Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Вилер Текс

Филм: Крст над јамом- http://www.jadovno.com

Recommended Posts

Дугометражни документарни филм снимљен у продукцији удружења грађана "Јадовно 1941." из Бањалуке. Премијерно приказан у Бањалуци 26. априла 2018. а затим и у Београду, Новом Саду, Бијељини, Козарској Дубици, Љубљани и Суботици. Аутор: Душан Ј. Басташић Камера: Бојан Мичић, Синиша Ковачевић, Душан Ј. Басташић Монтажа: Бојан Мичић, Душан Ј. Басташић Графичка обрада: Драган Зељковић Музика: Петар СОПОТ Топаловић Тонска обрада: Драган Шукало

Удружење Јадовно 1941. Бања Лука, Р. Српска http://www.jadovno.com

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Верујем да су сви форумаши упознати са чињеницом да је ономад преминула супруга слободана милошевића, другарица мирјана марковић.

      Као и обично, медији у Србији су, свако на начин свог вајба, од тога направили некакву вест; 
      заправо, претходних дана су се таблоидни (д)новинари "утркивали" са, поред иначица из живота преминуле другарице и начином на који ће се извршити њезин последњи испраћај...
      Како год било, јавности је предочено да је из Москве, "под липу у авлији породичног дома у Пожаревцу" где су сахрањени посмртни остаци мужа јој, данас стигла урна са прахом јој, те да су, како јавља (између осталих) режимски таблоид "Информер", пре полагања урне свештеници браничевски епархије - "урни одржали опело"?!

      https://informer.rs/vesti/drustvo/431931/video-sahranjena-mira-markovic-pozarevcu-cuvenu-rusku-pesmu-ispracena-vecni-pocinak
      Да ли је у сразу са канонско-литургичком праксом, те ставом Цркве о опелу, уопште било могуће учинити такво што?
      Да ли је требало опело учинити над телом-пре спаљивања, те ако јесте, што је значио чин над пепелом у пожаревачкој авлији?
       
    • Од Логос,
      У трећу недељу Часног поста, 31. марта 2019. године, у храму Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Футогу, презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни  свештеник је одржао предавање на тему: Крст Христов ‒ победа над смрћу. Ово је треће предавање у оквиру пролећног семестра, које је Црквена општина футошка  реализовала у току Васкршњег поста.
       
       
    • Од Логос,
      „Његош је давно написао: Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека. Опомињући се ових мудрих ријечи, присјећамо се великог и незаборављеног Вукосава Куленвакуфског, у диптихе светих уписаног свештеномученика, онога који је данас и довијека наш молитвеник пред Пријестолом Божијим.

      Свети Вукосав Куленвакуфски је рођен у Суваји Петровачкој 1865. године. Богословију у Рељеву је завршио 1892. године. У ђаконски чин рукоположио га је Митрополит дабробосански Георгије Николајевић, 6. децембра 1891, а у свештенички чин исти архијереј, 9. маја 1892.
      Двадесет осам година провео је свештеник Вукосав на парохији у Кулен Вакуфу, да би потом био премјештен у Смољану. Након пензионисања враћа се својом вољом, а уз благослов надлежног архијереја, опет у Кулен Вакуф, да служи, да проповиједа, да свједочи Христа Господа својим позним годинама и својом мудрошћу, својом вјером и својим животом.
      У љето 1941. године, заједно са његовим синовима, кћерком, снахом и двоје унучића, хапсе га усташе. У личком Бушевићу усташе кољу његове синове, док је старац Вукосав слушао крике рођене дјеце. Потом су му усташе дале нож да закоље сопствену кћерку, али је Вукосав то одбио, па су усташе умјесто њега заклале његову кћерку. Знајући да ће му смрт олакшати бол коју су му својим звјерством нанијели, усташе остављају старца Вукосава у животу, да пати за својом невином дјецом и својим народом. Готово слијеп, измучен и понижен испустио је у Лици своју мученичку душу овај племенити слуга Божијег олтара.
      Његове земне остатке, а данас мошти, пренешене су у Кулен Вакуф, а потом у његову родну Сувају.
      Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 28. маја 2003. године донио је одлуку о канонизацији Свештеномученика бихаћко-петровачких, а међу њима и свештеномученика Вукосава Милановића Куленвакуфског, одређујући 7. август/ 25. јул као датум његовог молитвеног прослављања. Његове мошти обретене су 9. новембра 2018. године у Суваји.
      Да је Часна пред Господом смрт Светих Његових (Пс. 115, 6) потврдио је Вукосав Куленвакуфски, свједочећи својом смрћу свој живот, а својим земним крајем свој небески почетак.
      Носећи вука у основи свога имена, Вукосав је био и остао ништа друго до јагње Јагњета Божијег. Таквог га памтимо, таквог га помињемо, његовом се жртвом надахњујући, јуче, данас и довијека.
      Свештеномученик Вукосав се враћа у Рмањ, својој Уни, својим Србима, да нас, из кивота, изнова благослови, да нас оснажи, дарујући нам као највећи дар своје молитвене благослове.
      Свети Вукосав се враћа у Рмањ на Благовијести, да нам благовијести Васкрсење Христово, васкрсење наше и његове Крајине!“
      На Благовијести, 7. априла, часне моштију Свештеномученика Вукосава Куленвакуфског из Саборног храма Светих апостола Петра и Павла свечано и литијски ће бити пренесене у светониколајевски манастир Рмањ у Мартин Броду гдје ће и почивати. У оквиру Благовјештењског сабора у Рмњу, биће освештане фреске и служена Света архијерска литругија, са почетком у 9:30 часова.  

