Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Преминула спортска новинарка РТС-а Сања Вујисић

Оцени ову тему

Recommended Posts

Дугогодишња новинарка Спортске редакције РТС-а Сања Вујисић преминула је у уторак у Београду у 56. години после дуге и тешке болести.

Била је прва жена која се у Спортској редакцији појавила као презентер спорта у Дневнику и емисијама специјализованим за фудбал као што је био "Топ спорт".

 

 

 
Сећање на Сању ВујисићВише од 20 година правила је рубрике за Индирект, Спортски преглед, Свет спорта и Олимпијске кругове. Уређивала је и водила специјализоване емисије о Светским првенствима у фудбалу, Олимпијским играма, као и новогодишње емисије.

Остаће упамћена по бројним интервјуима са врхунским спортистима, тренерима и представницима европских федерација.

Рођена Београђанка говорила је четири страна језика, а савршено знање италијанског стекла је на Универзитету "Данте Алигијери" у Риму.

Сања Вујисић је извештавала из Барија и Токија 1991. године, када је Фудбалски клуб Црвена звезда освојио титуле Купа шампиона и Интерконтиненталног купа.

У Атини 1995. била је репортер на Европском првенству у одбојци. Уређивала је и водила специјализовану емисију "Одбојка сад".

Пре две године (2016), Удружење спортских новинара Србије доделило јој је Награду "Бранка Прелевић".

