Jump to content
  1. Santi

    Santi

  2. Рапсоди

    Рапсоди

  • Сличан садржај

    • Од Juanito,
      Мушкарци плачите!
      Због немогућности да се прилагоде новим друштвеним захтевима мушкарци осуђени на пропаст. Лаж је цемент сваког друштва. Др Милић: Жена је примарни принцип,она је - основни човек
      Подсетник:
      Хиљадама годинамама сакривања емоција довело дотле да мушкарци да би преживели морају да уче да показују емоције да плачу и да себе сведу на праву меру
       
      Жене су почеле озбиљно да угрожавају мушкарце. И то буквално - на живот и на смрт! Толико су постале супериорне, снажне и моћне у односу на јачи пол, да су сироти мушкарци почели да бивају депресивни и да, у немоћи да схвате шта им се и зашто дешава - дижу руку на себе!
      Схватајући колико је овај проблем узео маха, власти у Аустралији, где од укупног броја самоубица мушкарци чине чак 75 одсто, започеле су капмању под слоганом "Мушкарци плачите", покушавајући на све начине да помогне јачем полу да се избори са новим изазовима заједнице. Психолози су проценили да сузама мушкарци могу да избаце из себе фрустрирајуће осећаје деградације, да их растерети егсистенцијалних, емотивних, сексуалних, етичких, уопште суштинских проблема који их море.
      Учите дечаке да плачу
      - Мушкарци треба да плачу! То је нешто што нису радили хиљадама година и требало би коначно да науче - каже проф. др Милан Милић, психијатар и психотерапеут у Клиници "Др Лаза Лазаревић".- Плач може да помогне. Сузе посматрам као проживљене и доживљене емоције.А родитељи морају такође да почну да уче своју мушку децу да показују емоције. Плач је управо то.
      Саме од себе, наравно, сузе неће бити чудотворне и излечити човека али ће показати пут којим треба ићи да би мушки пол научио да буде у складу са самим собом. Зашто? Зато што су емоције једини освешћени изданак онога што ми у дубини јесмо. Емоције никада не лажу, оне се не могу измислити, створити вољно,оне једноставно говоре језиком истине. А да бисте били у хармонији са собом, односно бирали свој најбољи интерес - једнако задвољство и испуњеност животом који живите, потребно је да се суочите са истином. Пре свега са истином о - себи.
      - Та истина о себи је један од најтежих психолошких подухвата - каже др Милић. - Лично мислим да мушкарцима недостаје баш та истина о себи.
      Зашто су мушкарци потиштени
      Много је брига које море мушкарце. Као прво, из мушког угла најважније, јесте та што престају да буду главни мужјаци, једини око кога обигравају жене. То их баца у дубоку потиштеност. Као друго, жене сада зарађују, и пећинским речником речено " иду у лов". Ситуација за њих није баш сјајна јер их потискују са територије на којој су суверено владали. Жена је приграбила његове ливаде и шуме.
      - Мушкарцу је остало мало територија - каже доктор Милић - и он нема много поља у којима може да се оствари у својој примарној улози. Док се жене шире у улогама и мајке, и домаћице, а остварују се и на послу.
      У свим тим областима оне размењују емоције. Мушкарац закопава емоције и ту много греши. Када се догоде раскиди међу партнерима, он је најчешће затечен, шокиран,неприпремљен! Он никада није размишљао да, на пример, жени више не мора да се допада, није се трудио да је стално осваја, шармира и, одјеном, он је неспреман за нови моменат у коме, рецимо, жена одлази, а он остаје да тоне до самог дна.
      - Колико год то можда јефтино звучало - каже др Милић - мушкарцима може помоћи само поменута истина! Медјутим, са њом ствари не стоје баш једноставно, па кажемо да истина боли, али и да је лековита. Но није ли то дефиниција сваког лека? Изгледа да нема лековитости, без спремности на ону болну компоненту. Лично мислим, да су сви ови пацијенти овде које лечим, заправо, дошли у ту ситацију баш зато што су потискивали емоције и нису се суочавали са собом.

