Jump to content

Кидање веза са Србијом, Матију и Амфилохија изједначили са Хитлером

Оцени ову тему


Recommended Posts

08-skupstina-cg-29.novembar_620x0.jpg

Црногорски парламент усвојио је Резолуцију којом се одлуке донесене на Подгоричкој скупштини 1918. поништавају

 

ЦРНОГОРСКИ парламент усвојио је Резолуцију којом се одлуке донесене на Подгоричкој скупштини 1918. поништавају. После целодневне расправе у четвртак, "за" је гласало 46 посланика, а 15 је било против предлога резолуције.


Од три амандмана која је предложила опозиција, ниједан није усвојен. Предлог о којем се расправљало био је инспиративан великом броју посланика, свих политичких клубава, те су "часове историје" држали до поноћи.

Андрија Мандић је на почетку заседања, у име Демократског фронта, предложио су да се допуни дневни ред, те да се уврсти разматрање резолуције "Никад више 1916.", међутим, нису добили неопходну подршку колега из парламента. Како је образложио, таква резолуција би осудила капитулацију Краљевине Црне Горе у Првом светском рату, која је главни узрок догађаја који су уследили две године касније.

У Резолуцији се наводи да је пре Великог рата, и после, Црна Гора била суверена и међународно призната држава, дефинисана Уставом из 1905. а да Подгоричка скупштина, одржана 1918. године, није била легална институција државе, нити је конституисана на основу слободно исказане воље грађана, те да је била инструмент за извршење државног преврата у Црној Гори. Уставна непрепознатљивост и незаконито конституисање Подгоричке скупштине, према наводима из Резолуције, су формалноправни основ за ништавост свих њених одлука.

Образлажући резолуцију, потпреседник Скупштине Бранимир Гвозденовић, навео је да је тај акт начин да се укаже на велику неправду која је пре 100 година начињена Црној Гори, али и да не дозволе да "онима којима су поделе потребне, реконструишу историју и стварност".

 Занемаривањем нелегалности Подгоричке скупштине се покушава довести у питање суверенитет и независност Црне Горе, а ми желимо ставити историјске факте у први план - навео је Гвозденовић.

Посланик ДФ Славен Радуновић сматра да је Влада предложила расправу о Резолуцији, како би скренула пажњу са економског стања.

- Да вам ђедови знају о чему расправљмо у скупштини, превртали би се у гробу. Ми знамо на шта сте све спремни. Простом већином можете да изгласате и да је Земља равна, да је дан мрачан, а ноћ светла, али то ће кратко да траје. 

Својим излагањима, Резолуцију су подржали и Ранко Кривокапић (СДП), Ервин Ибрахимовић, у име мањинских партија, и Иван Брајовић, (социјалдемократа).

Да је неправда према Црној Гори у 1918. године неспорна, тврди и Миодраг Лекић (Демос), међутим, сматра да би Резолуцију требало повући због негативног одјека у јавности, који је, како је навео, и једини циљ појединих политичких актера.

Против предложене резолуције у парламенту је говорио и Горан Радоњић, из Посебног посланичког клуба, наводећи да је "ужасна и по начину сервирања и подацима, а посебно јер продубљује разлике и поделе."

БОМБОМ НА ВУЧИЋА 

ПОСЛАНИК владајуће партије Миодраг Вуковић, критиковао је ред опозиције зато што за мишљење често посећују Владу Србије и председника Александра Вучића, на шта је Бранко Радуловић (ДФ) жустро реаговао, прекидајући Вуковићево излагање реченицом - "Ја бих му бомбу бацио!" Посланик ДПС само је кратко одговорио да он то не би учинио. 
 

МАТИЈУ И АМФИЛОХИЈА НАЗВАЛИ ФАШИСТИМА

Расправа је протекла у неочекивано толерантном тону. До петоминутног прекида седнице дошло је пред крај заседања, када је Андрија Поповић (ЛП) искористио прилику да поздрави грађане који су се окупили, истичући да су то највеће патриоте које познаје, замерајући Јовану Вучуровићу (ДФ) што их назива "удбашима". У расправу се укључио и Милан Кнежевић, наводећи да је међу транспарентима протестаната била и слика на коју су у друштву Адолфа Хитлера били Кнежевић и Мандић (ДФ), Матија Бећковић и митрополит црногорско-приморски Амфилохије са натписом - "фашисти".