У Спортској редакцији Телевизије Београд Сања Вујисић је радила пуних 27 година.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Драшко,
      Преминуо легендарни водитељ РТС-а Светислав Вуковић
      Водитељ радијске емисије "Време спорта и разоноде" и аутор текстова за познате песме као што су "Љубав је само реч", "Одисеја", "Кад бих знао да је сама", "Поздравите мога тату" Светислав Вуковић преминуо је у 83. години. За новинарски и водитељски рад освојио је многа признања.
      Светислав Вуковић је рођен 3. фебруара 1936. године у Штитарици код Мојковца, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију са малом матуром похађао је и завршио у Колашину. Четири разреда Више реалне гимназије завршио у Иванграду. Осми разред гимназије и велику матуру завршио је у Бијелом Пољу 1955. године.
      Сећање на Светислава Свету Вуковића, из емисије "Чаша воде са извора"   "Био је и остао чаробњак лепог стиха"
      Државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић je, поводом смрти Светислава Вуковића, упутио његовој породици, колегама у Радио Београду и свима који су волели глас и ценили песнички и новинарски таленат творца "Одисеје" телеграм саучешћа.
      "Сећаћемо га се као ренесансног медијског великана који је имао дара и храбрости да се опроба у различитим телевизијским и радијским жанровима и у свима постигне успех. Добитник је многих награда и признања, а једно од највећих је наклоност коју је имао код публике. Био је и остао чаробњак лепог стиха. Наставиће да живи у текстовима најлепших забавних песама бивше Југославије", наводи се у телеграму.
      Правни факултет у Београду уписао 1955. године на коме је и апсолвирао.
      Првог новембра 1961. године, постављен је за спикера Радио Београда. Потом одлази на Радио-аутопут, најпре у Ниш а затим у Светозарево, па се сматра једним од оснивача те радио станице. Првог децембра 1967. године прелази у Други програм Радио Београда.
      Желећи да се огледа у радио изразу и ван спикерског посла, првог јануара 1975. године добија звање новинара-водитеља и води и пише сценарио за једну у то време од најслушанијих емисија на радију уопште "Сунце, море, бит и хит". Поред "Минимакса", "Пријатеља звезда" и "Дежурног студија" био је то један оних забавних програма средином седамдесетих који су учинили прекретницу у тој врсти радио програма.
      Један је од од четворице родоначелника тог новог занимања, односно облика новинарства у електронским медијима. У то време примљен је у Удружење новинара Србије. 
      Пошто се указала потреба на Другом програму за спортском емисијом поверен му је програм суботом поподне "Музика, спорт, музика", а супервизор је био легендарни Радивоје Марковић.
      Светислав Вуковић Марта месеца 1978. године заједно са овом емисијом прелази на Први програм радија. Новембра 1978. добија звање уредника-водитеља, да би јула 1981. године преузео уређивање и вођење емисије "Време спорта и разоноде".
      За шеснаест година рада на том програму,поред уобичајеног уређивања и вођења, истичу се и ауторске серије. Најпре серија разговора под називом "Асови ЈУ фудбала" – својеврсна антологија великана фудбалске игре на просторима претходне Југославије која обухвата три генерације рођене у периоду од 1918. до 1948. године, од Фрања Велфла до Јована Аћимовића. 
      Друга велика серија разговора насловљена је "Југословенске олимпијске легенде", о спортистима који су освајали олимпијска одличја за три Југославије.
      Од средине осамдесетих година поред емисије "Време спорта и разоноде" уређује и води и низ других емисија.
      Током свог четрдесетогодишњег рада опробао се у разним жанровима радио израза од спикера, преко извештача, репортера-водитеља, па до уредника емисија.
      Рад на телевизији
      Први наступи на београдској телевизији датирају још од 1961. године. Била је то серија научних програма у којима је скоро годину дана био водитељ.
      Светислав Вуковић После тога, почетком седамдесетих огдина следи серија емисија о ствараоцима југословенске забавне музике "Чезнем да сам са вама". Били су то портрети Радослава Граића, Војкана Борисављевића, Ђела Јусића, Мојмира Сепеа, Александра Кораћа и других. Био је и косценариста и водитељ серије.
      Познат је и по серијама "Сећаш ли се оног сата", "Сабори у Србији", "Чаша воде са извора".
      На телевизији је водио или преносио и концерте озбиљне, забавне и народне музике, као и емисије и директне преносе значајних државних празника и историјских датума.
      Био је водитељ Драгачевског Сабора, Омладинског фестивала у Суботици, Београдског џез фестивала, Месама, фестивала народне и забавне музике, Вуковог сабора у Тршићу, Сабора народног стваралаштва у Тополи...
      Заступљен је са неколико песама у "Антологији црногорског пјесништва за дјецу", Антологији "Ризница српског песништва за децу", Антологији "Најлепше љубавне песме написане на српском језику" и Антологији светске дечије поезије "Плави зец". Са десет песама заступљен је и у Антологији "Љубав је само реч" (по његовој чувеној песми), у којој су најлепше љубавне песме компоноване од стране најпознатијих југословенских аутора ове врсте музике. 
      Од 1965. године па до данас написао је готово хиљаду текстова за разне музичке жанрове: сериозне, забавне, староградске, дечје, народне музике. Освајао је је награде и признања на фестивалима у Београду, Загребу, Опатији, Љубљани, Скопљу, Приштини, Новом Саду, Будви.
      Изашао је це-де са најпознатијим мелодијама: "Љубав је само реч", "Одисеја", "Ја те волим", "Маестро и виолина", "Кад бих знао да је сама" и многим другима које су певали најпознатији југословенски певачи.
      Награде и признања 
      Добитник је многих награда и признања за новинарски и водитељски рад.
      Припала му је Годишња новинарска награда Радио-телевизије Београд 1982. године за серију емисија "Девијације у спорту".
      Такође, добио је годишњу награду Радио-телевизије Београд за водитељство 1993. године као и две награде за радио водитељство 1983. и 1988. године.
      Освојио је и Оскар популарности "Радио ТВ ревије" за емисију "Време спорта и разоноде".
      Награда за животно дело Радио-телевизије Србије припала му је 1999. године, а 2000. године је био најбољи водитељ РТС-а.  
      Био је дугогодишњи председник Удружења радника естрадне делатности Србије и потпредседник удружења Естрадни уметници Србије. Имао је бројне функције у новинарској организацији Радио-телевизије Србије. Пензионисан је 2000. године, после 43 године проведене у РТС-у.
      Време сахране биће накнадно објављено.  
       