       
      Зашто смо смишљали толико лажи
      Ако се неко, наиме, не суочава са истином око себе, и истином о себи, онда је логично да је у његовом животу присутна - лаж. А где има лажи - има великих проблема.
      - Све те лажи, митови, бајке, све смо сами измислили, и то је јасно. Али, зашто су то људи чинили? Зашто су себе и друге лагали? - пита се доктор Милић и одговара. - Лагали су зато што имамо два света. Један је свет људи, други је замишљени, митски свет прародитеља и њиховог греха, чувени рај. Ходајући на граници та два света, човек хиљадама година покушава да их помири. Створен као савршен у савршеном, не може заборавити ту истину, као што не може побећи од несавршеног света који је сам створио. Зато не може ни по себи до краја, као што не може ни да се одрекне себе у потпуности. Компромис налази у разноразним лажима, покушавајући да се прилагоди свету људи и буде "како треба". Ако се та мера пређе, ако се толико труди да се сакрије од себе, некад на том путу себе и изгуби. Али то је ипак немогуће, јер она истина његовог правог бића почиње побуну и настају психички проблеми.
      Овоме значајно кумује и васпитање, које у актуелној цивилизацији није ништа друго него учење софистицираним лажима. Поруке које шаљемо мушкој деци, конкретно, типа: "немој да плачеш, ти си мушкарац,то раде девојчице", или "истрпи, буди јак", или "прави мушкарци се не плаше", и сл., све су то лажи, којима се подупире фикција "мушкости". Зашто? Зато што је у овом несавршеном свету женама био потребан други пол са таквим особинама, да би се опстало, или, амбициозније, приближило идеалном, потпуном задовољењу потреба, тј. постигла сигурност и заувек изгубљени мир.
      Испада да много критикујем лажи, што је истина, али је истина и да без њих не би био могућ опстанак у овом свету. Дубоко сам убеђен да ниједна заједница не може остати и опстати на истини. Ми јесмо рођени за истину, али је друштво осуђено на лаж. Лаж је цемент сваког друштва.
      Управо једна од тих чувених лажи коју је цивилизација смислила јесте, како наводи др Милић, управо прича о мушкости мушкараца и женскости жена. Та прича се мењала кроз историју али је суштина иста.
      Шта их чини мушкарцима?
      - Која су то одреднице које чине мушкарца мушкарцем? То су снага, храброст, одлучност, сигурност, рационалност, одговорност, способност...А које одреднице које чине жену женом? То су нежност, емоционалност, мајчинство, емпатија, слабости разне...Али кад ове одлике погледате и питате се, ко вам више личи на људско биће, рећи ћете - жена. То је очигледно. Принцип живота је женскост. Жена је примарни принцип. Она је у ствари основни човек. Од ње све потиче. Па и та чувена лаж која је мушкарце направила мушкарцима.
      Жена је, дакле, по речима доктора Милића, имала снагу да створи или надогради оно што мушкарац представља. Не са злом намером, наравно. То је трајало прилично дуго, не 7000 година, колико траје писмена цивилизација, већ стотина хиљада година. Жене су стварале модел који би омогућио заштиту, сигурност, подизање потомства, и тако направиле чувену "мушкост".
      Жени су потребне емоције
      - Сада се полако ствари мењају - истиче наш саговорник.- Започела је заправо детронизација мушкарца. Мушкарац жени није више нужан као такав. Она је почела да бива способна да сама ради оне ствари које није могла вековима. Образује се, ради, зарађује, васпитава у духу да не зависи од мушкарца. Али, и ту има кваке. Емоције. Женама више не требају они мушкарци због којих је мушкост створена, али им требају емоције које само такав мушкарац може произвести. Ствар је у томе да је прагматична димензија мушкости морала створити и одређени емоционални супстрат као пратњу, да би се одржала и појачала привлачност међу половима. Сада та практична мушкост полако постаје вишак, али је женама остала "жал" за оном емоционалном димензијом и ето, проблема. Мушкарац се као такав осетио вишком, чиме је почео да губи одреднице које би задовољиле преосталу емоционалну потребу у женама.
      Ствари се додатно компликују јер је мушкарац ушао у велику цивилизацијску кризу и једноставно речено, треба му помоћ. Може ли баш жена да му помогне?
      - Наравно - одговара доктор Милић.- Жене треба да охрабре своје мушкарце да не буду толико мушкарци. Оне су вековима подгревале ту лаж, па је ред да је оне и охладе.
      А шта би требало мушкарци да раде?
      - Да буду отворенији према себи. Да схвате да нису толико важни. Да своју улогу сведу на праву меру. И да престану да се праве да им љубав не треба. Једино ће тако моћи да преживе.
       
