ima načina, jedino morate imati želju, radoznalost i da ne slušate druge kad vam kažu da ne može ili da ste ludi (do sad ima oko dve stotine ljudi koji je obišlo sve zemlje sveta, sigurno nismo svi ludi). Takođe bih rekao – ako ne poznajete sopstvenu zemlju, nemojte ići dalje. Kad putujete bićete neka vrsta ambasadora vaše drzave tako da morate da vidite sve što ima i da razumete istoriju, razlike u kulturi među regijama itd. Moji prijatelji u Srbiji često hrle u inostranstvo i nemaju nikakvu želju da obilaze meni prelepu Srbiju. Greška ! Blizu vas ima puno toga da se vidi i radi ! Ako živite u Beogradu – ko od vas je posetio vaš odličan muzej automobila u samom centru grada?! Niste ni znali da postoji, zar ne?
      Izvor: BLIC.NET
    • Од JESSY,
      FOTO: VLADIMIR ČEH / PRIVATNA ARHIVA Devojčica kleči pored bake koja prosi u Knez Mihailovoj, razgovaraju neko vreme, a onda sledi - topao zagrljaj. Sve je to zabeleženo na fotografijama koje pogađaju pravo u srce.
          FOTO: VLADIMIR ČEH / PRIVATNA ARHIVA Baka i tinejdžerka u Knez Mihailovoj
      Autor fotografija, Vladimir Čeh, juče je šetao glavnom gradskom štraftom i video potresnu scenu. Nije saznao o čemu su pričale "devojčica sa rančetom i baka sa čančetom", kako je opisao ove foto-zapise na društvenoj mreži Fejsbuk.
          FOTO: VLADIMIR ČEH / PRIVATNA ARHIVA
      - Video sam da devojčica kleči i da razgovara sa bakom. Kada su se zagrlile, srce mi se steglo. Nisam želeo da ih ometam i prilazim, već sam samo fotografisao. Inače, baka koja prosi je gotovo svaki dan tu, nedaleko od Srpske akademije nauka i umetnosti - kaže Vladimir za "Blic".
        FOTO: VLADIMIR ČEH / PRIVATNA ARHIVA Zagrljaj tinejdžerke i bake
        Iako se ne zna o čemu su razgovarale, jedno je sigurno, ovakvi gestovi vraćaju veru u ljude.
      U Beogradu više od 2.000 beskućnika
      Podsetimo, procenjuje se da u Beogradu živi više od 2.000 beskućnika,smeštajni kapaciteti prihvatilišta su mali, te su mnogi prinuđeni da po ceo dan provode na ulici nadajući se da će od dobrih ljudi dobiti "neki dinar" tek toliko da "preguraju" dan.
       
      https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/tinejdzerka-je-klekla-pored-bake-koja-prosi-u-centru-beograda-kratko-su-popricale-a/72bddw6
    • Од JESSY,
      Evropska svemirska agencija objavila je fotografiju koja pokazuje neverovatnu razmeru poplava u Mozambiku.
      Milioni ljudi u Mozambiku, Malaviju i Zimbabveu bore se sa posledicama ciklona ''Idaj'', koji je možda najgora oluja na južnoj Zemljinoj hemisferi, navodi se u opisu fotografije objavljene na zvaničnom sajtu Evropske svemirske agencije.
      Snimak poplava iz svemira   Broj poginulih u Mozambiku porastao na 417
      Broj poginulih u naletu ciklona "Idaj" u Mozambiku porastao je na 417, saopštio je ministar za zemljište i okolinu Selso Koreia. Situacija je i dalje kritična prema njegovim rečima, prenosi Rojters.
      Više od nedelju dana nakon početka oluje, iz UN su potvrdili 259 nastradalih u Zimbabveu i 56 u Malaviju, ali informacije sporo stižu te je zbog toga je u ponedeljak predsednik Mozambika Filipe Njusi rekao da sve ukazuje kako je broj mrtvih veći od 1.000.
      Izveštaji humanitarnih agencija na terenu navode da su cela sela i naselja potpuno potopljena u oluji druge kategorije prošlog četvrtka.
      Mučne scene u skladu s ovim izveštajima potvrđuje i očevidac Grejam Tejlor iz Zimbabvea.
      Tejlor navodi kako su tela locirana na delu puta u dužini od šest kilometara, na mestu gde je voda potpuno potopila sela, oko gusto naseljenih plantaža šećerne trske. Ovo područje samo je manji deo teritorije ove zemlje na jugoistoku Afrike, koji je poplavljen nakon što su se dve velike reke izlile iz korita u danima nakon oluje, piše Si-EN-En.
      Tejlor, koji u Mozambiku živi deset godina, ostao je okružen vodom u subotu na putu od Zimbabvea prema Beiri, gde je ciklon ''Idaj'' stigao do obale, a zatim je poplavna voda visine metar preplavila put.
