Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Помаже Бог свима. Одлучио сам да се замонашим (односно постанем искушеник) кад завршим гимназију на пролеће, али не знам у који манастир да одем. Да ли неко зна где бих био најкориснији, па да оквирно знам где ћу ићи? По могућности волео бих да у близини буде и неко место за моју мајку пошто ће и она самном. Унапред хвала.

 

Послато са LG-D320 користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@BojanBabic Како твоји на то гледају? Јеси ли разговарао са твојим свештеником или са неким монахом? Знаш ли какав начин живота се подразумева у манастиру?

Видех да мајка жели да иде са тобом... то може да буде веома компликовано, тако да је најбоље, свакако, да се поразговара са свешптеником те да те опути на Владику твоје Епархије.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Причао сам са монасима и поприлично сам упознат са монашким животом. Разговараћу са својим свештеником. Можда је најбоље да ме он посаветује.

Послато са LG-D320 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, BojanBabic рече

Причао сам са монасима и поприлично сам упознат са монашким животом. Разговараћу са својим свештеником. Можда је најбоље да ме он посаветује.

Послато са LG-D320 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Сигурно, овда је свакако добро чути искуства људи. На пример, имамо наше чланове форума који су данас монаси, монахиње. Најпосећенији манастир у Србији тренутно, братија је била, пре него што су отшли у манастир, администратори сајта :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па зато сам и поставио ову тему. Да људи који имају неко искуство са монашким животом или знају нешто више о томе да напишу овде.

Послато са LG-D320 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

"...Опростите, ја сам скренуо са праве теме која је била, али ето, оно што имам у себи то износим, јер свако износи оно што има у себи. И желим добро свом народу и целом свету, јер монаси су зато."

( Какве су ти мисли такав ти је живот/отац Тадеј)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, BojanBabic рече

Причао сам са монасима и поприлично сам упознат са монашким животом. Разговараћу са својим свештеником. Можда је најбоље да ме он посаветује.
 

Ovako nesto je mozda i najbolje.

Ali, pronaci ,ako je moguce sto vise iskusnije u duhovnom zivotu monahe i svestenike.

Da li si bio na Svetoj Gori, da malo pogledas tamo monaski zivot i ustrojstvo ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је 24. јула 2019. године, уочи празника Икона Пресвете Богородице Тројеручице, бденије у манастиру Пресвете Богородице у Ђунису. 

      Саслуживали су архимандрит Дамаскин (Грабеж), протојереј-ставрофор Љубиша Недељковић, протојереји Братислав Вукићевић, Ненад Јовановић и Александар Кузмановић, јереји Радојица Радојковић и Милан Ристић, јеромонах Евстатије (Бабић) и ђакон Ђорђе Филиповић, уз појање сестара из манастира Каменца, Липовца и Ђуниса. Пред крај бденија, Преосвећени Владика је постригао искушеницу Милицу Симовић у чин расе и камилавке давши јој монашко име Ангелина.
       
