Jump to content

Како да се припремим за причешће?


Препоручена порука

hqdefault.jpg

 

Услови за причешће су да је човек члан цркве, дакле да је крштен и да има покајање.

Крштење + покајање.

Верујем да већина зна шта је крштење.

Што се тиче покајања, човек треба да пребива у смирењу, и да буде свестан да је само човек, да је несавршен и да није Бог. Да му треба Божија помоћ.

Ако човек испуњава ова два услова и жели да се причести, не постоји више никакав разлог да се условљава за причешће.

Пустите људе Христу. Прво их пустите Христу, а када приђу, после им дајте нека правила, форме и остале непотребне ствари које муче вашу савест, а не њихову.

Ако баш не можете без условљавања људи, дајте им то накнадно, немојте их одмах условљавати да бисте утешили своју савест.

Зашто терате људе од Христа, и зашто их терате од цркве?

Свако ко дође у цркву, Бог га је призвао. Било је чак и оних који су са злом намером долазили  у цркву па би постајали верници.

А кад неко дође са жељом да се сједини са Богом, ко смо ми да га условљавамо неким излишним формама?

Пустите људе у Царство небеско, јер ако их због свог незнања или предрасуда или глупости условљавате и кочите, те они због тога одустану од Цркве, Бог ће од вас на Страшном суду тражити одговор за њихове душе.

Имате ли снаге да одговарате Богу за туђе душе?

Наравно да немате.

Неки ће рећи али ако их пустимо неприпремљене и онда ћемо одговарати.

А ко је припремљен?

Да ли сте ви довољно припремљени за Христа?

Да ли је ико довољно припремљен за Христа?

Кажем, довољно је да је човек крштен и да је у покајању. Немојте постављати безбројне услове.

Јер којом мером мерите, том ће вам се одмерити!

 

poyyy

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 65
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

пре 21 минута, Жељко рече

hqdefault.jpg

 

Услови за причешће су да је човек члан цркве, дакле да је крштен и да има покајање.

Крштење + покајање.

Верујем да већина зна шта је крштење.

Што се тиче покајања, човек треба да пребива у смирењу, и да буде свестан да је само човек, да је несавршен и да није Бог. Да му треба Божија помоћ.

Ако човек испуњава ова два услова и жели да се причести, не постоји више никакав разлог да се условљава за причешће.

Пустите људе Христу. Прво их пустите Христу, а када приђу, после им дајте нека правила, форме и остале непотребне ствари које муче вашу савест, а не њихову.

Ако баш не можете без условљавања људи, дајте им то накнадно, немојте их одмах условљавати да бисте утешили своју савест.

Зашто терате људе од Христа, и зашто их терате од цркве?

Свако ко дође у цркву, Бог га је призвао. Било је чак и оних који су са злом намером долазили  у цркву па би постајали верници.

А кад неко дође са жељом да се сједини са Богом, ко смо ми да га условљавамо неким излишним формама?

Пустите људе у Царство небеско, јер ако их због свог незнања или предрасуда или глупости условљавате и кочите, те они због тога одустану од Цркве, Бог ће од вас на Страшном суду тражити одговор за њихове душе.

Имате ли снаге да одговарате Богу за туђе душе?

Наравно да немате.

Неки ће рећи али ако их пустимо неприпремљене и онда ћемо одговарати.

А ко је припремљен?

Да ли сте ви довољно припремљени за Христа?

Да ли је ико довољно припремљен за Христа?

Кажем, довољно је да је човек крштен и да је у покајању. Немојте постављати безбројне услове.

Јер којом мером мерите, том ће вам се одмерити!

 

poyyy

 

Osim ako je u teškom grijehu onda mora na ispovijed a što ako ga zbog nekih okolnosi svećenik ne stigne ispovjediti a čovjek je imao nakanu, dali da pristupi pa se poslije ispovjedi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Још само да се усагласимо шта је покајање ? (Има ли уопште покајника, ако је покајање покушај промене себе, да не идем превише строго па да кажем промена себе  ) И ја се питам ?

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево, не знам богуми, каква припрема ми треба сад у овом моменту.:0205_whistling:

Шалим се, него је то питање за наше свештенике који треба да се усагласе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ima nekih sveštenika koji pre pričešća navedu celi niz uslova,osim posta,ispovesti,i sl.pominje i da smo izmireni sa svima? Ne znam šta tačno podrazumeva pod tim? 