       
      http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3612612/preminuo-legendarni-voditelj-rts-a-svetislav-vukovic.html
    • Од Ромејац,
      Позната водитељка Телевизије Београд Данка Нововић преминула је у болници на Бежанијској коси у 76. години.
      Данка Нововић је рођена у Прокупљу 1943. године. После Прокупља живела је у Урошевцу, а потом се са мајком преселила у Београд, где је завршила Шесту београдску гимназију, наводи РТС.
      Студирала је Правни и Филозофски факултет али, како је говорила, није имала времена да их заврши.
      Као двадесетогодишњакиња, после двоипогодишње припреме са лекторима, почела је телевизијску каријеру 1958. у директном преносу – читајући најаву програма.
      Радила је и као уредник Дневника, али је себе сматрала спикерком, то је био њен позив.
      Отменим држањем, посебном дикцијом и бојом гласа обележила је телевизију у Југославији и Србији, преноси Танјуг.
      Певала је у првом Омладинском клубу у Београду, док су репертоар који је изводила са Мињом Суботом биле италијанске канцоне, џез и рокенрол.
      Била је првакиња своје гимназије у гимнастици, дружила се с екипом с Црвеног Крста, која је била незамислива без Драгана Гаге Николића.
      За њу је Тома Здравковић написао и отпевао песму „Данка”.
      http://www.politika.rs/scc/clanak/433662/Preminula-voditeljka-Danka-Novovic
    • Од Милан Ракић,
      Данас, 30. јуна, у 00:33 часова, у Београду је преминула Борка Павићевић, драматург и директорка Центра за културну деконтаминацију.

      Рођена је 1947. године у Котору, Црна Гора, Југославија.
      Дипломирала је драматургију 1971. године године на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, где је и магистрирала 1976. године са тезом „Неореалистичка драма у Србији између два рата".
      У Атељеу 212, у драматуршком одељењу, радила је 10 година (1970-1981.), и у БИТЕФ-у 20 година. Драматург у позориштима у Зеници, Сплиту, Скопљу, Љубљани, Суботици и Београду (1978-1991).
      Оснивач театра Нова осећајност у старој београдској Пивари (1981). Учесница покрета КПГТ (Казалиште, позориште, гледалишче, театар, 1984-1991.).
      Уметничка директорка Београдског драмског позоришта, смењена због политичког и јавног деловања (1993).
      Учесница је Цивилног покрета отпора (1991). Чланица Београдског круга, удружења слободних интелектуалаца, од оснивања.
      Оснивач и директорка Центра за културну деконтаминацију у Београду (од 1994. године).
      Писац колумни у часопису Сусрет, затим недељнику Време, од његовог оснивања, и у дневном листуДанас.
      Објавила је три збирке есеја: „На екс - Постдејтонска мода" (Нови Пазар, 1998), „Мода" (Београд, 1994) и „Глава у торби" (Београд, 2017) - као и текстове у многобројним часописима, зборницима, дневним и недељним новинама.
      Од 1991. године учествовала је у многобројним антиратним акцијама у Београду и другим југословенским градовима, у сарадњи са југословенским организацијама које су се залагале за демократизацију и развој цивилног друштва у Србији и региону.
      Добитник награде Хирошима фондације за мир и културу 2004; награде „Рутс" Европске културне фондације за 2009. годину, награде „Освајање слободе" коју додељује фонд "Маја Маршићевић Тасић" 2005. године, и носилац је Ордена легије части Републике Француске 2002. године.
      Датум и време кремације и комеморације у Центру за културну деконтаминацију биће накнадно објављено.
      http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3574289/preminula-borka-pavicevic.html
    • Од Логос,
      Амерички истраживачки новинар Џереми Скејхил извинио се у име своје државе због тога што је, како је рекао, током НАТО бомбардовања хладнокрвно убила 16 радника Радио-телевизије Србије, преноси Танјуг.
       