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Милан Ракић,
      Поводом обележавања 20 година од НАТО агресије на нашу земљу, у Малој галерији Дома Војске Србије отворена је изложба „45 паклених ноћи над Београдом” аутора Томислава Петернека.


      Поздрављајући присутне у име Медија центра „Одбрана“ потпуковник Биљана Пашић истакла је да је изложба „45 паклених ноћи над Београдом“ премијерно приказана 2017. године и од тада се трајно чува у Дому Војске. Због своје изузетне експресивности заслужује да се поново нађе пред публиком у данима када се обележавају две деценије одбране од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

      – Сам поглед на фотографије потврђује да њихов творац није документариста, већ фотограф са израженим уметничким сензибилитетом, који је из дана у дан на свој начин бележио дејства невидљивих непријатеља – рекла је потпуковник Пашић и додала да је реч о упечатљивим сликама које су „уловиле“ драматичне тренутке експлозија, рушења и страдања.


      Према речима аутора, сам поглед на представљене фотографије буди сећања на непроспаване ноћи на крововима Београда, али и осећај да сав тај труд није био узалудан јер је дао неоспоран допринос да се ужаси бомбардовања српске престонице 1999. године никада не забораве.


      – Изложбу сам поклонио Војсци јер сам знао да ће они то чувати и омогућити покољењима да виде шта нам је НАТО тада учинио – рекао је Петернек и додао да су слике оборених ракета доказ моћи и величине српског народа.

      Отварајући изложбу, историчар уметности Душан Миловановић подсетио је на бурну историју нашег народа и важност да памтимо сва недела која су нам учињена не само у последњем рату, већ и у свим претходним. Осврћући се на бомбардовање 1999. године, Миловановић је указао не само на невине жртве, разарање и порушену инфраструктуру, већ и штетност осиромашеног уранијума које је и данас присутно.


      – Плод борбе Томислава Петернека против НАТО агресије чини импресионално сведочанство о непочинствима. Документариста камерама, научен од почетка да само доказ са лица места јесте исправно сведочанство, учинио је подухват и из дана у дан бележио зверства невидљивог непријатеља – истакао је Миловановић и додао да је захваљујући њему и његовим фотографијама свет имао прилику да види страхоте неправедног рата.


      Овај циклус фотографија, нагласио је он, припада историји српске војске јер заувек чувају причу о херојству војника, резервиста и целокупног народа. Ове фотографије, додао је, баш попут многих других Петернекових остварења, морају се чувати и представљати публици да би служиле оснажењу памћења, јер је реч о делу које иде у прилог незабораву.

      Изложба која „покрива” 24 догађаја током ваздушне кампање над Београдом биће отворена до 3. маја и део је програма обележавања две деценије одбране од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, који организује Министарство одбране Републике Србије с циљем да се сачува сећање на те дане и све невине жртве неправедног рата и да допринос саопштавању истине о догађајима из 1999. године.


       
×
×
  • Create New...