 

новости

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

ПО НАЛОГУ ВИШЕГ СУДА: После хапшења Небојше Медојевића затвор чека и Милана Кнежевића

Knezevic-Medojevic_620x0.jpg

Подгорички Виши суд уважио је жалбе Специјалног државног тужилаштва (СДТ) и одредио затвор посланицима опозиционог Демократског фронта (ДФ) Милану Кнежевићу и Небојши Медојевићу

 

Након хапшења Небојше Медојевића, по налогу Вишег суда у Подгорици, ћелија спушког затвора чека и његовог колегу Милана Кнежевића. 

Посланицима опозиционог Демократског фронта, Небојши Медојевићу и Милану Кнежевићу, Виши суд у Подгорици одредио је притвор у трајању од најдуже два месеца, односно док не пристану да сведоче.

- Због јавно изговорених тврдњи овог лица да наводно зна да биившем градоначелну Подгорице неће бити одредђен притвор из разлога што је Главни специјални тужилац примио мито у износу од 100.000 евра, саопштила је полиција.

 

На сајту Вишег суда у петак јутро је освануло да је уважена жалба СДТ и одређен затвор за Медојевића и Кнежевића, "због одбијања да сведоче у предметима СДТ", саопштено је из суда.

- Затвор траје док сведоци К. М. и Н. М. пристану да сведоче или док њихово саслушање постане непотребно или док се кривични поступак заврши, а најдуже до два месеца рачунајући од дана лишења слободе, наводи се у саопштењу Вишег суда.

Милан Кнежевић је поручио да се неће добровољно предати, док је Андрија Мандић након хапшења Медојевића саопштио да је Црна Гора на "ивици грађанског рата".

 

Социјалистичка народна партија Црне Горе осудила је хапшење Небојше Медојевића, посебно на начин како је то урађено.

- Хапшењем народног посланика након завршетка седнице парламента, мимо свих законских процедура, упућује се порука свим сегментима друштва да је брутална сила дозвољена и да се увбоди опште безакоње у политичким обрачунима.

Штета учињена оваквим чином је већ ненадокнадива, наводи се у саопштењу, док из Праве Црне Горе поручују да је Скупштина постала полигон у ком се симулира слободна реч, док са друге стране врата полиција звецка лисицама и оружјем.

 

АДВОКАТИ НЕБОЈШЕ МЕДОЈЕВИЋ ПРЕДАЛИ ЖАЛБЕ ВИШЕМ СУДУ

Правни заступници Небојше Медојевића и Милана Кнежевића уложили су жалбу Апелационом суду на одлуку о одређивању притвора двојици посланика Демократског фронта. Адвокат Дражен Медојевић казао је новинарима испред зграде Вишег суда да је лидер Покрета за промјене правним насиљем и без основа лишен слободе. 

Фото В. Кадић

 

 

podgorica-advokat-drazen-me.jpg

 

Он је ухапшен да би му након тога у аутомобилу била уручена одлука о лишавању слободе! Ово је први пут у историји црногорског правосуђа да се политичари, уз овакво кршење закона, стављају у затвор што је незапамћена пракса у Европи. Медојевићу није скинут имунитет што је против Устава. Овим се забрањује и слобода говора посланицима, казао је адвокат Медојевић, подсећајући да су Кнежевић и Медојевић више пута дали изјаве у тужилаштву поводом овог случаја.

 

-Ово је сад већ мучење, тортура. Нико не размишља о последицама. Актери правосудног система су довели себе у компромитујућу ситуацију, брутално кршећи Закон о кривичном поступку, оценио је Медојевић.

-Овде се ради о прогону, додао је адвокат Мироје Јовановић, док је његов колега Душан Радосављевић, подсетио да је хапшење Медојевића обављено одмах након изгласавања Резолуције у Подгоричкој скупштини.

-Надам се да ће Апелациони суд имати снаге да донесе одлуку коју је већ донео, да мериторно одлучи о овој правној ствари. Ово није притвор ни затвор, него нешто што се правно зове- стављање у затвор, рекао је Радосавовић.

 

http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:763390-PO-NALOGU-VISEG-SUDA-Posle-hapsenja-Nebojse-Medojevica-zatvor-ceka-i-Milana-Knezevica

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Има она о крвавим рукама код потурице... ето тако.. мора више но...

Нажалост, стање ће бити све горе и горе. Господару се тресе столица, не јер га народ може обалити, него јер му стари гарнитура мафијаша која га је довела, неки млади момци стасавају, не поштују се више кодекси који су се поштовали.. једноставно закомпликовало се... мора некако народу да се мажу очи.
Репресија је огромна. Хапсе се лидери опозиције без скидања имунитета и то због изговорене ријечи.

