Jump to content
Жељко

Како да се припремим за причешће?

Recommended Posts

hqdefault.jpg

 

Услови за причешће су да је човек члан цркве, дакле да је крштен и да има покајање.

Крштење + покајање.

Верујем да већина зна шта је крштење.

Што се тиче покајања, човек треба да пребива у смирењу, и да буде свестан да је само човек, да је несавршен и да није Бог. Да му треба Божија помоћ.

Ако човек испуњава ова два услова и жели да се причести, не постоји више никакав разлог да се условљава за причешће.

Пустите људе Христу. Прво их пустите Христу, а када приђу, после им дајте нека правила, форме и остале непотребне ствари које муче вашу савест, а не њихову.

Ако баш не можете без условљавања људи, дајте им то накнадно, немојте их одмах условљавати да бисте утешили своју савест.

Зашто терате људе од Христа, и зашто их терате од цркве?

Свако ко дође у цркву, Бог га је призвао. Било је чак и оних који су са злом намером долазили  у цркву па би постајали верници.

А кад неко дође са жељом да се сједини са Богом, ко смо ми да га условљавамо неким излишним формама?

Пустите људе у Царство небеско, јер ако их због свог незнања или предрасуда или глупости условљавате и кочите, те они због тога одустану од Цркве, Бог ће од вас на Страшном суду тражити одговор за њихове душе.

Имате ли снаге да одговарате Богу за туђе душе?

Наравно да немате.

Неки ће рећи али ако их пустимо неприпремљене и онда ћемо одговарати.

А ко је припремљен?

Да ли сте ви довољно припремљени за Христа?

Да ли је ико довољно припремљен за Христа?

Кажем, довољно је да је човек крштен и да је у покајању. Немојте постављати безбројне услове.

Јер којом мером мерите, том ће вам се одмерити!

 

poyyy

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Жељко рече

hqdefault.jpg

 

Услови за причешће су да је човек члан цркве, дакле да је крштен и да има покајање.

Крштење + покајање.

Верујем да већина зна шта је крштење.

Што се тиче покајања, човек треба да пребива у смирењу, и да буде свестан да је само човек, да је несавршен и да није Бог. Да му треба Божија помоћ.

Ако човек испуњава ова два услова и жели да се причести, не постоји више никакав разлог да се условљава за причешће.

Пустите људе Христу. Прво их пустите Христу, а када приђу, после им дајте нека правила, форме и остале непотребне ствари које муче вашу савест, а не њихову.

Ако баш не можете без условљавања људи, дајте им то накнадно, немојте их одмах условљавати да бисте утешили своју савест.

Зашто терате људе од Христа, и зашто их терате од цркве?

Свако ко дође у цркву, Бог га је призвао. Било је чак и оних који су са злом намером долазили  у цркву па би постајали верници.

А кад неко дође са жељом да се сједини са Богом, ко смо ми да га условљавамо неким излишним формама?

Пустите људе у Царство небеско, јер ако их због свог незнања или предрасуда или глупости условљавате и кочите, те они због тога одустану од Цркве, Бог ће од вас на Страшном суду тражити одговор за њихове душе.

Имате ли снаге да одговарате Богу за туђе душе?

Наравно да немате.

Неки ће рећи али ако их пустимо неприпремљене и онда ћемо одговарати.

А ко је припремљен?

Да ли сте ви довољно припремљени за Христа?

Да ли је ико довољно припремљен за Христа?

Кажем, довољно је да је човек крштен и да је у покајању. Немојте постављати безбројне услове.

Јер којом мером мерите, том ће вам се одмерити!

 

poyyy

 

Osim ako je u teškom grijehu onda mora na ispovijed a što ako ga zbog nekih okolnosi svećenik ne stigne ispovjediti a čovjek je imao nakanu, dali da pristupi pa se poslije ispovjedi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Још само да се усагласимо шта је покајање ? (Има ли уопште покајника, ако је покајање покушај промене себе, да не идем превише строго па да кажем промена себе  ) И ја се питам ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево, не знам богуми, каква припрема ми треба сад у овом моменту.:0205_whistling:

Шалим се, него је то питање за наше свештенике који треба да се усагласе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ima nekih sveštenika koji pre pričešća navedu celi niz uslova,osim posta,ispovesti,i sl.pominje i da smo izmireni sa svima? Ne znam šta tačno podrazumeva pod tim? 

