Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Логос

Сремски Карловци: 260 година Саборне цркве

Оцени ову тему

Recommended Posts

dsc_2709.jpg
 
Први у низу догађаја, којима се обележава 260 година Саборне цркве Светог Николаја у Сремским Карловцима, збио се 29. октобра 2018. године у Патријарашком двору, када је отворена велика јубиларна изложба која је представила Саборну цркву у њеном старом сјају приказујући обиље богослужбених предмета, икона, фотографија итд. Музеј града Новог Сада и Епархија сремска припремили су изложбу и поклонили је како карловчанима, тако и свим људима који воле уметност, специфичност и свештеност ове цркве. Аутор изложбе је др Гордана Петковић, музејски саветник.
 
Вече је почело певањем тропара Светом Николи, небеском зашитнику Саборне цркве, које је извео Дечији хор Саборне цркве Слаткопојци. Потом је Мешовити хор Саборне цркве Свети Арсеније Сремац отпевао Богородице Дјево, молитву у част Пресветој Богомајци, која је чинила и чини велика чуда кроз своју чудотворну икону у Саборној цркви. Програм је водила проф. др Зорица Ратков Квочка, професор књижевности у Карловачкој гимназији.  
 
На самом почетку се, великом броју окупљених у свечаној сали Патријаршијског двора, обратила гђа Олга Магловски, заменица директора Музеја града Новог Сада, да би се после ње окупљенима обратио и настојатељ Саборне цркве протојереј мр Јован Милановић следећим речима: -Митрополит Павле Ненадовић, у своје време, гледајући на оштећени и урушени стари храм Светог Николаја и истовремено прозирући у будућност, сећајући се дивних речи Светог Максима Исповедника и других светитеља Цркве Христове да је сваки храм место сусрета неба и земље, оснажио се да покрене један невероватан подухват, а то је да подигне храм који ће наставити да буде управо то - небо на земљи. Истовремено имајући свест о томе да се храм не зида и не гради само вертикално него и хоризонтално међу људима и да представља тековину опстајања и постојања једног народа и чини да из овог времена прелази у вечност, из пролазног у непролазно, велики митрополит Павле Ненадовић је упркос ратовима, борбама, немаштини и недаћама, као и страховима у осиромашеном српском народу, од милион комада опеке изидао храм који је изидао милионе душа православних хришћана, Срба и осталих, и који је био и остао стожер православља на овим просторима северно од Саве и Дунава...
 
-Вечерас смо се сабрали овде у Патријарашком двору, да сагледамо величанство и величину Саборне цркве, а што се не огледа само у предметима који су изложени и који обновљени, сијају и блистају. Њено величанство чини и то што у њој и данас столује наследник епископа и митрополита православних и српских: Павла Ненадовића, Стевана Стратимировића, патријараха Георгија Бранковића и Лукијана Богдановића, и наследник Светога Саве, Преосвећени Епископ сремски г. Василије. Величину чини и то што су сви предмети овде изложени, трудом и иждивенијем, како су тада говорили, свештенства побожнога а народа благочестивога, скупљани, прилагани, доношени и даривани Светониколајевском храму у Сремским Карловцима, казао је, између осталог, отац Јован Милановић.
 
Ауторка изложбе др Гордана Петковић је казала да је изложба организована поводом два јубилеја: 260 година од почетка градње Саборне цркве и 40 година владичанске службе Епископа сремског г. Василија, чији се резултати најбоље виде на пољу уређења фрушкогорских манастира. За идеју и подршку у реализовању ове изложбе, ауторка се захвалила оцу Јовану Милановићу као и установама: Музеју Града Новога Сада и њиховим конзерваторима Тамини Кесић и  Иштвану Печкају Ковачу;  Галерији Матице српске и директорки Тијани Палковљевић, као и Музеју Српске Православне Цркве и директору ђакону Владимиру Радовановићу.
 