Nekako mi se u vezi sa temom pričešća otvara tema o zajednici,i samo u kontekstu zajednice neke stvari dobijaju svoj smisao. U ranoj Crkvi pominje se da je bila javna ispovest,gde je sveštenik svedok nečijeg pokajanja i izmirenja sa zajednicom. Danas se ispovest često svodi na neki psihološki razgovor sa sveštenikom,i kao da ta ispovest  nema relaciju sa zajednicom.Stiče se utisak da ponegde neka opšta mesta više idu uz monaški stil života,nego parohijski.

U okviru zajednice i svesti o zajednici,kao i da je pričešće izraz zajednice i potvrda zajenice,mnoge stvari dobijaju smisao,.

Realno,koliko se nečiji život tiče konkretne zajednice,i da li ta zajednica nečiji problem prepoznaje kao svoj,ili je sve individualna stvar ?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Жика рече

Браво Жељко! А шта ако неко неће да се каје?

Неће да се каје, не мора. Али онда нема у рај.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, kopitar рече

Osim ako je u teškom grijehu onda mora na ispovijed a što ako ga zbog nekih okolnosi svećenik ne stigne ispovjediti a čovjek je imao nakanu, dali da pristupi pa se poslije ispovjedi.

Шта каже Христос оном убици, лопову и разбојнику?

"Заиста ти велим, идеш гари данас са мном у Царство небеско"

А овај је рекао само једну реченицу: "Сети ме се када дођеш тамо"

Значи, ако се каје а тешки је грешник, ко смо ми или попови да му бранимо у Царство?

Уосталом како човек да смогне снаге ако му Бог не помогне. Па и за исповест треба снага. Није то лако. Ако му у старту ставимо тако тежак захтев за Царство, који је за већину данашњег света непремостив, ми смо га заправо због форме одбацили.

 

Морамо разликовати данашњи век од претходних векова.

Нема више традиционалног сељачког хришћанства, кућног одгоја, светоназора, воспитанија. Ово је данас тотално расуло. А ако ми на то расуло још поставимо тешко бреме сваком хришћанину, па ми смо гори од Фарисеја онда. Јер они макар нису били хришћани.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Рапсоди рече

Још само да се усагласимо шта је покајање ? (Има ли уопште покајника, ако је покајање покушај промене себе, да не идем превише строго па да кажем промена себе  ) И ја се питам ?

Једном ја у неком намастиру почео да пљујем неког политичара.

Вели ми један калуђер: Немој брате, не знаш.

 - Шта бре не знам?

 - Покајник је он.

 - Ма реко, како да јок, ево и ја сам Краљевићу Марко.

 - Не, заиста грешиш, човек је покајник.

Ето, дакле ако постоји политичар покајник, шта онда ми да бринемо!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Драгана Милошевић рече

Ево, не знам богуми, каква припрема ми треба сад у овом моменту.:0205_whistling:

Шалим се, него је то питање за наше свештенике који треба да се усагласе.

Спори су, а време пролази

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Нифада рече

Ima nekih sveštenika koji pre pričešća navedu celi niz uslova,osim posta,ispovesti,i sl.pominje i da smo izmireni sa svima? Ne znam šta tačno podrazumeva pod tim? 

Nekako mi se u vezi sa temom pričešća otvara tema o zajednici,i samo u kontekstu zajednice neke stvari dobijaju svoj smisao. U ranoj Crkvi pominje se da je bila javna ispovest,gde je sveštenik svedok nečijeg pokajanja i izmirenja sa zajednicom. Danas se ispovest često svodi na neki psihološki razgovor sa sveštenikom,i kao da ta ispovest  nema relaciju sa zajednicom.Stiče se utisak da ponegde neka opšta mesta više idu uz monaški stil života,nego parohijski.

U okviru zajednice i svesti o zajednici,kao i da je pričešće izraz zajednice i potvrda zajenice,mnoge stvari dobijaju smisao,.

Realno,koliko se nečiji život tiče konkretne zajednice,i da li ta zajednica nečiji problem prepoznaje kao svoj,ili je sve individualna stvar ?

 

А добро, ја сад могу рећи да сам космополита и да у свакој заједници видим своју заједницу. Да у свакој парохији видим своју парохију. Уосталом, нису ли Апостоли лутали по Римском царству и служили где год се нађу, није било шансе да познају сав народ где се затекну. Да ли наши епископи познају целу своју епархију и све људе у њој?