Ситуација је катастрофална.
Горе од овога је што званична Подгорица има апсолутну подршку Вучића. Максималну.
Мило је исконструисао наводни државни удар са бабама уз помоћ Вучића. Срамота је све ово.
Али сваком злу дође крај.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Бећковић за ИН4С: Црногорци су прва нација без ђеда

Matija-Beckovic-802.jpg

 

Црногорци су прва нација без ђеда, овим ријечима је академик Матија Бећковић прокоментарисао усвајања резолуције у Скупштини Црне Горе о поништењу одлука Подгоричке скупштине из 1918. године.

Бећковић је, за портал ИН4С, казао да га није изненадила одлука Скупштине Црне Горе.

 

Том резолуцијом су поништили сами себе, истакао је он.

Упитан да ли се може очекивати да црногорска власт ревидира и неке друге историјске догађаје, Бећковић је рекао да се и то може очекивати.

Поништити све из прошлости и кренути испочетка, навео је српски академик.

Коментаришући дио резолуције који се односи на Српску православну цркву и тумачења да је наредни потез отимање имовине једине канонске Православне цркве у Црној Гори, Бећковић је казао да не искључује и ту могућност.

Они су превазишли сва очекивања оним што су до сад урадили, тако да не би било чудо да се и то деси, закључио је Бећковић.

Он је коментарисао и оптужбе из Црне Горе да је фашиста. Наиме, синоћ је на шетњи коју је организовала НВО „Дукљани“ виђен транспарент на којем се поред Бећковића налазе митрополит Амфилохије, Војислав Шешељ, Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Хитлер на којем је писало „Доље фашизам“.

Врло ми је чудно да ту није било Мусолинија, пошто је фашизам италијански. Не знам да ли је то због садашњих или прошлих односа са Италијом. Али, у сваком случају добар је тај њихов изум да није било оно што је било“, рекао је Бећковић за Спутњик.