      Извор: Епархија нишка 
    • Од Логос,
      После празничног бденија служеног 24. јула 2019. године уочи славе манастира Пресвете Богородице Тројеручице под Авалом, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је замонашио искушеницу Стојку давши јој монашко име Евгенија по Преподобној Евгенији - царици Милици. Његова Светост Патријарх оденуо у искушеничку расу искушеницу Мирјану, Францускињу која је примила православну веру, давши јој име Јелена по Светој Јелени Анжујској.
      -Велика је наша духовна радост што постадосмо богатији за још два војника војске Христове. Иначе, ово је прво монашење у овом манастиру који је права духовна оаза за многе у Београду и шире. Трудом сестринства са настојатељицом, мати Златом, манастир Пресвете Богородице Тројеручице доживљава свој духовни процват. Светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси, каже Свети Јован Лествичник, па тако и манастир чија је заштитница Богородица Тројеручица јесте неугасива светлост Архиепископије београдско-карловачке и целе наше Цркве, поручио је патријарх Иринеј.
      Празничним бденијем пре чина монашења началствовао је Преосвећени Епископ полошко-кумановски г. Јоаким уз саслужење архимандрита Јустина (из Париза) и Јоаникија (Архиепископија београдско-карловачка); старешине манастира Пиносава игумана Петра, презвитера Игора Карановића (Епархија банатска) и ђакона Горана Нухановића из манастира Раковице.
      Чину монашења присуствовало је мноштво верника, свештенства, монаштва, као и сестринство из манастира Дуге са игуманијом Јованом.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије замонашио је вечерас у манастиру Ждребаоник код Даниловграда послушницу ове обитељи Десанку којој је дао монашко име Ана. Новој монахињи је пожелио да јој Бог подари снаге духовне да остатак живота проведе у страху Божјем, у миру и љубави и према Господу и сестрама у манастиру. „Бог да је укријепи и благослови сада и увијек и у вјекове вјекова“, рекао је Митрополит Амфилохије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Свете Петке на Гостиљу мартинићком. На почетку богослужења Владика је замонашио послушницу ове обитељи Марину и дао јој монашко име Наума. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да је и нова монахиња Наума, попут милиона хришћана кроз историју,  чула позив Христов: Хајде за мном.

      „Господ је послао из далеке Русије, али срцу родне и блиске, да дође овдје у ову пустињу и да се овдје, у овој пустињи Свете Петке, по угледу на њу, поред мати Параскеве, преда у руке Господу, да постане вјерна невјеста Христа Бога нашега“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је монахиња Наума данас постала послушница Светог Наума Охридско,г чије се мошти чувају у манастиру на Охридском језеру. „Да носи часни крст и да својим подвигом наставља дјело светих мученика росијских, исповједника и подвижника, и дјело преподобнога оца нашега Наума, свесловенскога светитеља и просветитеља“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач, а у наставку сабрања приређена је трпеза хришћанске љубави.

      Извор: Острог ТВ студио
    • Од Логос,
      Манастир Вољавча, чудесно место историје и духовности, у свом окриљу чува две богомоље: стару брвнару, посвећену Светом Прокопију, коју је према предању, приликом велике сеобе Срба, подигао Арсеније III Чарнојевић са народом, и другу новију, посвећену Светој Параскеви, изграђену у другој половини двадесетог века. Ово омиљено место молитве за вернике из Краљева и околине, било је на дан Светих Кирила и Методија центар духовног празновања.