Међу изложеним предметима свакако треба истаћи копију иконе Господа Исуса Христа са иконостаса Саборне цркве у величанственом монументалном раму, као и икону Светог Николе у браконом раму са српским националним грбом. Приликом конзервирања иконе Светог Николе је у унутрашњем делу рама откривена футрола са брижљиво чуваних 20 руских копејки из  1856 године. Претпоставља се да је мајстор дрворезбарства оставио као знак своје мале жртве, поред труда, и ову копејку не би ли га Господ споменуо у Своме Царству.
 
Изложбу је отворио Епископ сремски г. Василије рекавши између осталог: -Ми смо један мали народ који је изродио толики број великана да често пута и не умемо да одамо одговарајуће поштовање, захвалност и жртву људима који су подигли оно што Сремски Карловци и данас имају, и што у Српској Православној Цркви и српском народу представљају. Посебно ми је драго да, захваљујући оцу проти Јовану и гђи Гордани Петковић, ауторки изложбе, и свим неимарима, данас један сегмент блага могу да виде наша деца и сви који су се сабрали.
 
Свечаном отварању изложбе присуствовали су представници републичке и покрајинске власти: др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу и односе са верским заједницама, као и бројно свештенство и монаштво: архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетег, протојереј Кирил Татарка из Епархије за Мађарску Руске Православне цркве, протојереј-ставрофор Миле Јокић, архијерејски намесник старопазовачки, ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор Јован Петковић са професорима и ученицима, ректори Богословије у пензији протојереји-ставрофори Марко Шпановић и Душан Петровић, свештенство сремскокарловачко и Епархије бачке, представници институција који су безрезервно помагали да се одржи име и достојанство Саборне цркве. Треба истаћи да је Православна омладинска заједница свом архипастиру уручила букет од 40 ружа за 40 година самопрегорне архијерејске службе, а да је свој поклон Епископу као и послужење за све присутне припремило Коло српских сестара које већ три деценије помаже како Саборној цркви, тако и свим сремскокарловачким црквама.
 
На изложби су представљени репрезентативни предмети из Саборне Светониколајевске цркве: старе богослужбене књиге, иконе, антиминси, свештеничке одежде и богослужбени предмети. Оно што представља особеност ове изложбе, јесте што је по први пут после готово сто година из свих институција државе и Цркве, на једном месту поново сакупљено наслеђе Саборне цркве. Издвојићемо само неке од изложених предмета: Четворојеванђеље штампано у Москви 1669. године у сребрном окову; Четворојеванђеље из 1748. године; Јеванђеље из 1909, дар Милане и Владимира Николића, чувеног архитекте у спомен на родитеље; антимис митрополита Павла Ненадовића од 4. маја 1759. из Музеја Српске Православне Цркве и антиминс истог Митрополита из Саборне цркве (1750), антиминси патријараха Димитрија Павловића (1923. Саборна црква) и Гаврила Дожића (око 1938. Саборна црква). Ту су и свештенички одевни предмети углавном из 18. и 19. века; дарохранилнице, дикирије, трикирије, чираци, неколико икона Василија Романовића из 18. века и много другога. Посебан раритет ове изложбе чине антиминс митрополита Исаије Ђаковића, као и део звона „Бимба“, највећег звона Саборне цркве (преко 2 тоне) које су аустријске злочиначке власти разбиле 1917. године, пред сам крај Првог светског рата, са циљем да набаве олово за топовску ђулад (O tempora, o mores!).
 
Темељи Саборне цркве у Сремским Карловцима освећени су 7. маја 1758. године на месту некадашње, старе цркве која је срушена. Саборна црква је подигнута према пројектима насталим највероватније у Бечу; аутори барокног иконостаса били су Арсеније Марковић, дрворезбар и сликари Теодор Крачун и Јаков Орфелин. На карловачком тргу Саборна црква Светог Николаја својим неокласицизмом и барокним стилом и лепотом сведочи величину и значај Карловачке митрополије, која је окупљала православне Србе у Хабзбуршком царству некада. Данас Саборна црква окупља православне на молитву, а друге народе да се кроз њу и њену лепоту и јединственост упознају са богатим и дивним наслеђем нашег народа.
 