https://www.in4s.net/beckovic-za-in4s-crnogorci-su-prva-nacija-bez-djeda/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На данашњи дан и празник Светог великомученика Прокопија, пре педесет и једну годину, 21. јула 1968. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је у манастиру Светог Герасима Кефалонијског у Аргостолију у грчкој покрајини Кефалонији рукоположен у чин јеромонаха. Владика је претходно, уочи празника Светог Прокопија, у овом манастиру рукоположен у чин јерођакона. Рукоположио га је Митрополит кефалонијски Прокопије, који га је 1967. године и замонашио.   Повезане вести:   Митрополит Амфилохије поводом јубилеја пола века свештеничке службе: Сусрет са грчким Старцима било је спасење за мене!   Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић о Митрополиту Амфилохију: Свима је био све, само да би кога придобио за Јеванђеље!   Филм о Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију - Достојан!   Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) је рођен на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи, од оца Ћира и мајке Милеве, рођене Бакић. Свјетовно име му је било Ристо. Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године.   Будући митрополит је провео дјетињство у патријархалној породици, која је остала вјерна Православљу и завјетима предака у тешким посљератним временима нарастајућег атеизма под комунистичком влашћу. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. Велики утицај на духовно узрастање митрополита Амфилохија извршили су Преподобни отац Јустин Поповић, велики богослов и духовник наше Цркве, и светогорски старац Пајсије.   Послије завршеног факултета, постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гдје је   магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле одлази у Православну Цркву Грчке, гдје борави седам година и гдје прима ангелски образ и свештенички чин. У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Св. Григорију Палами, који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. Послије годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду), на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета. Докторат honoris causa Московске духовне академије примио је 2003. године, Института теологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Св. Сергија у Паризу 2012. и Санкт-петербуршке духовне академије 2014. године. Oдлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. године одликован je и Орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу у присуству око 4.000 угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и умјетности изабран је 2015. године.   Говори грчки, руски, италијански, њемачки и француски језик. Користи у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски.   Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве изабрао га је маја 1985. године за Епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви Патријарх српски Герман уз саслужење: Митрополита црногорско-приморског Данила, Епископа бачког Никанора, браничевског Хризостома, жичког Стефана, шумадијског Саве, далматинског Николаја, тимочког Милутина, зворничко-тузланског Василија, аустралијско-новозеландског Василија, бањалучког Јефрема и мачванског Данила. Међу њима био је и Митрополит кефалонијски Прокопије, који је га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом и произвео у архимандрита. Устоличен је у Вршцу 21. јула 1985. године.   Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Епископ банатски Амфилохије је децембра 1990. године изабран за Митрополита црногорско-приморског са сједиштем на Цетињу. Свечано устоличење за Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског извршио је Патријарх српски Павле са епископима 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру. Митрополит Амфилохије је носилац древних титула: Егзарх Свештеног трона пећког, као и Архиепископ цетињски.   Митрополит Амфилохије је члан Светог Архијерејског Синода СПЦ у више сазива. Предсједавао је тим тијелом и био замјеник обољелог блаженопочившег Патријарха српског Павла од краја 2007. године до његовог упокојења, као и мјестобљуститељ Патријарашког трона од упокојења патријарха Павла, 16. новембра 2009. до избора Патријарха српског Иринеја 22. јануара 2010. године. Администрирао је Епархијом рашко-призренском од маја 2010. године до устоличења Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, крајем децембра исте године. Администрира Епархијом буеносаиреском и јужно-централноамеричком (која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011. до данас.   Послије дугогодишњег противљења комунистичке власти, митрополит Амфилохије је устоличен у Цетињски трон у врло тешко вријеме по Митрополију црногорско-приморску и уопште Православље у Црној Гори. Педесет година комунистичке владавине оставило је духовну пустош. Већина цркава и манастира била је запуштена. Митрополија је имала мали број свештеника. Послије примања светог трона Цетињске митрополије од часног старца митрополита Данила Дајковића, који га је у тешким временима чувао и сачувао, требало је кренути готово изнова – обновити цркве и манастире, поставити свештенике, вратити људе изворним духовним вриједностима. То није било нимало лако, јер се пет деценија индоктринације у Црној Гори није могло тек тако исправити. На темељима комунистичке, у суштини антицрногорске и антисрпске доктрине, у вишестраначком животу Црне   Горе, јавиле су се разне духовне девијације. Свјестан улоге коју је Митрополија црногорско-приморска имала у прошлости, као темељ духовног и државотворног бића Црне Горе, иако је био оспораван и излаган разним подметањима од стране комунистичке власти и њихових идеолошких насљедника и прије него је ступио на Цетињску катедру, митрополит Амфилохије је од самог устоличења кренуо у свеукупну обнову живота Православне Цркве у Црној Гори.   Уз помоћ свештенства и народа, подстакао је обнову, као и подизање нових цркава и манастира. Велика обнова је услиједила након враћања народа Црне Горе Православној Цркви почетком деведесетих година XX вијека. И обични лаик је могао примијетити широм Црне Горе градитељски занос на обнови, санацији, реконструкцији и изградњи манастира, храмова и других црквених објеката. Од мора до гора, васкрсавао је олтар до олтара.   На предлог митрополита Амфилохија, Свети Архијерејски Сабор СПЦ обновио је (2000) древну светосавску Епархију будимљанску (за вријеме књаза и краља Николе (1879) звала се Захумско-рашка, а послије Другог свјетског рата (1947–1956) Будимљанско-полимска), под називом Епархија будимљанско-никшићка на челу са епископом Јоаникијем Мићовићем.   