      На Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Епископ жички г. Јустин, замонашена је искушеница ове свете обитељи Ивана Крчмаревић, добивши монашко име Ирина. Молитву Господе помилуј, за новопострижену монахињу једнодушно је певало сабрано монаштво из манастирȃ: Каменац, Сретење, Преображење, Благовештење, Ваведење, Згодачица, а празник је увеличао и архимандрит Стефан (Миленковић) који је са братијом дошао из манастира Зочишта косовског, да донесе благослове наше Свете земље.
      Око Свете трпезе Владики су саслуживали: архимандрит Стефан (Миленковић), архимандрит Сава (Илић), јереј Никола Вучетић, протојереј Саша Станишић, јеромонах Иларион (сабрат манастира Преображења овчарског) и јереј Владимир Благојевић, уз присуство архимандрита Јакова (Лазовића) из манастира Жиче и великог броја свештеника, пријатеља ове свете обитељи. За певницом су се смењивали гласови протопсалта Ивана Трајковића и Теодоре Стојковић, вође хора “Свети владика Николај“ у Љубићу. Након узвишеног чина пострига и прочитаног Јевађеља Епископ Јустин се монаштву, свештенству и сабраном народу обратио речима очинске поуке:
      „У дан када сваки монах даје завете Господу Богу, он умире за свет и за све оно што је у свету. За свакога монаха је дан монашења, тренутак када се практично раставља од овога света – јесте у свету, живи у свету, али више није од овога света… Ви знате да у Светој Гори монаштво већ вековима опстаје. Ту наши молитвеници (као и на сваком месту где су сабрани два или више у име Божије, у светим обитељима, у манастирима) приносе молитве Богу за читав свет. Они мудри светогорски старци, а и млади мудраци кажу: „Ако умреш пре него што умреш, нећеш умрети када будеш умро.“ Данас смо сведоци тога. Можда све то вама изгледа тужно, али ми смо данас у стању радостотворне туге. Ми се радујемо што нас је Господ Бог призвао Себи пре него што умремо. Јесмо умрли за овај свет, али се рађамо за онај други. Ми већ сада имамо предукус раја, у коме нема мушког ни женског, роба ни слободњака, нема нација, нема богатих, школованих и осталих – тамо су сви једно у Господу, зато што је Господ глава Цркве своје и зато што Он у Себи возглављује све. Сваки који хоће да врши вољу Божију, и свако ко се одрекне себе, пође за Њим, узме крст свој – неће му плата пропасти. Каже Господ да би нас утешио: који остави браћу, сестре, родитеље, кућу, имање или било шта у овоме свету, добиће сто пута више од тога и добиће залог вечног живота. Тај залог је нама дат и задат. Својим животом, љубављу, трудом и молитвом, Господ Бог ће нам заиста дати оно што нам је обећао.“
      Затим се Владика осврнуо на сам празник Светих Кирила и Методија и рекао:
      „Ми данас славимо велике светитеље и просветитеље словенских народа – Кирила и Методија, које је моравски кнез Растислав у 9. веку позвао да саставе писмена, јер је увидео да је немогуће слушати Јеванђеље на језику нама непознатом. Захваљујући њима и њиховим ученицима, Светим Петочисленицима, Словени су добили писмо које нам је омогућило да читамо Јеванђеље и да се Господу Богу молимо. После триста година таквога живота, ми се удостојавамо да добијемо своју аутокефалну Српску Православну Цркву, у којој већ осам векова спасавамо душе своје и молимо се Господу. И не само то, него смо и зидали, градили, бавили се уметношћу и свим наукама које су потребне човеку. Све што је Господ Бог, који је Премудрост, дао нама преко слова, преко језика, ми то, ево већ толико векова усвајамо. На томе се темељи и лежи наша култура, наша нација, наше усмерење ка вечном. То су велики тренуци, то су велики дани. Овај дан је, после толико времена, ове године постао државни празник. По томе видимо да су, Свети Кирило и Методије, просветитељи свих словенских народа, били некако неправедно запостављени. Ретко ко је и знао ко су Кирило и Методије, ретко ко је знао њихово дело. Суштина је да су то били људи црквени – један је био Епископ, други монах. Дакле опет се види да Црква предњачи у свему што је добро. Она даје смисао, она даје светлост живота. Сви ми који ходимо за том светлошћу, нећемо ходити у тами, него ћемо имати светлост живота. Тај живот, та истина, та љубав Божија јесте у Цркви Божијој која упркос свим искушењима одолева већ толико векова. Нека Господ Бог буде милостив нама, нека буде помоћник нашој мати игуманији и свим њеним сестрама у Христу и читавом нашем народу да савлада све тешкоће које су пред нама. Али да знамо да тешкоћа ствара трпљење, поверење, осећајност, а Господ ће и нашим тешкоћама учинити крај. И нас ће Господ Бог погледати. Амин.“
      Након Литургије, духовна светковина је настављена за трпезом коју је са пуно љубави и пажње припремиле игуманија ове свете обитељи Теодора (Станојевић) са својим сестрама. Поздрављајући за ручком све присутне, архимандрит Стефан (Миленковић) је у дивној и надахнутој беседи пренео благослове Косова и Метохије.

      Извор: Епархија жичка
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...