      Oko tri sata ujutro u ponedeljak Tejlor je napustio svoj auto i pridružio se koloni ljudi koji su gazili kroz mrak i vodu duž puta koji se nalazi na usponu. U mraku je čuo kako ljudi jecaju i plaču. Kad je svanulo, njihovi jecaji su počeli da dobijaju smisao, jer se ukazao "strašan prizor", rekao je Tejlor.
      "Mrtva tela su plutala, a struja vode gurala ih je na put ", ispričao je ovaj očevidac i dodao kako se osetio smrad mrtvih tela ljudi i stoke.
      Poplavljena naselja u Mozambiku Stotine drugih ljudi krenule su na sedmosatno pešačenje od sela Lamegoa, oko 90 kilometara u unutrašnjosti od Beire, prema Nhamatandi, koja je na većoj nadmorskoj visini.
      Na mestima gde je struja bila prejaka, otprilike 50 ljudi držalo bi se za ruke i stvorilo ljudski lanac.
      "Visok sam 187 centimetar, ali snaga vode u visini kolena bila je moćna. Trebalo se dobro usresrediti na svaki korak",objasnio je Tejlor.
      Kaže da je video stariju ženu kako svoga supruga nosi na leđima. Na putu iz Beire, celo područje, dokle pogled seže, bilo je pod vodom.
      Grupe od desetak ljudi popele su se na drveće eukaliptusa, indijskog oraha i manga, čekajući da budu spasene. Ali video je i ljude koji su se vraćali prema poplavljenom području: "Govorili su kako ne znaju gde su im porodice i kako neće otići bez njih", ispričao je Tejlor.
      Posledice ciklona "Idaj" Šef stalne misije Mozambika u Velikoj Britaniji Filipe Čidumo rekao je u sredu da su ovoj zemlji potrebni stalni napori vlade i međunarodne zajednice kako bi se pomoglo postradalima i osigurala hrana, voda i sve ostalo neophodno ljudima koji su životno ugroženi.
      "Razmere ove tragedije su biblijske", naglasio je Čidumo, dodajući kako je potrebno obnoviti električnu mrežu, vodu, sanitarnu mrežu i ostalu infrastrukturu, kako bi se sprečilo izbijanje bolesti.
       
      http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3463908/poplave-u-mozambiku-vidljive-iz-svemira-more-unutar-zemlje.html
    • Од Милан Ракић,
      Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić (43) i njena nekoliko godina mlađa partnerka, doktorka Milica Đurđić, uskoro postaju roditelji.

      Kako saznaje magazin "Gloria", vantelesnoj oplodnji podvrgla se Milica Đurđić, koja se zbog drugog stanja već nekoliko meseci ne pojavljuje sa Anom Brnabić u javnosti, a kako je magazinu "Gloria" rečeno u Kliničkom centru Srbije, u Centru za radiologiju i magnetnu rezonancu gde je zaposlena, otišla je na trudničko bolovanje.
      - Premijerka i dalje ostaje pri stavu da ne priča javno o privatnim stvarima. U svakom slučaju hvala na lepim željama - rekli su za "Gloriu" u Aninom kabinetu kada su pozvali da čestitaju premijerki i njenoj partnerki.
      Takođe, u skladu sa stavom svoje šefice, nisu mogli da nam otkriju kog će pola biti beba, objašnjava "Gloria".
      https://www.blic.rs/zabava/ana-brnabic-milica-djurdjic-milica-durdic/1dq37kq
    • Од JESSY,
      FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA Brezanska reka, jedan od dragulja planine Goč, nekadašnja atrakcija za rekreativne i ribolovne turiste, danas privlači užasnute poglede svakog prolaznika namernika svojim isušenim koritom u dužini od preko 3,5 kilometara.
        Naime, 2017. godine na ovoj reci je izgrađena mini-hidroelektrana (MHE) "Kunara", snage 1.524 KW i dužine cevovoda 3,6 kilometara. Investitor te mini-hidroelektrane je "Kunara" d.o.o. iz Kraljeva, a projekat za građevinsku dozvolu je radio "Hidro-Tan" d.o.o. iz Beograda.
      - Inače, "Kunara" d.o.o. iz Kraljeva je jedan od devet investitora koji su do sada postali povlašćeni proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora, a putem izgradnje i eksploatacije MHE na teritoriji Kraljeva koje su devastirale preko 22 kilometra planinskih rečnih tokova - kažu iz Udruženja "Sačuvajmo reke Kraljeva".
        Takođe, trasa MHE "Kunara" u potpunosti je prekrila kilometar posebnog staništa riba "Gočka reka". Kako navodi prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta iz Beograda, na ovoj reci je protok vode iznad vodozahvata od 250 l/s, predviđeni biološki minimum je 100 l/s, a stanje od vodozahvata do mašinske zgrade, u dužini od preko 3,5 kilometara, samo 17 litara protoka u sekundi.