Од великог је значаја била обнова, послије више од 150 година, запустјелог знаменитог манастира Подмаине у Будви. Започета је и обнова манастира Стањевића, стогодишњег средишта Црне Горе у доба Петровића, као и првог сједишта Зетске митрополије – манастира Св. aрхангела на Превлаци код Тивта. Оживјели су дуго времена запустјели манастири: Горњи Брчели, Старчева Горица на Скадарском језеру, Дуга, Бијела, Подмалинско, двјеста година угашени манастир Св. Николе на Ободу, Комски манастир, манастир Врањина, манастир Ћелија Добрска у Добрском селу код Цетиња; обновљени су манастир Дајбабе, манастир Ждребаоник, манастир Жупа Никшићка и др.   Ова свеукупна обнова је кулминирала торжественим освећењем Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, 7. октобра 2013. године, у којем су учествовали Патријарси и представници свих помјесних Цркава на челу са Патријархом васељенским Вартоломејем, московским Кирилом и српским Иринејем, а присуствовали су и представници других хришћанских цркава, као и нехришћанских вјерских заједница. Изградња овог храма био је један је од основних задатака Митрополије црногорско-приморске двије деценије. Не мање важан подухват је и изградња Храма Светог Јована Владимира у Бару, која је у току, и којега би освећење требало да буде у септембру 2016. године. Саборни храмови у Подгорици и у Бару, по мишљењу стручњака представљају најимпресивније објекте те врсте у Црној Гори, а и шире.   Од доласка на Цетињску катедру, митрополит Амфилохије је захтјевао од надлежних власти испуњење њихове обавезе – обнову цркве Св. Петра Цетињског на Ловћену, најстаријег храма њему посвећеног, сагласно посљедњој вољи и завјештању његовог синовца, Св. Петра II Петровића Његоша. Предлагао је да та црква – ако је и није могуће подићи на истом мјесту на којем је Његош својом руком положио камен темељац и на којем је она била саграђена, а потом и обновљена 1925. године – буде подигнута у непосредној близини постојећег маузолеја на врху Ловћена, да буде исте величине као изворна Његошева задужбина из 1846. године, без касније (1925) дограђене ограде. До данас надлежна власт, насљедник оне која је срушила цркву 1972, није изашла у сусрет овим захтјевима митрополита Амфилохија.   У љетопису „Обнова и градња манастира и храмова у Црној Гори 1990–2010“ (Цетиње, 2010), који је издат поводом двадесетпетогодишњице архијерејске службе митрополита Амфилохија (1985–2010) и двадесетогодишњице његовог служења (1990–2010) на Трону цетињском, дат је прецизан податак да је у тих 20 година санирано, реконструисано и изграђено 569 црквених објеката. До данас се тај број повећао на 652 црквена здања.   На основу неспорних чињеница можемо закључити да вријеме од када се на трону Св. Петра Цетињског налази митрополит Амфилохије – уз немањићку епоху у некадашњој Зети и епоху митрополита Митрофана Бана и краља Николе (и у књажевини и краљевини Црној Гори) – представља најзначајнију градитељску епоху у историји ових простора. Храмови су обнављани и у посљератним временима, у периоду комунистичке власти, али као споменици културе, а не као мјеста сабирања и духовног препорода народа. Ова посљедња обнова храмова није била обнова само споменика културе, већ центара духовног живота, стога је веома брзо дала богате плодове. Другим ријечима, крај XX и почетак XXI вијека један је од златних периода црквеног градитељства и свеукупне обнове Митрополије црногорско-приморске.   Својеврсно чудо, незабиљежено у историји ових простора, представља обнова монаштва и свештенства. Из дана у дан повећавао се број свештеника и монаха, а приоритет у томе се давао обнови свештенства, из једноставног разлога – у ратном и посљератном времену, када је дошла до снажног израза антихришћанска деструктивност незапамћена у историји Црне Горе, пострадало је преко стотину свештеника, тј. скоро двије трећине предратног свештенства Митрополије црногорско-приморске, на челу са Свештеномучеником митрополитом Јоаникијем Липовцем. Обнови свештенства је поклоњена велика пажња са циљем да, као некада, не буде у Црној Гори ни једног мањег мјеста нити већег села у којем би био храм без пароха.   По доласку на Цетињску катедру, митрополит Амфилохије, у жељи да се обнови просветно-духовна мисија коју је у историји Црне Горе имала Митрополија црногорско-приморска, покреће питање обнове рада Богословије, укинуте од стране комуниста 1945. године. Најстарија, и по мишљењу многих најбоља просветна институција у историји Црне Горе обновила је рад у септембру 1992. г, и убрзо постала расадник свештеничког кадра и један од темеља духовног препорода ових простора, а и шире.   Убрзо по доласку у Црну Гору, митрополит Амфилохије је на Цетињу основао Издавачко-информативну установу „Светигора“. Уочи Божића 1992. г. је изашао и први број часописа „Светигора“, у коме је Митрополит објаснио циљеве, задатке и разлоге покретања овог гласила. Данас у Црној Гори, а вјероватно ни у ширем окружењу, сасвим сигурно не постоји издавач који би се по броју наслова могао упоређивати са „Светигором“. Прије свега ријеч о књигама српских, руских, грчких, француских и америчких богослова и философа; потом су ту књиге светоотачких поука и духовних искуства светих људи – стараца, претежно Руса и Грка; затим књиге из националне прошлости и културе, сабрана дјела Светог Петра Цетињског, владике Петра II Петровића Његоша, краља Николе, више књига о Светом Василију Острошком… У оквиру ИИУ „Светигора“ од 1998. г. функционише и Радио Светигора. Оснивање овог електронског медија било је посебно важно за мисију Православне Цркве у Црној Гори. Поред Радија основана је Светигора–прес, информативна агенција, која објективно извјештава о свему ономе што се дешава у Митрополији, у помјесној Цркви, као и у хришћанском свијету уопште.   У служби духовно-просветне мисије, митрополит Амфилохије је покренуо оснивање великог броја црквених хорова, духовних центара и књижара. Драгоцјену хуманитарну мисију обављају Кола српских сестара, као и народне кухиње при Митрополији на Цетињу и при Саборном храму у Подгорици. Обновљен је рад црквених општина у свим градовима, гдје су укључени угледни и стручни вјерујући људи, што је веома важно за живот Митрополије.   