      Скејхил, који је и суоснивач „The Intercept” понудио је извињење на отварању међународне конференције „Крај некажњивости за злочине над новинарима”, јер, како је рекао, до сада нико ту реч није изговорио нити је неко проглашен кривим за бомбардовање РТС-а.
      „Никада од моје владе нисте чули извињење. Жао ми је што је моја влада хладнокрво убила чланове ваших породица. Ја као Американац одговоран сам за то бомбардовање”, рекао је Скејхил, преноси РТС.
      Оно што је САД урадио био је ратни злочин, а ниједан човак никада није изведен пред лице правде, рекао је Скејхил и додао да се моли и нада да ће правда бити задовољена.
      „САД много прича о слободи медија али нико није поставио питање зашто је убијено 16 радника који су само радили свој посао”, рекао је Скејхил.
       
      Извор: Политика
    • Од Ромејац,
      Глумица Милена Дравић преминула је ноћас после тршке болести у 79. години у Београду. Jедна од најпознатијих српских и југословенских глумица, рођена је 5. октобра 1940. у Београду.
      Похађала је основну школу „Јанко Веселиновић” у Душановој улици, а потом уписала Прву мушку гимназију. Глумила је у преко сто филмских остварења. Популарност јој је донела сарадња са Љубишом Самарџицем.
      Најпознатије улоге остварила је у филмовима „Прекобројна”, „Јутро”, „Козара”, „Битка на Неретви”, „Љубавни живот Будимира Трајковића”, „Рад на одређено време”, „Мој тата на одређено време”, „Секула се опет жени”, „Није лако са мушкарцима” и „Зона Замфирова”.
      Позната је и као учитељица из култне серије „Приче из Непричаве”, Вера из „Полицајца са Петловог брда”, затим као Вукосава Петровић и Споменка из ТВ–комедија „Позориште у кући” и „Луд, збуњен, нормалан”.
      Са својим трећим супругом и колегом Драганом Николићем је од 1972. до 1974. водила популарни шоу програм Образ уз образ. Милена је често играла самохране мајке, сељанке, жене из радничке класе, била је и пионир и ексцентрична јунакиња филмова Црног таласа, а великим делом на успеху у каријери дугује и романтичним комедијама у којима је глумила уз Љубишу Самарџића.
      Дравићева је добитница Награде за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу, специјалне награде Златна ружа на Филмском фестивалу у Венецији, најпрестижнијих српских награда Добричин прстен и „Жанка Стокић” за целокупан допринос југословенској и српској кинематографији, награде „Јоаким Вујић”, награде Павле Вуисић на Филмским сусретима у Нишу, четири Златна ћурана на Данима комедије у Јагодини и чак рекордних десет Златних арена на Филмском фестивалу у Пули, јавља Танјуг.

      Вукосављевић: Губитак неког блиског
      Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић упутио је поводом смрти велике југословенске и српске глумице Милене Дравић телеграм саучешћа у коме је истакао да се вест о њеном одласку „код генерација њених искрених приврженика доживљава као губитак неког блиског”.
      „Потресен тужном вешћу у име Министарства културе и информисања и у своје лично име изражавам дубоко и искрено саучешће због смрти Милене Дравић њеној породици, пријатељима, колегама и Удружењу драмских уметника Србије”, навео је Вукосављевић.
      Он је подсетио да је Милена Дравић друго име за једну велику епоху домаћег филма, глумица јединственог лирског сензибилитета у раним улогама, али и зрелих карактерних драмских и комичних остварења, осим на филму, и на телевизији и у позоришту.
      „Освајала је шармом, љупкошћу и добротом. Била је звезда, али увек скромна и непосредна. Сигуран сам да се вест о њеном одласку у свим нашим домовима, код генерација њених искрених приврженика, доживљава као губитак неког блиског”, истакао је Вукосављевић, преноси Танјуг.
       
      http://www.politika.rs/scc/clanak/413221/Preminula-Milena-Dravic

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...