Nekako mi se u vezi sa temom pričešća otvara tema o zajednici,i samo u kontekstu zajednice neke stvari dobijaju svoj smisao. U ranoj Crkvi pominje se da je bila javna ispovest,gde je sveštenik svedok nečijeg pokajanja i izmirenja sa zajednicom. Danas se ispovest često svodi na neki psihološki razgovor sa sveštenikom,i kao da ta ispovest  nema relaciju sa zajednicom.Stiče se utisak da ponegde neka opšta mesta više idu uz monaški stil života,nego parohijski.

U okviru zajednice i svesti o zajednici,kao i da je pričešće izraz zajednice i potvrda zajenice,mnoge stvari dobijaju smisao,.

Realno,koliko se nečiji život tiče konkretne zajednice,i da li ta zajednica nečiji problem prepoznaje kao svoj,ili je sve individualna stvar ?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, kopitar рече

Osim ako je u teškom grijehu onda mora na ispovijed a što ako ga zbog nekih okolnosi svećenik ne stigne ispovjediti a čovjek je imao nakanu, dali da pristupi pa se poslije ispovjedi.

Шта каже Христос оном убици, лопову и разбојнику?

"Заиста ти велим, идеш гари данас са мном у Царство небеско"

А овај је рекао само једну реченицу: "Сети ме се када дођеш тамо"

Значи, ако се каје а тешки је грешник, ко смо ми или попови да му бранимо у Царство?

Уосталом како човек да смогне снаге ако му Бог не помогне. Па и за исповест треба снага. Није то лако. Ако му у старту ставимо тако тежак захтев за Царство, који је за већину данашњег света непремостив, ми смо га заправо због форме одбацили.

 

Морамо разликовати данашњи век од претходних векова.

Нема више традиционалног сељачког хришћанства, кућног одгоја, светоназора, воспитанија. Ово је данас тотално расуло. А ако ми на то расуло још поставимо тешко бреме сваком хришћанину, па ми смо гори од Фарисеја онда. Јер они макар нису били хришћани.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Рапсоди рече

Још само да се усагласимо шта је покајање ? (Има ли уопште покајника, ако је покајање покушај промене себе, да не идем превише строго па да кажем промена себе  ) И ја се питам ?

Једном ја у неком намастиру почео да пљујем неког политичара.

Вели ми један калуђер: Немој брате, не знаш.

 - Шта бре не знам?

 - Покајник је он.

 - Ма реко, како да јок, ево и ја сам Краљевићу Марко.

 - Не, заиста грешиш, човек је покајник.

Ето, дакле ако постоји политичар покајник, шта онда ми да бринемо!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Драгана Милошевић рече

Ево, не знам богуми, каква припрема ми треба сад у овом моменту.:0205_whistling:

Шалим се, него је то питање за наше свештенике који треба да се усагласе.

Спори су, а време пролази

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Нифада рече

Ima nekih sveštenika koji pre pričešća navedu celi niz uslova,osim posta,ispovesti,i sl.pominje i da smo izmireni sa svima? Ne znam šta tačno podrazumeva pod tim? 

Nekako mi se u vezi sa temom pričešća otvara tema o zajednici,i samo u kontekstu zajednice neke stvari dobijaju svoj smisao. U ranoj Crkvi pominje se da je bila javna ispovest,gde je sveštenik svedok nečijeg pokajanja i izmirenja sa zajednicom. Danas se ispovest često svodi na neki psihološki razgovor sa sveštenikom,i kao da ta ispovest  nema relaciju sa zajednicom.Stiče se utisak da ponegde neka opšta mesta više idu uz monaški stil života,nego parohijski.

U okviru zajednice i svesti o zajednici,kao i da je pričešće izraz zajednice i potvrda zajenice,mnoge stvari dobijaju smisao,.