За вријеме митрополита Амфилохија по први пут у историји Црне Горе, Митрополију црногорско-приморску посјетили су Патријарси и представници свих Помјесних Цркава православне васељене: Патријарх васељенски Вартоломеј, Патријарх московски и све Русије Алексеј II, Патријарх московски и све Русије Кирил, Папа и Патријарх александријски и све Африке Петар VII, Архиепископ Нове Јустинијане и свегa Кипра Хризостом II, Архиепископ атински и све Јеладе Христодул, Архиепископ атински и све Јеладе Јероним, Архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије, Митрополит Православне Цркве Чешких земаља и Словачке Христофор, Митрополит варшавски и цијеле Пољске Сава, многобројни митрополити и епископи Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Московске, Грузијске, Бугарске, Румунске Патријаршије и других Помјесних Православних Цркава, као и других хришћанских цркава и вјерских заједница. Ово довољно говори о великом поштовању које сви они имају према митрополиту Амфилохију и Митрополији црногорско-приморској.   Митрополит Амфилохије представљао је Српску Православну Цркву у иностранству разним пригодама и на многим значајним свеправославним и хришћанским сусретима као што су Предсаборска свеправославна конференција у Шамбезију (2009), Сабрање предстојатеља Православних Цркава (у својству замјеника Патријарха 2009. и као члан делегације СПЦ на челу са патријархом Иринејем 2014); на бројним домаћим и међународним скуповима, на сахранама Патријарха руског Алексија II, Патријарха бугарског Максима, Архиепископа јеладског Христодула, на устоличењу Патријарха руског Кирила, на инаугурацији папе римског Франциска у Ватикану. До проглашења независности Црне Горе био је предсједник Покровитељског савјета за Србију и Црну Гору Међународног друштвеног фонда јединства православних народа, а данас је предсједник Покровитељског савјета за Црну Гору истог Фонда. Предсједник је Комисије за разговор са Македонском православном црквом и предсједник Комисије Светог Архијерејског Сабора за ревизију Устава СПЦ, као и Комисије СА Сабора за унапријеђење црквене просвјете и др.   Први пут у историји Црне Горе је 1993. године одржан на њеном тлу ванредни Архијерејски Сабор СПЦ – на Цетињу и у манастиру Острогу.   Митрополит др Амфилохије се поред теологије и философије бави и есејистиком, преводилаштвом и поезијом. До данас је објавио сљедећа дјела:   „Тајна Свете Тројице по учењу Св. Григорија Паламе“, студија на грчком, 1973. (докторска дисертација); „Смисао Литургије“, студија на грчком, 1974; „Синаити и њихов значај у Србији XIV вијека“, студија, 1981; „Филокалијски покрет XVIII и почетком XIX вијека“, студија на грчком, 1982; „Духовни смисао Храма Светога Саве на Врачару“, Вршац, 1989; „Преподобни Рафаило Банатски“, Вршац, 1988; „Враћање душе у чистоту“, Подгорица, 1992; „Нема љепше вјере од хришћанске – православна вјеронаука“; „Увод у православну философију васпитања“; „Свети Сава и Светосавски завјет“; „Основи православног васпитања“, Врњачка Бања, 1993; „Светосавско просветно предање и просвећеност Доситеја Обрадовића“, Врњачка Бања, 1994; збирка пјесама „У Јагњету је спас“, 1996; „Историјски пресјек тумачења Старог Завјета“, Никшић, 1996; „Тајна Свете Тројице по учењу Св. Григорија Паламе“ (докторска дисертација), превод Еп. Атанасије Јевтић, манастир Острог, 2006; „Божић загрљај Бога и човјека“; „Васкрс – дар живота вјечнога“; „У почетку бијаше Слово“; „Часни крст Христов и Косовски завјет“; „Косово је глава Лазарева“; „Тајна Христа и тајна свијета“; „Литургија и подвижништво“; „Са извора воде живе“ I и II; „Љетопис новог косовског распећа“ I и II; „Разговори од духовном животу, Цркви и друштву“ I и II; „Тајна Свете Тројице“; „Богословска слова“ I; „Поменик новог косовског страдања“ (Дневнички и други записи Митрополита црногорско-приморског Амфилохија из времена почетка НАТО окупације Старе Србије – Косова и Метохије 1999. и 2000. године), Светигора, Цетиње, 2011 – ови дневници су 2014. године изашли и на руском и енглеском језику.   У његовом преводу изашла су сљедећа дјела: Епископ Николај, „Касијана“, роман са српског на грчки, 1973; Јустин Поповић, „Житије Светог Симеона и Саве“, са српског на грчки, 1974; са грчког на српски: „Старац Арсеније Кападокијски“; Митрополит пергамски Јован Зизјулас, „Од маске до личности“, 1993; „Премудрости Соломонове“, 1995; „Књига Премудрости Исуса сина Сирахова“, 2007; „Азбучни Отачник“, објављено у дјеловима у часописима Јеванђељски Неимар и Светигора; „Св. Григорије Палама“, неке бесједе објављене у часопису Банатски весник, бројне студије, бесједе и есеји у „Светигори“ и другим листовима. У новом, цјеловитом преводу Светог Писма Старог и Новог Завјета (Свети архијерејски синод СПЦ, Београд, 2011. и 2012) изашло је у Митрополитовом преводу још осам књига (Књига Јестирина, Књига Јездрина друга, Књига Јудите, Књига Премудрости Исуса сина Сирахова, Књига пророка Варуха, Књига Товита и Посланица Јеремијина) из ширег библијског канона, тзв. девтероканонске књиге, са Књигом пророка Данила и њеним девтероканонским додацима.   У току је издавање Сабраних дјела митрополита Амфилохија у издању „Светигоре“, у којима се митрополит Амфилохије наново открива преко онога што је написао, изговорио, поручио и саопштио јавности од својих богословских дана, па све до данас. Вријеме које је пред нама ће бити најбољи тумач и показатељ непролазне вриједности и улоге коју ће имати ове књиге на подизању новог хришћанског покољења код нас.   Митрополит Амфилохије је члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, и добитник многих књижевних награда.     Долгоденствуј, Високопреовећени Владико, на многаја љета!
    • Од Тражитељ,
      У централној Србији, све до Карађорђевог устанка 1804, није се јео кромпир из религијских и сујеверних убеђења. Те заблуде је подржавао и део свештенства, а народ је био убеђен у то да је кромпир "ђавоља биљка", у то је веровао и те приче је ширио и плашио тиме друге.
      Иако је производња кромпира била исплатива, и иако су народ мучиле гладне године, није било силе да се народ разувери. Доносио га је и Доситеј Обрадовић, јео га пред људима, објашњавао да сви народи у Европи, укључујући и Србе у Српском Војводству, једу кромпир, али није вредело. Доносио је Карађорђе уредбе по селима да се сади кромпир, непознати аутори су измислили чак и причу о Светом Сави и ђаволу где је Свети Сава благословио подземни део кромпира, није вредело. Млада устаничка држава у проблему, сиромашна, у рату са Турцима, а народ одбија да сади кромпир, као јефтину и хранљиву намирницу. Само је један метод донео резултат: поставили су стражу око кромпира, издали проглас да ће се најстроже казнити крађа кромпира, а стражарима дошапнули да ноћу "забушавају" и сваке ноћи оду негде у крај и одспавају. Шта се догодило? Народ је кренуо да краде кромпир и сади га. Јер, размишља, сигурно вреди јер власт чува од људи. И обрнуто, да ваља, не би га власт нудила џабе.
       