У Саборној цркви су хиротонисани готово сви карловачки митрополити и патријарси, као и сви епископи Митрополије.Торжественим Литургијама отварани су српски народно-црквени сабори, обележени су улазак српске војске 1918. и проглашење Српске Патријаршије 1920. године. Овде су савршаване свете тајне крштења, венчања, као и заупокојене Литургије архијерејима Српске Цркве,  директорима и професорима Карловачке Гимназије и Богословије, њиховим добротворима, знаним и незнаним Карловчанима. Саборна црква је била, остала и биће симбол српске и православне преданости и истрајности.
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      И ове године Управа полиције Црне Горе је забранила свештенству Митрополије црногорско-приморске и вјерном народу да на празник Преображења Господњег у цркви посвећеној овом празнику на Ивановим коритима служе Свету литургију поводом храмовне славе те светиње.     Јаке полицијске снаге (више од 15 полицајаца и интервентна возила) које су биле распоређене око Цркве Преображења на Ивановим коритима онемогућиле су свештенству Митрополије црногорско- приморске (протојереју-ставрофору Гојку Перовићу, протојереју-ставрофору Обрену Јовановићу и  ђакону Душану Биговићу, као и Рајку Радусиновићу, предсједнику Црквене општине Цетиње) да уђе у овај свети храм подно Ловћена.   Полиција је поступала по рјешењу Министарства унутрашњих послова које је забранило одржавање Свете службе Божије иако је Митрополија црногорско-приморска уредно пријавила њено одржавање и правни тим Митрополије на ово рјешење уложило жалбу Управном суду, на коју није добијен одговор.   Из Митрополије је саопштено да је незапамћено да се данас у савременој Црној Гори забрањују богослужења и то у храму који је својина Митрополије црногорско-приморске. Овакво поступање и забране Светих служби Божијих нијесу карактеристика савремених друштава, сматрају у Митрополији.   На Преображење вјековима се служила Света служба Божија у овом светом храму на Ивановим коритима, те вишегодишње забране молитвеног сабирања представљају незаконито поступање и поигравање са најдубљим осјећањима православних вјерника. Али, у Митрополији црногорско-приморској се надају да ће ипак преовладати разум и да ће догодине моћи да се празник Преображења Господњег литургијски прослави и на Ивановим коритима како доликује и како је то било вијековима.   Управа полиције већ годинама незаконитим рјешењима забрањује богослужење у Цркви Светог Преображења Господњег на Ивановим коритима.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Сећајте се својих старешина који вам проповедаше реч Божју. (Јев. 13,7)     Десети дан августа 2014. лета Господњег златним словима је записан у историји Богом чуване Епархије тимочке. Тога дана, када наша Света Црква савршава молитвени спомен на Свете славне и свехвалне апостоле и ђаконе Прохора, Никанора, Тимона и Пармена, спроведена је у дело одлука Светог Архијерејског Сабора, од маја исте године, којом је за Епископа тимочког изабран најбогoљубивији високопреподобни архимандрит Иларион (Голубовић), игуман свештене Светониколајевске обитељи манастира Буково.   Тога дана Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару, савршио је чин хиротоније и увео у трон Епископâ тимочких, Његово Преосвештенство Епископа тимочког г. Илариона. На торжественом евхаристијском сабрању Патријарху су саслуживали су Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи: жички Јустин, белоградчишки Поликарп (Бугарска Патријаршија), рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, брегалнички Марко и моравички Антоније; архимандрити, изабрана господа Епископи: топлички Арсеније и јегарски Јероним, као и протопрезвитер-ставрофор Анастасије Коропулу, настојатељ храма Светог апостола Томе у Атини.       Молитвено учешће узели су Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и изабрани средњоевропски Сергије. На крају свете Евхаристије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, а у трон Епископâ тимочких владику Илариона увели су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећени Епископ жички г. Јустин. Био је то по свему посебан дан који је одисао Светодуховском радошћу.   