      - Zbog toga je u ovoj reci došlo do potpunog pomora zaštićene potočne pastrmke i ostalog živog sveta - rekao je Ristić.   Još jedan investitor, "Hidro-Tan" d.o.o. iz Beograda, koji je istovremeno i projektant građevinske dozvole za MHE "Kunara", planira gradnju mini-hidroelektrane - MHE "Karaula" - na Brezanskoj reci, u Specijalnom rezervatu prirode "Goč-Gvozdac", i već je prijavio radove. Ovome se oštro usprotivio Šumarski fakultet u Beogradu, inače upravljač pomenutog specijalnog rezervata prirode, i najavio da šumske posede neće dati u zakup za ovakve namene.
      Protivnici izgradnje mini-hidroelektrana zahtevaju da se ukinu državne subvencije za ove, kako kažu, lažne obnovljive izvore energije, te da banke odustanu od finasiranja takvih projekata.
      U Zakonu o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, utvrđeno je da potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE iznosi 4,7 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji. Marković kaže da godišnje u isto vreme gubimo oko 15 odsto električne energije u njenom prenosu do korisnika, što je duplo više od evropskog proseka, pa samo ušteda na tome spasla bi nas uništavanja najlepših predela naše prirode poput Stare planine, Goča, Golije ili Zlatara. U Srbiji je od 2011. godine izgrađeno 90 malih hidroelektrana, od 850 koliko je projektovano Katastrom još iz 1987.
      - Kina, koja ima 77.000 MHE, zabranila je izgradnju novih i počinje da uklanja stare, što se dešava i u Americi, gde je uklonjeno 1.200 MHE, a u Evropi je srušeno već 400, sa obrazloženjem da čine neprihvatljive ekološke štete. Prošao sam oko pola izgrađenih postrojenja i niti jedan nije ispunjavao uslove, ribljih staza nema ili su suve, a rečna korita su uništena - kaže profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta. Ovaj fakultet, inače, odbio je da da u zakup svoje zemljište na kome bi se napravilo postrojenje za vodozahvat na toku Gvozdaničke reke na Goču.
      Neke reke su već izgubljene, poput Jošanice, koja se spušta sa Kopaonika i na kojoj ima 15 MHE. Njena pritoka Samokovska reka od 20 kilometara toka prolazi čak 10 kilometara kroz cevi, kao i Gobeljska reka, koja od svog toka od 10 kilometara pola ide kroz cevi. Primer vidljivih posledica je i mrtvo korito reke Visočice, od brane Zavoj do Mrtvačkog mosta, poremećaj toka Temštice i Nišave...
        S druge strane, Bojan Milovanović, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja mini-hidroelektrana, kaže da je 850 samo potencijalnih lokacija za izgradnju, a investitor treba da se obrati nadležnima i vidi mogućnosti i ograničenja za gradnju. Studije Ministarstva energetike govore da od ovog broja može da bude izgrađeno oko 400 MHE. - Tu postoje i lokacije gde nema ekonomske opravdanosti da se postrojenje gradi. MHE najmanje utiču na prirodu, 250 puta manje od termoelektrana. Ljudi su obmanuti i treba ih edukovati koliko je izgradnja ovih postrojenja dobra - izjavio je Milovanović.
      Standardi Evropske unije
      Da bi zadovoljila standarde Evropske unije Srbija treba da proizvodi 27 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, a sada smo na 23 odsto. U poslednjih deset godina 750 miliona evra je uloženo u vetroelektrane, 200 miliona u hidroelektrane, 80 miliona u biogasna postrojenja i 30 miliona u solarne elektrane.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA Nigde se ne radi kao u Srbiji
      Minulog vikenda je u Beogradu održan protest na kom je zatraženo da se zabrani izgradnja MHE. Podrška je stigla i od Evropskog pokreta za vodu, iz kog kažu da se treba boriti za "ljudsko pravo na vodu i zaštitu životne sredine, a protiv sebičnih interesa nekolicine".
      - Nezadovoljstvo građana je kulminiralo jer nisu pitani da li žele ova postrojenja. Njih više ne smemo graditi. Ugrožen je život ljudi u tim krajevima, ali ugrožen je i naš budžet jer investiramo u pogrešne stvari. Kada pričamo o izgrađenim MHE, kod nas nema primera dobre prakse, a država to ignoriše - kaže Iva Marković iz inicijative “Pravo na vodu”. Kako dodaje, u našim rekama nema viškova vode, kako investitori to predstavljaju, jer dokazano je da većina njih jednostavno odseče reku i gurne je u cevi koje idu kroz korito, što se nigde ne radi i nema veze sa zaštitom životne sredine i obnovljivim izvorima energije.
      https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cela-reka-na-gocu-u-cevima-ovo-je-najtuznija-slika-koju-cete-videti-danas-a-u-nekim/yxn1r3x
×
×
  • Create New...