       
      Неко ће данас запитати, а каква је веза између кромпира и 5Г мреже? Каква је веза између кромпира и вакцина, или између кромпира и хидроелектрана? Наш народ се није бунио само против кромпира, бунио се и против изградње хидроелектрана, страхујући за своје воденице. Да се тај део народа питао, остали бисмо на технологији воденичког камена.
      Кромпир се у људској исхрани користи око 5.000 година и плод је вишемиленијумског узгајања у амеро-индијанским цивилизацијама из времена пре Колумба, а у Србији је имао ту несрећу да је у њу дошао посредством мрских католика. Али у једном моменту је код нас био потпуно нов и, као и све ново, дочекан је као нешто ђавоље и нечисто. Која је поента ове теме? Па, да нас подсети да смо нација у којој су чудаци били веома бројни кроз историју, да су у свакој генерацији вукли целу нацију уназад и да, као што су њихови прадедови ширили гласине да је кромпир "ђавоља биљка", а електрична струја "нечиста сила", тако њихови потомци данас преко Фејсбука и форума шире гласине о вакцинама, 5Г мрежи, науци, ма буквално о свему и свачему што је тековина 20. или 21. века, а они не резумеју. Али као што се данас смејемо њиховим прецима који нису хтели да једу кромпир јер су то "ђавоље главе", тако ће се и њима смејати у блиској будућности наша деца која буду жива, здрава и "наутистична" упркос 5Г мрежи и вакцинама. На нама је само да не дозволимо да буду већина, па да целу нашу генерацију неко памти као генерацију која није хтела да једе кромпир, док јој није подваљено да мисли да га краде од државе.
       