Епископ није власник благодатне ризнице благодати Божје коју би могао да дели онима којима жели, јер, према речима светог Дионисија Ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу Божју; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га Бог покреће на сва јерархијска освећења. Благодат је ваистину живи дар Духа Светога који живи у Цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми да Светим Духом свака душа живи. С једне стране Свети Дух превазилази све земаљске поредке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз Духа, сасуд у коме се чувају Његови благодатни и освећујући дарови. Наведено чудесно станиште Духа Светога јесте Црква Божја која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене Истине. Епископ се обраћа васцелој Цркви сабраној на евхаристијском сабрању да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати Духа Светога на онога кога је сâм Дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне Цркве представља један од критеријума препознавања воље Божје, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од Бога за служење.     Сада, када се навршило пет година архипастирске службе Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, васцелим бићем се радујемо, Радујући се са онима који се радују (Рим. 12:14;). Поред истинске духовне радости која нас на посебан и благословен начин обузима поводом малог, али значајног јубилеја, налазимо се на великом задатку према нашем духовном оцу и архипастиру, да као верна чада која се налазе под свештеним омофором драгог нам Владике, посведочимо оно што очи наше видеше и уши наше чуше. Јер, по учењу свештеномученика Игнатија антиохијског Епископ је слика Очева, у Цркви предстојатељ на месту Божјем. У руци епископа се сажима свака духовна власт. Сви треба да следују вољи епископа као што је све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром. А ко тајно од епископа нешто у Цркви ради тај служи ђаволу. Јер, ни Христос будући са Оцем сједињен, не учини ништа без Оца, тако не треба да чини ни народ Божји ништа без епископа, вели у посланици Магнежанима свети Игнатије.    Имајући на уму ову поуку Светог Игнатија Богоносца, користимо прилику да посведочимо да очи наше видеше да је Преосвећени Владика у свом архипастирском служењу актуализовао ону истину коју је изрекао Свети апостол Павле: Ко епископство жели, добро дело жели (1Тим З, 1). Преданим служењем и истрајавањем на тешком и трновитом, али спасоносном путу, овај отачаствени архијереј Цркве Божје у Епископији тимочкој, свештенство и поверени верни народ смирено и усрдно својим личним примером духовно руководи, на тај начин сведочећи истинитост поуке Светог Јована Златоуста који каже: Сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот.     Будући да духовно руковођење и целокупно архипастирско служење бива утемељено и крунисано светом Литургијом као Тајном над тајнама и Светајном Цркве, за ових пет година архипастировања, Владика је у свештеном сагласју са презвитеријумом (свештенством) и лаосом (верним народом Божјим), иако свестан велике истине, да је савршавање Евхаристије велико и страшно и самим небеским силама, ревносно и са великом љубављу је целокупан свој живот и архијерејско служење уоквирио светом Литургијом. Црква као тело Христово које се у Божанственој Литургији огледа, сва је у служби. Ван ње, верујемо, нема спасења. Ван службе Богу и ближњем, нема ни обожења ни спасења. Зарад такве службе, Бог нас је и створио.   Из ове благословене обнове богослужбеног живота, покренута је градитељска обнова многих светиња у којима се узноси умилни славопој Господу. Следујући Спаситељевој заповести о проповеди благе вести Еванђеља Његовог, коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама, рекавши: Идите и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28:19), у Епархији тимочкој отворен је мисионарски центар Гостопримницакоји на посебан начин доприноси мисији Цркве, како у катихетском, тако и у свим осталим сегментима проповедања речи Божје. Драгоцени бисер у погледу мисије у окриљу наведеног мисионарског центра чини Фестивал хришћанске културе, који се одржава једном годишње. Владика Иларион посебну пажњу и делатну љубав пројављује и према потребитима, жртвена љубав делатно бива исказана кроз веома успешан и плодотворан рад Верског добротворног старатељства Епархије тимочке.    На крају овог скромног прилога у част преданог и плодоносног петогодишњег архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона, „опет и много путаˮ са поштовањем и љубављу срдачно понављамо:   Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Илариону, Божијом милошћу Православном Епископу тимочком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године!   Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета!     Катихета Бранислав Илић       Извор: Српска Православна Црква   Бранислав Илић: Пет година архипастирског служења -
      EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Пет година преданог архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона (Голубовића) Десети дан месеца августа...
    • Од Логос,
      Сећајте се својих старешина који вам проповедаше реч Божју. (Јев. 13,7)     Десети дан августа 2014. лета Господњег златним словима је записан у историји Богом чуване Епархије тимочке. Тога дана, када наша Света Црква савршава молитвени спомен на Свете славне и свехвалне апостоле и ђаконе Прохора, Никанора, Тимона и Пармена, спроведена је у дело одлука Светог Архијерејског Сабора, од маја исте године, којом је за Епископа тимочког изабран најбогoљубивији високопреподобни архимандрит Иларион (Голубовић), игуман свештене Светониколајевске обитељи манастира Буково.   Тога дана Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару, савршио је чин хиротоније и увео у трон Епископâ тимочких, Његово Преосвештенство Епископа тимочког г. Илариона. На торжественом евхаристијском сабрању Патријарху су саслуживали су Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи: жички Јустин, белоградчишки Поликарп (Бугарска Патријаршија), рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, брегалнички Марко и моравички Антоније; архимандрити, изабрана господа Епископи: топлички Арсеније и јегарски Јероним, као и протопрезвитер-ставрофор Анастасије Коропулу, настојатељ храма Светог апостола Томе у Атини.       Молитвено учешће узели су Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и изабрани средњоевропски Сергије. На крају свете Евхаристије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, а у трон Епископâ тимочких владику Илариона увели су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећени Епископ жички г. Јустин. Био је то по свему посебан дан који је одисао Светодуховском радошћу.   Епископ није власник благодатне ризнице благодати Божје коју би могао да дели онима којима жели, јер, према речима светог Дионисија Ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу Божју; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га Бог покреће на сва јерархијска освећења. Благодат је ваистину живи дар Духа Светога који живи у Цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми да Светим Духом свака душа живи. С једне стране Свети Дух превазилази све земаљске поредке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз Духа, сасуд у коме се чувају Његови благодатни и освећујући дарови. Наведено чудесно станиште Духа Светога јесте Црква Божја која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене Истине. Епископ се обраћа васцелој Цркви сабраној на евхаристијском сабрању да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати Духа Светога на онога кога је сâм Дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне Цркве представља један од критеријума препознавања воље Божје, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од Бога за служење.     Сада, када се навршило пет година архипастирске службе Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, васцелим бићем се радујемо, Радујући се са онима који се радују (Рим. 12:14;). Поред истинске духовне радости која нас на посебан и благословен начин обузима поводом малог, али значајног јубилеја, налазимо се на великом задатку према нашем духовном оцу и архипастиру, да као верна чада која се налазе под свештеним омофором драгог нам Владике, посведочимо оно што очи наше видеше и уши наше чуше. Јер, по учењу свештеномученика Игнатија антиохијског Епископ је слика Очева, у Цркви предстојатељ на месту Божјем. У руци епископа се сажима свака духовна власт. Сви треба да следују вољи епископа као што је све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром. А ко тајно од епископа нешто у Цркви ради тај служи ђаволу. Јер, ни Христос будући са Оцем сједињен, не учини ништа без Оца, тако не треба да чини ни народ Божји ништа без епископа, вели у посланици Магнежанима свети Игнатије.    