Не треба заједницу сводити тако уско само на једну парохију. Мислим да то никад није тако функционисало. Тај Зизиулас је направио неку чудну философију.

И то је опет проблем преласка са руралног на урбан начин живота. Па кад је већ тако и кад се већ фолирамо да се угледамо на прве хришћане, хајде да се заиста угледамо. Љубав коју су они имали према Христу и целој цркви, то је била основа те заједнице. Али стално прогоњени, сељакани, убијани, нису реално ни имали времена да се негде ушанче и праве некакву чврсту и стабилну заједницу.

Данас су опет таква времена, већином се живи урбаним стилом живота. Путује се, мењају се места пребивалишта у зависности од послова и којечега. Али где год човек дође, ако има љубави према Богу и цркви, он је у својој заједници.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Жељко рече

А добро, ја сад могу рећи да сам космополита и да у свакој заједници видим своју заједницу. Да у свакој парохији видим своју парохију. Уосталом, нису ли Апостоли лутали по Римском царству и служили где год се нађу, није било шансе да познају сав народ где се затекну. Да ли наши епископи познају целу своју епархију и све људе у њој?

Не треба заједницу сводити тако уско само на једну парохију. Мислим да то никад није тако функционисало. Тај Зизиулас је направио неку чудну философију.

И то је опет проблем преласка са руралног на урбан начин живота. Па кад је већ тако и кад се већ фолирамо да се угледамо на прве хришћане, хајде да се заиста угледамо. Љубав коју су они имали према Христу и целој цркви, то је била основа те заједнице. Али стално прогоњени, сељакани, убијани, нису реално ни имали времена да се негде ушанче и праве некакву чврсту и стабилну заједницу.

Данас су опет таква времена, већином се живи урбаним стилом живота. Путује се, мењају се места пребивалишта у зависности од послова и којечега. Али где год човек дође, ако има љубави према Богу и цркви, он је у својој заједници.

 

На теоријском плану,све је некако лако.

Не деле данас сви хришћани исти начин живота.Из перспективе комформизма и конформизма  много је лакше писати лепе приче о заједници . Гледала сам неке хришћане како се грчевито боре за свој статус,посао...док су други страдали. Широка је то тема,слажем се.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Нифада рече

Широка је то тема

tacno...mogu se ovde iznositi najrazlicitija iskustva...bitno je da znamo sta je sustina...i koliko god da je praksa teza od teorije, da stalno tezimo ka njoj...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Pričešćivanje tela i krvi Hristove nije OBIČAJ! Ni onda ni sada, niti u buduće.
...
Sveštenik nije vlasnik pretvorenih sv. darova u telo i krv,....

Pričešće je stalno overavanje našeg normalnog i prirodnog statusa u Crkvi

...
Nešto što je ovde najtragičnije, a nažalost malo ko to primećuje, jeste da sveštenici koji na nepostojećim osnovama traže strogi post od sedam dana do pričešća, i to nekim «uobičajenim liturgičkim» iskustvom samo za vreme postova, prosto na prosto razučavaju pastvu da poste. Ruše njihovo saznanje o kanonskom postu a da ne pominjemo sam njegov teološki pojam! Da, ovo je žalosno iskustvo tipa: dragi brate, nisi postio četiri nedelje posta, e sada lepo odgladuj ovih sedam dana. I normalno je da će da odgladuju, da skinu tu obavezu sa vrata, i da posle toga razvijaju jedno bolesno razumevanje posta, da se on sada posle pričešća završava. To što je sveštenik tražio fino je odrađeno i onda se produži po starom. Zar mi ovde ne vidimo da upravo sveštenik legalizuje ovakvo ponašanje. Za svakog normalnog pastira važno je da kaže da je neopravdano kršenje posta velika smetnja za pričešće. Dok ovako oni prosto uče narod da se ne posti, i on se sve više i više na to navikava.
Kada sveštenik iznese svetu čašu i vama kaže: «So strahom Božijim i vjeruju pristupite», ako kod vas ne postoji nikakva smetnja on ne može da od vas traži, da se sa tim istim strahom od nje udaljite ne-pričešćeni. 

Ispovest je odvojena tajna i mnogi je uslovljavaju za sveto pričešće što je potpuno ne znanje u odsutvu svakog smirenja. 

...