      Извор
    • Од Логос,
      На празник Преподобномученице Параскеве Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 8. августа, са свештенством и вјерним народом Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Петке у у Спичанском пољу, у Сутомору. Света Петка је храмовна слава ове светиње и уједно слава Сутомора. Данас су током Литургије крштени и миропомазани нове луге Божије: брат Мирослав и сестра Радмила.       Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Високопреосвећени је казао да је диван и чудесан Бог у свему што постоји:   „Диван је Бог у цвијету који ниче у пољу, светој маслини чијим уљем се хранимо, дјечјем оку, у сунцу које нас грије, а које је симбол Њега као Сунца правде вјечнога и непролазнога и Његове Божанске свјетлости. Диван је Бог у свим створењима и небеским и земаљским, диван је у човјеку створеном по образу, лику Божијем, а најдивнији је управо у светима Својим у којима се открива пуноћа Божанског присуства и дејства – у светим Божијим људима.“   Митрополит је казао да су се свети Божији људи кроз вјекове служили Богу. У њих се Господ уселио и они су се одазвали ријечи Божијој: Будите Свети као што је Свет Отац ваш који је на небесима.   „Светост је Божанско својство и човјек је призван да постане причасник те светости“, рекао је владика и додао да то постаје онда када прими Бога у себе – Божију љубав, истину, доброту и мудрост.   Даље је појаснио да је Христос примио човјечанску природу, постао као један од нас и учинио нас синовима и кћеркама свјетлости вјечне и непролазне, дарујући људској природи тај дар Божанске светости:   „Најдивнији међу светим Божијим људима су они који су попут Христа себе жртвовали за Бога, ближње и народ свој. То су свети мученици и мученице“, нагласио је Митрополит и казао да су такви и свети које данас прослављамо: Света Параскева Римљанка, Свештеномученик Ермолај и са њиме пострадали мученици који су спаљени за вријеме цара Максимилијана, затим Мојсеј Угрина….   Подсјећајући на житије Свете Параскеве која је пострадала за Христа Бога у II вијеку, Митрополит Амфилохије је казао да се Христос распео за нас и жртвовао себе а Преподобномученица Параскева се попут Њега жртвовала за Господа и ближње своје, остајући вјерна Христу Господу.   „Својим рођењем и подвигом, животом она свједочи да заиста у Цркви Божијој, Цркви Христовој, нема ни Грка ни Јевреја, ни роба ни слободњака, ни Србина ни Хрвата ни Црногорца, ни Кинеза ни Јапанца, него смо сви једно, сви смо један Христос Господ Бог наш.“   Постајемо једно са Господом примајући Његову светост, доброту и мудрост, исповједајући истину и ходећи за Њим, поучавао је владика. Примајући вјечне Божанске дарове, жртвујући земаљско царство, богатство, здравље за оно што је вјечно већ овдје на земљи задобијамо Царство вјечно и непролазно.   „Силе земаљске данас јесу а сјутра нијесу, иако се чине као да су непролазне“, казао је владика и додао да је све земаљско пролазно и земљи се враћа. Једино оно што је освештано Силом и љубављу Божијом, што ходи за Њим који је пут истина и живот, који прима у себе Христа Бога у Светој тајни причешћа, Светој тајни крштења и другим Светим тајнама тај постаје и остаје вјечан и неполазан.   Говорећи о крштењу и миропомазању, владика је казао да су се у Христа данас крстили и примили у себе тајну Свете Троијице – Бога љубави нови хришћани: Мирослав и Радмила.   „Опредијелили се за вјечну непролазну Божанску љубав и у исто вријеме примили на себе печат дара Духа Светога животворнога, који је душа Цркве Божије, који оживљује све и сва  а нарочито људско крштено и миропомазано биће. Они су примили залог вјечнога и бесмртнога живота, од смртних постала су бесмртна биће Богом освећена и Божанском светињом и свјетлошћу обасјана“, рекао је владика.   Високопреосвећени је казао да и ми додирујући се Христа, примајући Њега, причешћујући се Христа Господа, Тијела и Крви Његове, постајемо једно са Њим и исцјељујемо се од смрти и пролазности, ослобађамо се од демонске силе и гријеха.   