Имајући на уму ову поуку Светог Игнатија Богоносца, користимо прилику да посведочимо да очи наше видеше да је Преосвећени Владика у свом архипастирском служењу актуализовао ону истину коју је изрекао Свети апостол Павле: Ко епископство жели, добро дело жели (1Тим З, 1). Преданим служењем и истрајавањем на тешком и трновитом, али спасоносном путу, овај отачаствени архијереј Цркве Божје у Епископији тимочкој, свештенство и поверени верни народ смирено и усрдно својим личним примером духовно руководи, на тај начин сведочећи истинитост поуке Светог Јована Златоуста који каже: Сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот.     Будући да духовно руковођење и целокупно архипастирско служење бива утемељено и крунисано светом Литургијом као Тајном над тајнама и Светајном Цркве, за ових пет година архипастировања, Владика је у свештеном сагласју са презвитеријумом (свештенством) и лаосом (верним народом Божјим), иако свестан велике истине, да је савршавање Евхаристије велико и страшно и самим небеским силама, ревносно и са великом љубављу је целокупан свој живот и архијерејско служење уоквирио светом Литургијом. Црква као тело Христово које се у Божанственој Литургији огледа, сва је у служби. Ван ње, верујемо, нема спасења. Ван службе Богу и ближњем, нема ни обожења ни спасења. Зарад такве службе, Бог нас је и створио.   Из ове благословене обнове богослужбеног живота, покренута је градитељска обнова многих светиња у којима се узноси умилни славопој Господу. Следујући Спаситељевој заповести о проповеди благе вести Еванђеља Његовог, коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама, рекавши: Идите и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28:19), у Епархији тимочкој отворен је мисионарски центар Гостопримницакоји на посебан начин доприноси мисији Цркве, како у катихетском, тако и у свим осталим сегментима проповедања речи Божје. Драгоцени бисер у погледу мисије у окриљу наведеног мисионарског центра чини Фестивал хришћанске културе, који се одржава једном годишње. Владика Иларион посебну пажњу и делатну љубав пројављује и према потребитима, жртвена љубав делатно бива исказана кроз веома успешан и плодотворан рад Верског добротворног старатељства Епархије тимочке.    На крају овог скромног прилога у част преданог и плодоносног петогодишњег архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона, „опет и много путаˮ са поштовањем и љубављу срдачно понављамо:   Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Илариону, Божијом милошћу Православном Епископу тимочком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године!   Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета!     Катихета Бранислав Илић       Извор: Српска Православна Црква   Бранислав Илић: Пет година архипастирског служења -
      EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Пет година преданог архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона (Голубовића) Десети дан месеца августа...
      View full Странице
    • Од Логос,
      -Торжествена Литургија поводом пет година од хиротоније и устоличења Епископа тимочког Илариона-
        Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион прославио је 10. августа 2019. године пету годишњицу од хиротоније и устоличења за Епископа у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Свету архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископ тимочки г. Иларион и Епископ нишки г. Арсеније уз саслужење свештенослужитеља Тимочке епархије. Литургији је присуствовао г. Драган Поповић, председник општине Мајданпек.     -ФОТОГАЛЕРИЈА-     У чин архиђакона рукопроизведен је јерођакон Илија (Јовановић), секретар епископске канцеларије.   Владика Иларион је захвалио на братској љубави и вишегодишњој успешној сарадњи Епископу нишком г. Арсенију, са посебном благодарношћу за учешће у данашњој литургијској прослави и заједничком служењу, истакавши да је време од пет година брзо прошло, од када су обојица исте године хиротонисани за Епископе Цркве Божије. Потом је замолио владику Арсенија да се беседом обрати сабраном народу.     