Mi verujemo vama da ste se pripremali (molitveno pravilo i sl.) za pričešće ali ne znamo. I zato se čita molitva da vam «ne bude na sud ili osudu», i ona je poslednje proveravanje vaše savesti. Dakle, ipak je vaša poslednja odluka da li ćete prići čaši ili ne, a ne sveštenoslužitelja. 

...
Ako 228 pravilo Nomokanona kaže: «Oni koji pravilno žive i poste sredom i petkom preko godine (i sve druge postove) , treba da se pričeste svetim tajnama», onda sveštenik nema pravo da vam predlaže post u vreme kada mu nije, i kada ga Crkva ne traži. To je samo samovolja zasnovana na tradicionalizmu koji nema ničeg zajedničkog sa liturgičkim bogoslovljem.''

https://svetosavlje.org/cesto-pricescivanje/?pismo=lat

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nisam naravno neki duhovnik, licno mislim da je velika greska sto svestenici ne Pricescuju vise narod. Jer covek samo Hristom moze da se istinski preobrazi. Sve drugo je samo samoprimoravanje i mucenje koje moze lako da padne u vodu i da se odbaci ako covek shvati da time ne dobija mir.

I sto toliko otezavaju cak i onim redovnim u crkvi? Pustite ljude da se Pricescuju. Znam po sebi koliko sam ranije imao problema da se Pricestim. Oni (popovi) kao da se plase Boga, sto nema bas smisla, jer ajde da zabranimo, maksimalno otezamo, za svaki slucaj, sto bih ja preuzimao odgovornost za nekog tamo, ispunimo formu, pa smo kao bezbedni od ,,osude", da moze na kraju mirne duse reci ,,evo tebi tvoj talant".

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Текст аустралијског новинара Давида Голдмана „Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престане“ о усташком логору Јасеновац, објављен у „Џерузалем посту“, уклоњен је захваљујући брзој и одлучној реакцији Музеја жртава геноцида, саопштено је данас из ове институције.
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       

      View full Странице
    • Од JESSY,
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Евхаристијским сабрањем, дана 02. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављена храмовна слава чији је небески заступник Свети пророк Илија. Тим поводом Свету Архијерејску литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим у Личкој Јасеници.