Realno,koliko se nečiji život tiče konkretne zajednice,i da li ta zajednica nečiji problem prepoznaje kao svoj,ili je sve individualna stvar ?

 

А добро, ја сад могу рећи да сам космополита и да у свакој заједници видим своју заједницу. Да у свакој парохији видим своју парохију. Уосталом, нису ли Апостоли лутали по Римском царству и служили где год се нађу, није било шансе да познају сав народ где се затекну. Да ли наши епископи познају целу своју епархију и све људе у њој?

Не треба заједницу сводити тако уско само на једну парохију. Мислим да то никад није тако функционисало. Тај Зизиулас је направио неку чудну философију.

И то је опет проблем преласка са руралног на урбан начин живота. Па кад је већ тако и кад се већ фолирамо да се угледамо на прве хришћане, хајде да се заиста угледамо. Љубав коју су они имали према Христу и целој цркви, то је била основа те заједнице. Али стално прогоњени, сељакани, убијани, нису реално ни имали времена да се негде ушанче и праве некакву чврсту и стабилну заједницу.

Данас су опет таква времена, већином се живи урбаним стилом живота. Путује се, мењају се места пребивалишта у зависности од послова и којечега. Али где год човек дође, ако има љубави према Богу и цркви, он је у својој заједници.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Жељко рече

А добро, ја сад могу рећи да сам космополита и да у свакој заједници видим своју заједницу. Да у свакој парохији видим своју парохију. Уосталом, нису ли Апостоли лутали по Римском царству и служили где год се нађу, није било шансе да познају сав народ где се затекну. Да ли наши епископи познају целу своју епархију и све људе у њој?

Не треба заједницу сводити тако уско само на једну парохију. Мислим да то никад није тако функционисало. Тај Зизиулас је направио неку чудну философију.

И то је опет проблем преласка са руралног на урбан начин живота. Па кад је већ тако и кад се већ фолирамо да се угледамо на прве хришћане, хајде да се заиста угледамо. Љубав коју су они имали према Христу и целој цркви, то је била основа те заједнице. Али стално прогоњени, сељакани, убијани, нису реално ни имали времена да се негде ушанче и праве некакву чврсту и стабилну заједницу.

Данас су опет таква времена, већином се живи урбаним стилом живота. Путује се, мењају се места пребивалишта у зависности од послова и којечега. Али где год човек дође, ако има љубави према Богу и цркви, он је у својој заједници.

 

На теоријском плану,све је некако лако.

Не деле данас сви хришћани исти начин живота.Из перспективе комформизма и конформизма  много је лакше писати лепе приче о заједници . Гледала сам неке хришћане како се грчевито боре за свој статус,посао...док су други страдали. Широка је то тема,слажем се.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Pričešćivanje tela i krvi Hristove nije OBIČAJ! Ni onda ni sada, niti u buduće.
...
Sveštenik nije vlasnik pretvorenih sv. darova u telo i krv,....

Pričešće je stalno overavanje našeg normalnog i prirodnog statusa u Crkvi

...
Nešto što je ovde najtragičnije, a nažalost malo ko to primećuje, jeste da sveštenici koji na nepostojećim osnovama traže strogi post od sedam dana do pričešća, i to nekim «uobičajenim liturgičkim» iskustvom samo za vreme postova, prosto na prosto razučavaju pastvu da poste. Ruše njihovo saznanje o kanonskom postu a da ne pominjemo sam njegov teološki pojam! Da, ovo je žalosno iskustvo tipa: dragi brate, nisi postio četiri nedelje posta, e sada lepo odgladuj ovih sedam dana. I normalno je da će da odgladuju, da skinu tu obavezu sa vrata, i da posle toga razvijaju jedno bolesno razumevanje posta, da se on sada posle pričešća završava. To što je sveštenik tražio fino je odrađeno i onda se produži po starom. Zar mi ovde ne vidimo da upravo sveštenik legalizuje ovakvo ponašanje. Za svakog normalnog pastira važno je da kaže da je neopravdano kršenje posta velika smetnja za pričešće. Dok ovako oni prosto uče narod da se ne posti, i on se sve više i više na to navikava.
Kada sveštenik iznese svetu čašu i vama kaže: «So strahom Božijim i vjeruju pristupite», ako kod vas ne postoji nikakva smetnja on ne može da od vas traži, da se sa tim istim strahom od nje udaljite ne-pričešćeni. 