Владика Арсеније је честитао петогодишњицу архипастирске службе владики Илариону, рекавши да му је од првог дана њихово познанаство посебно важно и драго, а посебно зато што су на челу две суседне Епархиије, које су увек биле упућене једна на другу. Подсетио је на житија светих које данас прослављамо и да од  раног хришћанства до данас постоји полагањем руку апостолско прејемство. Изабрани Духом Светим Епископи имају велику част, али и велики одговорност. Пожелео је своме домаћину, владику Илариону да дуго и успешно води Епархију тимочку и мудро управља на добробит Цркве Божије и повереног му верног народа.     У име монаштва и свештенства Епархије тимочке честитке је упутио архимандрит Козма, игуман манастира Буково. Он је владики Илариону упутио жеље да уз успешно руковођење Епархијом прослави још много годишњица а затим му је уручио одежде и инсигније као дар монаштва и свештенства Тимочке епархије.       Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      Поводом прославе четири века постојања врбничког Храма Преноса моштију Светог Николаја, Њихова Преосвештенства Епископи новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин, бихаћко-петровачки Г. Сергије и далматински Г. Никодим служили су (11.08.2019.) Свету Архијерејску Литургију. Након читања Јеванђеља мноштву присутних верника обратио се Владика Сергије.      „Драга браћо и сестре, ево благе и предивне вести, радости велике! Tо је радост Васкрсења, победа над смрћу када је Господ наш Исус Христос стао на крст, пролио крв своју за нас, легао у гроб, а онда су благу вест пронели свети апостоли и мироносице, вест да је Христос васкрсао из мртвих. Господ се сажалио на човека и дошао на овај свет да исцели сваку болест и немоћ, а највећа болест човечанства јесте била смрт. Оно што је Христос учинио у недељни дан, дан Васкрсења јесте победа над ђаволом, над смрћу и грехом. Зато и ми, угледајући се прво на Њега, на свете апостоле и на свете и велике богоносне оце, треба да чујемо данашње Јеванђеље и ту благу вест. Свети апостоли су видели мноштво народа који је стајао у пустињи гладан и жедан, а Господ није хтео такве да их отпусти, већ је желео да покаже своју благодат, божанску силу и љубав неизмерну и да сав тај народ нахрани са пет хлебова и две рибе, па је ту храну чудотворно умножио.   Од постанка света, па до данас Он нам показује своју љубав и умножава тих пет хлебова да би нас нахранио. Тих пет хлебова данас се налази у свој природи коју нам је Бог дао и коју стално умножава, када семе убацимо у земљу и из њега никне плод. Да би то семе донело род потребно је да оно умре и нестане, па тако је и нама потребно да умремо у Христу да би стоструки род донели. А шта значи умрети у Христу? То значи растати се са грехом једном за свагда кроз свете тајне које нам је Он даровао и Свету Цркву коју је установио.    Данас смо овде дошли да прославимо велики јубилеј, 400 година овога дивног храма. Иако је 400 година пред Богом један трен, за нас то време говори о милости, Божијој љубави и многим сузама и крви проливеним на овим просторима, али и духовној радости и физичком умножењу ових простора кроз векове, данас овај храм то сведочи“, поручио је Епископ бихаћко-петровачки.   Поводом овог дивног јубилеја уприличен је пригодан културно-уметнички програм, а том пригодом Епископ далматински Г. Никодим обратио се окупљеном народу посебно поздравивши Г. Епископе Лонгина и Сергија, којима је изразио велику захвалност због данашњег доласка, као и због сталне бриге и помоћи коју указују свима нама у Далмацији.   „Ова Далмација у којој се сада налазимо, због свега што се током година десило, није таква каквом је Владика Лонгин и старији међу нама памте, али је ипак наша и ми је живимо пуним срцем. Када је она у питању могу само да вам се обратим речима великог песника Алексе Шантића: „Сунце туђег неба неће вас гријати к'о што ово грије, грки су тамо залогаји хљеба гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке, ко ће наћи бољу? А мајка ваша земља вам је ова, баците поглед по кршу и пољу, свуда су гробља ваших прадједова“, рекао је Владика далматински.   Он је нагласио да је за наш народ најважније да се окупљамо око светих храмова које су наши славни преци саградили у готово немогућим условима и оставили нам као завештање, те да се нада да ћемо се још дуго у радости сабирати.     Извор: Епархија далматинска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...