На крају Свете службе Божије Митрополит Амфилохије је честитао славу свима сабранима у овој светињи, као и браћи римокатолицима који у овом храму имају олтар и помолио се да се једнога дана тај раскол међу браћом, та рана дубока која траје скоро 10. вјекова, зацијели.   „Сви земаљски народи су призвани да буду један Христов народ. Зато је Христос Себе жртвовао и тражи од земаљских народа, не да жртвују друге себе ради и својих интереса, већ да жртвују себе за ближње своје“, рекао је Високопреосвећени и додао да тек када то схвате, земаљски народи ће пребродити своје расколе и поклања и у Европи и шире.   Нагласио је да је из мржње из Првог и Другог свјетског рата рођена садашња мржња која се пројавила бомбардовањем наше државе и народа, отимањем Косова и Метохије од стране злочинаца који су стид и срам честитог албанског народа.   „Преподобномученица Параскева је показала како се постаје члан тога Божијега народа. Жртвовањем себе за Бога, љубав и правду Божију, а не жртвовањем других за себе, као што су урадили, на срамоту хришћанске Европе, европски народи у 20. вијеку, најзлочиначкијем вијеку у историји човјечанства, који се наставља и у 21. вијеку. Дај Боже да Христос поново буде једини Бог коме се клањају, не само ми, него сви европски и земаљски народи, да кроз Њега и у Њему постанемо сви једно и заједно, и у времену и у вјечности, у тајни Цркве Христове – једне Свете католичанске и апостолске“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски у Сутомору.   Након тога Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је освештао славске приносе, а потом је заједничарење у Христа распетога и васкрслога настављено за трпезом љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Аристарх,
      @Разбојник на крстуОтворио сам овде тему, да не тролујемо другу тему. 
      Ја мсм. да јесте много погрешио. У неким деловима рада типа Псеудосфере. Окренуо је теорију са реалности за 180 степени. Што јесте чудно, то је као да спојиш две пирамиде или два рога у један са тиме да су површински веће стране, оне које су спојене. Само хиндуистичка или тадашња јеврејска теологија може да доведе до таквог схватања времена. Тако да његова аксиома јесте погрешна по мени, јер бољу аксиому у геометрији би извео нпр. неко од форумаша (ко је читао Св.Оце) кроз лично сагледавање питања времена и етике као начина за идентификацију математичке потпуности. Што би довело до аксиоме која је потпунија, геометријски модел без могуће критике...
      Псеудосфера Лобачевског је слична труби Евангелисте Торчелија. Што ти мислиш, дал је тај парадокс са бројем ПИ, навео Његоша (образован у Русији) да аналогијски криви тадашњу Папску теократску државу са све Торчелијем, притом аналогијски наводећи Питагору и Епикура као кривце за изопачење модерног хришћанина, називајући научнике који спајају Питагору и Епикура, будалама које одвајају људе од бога кроз нпр. математички парадокс Торчелијеве трубе судњег дана? (Епикур је имао конфликт са платоновим учењем типа учио је да нема мешања виших сила у свакодневницу људи, да бесмртност виших нивоа постојања од човека није реалност, постојању душа након телесне смрти у времну у Рају...)
      Извор Његошевог спева:
      Питагоре и ти Епикуре,
      зли тирјани душе бесамртне,
      мрачан ли вас облак прекријева
      и све ваше посљедоватеље.
      Ви сте људско име унизили
      и званије пред Богом човјека
      једначег га са бесловесношћу,
      небу грабећ искру божаствену,
      с којега је скочила огњишта,
      у скотско је следећи мртвило.
       .
      Будалама кад би повјеровали,
      поете су покољење лудо.
      Нашу сферу да ноћ не полази,
      би л’ овако лице неба сјало?
      Без остријех зубах ледне зиме,
      Би л’ топлоте благост познавали?
      Без будалах тупога погледа,
      би л’ умови могли блистат св’јетли?
      Свемогућство светом тајном шапти
      само души пламена поете.