Ispovest je odvojena tajna i mnogi je uslovljavaju za sveto pričešće što je potpuno ne znanje u odsutvu svakog smirenja. 

...

Mi verujemo vama da ste se pripremali (molitveno pravilo i sl.) za pričešće ali ne znamo. I zato se čita molitva da vam «ne bude na sud ili osudu», i ona je poslednje proveravanje vaše savesti. Dakle, ipak je vaša poslednja odluka da li ćete prići čaši ili ne, a ne sveštenoslužitelja. 

...
Ako 228 pravilo Nomokanona kaže: «Oni koji pravilno žive i poste sredom i petkom preko godine (i sve druge postove) , treba da se pričeste svetim tajnama», onda sveštenik nema pravo da vam predlaže post u vreme kada mu nije, i kada ga Crkva ne traži. To je samo samovolja zasnovana na tradicionalizmu koji nema ničeg zajedničkog sa liturgičkim bogoslovljem.''

https://svetosavlje.org/cesto-pricescivanje/?pismo=lat

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam naravno neki duhovnik, licno mislim da je velika greska sto svestenici ne Pricescuju vise narod. Jer covek samo Hristom moze da se istinski preobrazi. Sve drugo je samo samoprimoravanje i mucenje koje moze lako da padne u vodu i da se odbaci ako covek shvati da time ne dobija mir.

I sto toliko otezavaju cak i onim redovnim u crkvi? Pustite ljude da se Pricescuju. Znam po sebi koliko sam ranije imao problema da se Pricestim. Oni (popovi) kao da se plase Boga, sto nema bas smisla, jer ajde da zabranimo, maksimalno otezamo, za svaki slucaj, sto bih ja preuzimao odgovornost za nekog tamo, ispunimo formu, pa smo kao bezbedni od ,,osude", da moze na kraju mirne duse reci ,,evo tebi tvoj talant".