       
      Преосвећеном Епископу су саслуживали: протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милан Симић и протођакон Небојша Анђић.
      Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су прињети у славу Божију, а у част Светог пророка Илије.
      Након сабрања, Епископ Герасим је говорио о лику и значају Светих пророка, где је између осталог рекао: Свети пророк Илија је од самог рођења свога чудесно и промислом Божијим био позван на службу пророчку, одликовао се великом и чврстом вером у Господа. Сва чуда која су везана за њега јесу се десила у време када је стари Израиљ у Староме Завету одступао од заповести Божијих и више пута поклањао се многобожачким боговима. Због тога је Свети Илија прилично оправдано био гњеван на свој народ, али та опомена јесте пут спасења, јер је и пророчки дар управо ту да опомиње народ када греши или одступа од Бога. Свети пророк Илија је чинио чудеса како би и Сам Бог кроз њега показао да је прави и истинити Бог.  
      Храмовној слави присуствовали су дожупан Жупаније карловачке, г. Дејан Михајловић и начелник  општине Плашки г. Перо Дамјановић.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Вилер Текс,
      Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово
      29.07.2021. - 10:13   Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“, који је разоткрио новинар Кит Кларенберг, заправо има за циљ истискивање Русије и Кине из региона и спроводи се већ осам месеци. Између осталог, циљ је и створити албанску државу на Косову на коју ће Срби пристати и малтене је заволети.   Идеја о „глобалној Британији“, коју је након изласка ове државе из ЕУ прокламовао премијер Борис Џонсон своје обрисе изгледа добија и на Балкану кроз тајни пројекат британске владе под називом „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“.   Разоткривен од стране истраживачког новинара Кита Кларенберга и објављен на веб порталу телевизије „Раша тудеј“, документ говори о организовању мреже појединаца, НВО, медија и политичара за повећање подршке Срба са Косова и Метохије приштинској влади – просто речено, британска влада жели да Срби прихвате косовску независност и за то су између 2020. и 2022. издвојили пет милиона фунти. Оно што пада у очи јесте решеност Вајтхола да угуши сваки отпор зацртаном циљу и за то предвиђа, како Кларенберг каже, средства слична онима која су САД користиле када су компромитовале бразилског председника Лулу да Силву – уз помоћ мреже „тројанских коња“ дискредитовати политичаре и све оне који се противе британском циљу. Британски тајни пројекат – усадити Србима мишљење да су расисти
      Уз то, све би требало да се одвија тајно и да изгледа спонтано – зато су за циљну групу и одабрани „млади који нису у могућности да емигрирају, па се претпоставља да ће због незапослености бити вољнији да се ангажују“. Ако би се Кларенбергово откриће повезало са, на пример, изјавом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је изразио намеру своје земље да лобира за признање косовске независности, могао би се стећи утисак да се ради о координисаним акцијама. Међутим, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона и добар познавалац прилика у Великој Британији, каже да је британски пројекат старији, као и да се ради о делу ширег западног пројекта који се пре свега бави стварањем мреже медија и НВО против присуства Русије и Кине на Балкану.   „То се прикрива једном другачијом формом – помирењем у региону и обезбеђивањем мира кроз школовање и прање мозгова углавном младим људима из НВО и млађим новинарима који већ раде у одређеним медијима. Реализација пројекта почела је пре око осам месеци, а британска улога у пројекту (јер то није само њихов пројекат, већ и амерички и немачки) је да људе доводи у Британију и да их, уз помоћ НВО провлаче кроз школу и да се они са „новим знањем“ враћају овде“, објашњава Љепојевић.   Методологија обуке је стара, у њој нема нових идеја, а суштина је спровођење антируске и антикинеске политике, али и онога што Љепојевић назива културом поништавања – она, према његовим речима, у српске мозгове треба да усади став да су Срби расисти.   Британија подржава најстрашније национализме на Балкану Тајни британски пројекат за историчара Чедомира Антића не представља новост, али показатељ је британских амбиција за доминацијом. Некада империја, а данас увелико смањених политичких, економских и војних капацитета, Британија води политику дугог трајања. Отуда и амбиција за доминацијом на Балкану. Према Антићевим речима, суштина пројекта је стварање албанске државе на Косову и Метохији – зато се говори о „позитивном миру“ и утицају на идентитетску заснованост Срба на Косову. Британска акција је морално недопустива јер са једне стране, Британија, заједно са неким другим великим силама, намеће албанску државу на Косову и Метохији, док са друге стране, не обраћа пажњу на кршења људских права Срба у региону.   „Ово је веома важна информација и Србија треба да поступа у складу са њом – да за једног од врло важних партнера имамо државу која своју политику заснива на чистом антисрпству“, истиче Антић.
        Британија заправо жели да Србима наметне „Пунски мир“ где се од Срба очекује да Бошњацима или Албанцима дају она права која Срби у региону не могу да очекују, додаје он.   „Да су ово неке друге године и нека друга епоха то би се јако лоше завршило по Велику Британију и њене савезнике. Међутим, не само Србија и српски народ, већ и цео Балкан је у опадању и то је иживљавање на све слабијим земљама зато што они буде најмрачније националистичке снаге међу Албанцима, Бошњацима, етничким Црногорцима и то је најстрашније“, наглашава наш саговорник.   Косово за почетак, после Бујановац, Медвеђа и западна Македонија   За македонског новинара Миленка Неделковског британски пројекат о Косову и Метохији само је припрема за ширу акцију која ће у будућности обухватити и Бујановац, Медвеђу, западну Македонију и друге регионе. То показује и решеност да се сви опоненти дискредитују и униште, каже он. Ипак, Љепојевић сматра да су британски империјални капацитети ограничени. Балкан, поготово онај његов део који још није постао део ЕУ, занимљив је за Британију и она процењује да би било корисно да се уложе одређена средства за ширење њеног утицаја. Јер, како наш саговорник каже, одатле би био британски уцењивачки капацитет био проширен и на ЕУ, и на Блиски исток.   „То су планови и амбиције, међутим, реалност је много другачија и зависи од две ствари. Пре свега зависи од догађаја, јер не знамо шта ће се све дешавати. Друго, зависи од тога у којој мери Британија може да представи себе као обновљену силу. Моје мишљење је да је то потпуно нереална амбиција, али тамошња државна номенклатура верује да треба покушати“, закључује Љепојевић.   rs.sputniknews.com   Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово | ИСКРА
      ISKRA.CO Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у...
×
×
  • Креирај ново...