      Све дивоте неба и небесах,
      Све што цвјета лучем свештенијем,
      мировили ли ал’ умови били,
      све прелести смртне и бесмртне –
      што је скупа ово свеколико
      до општега оца поезије?
      Званије је свештено поете,
      глас је његов неба влијаније,
      луча св’јетла руководитељ му,
      дијалект му величество творца.
       .
      Дивни пјевче србске народности,
      бич си судбе веће испитао, –
      свијет жељи не зна угодити.
      Судба ти је и моја позната;
      мислим, нејма подобне на земљи:
      до врата сам изника тартара,
      ад на мене са проклетством риче,
      сва му гледам гадна позоришта;
      ал’ на судбу викати не смијем –
      надежда ми вољом творца блиста!
      .
      Ја од тебе јоште много иштем:
      да поставиш у пламтеће врсте,
      пред очима Српства и Славјанства,
      Обилића, Ђорђа и Душана,
      И још кога српскога хероја;
      да прогрмиш хулом страховитом
      На Вујицу, Вука, Вукашина,
      Богомрске Српства отпаднике –
      злоћа њима мрачи име Срба,
      Тартар им је наказа малена!
       
    • Од Логос,
      Епископ Рашко-плризренски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Василија острошког у Лепосавићу уз саслужење свештенства храма. У својој беседи, Владика је обавестио вернике да се при овом храму данас отвара добротворни пункт који ће пружати помоћ најугроженијим лицима и породицама у овом делу Косова. Он је вернике подсетио да не можемо да се само уздамо у помоћ људи овога света, колико је важно да се уздамо у помоћ Божију, као што су то чинили наши славни владари, који су живели у тешка времена и чинили оно што је угодно Богу. Владика Теодосије нагласио је да Црква остаје уз свој народ и да ће се чинити све што до нас стоји да олакшамо живот нашег верног народа у постојећој кризи. 
       
      Поред већ два отворена добротворна пункта: при храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици и манастиру Бањска ово је трећи добротворни пункт Епархије Рашко-призренске где се најугроженијим грађанима, који не могу другачије да се снабдеју ,деле најосновније намирнице којих врло мало има у продавницама због тешке хуманитарне ситуације. Тренутно се деле намирнице из резерви народних кухиња Епархије Рашко-призренске док не пристигне додатна помоћ.
      Епархија Рашко-призренска 2. јула ове године обратила се епархијама СПЦ, појединцима и фирмама добротворима да се укључе у хуманитарну акцију како би се ублажиле последице несташице основних прехрамбених артикала у продавницама на северу Косова, што је изазвано седмомесечним таксама приштинских власти које онемогућавају нормалан увоз робе из централне Србије. Епархија је обавестила све који су вољни да помогну да прилоге за наше добротворне пунктове могу да уплате на рачун Епархије Рашко-призренске http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/uputstvo-kako-uplatiti-prilog-preko-eparhije-rasko-prizrenske-za-ugrozeni-narod-na-kosovu-i-me 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и умировљени Митрополит тверски г. Виктор (Руска православна црква) служили су данас, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи у Паштровићима.
       
      У архипастирској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је подсјетио на Господње ријечи да се тамо, гдје су двојица-тројица сабрани у Његово име и он сам налази.
      „Ево и нас сабраних данас овдје у овом светом храму, у овој светој обитељи, сабраних у име Христово. И кад смо у име Његово сабрани, и Он је заједно са нама. Као што је заједно и са свима онима који су се сабирали у Његово име, од апостолских времена“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се од тада до данас проповиједа и свједочи име Христово силом Духа Светога на свим земаљским језицима у свим земаљским народима.
      „Сабирају се у име Његово безбројне душе широм васељене и одјекује ријеч Његова, истина Његова, свједочи се Његово присуство. И људске душе жедне и гладне бога, и оне се прибирају, сабирају се, освећују се и просвећују, постају једно са једним, живим и истинитим Богом и постају једно и заједно једни са другима. Тако се обликује Црква христова кроз вјекове“, објаснио је Владика Амфилохије.
      Објаснио је да се тако обликује један народ Божји, састављен од свих земаљских народа.
      „Народ Божји у коме не игра улогу крв и тјелесност, или сроство по мјесту живљења, него оно што сабира и што преображава и њихово тјелесно сродство и мјесто гдје живе. То је Црква Божија у коју су призвани сви људи и сви земаљски народи да постану тај један народ Божји и царско свештенство, царски род. То је велики Божји дар свима људима и свима земаљским народима, велико освећење и просвећење – Дух Свети којим дише све што дише“, рекао је Владика.
      Владика је рекао да је и Света служба приз Духу Светоме да сиђе на нас и на  наше дарове.
      „И да нам хљеб претвори у тијело Христа Господа, а наше вино у крв Христа Господа. Исту ону крв и исто оно тијело које је распето за нас на Голготи и којега се причешћује сваки онај који је просвећен свјетлошћу истине Божје, кроз вјекове, постајући једно са живим Богом једним и јединим преко Сина Божијег јединородног, познајући Оца небескога“, казао је Владика Амфилохије.
      Након Литургије благосиљан је славски колач.
      Митрополит Амфилохије је казао да је посебан благослов за сабране на данашњој Литургији присуство Митрополита Виктора који доноси благослов Руске цркве.
      „Дух Свети, који је душа Цркве, је безграничан, па онда ни Црква нема граница. И сваки покушај да се Црква смјести у некакве земаљске границе врше само неразумни људи који немају свијести ни савјести, памети ни мудрости“, казао је он.
      Владика је нагласио да се данас молитвено спомињемо и Светог свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске.
      „Побијени су од безбожника, нацифашиста и, посебно, од комуниста који су покушали да униште Цркву Христову заборављајући да је Црква неуништива и да је врата пакла неће надвладати“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Виктор је на крају Владици Амфилохију поклонио архијерејску панагију.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...