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од dilic,
      Зна ли неко како је гласао Зизјулас, на предлог Вартоломеја којим се придружује расколницима и окреће од Једне Свете и Саборне Апостолске Цркве? Пошто је он много говорио о заједници у љубави, занима ме како је поступио на делу. Да ли је потврдио своје многобројне беседе, написе и предавања или је подлегао прагматизму "незамерања"? Та несрећна одлука је највећи удар на јединство Цркве до сада. Како је он реаговао? Од тога зависи колико заиста вреде сви његови докторати и звања.
    • Од ризница богословља,
      У деветнаестој недељи по Духовима, када наша Света, саборна и апостолска Црква прославља Св. Првомученицу Теклу равноапостолну, Св. Стефана Првовенчаног краља српског, Св. Давида и Св. краља Владислава, у Саборном храму Светог Јована Владимира Свету литургију служио је јереј Александар Орландић.
      Отац Александар се након прочитаног Јеванђеља обратио пастирском бесједом у којој је посдјетио да је човјек створен по лику и подобију Божјем за вјечну радост, за живот вјечни кроз заједницу са самим Господом Богом.   Тумачећи данашње Јеванђеље гдје Господ каже „Љубите непријатеље своје“ јереј Александар је казао да је то можда и најтежа заповијест Божја, али да је Господ све што је говорио и чинио ради нас и нашег спасења. Истакао је да ништа што је Господ рекао да испунимо није немогуће и да смо дужни да се трудимо да то чинимо.   „Господа даје овдје и нову љубав јер је  речено мрзи непријатеља, љуби ближњега а овдје Господ каже љуби и непријатеље своје„, казао је отац и додао да је љубав највиша врлина на коју смо сви призвани, али да поступно узрастамо.   Говорећи о томе да је љубав највећа висина – кров свих врлина, отац Александар је објаснио да када радимо грађевину наше душе – вјере не можемо, као и кад градимо кућу, почети од крова већ од темеља а темељ ове грађевине јесте покајање:   „Љубав према непријатељима је пројава изобилне благодати Божије а њена прва пројава јесте познање својих гријехова. Дужни смо кроз покајање да примамо Господа у себе, да се приближавамо Богу, испуњавамо оне двије заповијести Господње о љубави према Њему и љубави према ближњима. Дужни смо да узрастемо у љубави кроз све оно што нам је Господ дао у Светој цркви кроз свете врлине и Свете тајне, сабирајући се на Светој литургији око Тијела и Крви Господње трудећи се да живимо по заповјестима Божијим еванђелским животом.“   Објаснио је да ћемо почети тако што ћемо чинити људима онако како очекујемо да они нама чине, што није лако јер сви ми желимо да људи према нама буду снисходљиви, да наше грешке праштају а ми смо често, нажалост, спремни да осудимо туђе. И тако узрастајући у благодати Божијој достигнућемо до самог врха свих врлина до свезе савршенства – до љубави.   Подсјетио је отац на ријечи светитеља наших дана Преподобног Силуана Светогорца који каже да је љубав према непријатељима мјерило истинске вјере и да онај који не љуби непријатеље тај није познао Бога:   „На шта нам је пост и молитва ако гајимо непријатељство према другоме? Како ћемо се причестити Светим тајнама Христовим ако имамо непријатељство једни према другима? Како ћемо се молити опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим ако не опраштамо ближњима? То је почетак пута, да се трудимо да праштамо. „   Отац Александар је истакао да су љубав према непријатељима пројавили сви Свети и прије свега Свети мученици:   „Каже Господ код Светог апостола „Ко у љубави стоји у Богу стоји“ јер Бог јесте љубав и Бог хоће да сви ми пребивамо у љубави једни према другима и у љубави према Њему. Онако како данас живимо тако ћемо и у вјечности, јер ако не видимо у овом животу Христа нећемо га видјети ни вјечности, јер и Царство небеско и пакао, браћа и сестре, почињу управо овдје, у овом животу. У оном другом животу, када Христос буде све и сва, само ће се то наше стање остварити у својој поноћи“, залључио је у свом пастирском слову јереј Александар Орландић у Саборном храму у Бару.   По завршеној Литургији сабрање је настављено у крипти храма.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • Од ризница богословља,
      Отац Александар се након прочитаног Јеванђеља обратио пастирском бесједом у којој је посдјетио да је човјек створен по лику и подобију Божјем за вјечну радост, за живот вјечни кроз заједницу са самим Господом Богом.   Тумачећи данашње Јеванђеље гдје Господ каже „Љубите непријатеље своје“ јереј Александар је казао да је то можда и најтежа заповијест Божја, али да је Господ све што је говорио и чинио ради нас и нашег спасења. Истакао је да ништа што је Господ рекао да испунимо није немогуће и да смо дужни да се трудимо да то чинимо.   „Господа даје овдје и нову љубав јер је  речено мрзи непријатеља, љуби ближњега а овдје Господ каже љуби и непријатеље своје„, казао је отац и додао да је љубав највиша врлина на коју смо сви призвани, али да поступно узрастамо.   