      Београд, почетком 19. века: Грађани протестују против кромпира

       
      Београд, почетком 21. века (њихови потомци):

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) са жалошћу је јутрос примио вијест о упокојењу оца Момчила Кривокапића кога се сјећа као великога мисионара. Владика Атанасије је казао да је отац Момо био један од првих који је био поборник и Цркве и православља и српства у Котору, али и другдје.      Имао је дивне ученике и био је први ректор обновљене  Богословије Светог Петра Цетињског. Али оно што је још важније је улога коју је о. Момо имао у избору Митрополита Амфилохија за епископа, истиче владика Атанасије, сјећајући се њиховог сусрета 1985. године у Патријаршији:   “Рекао ми је да је врло важно да се Амфилохије истакне за епископа да би био наследник покојног Митрополита Данила (Дајковића), који је тада већ био остарио, зато што су они  спремали некога архимандрита који је нагињао комунистима. Ми одемо код владике Стефана у Патријаршији и то му предочимо, а он нам каже да то напишемо. Ја имам ту страницу коју смо тада написали и поднијели. Владика Стефан је на основу тога на Сабору изборио да се Амфилохије одмах бира за банатског владику и тако га имамо спремног за Митрополита. Тако се и десило 1985. године и то је баш Момов допринос.”   Владика је заблагодарио Господу што о. Момо има сина наследника, као што је и он био наследник свога оца свештеника.   “Царство му небеско и вечан спомен – Христос Васкрсе”, казао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) опраштајући се од новопрестављеног оца Момчила Кривокапића.   Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић, парох друге которске парохије и старјешина храма Св. Николе у Котору, преминуо је јутрос изненада у 76. години. Рођен 01. 07.1945. г. у Херцег Новом; завршио је Богословију Светог Саве у Београду и Богословски факултет у Београду. Рукоположен  у чин ђакона 31. 08. 1969. г, а у чин презвитера 07. 09.1969. г. Одликован чином протопрезвитера 25. 11. 1989. а правом ношења напрсног крста 21.маја 1995 .године. Први ректор обновљене  Богословије Светог Петра Цетињског.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Привођење Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија на информатовни разговор је за сваку осуду“, казао је за Радио ,,Светигору“ Протојереј-ставрофор Гојко Перовић ректор Цетињске Богословије.     Отац Гојко каже да нам није јасно по то којим аршинима поступа црногорска полиција, и да ли их уопсте има?   “Док се на другим јавним мјестима ових дана, испред пекара, на пијацама и градилиштима окупља много већи број народа него испред православних храмова ( јер ми свештеници поштујемо прописе и не позивамо народ ) – полиција приводи Митрополита црногорско-приморског због службе на Златици која је служена само са свештеницима и појцима. Не желимо да дижемо тензије. Данас је лијепи празник пун Божије благодати – али ово је нечувено!“- казао је отац Гојко Перовић.   Отац Гојко додаје да умјесто дијалога и договора, који тражимо од почетка ових ванредних мјера, сада имамо привођење човјека са најпоштованијим звањем међу црногорским грађанством.   “Тражимо моментално и неодложно пустање Митрополита Амфилохија на слободу“- каже отац Гојко Перовић.     Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са запрепашћењем смо примили вијест да је данас на празник Христовог уласка у Јерусалим приведен у подгоричку полицијску станицу Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-примрски Г. Амфилохије са неколико свештенослужитеља само зато што је по свом раније утврђеном распореду вршио свету службу на древним темељима манастира Златице, рекао је у изјави за наш портал Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.     “Овај срамни поступак подгоричке полиције учињен под злонамјерно смишљеним и провидним изговором борбе против корона вируса није ништа друго него нови удар на Цркву и Свету вјеру Православну”, каже Владика Јоаникије.   Додаје да “сви ми православни свештеници и вјерници, поштујући заслуге, врлине и године нашег Митрополита и свети трон који му је од Бога повјерен са огорчењем осуђујемо понижавање и малтретирање Архијереја Христовог”.   “Тиме смо сви понижени и повријеђени, али нас ово неће поколебати да служимо Богу живоме, извору истине и здравља душевног и тјелесног. Знамо да ће свакога ко понижава Цркву и њене свете служитеље понизити Бог који све види и праведно суди. Молимо се Господу да нас све заједно просвијетли свјетлошћу свога Васкрсења и да нас све обједини у борби против поменуте заразе а понајвише против сваке мржње и братске неслоге”, поручио је Владика Јоаникије поводом данашњег полицијског привођења Митрополита Амфилохија и свештеника наше Митрополије у ЦБ Подгорица.     Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...