Говорећи о томе да је љубав највећа висина – кров свих врлина, отац Александар је објаснио да када радимо грађевину наше душе – вјере не можемо, као и кад градимо кућу, почети од крова већ од темеља а темељ ове грађевине јесте покајање:   „Љубав према непријатељима је пројава изобилне благодати Божије а њена прва пројава јесте познање својих гријехова. Дужни смо кроз покајање да примамо Господа у себе, да се приближавамо Богу, испуњавамо оне двије заповијести Господње о љубави према Њему и љубави према ближњима. Дужни смо да узрастемо у љубави кроз све оно што нам је Господ дао у Светој цркви кроз свете врлине и Свете тајне, сабирајући се на Светој литургији око Тијела и Крви Господње трудећи се да живимо по заповјестима Божијим еванђелским животом.“   Објаснио је да ћемо почети тако што ћемо чинити људима онако како очекујемо да они нама чине, што није лако јер сви ми желимо да људи према нама буду снисходљиви, да наше грешке праштају а ми смо често, нажалост, спремни да осудимо туђе. И тако узрастајући у благодати Божијој достигнућемо до самог врха свих врлина до свезе савршенства – до љубави.   Подсјетио је отац на ријечи светитеља наших дана Преподобног Силуана Светогорца који каже да је љубав према непријатељима мјерило истинске вјере и да онај који не љуби непријатеље тај није познао Бога:   „На шта нам је пост и молитва ако гајимо непријатељство према другоме? Како ћемо се причестити Светим тајнама Христовим ако имамо непријатељство једни према другима? Како ћемо се молити опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим ако не опраштамо ближњима? То је почетак пута, да се трудимо да праштамо. „   Отац Александар је истакао да су љубав према непријатељима пројавили сви Свети и прије свега Свети мученици:   „Каже Господ код Светог апостола „Ко у љубави стоји у Богу стоји“ јер Бог јесте љубав и Бог хоће да сви ми пребивамо у љубави једни према другима и у љубави према Њему. Онако како данас живимо тако ћемо и у вјечности, јер ако не видимо у овом животу Христа нећемо га видјети ни вјечности, јер и Царство небеско и пакао, браћа и сестре, почињу управо овдје, у овом животу. У оном другом животу, када Христос буде све и сва, само ће се то наше стање остварити у својој поноћи“, залључио је у свом пастирском слову јереј Александар Орландић у Саборном храму у Бару.   По завршеној Литургији сабрање је настављено у крипти храма.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      На Малу Госпојину – празник Рождества Пресвете Богородице одслужена Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Началствовао је протојереј Бранко Вујачић, а саслуживао му је старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, протојереј – ставрофор Драган Митровић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Отац Бранко се у свом пастирском обраћању вјернима дотакао Божијег домостроја спасења који се сотворио и савршио управо кроз најчистији сасуд рода људског, а то је Пресвета Богородица – Дјева Марија, кроз коју се и родио Искупитељ и Спаситељ рода људског Господ Исус Христос.   “Господ изабира тијело људско да сиђе и да спасе човјека, да сиђе из вјечности у матицу живота, да се роди од Пресвете Дјеве, да узме тијело људско да би спасао свакога човјека. Такав је промисао Божији“, казао је он.   Отац Бранко је говорио и о огромном смирењу, послушању, вјери али и чистоти Пресвете Богорoдице, наводећи да све оно што је стара Ева покварила, нова Ева – Пресвета Богородица је поправила, учећи нас како и ми треба да се поправљамо, како да живимо :   „Тако и ми да се угледамо на њу живећи смирено и чисто, говорећи: Господе, нека буде по вољи Твојој“, закључио је протојереј Бранко Вујачић.   Светим Тајнама Тијела и Крви Христове приступио је и присајединио се већи број сабраних, а након Светог Причешћа свештенство је са вјерним народом освештало и пререзало славске колаче.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • Од ризница богословља,
      Отац Бранко се у свом пастирском обраћању вјернима дотакао Божијег домостроја спасења који се сотворио и савршио управо кроз најчистији сасуд рода људског, а то је Пресвета Богородица – Дјева Марија, кроз коју се и родио Искупитељ и Спаситељ рода људског Господ Исус Христос.   “Господ изабира тијело људско да сиђе и да спасе човјека, да сиђе из вјечности у матицу живота, да се роди од Пресвете Дјеве, да узме тијело људско да би спасао свакога човјека. Такав је промисао Божији“, казао је он.   Отац Бранко је говорио и о огромном смирењу, послушању, вјери али и чистоти Пресвете Богорoдице, наводећи да све оно што је стара Ева покварила, нова Ева – Пресвета Богородица је поправила, учећи нас како и ми треба да се поправљамо, како да живимо :   „Тако и ми да се угледамо на њу живећи смирено и чисто, говорећи: Господе, нека буде по вољи Твојој“, закључио је протојереј Бранко Вујачић.   Светим Тајнама Тијела и Крви Христове приступио је и присајединио се већи број сабраних, а након Светог Причешћа свештенство је са вјерним народом освештало и пререзало славске колаче.   Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×