Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ромејац

ЈЕСЕЊЕ ЗАСЕДАЊЕ АРХИЈЕРЕЈА СПЦ: Међу темама Сабора и раскол у православљу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Од уторка ванредно јесење заседање архијереја Српске православне цркве. Разговараће се о верској настави и Космету

ÐоÑледÑи пÑÑ Ð¡Ð°Ð±Ð¾Ñ Ð¾Ð´Ñжан Ñ Ð¼Ð°ÑÑ Ð¾Ð²Ðµ године

Последњи пут Сабор одржан у мају ове године

ВАНРЕДНО, јесење заседање Светог архијерејског сабора Српске православе цркве, почиње у уторак у здању Патријаршије у Београду.

Архијереји, годинама већ, нису имали јесење саборовање, али су, на редовном мајском сабору, одлучили да се састану у новембру, а као једина тема наведено је питање црквене просвете. Прецизирано је, том приликом, да ће Сабор СПЦ окупити архијереје на само један дан, али се, у међувремену, ситуација променила.

Сасвим је извесно да, овога пута, неће бити једнодневно заседање и да на њему неће бити само речи о верској настави.Архијереји СПЦ ће на столу имати новонасталу ситуацију која се тиче односа Руске православне цркве и Васељенске патријаршије у Цариграду. Очекује се да ће епископи СПЦ, после подробног информисања на ту тему, установити ставове српске цркве која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља.

Незаобилазна тема, поред црквене наставе, по свој прилици, бићи ситуација на Косову и Метохији и однос Српске православне цркве по том питању, уз оне који су, већ јасни и прецизни, изнети на минулом заседању архијереја СПЦ.

- Због актуелне ситуације, епископи нису добили дневни ред, који ће бити установљен на самом почетку заседања, који ће, сигурно, уместо једног, трајати неколико дана - кажу наши упућени саговорници из Патријаршије Српске православне цркве. - Јесење заседање, мада га годинама није било, није никакав ексклузивитет, већ је уобичајен када за тако нешто има потребе. Сада ће само бити више тема од очекиваних. Заседање ће проћи у миру, без икаквих повишених тонова јер, поред осталог, неће бити говора ни о каквим кадровским решењима.

Такође, очекује се јасно и прецизно дефинисање свих питања који се тичу побољшања црквене наставе у сваком погледу.

БЕЗ РАСПРАВЕ О СУКОБИМА

Није реално да архијереји расправљају о било каквим односима унутар Цркве, попут случаја сукоба активног епископа милешевског Атанасија и његовог претходника Филарета. Ово заседање се оцењује као оно које треба да покаже саборност у сваком погледу, од питања о унутарправославним односима у свету, до оних на Косову и Метохији и судбини те јужне српске покрајине и нашег народа у њој.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:758609-ВАНРЕДНО-ЗАСЕДАЊЕ-АРХИЈЕРЕЈА-СПЦ-Међу-темама-Сабора-и-раскол-у-православљу

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moguca dobra odluka Sabora bila bi da pokrene proceduru sazivanja "Svetog i Velikog Sabora".

 

Neka pitaju Andrica (valjda bese Milan) o proceduri sazivanja skupstina akconarskih drustava, a on neka prouci praksu sazivanja skupstina akcionarskih drustava usaglasenih sa Zakonom o preduzecima iz 1996 nakon sto su se ova drustva privatizovala po Zakonu o svojinskoj transformaciji (valjda iz 1998). Jos jedan dobar primer je sazivanje skupstine Advokatske Komore Beograda (valjda) 2016. Neka pita sta mu ne bude bilo jasno.

 

Sabore je sazivao Car (Vasilevs), kojeg vise nema. Saglasnom odlukom svih autokefalnih PC Carigrad je ovlascen da saziva "Sveti i Veliki Sabor" (na Kritu, i dalje).

 

Ako SPC zakaze Vanredni Sabor na svojoj teritoriji i pozove sve autokefalne PC sa pozivom svim vladikama da uzmu ucesce, onda tako sazvani Sabor, bez obzira koliko se vladika odazove, svakako moze da zakaze "Sveti i Veliki Sabor" na koji bi kao optuzene mogli da pozovu Barta, Zizija, Elpidoporosa iz Burse i Jova Gedzu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора

6. Новембар 2018 - 11:30
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора

Светом архијерејском Литургијом са чином призива Светог Духа у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду 6. новембра 2018. године започео је рад Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и архијереја сабраних на јесењем заседању највишег јерархијског представништва и црквенозаконодавне власти Српске Православне Цркве, светом Литургијом са призивом Светог Духа началствовао је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован уз саслужење Преосвећене господе Епископа источноамеричког Иринеја и славонског Јована. Саслуживали су и протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, јереј Иван Штрбачки и протођакон Стеван Рапајић. После богослужења, радни део заседања Светог Архијерејског Сабора је започео у Саборској сали у Патријаршијском двору у Београду (фотогалерија).

Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора

ÐолиÑвени поÑеÑак СвеÑог ÐÑÑиÑеÑеÑÑког СабоÑа

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Из понуде Издавачке фондација Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке издвајамо зидне календаре за 2020. годину:

      Манастири Српске Православне Цркве (33х47,5 цм), шифра:5051
      Свети у Господу Исусу Христу  (33х47,5 цм), шифра:5053
      Фотографије и мисли патријарха Павла (22х48 цм), шифра:5052
      Комплетну понуду зидних и џепних календара за 2020. годину као и свих црквених и манастирских производа можете погледати на интернет страници Централног магацина Архиепископије београдско-карловачке (Привредна фондација СПЦ АЕМ) - www.privfond.com. Поруџбину можете извршити позивом на телефонски број  011/3625-100 или слањем електронске поруке на magacin@privfond.com

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије обавио је јутрос са епископима и свештенством у манастиру Рибњак код Бара  велико освећење новосаграђене цркве Светих апостола Петра и Павла и у њој  служио Свету архијерејску литургију. Саслуживали су господа Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља Георгије и умировљени Митрополит тверски Руске православне цркве Виктор, господа Епископи: рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило и диоклијски Методије и свештенство, уз молитвено учешће вјерног народа.
       
      У току освећења у свети престо храма уграђена је честица моштију Мученика синаитских. Митрополит Амфилохије је у чин игумана произвео настојатеља манастира Рибњак јеромонаха Прокопија. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да овим освећењем обиљежавамо 800. годишњицу оснивања самосталне Цркве Жичке архиепископије – Пећке патријаршије. „Која је родила и Зетску епископију, Митрополију зетску, Митрополију данашњу црногорско-приморску. И она својим историјским током свједочи живо апостолско предање на овим просторима, без прекида“, казао је Владика.
      Додао је да то посебно наглашава због тога што данас у Црној Гори постоји тенденција људи који не знају ни шта је Црква нити вјерују у Бога нити су крштени да стварају своје „цркве“. „Нијесу они први у историји такви безбожници. Кад су безбожници Цркве стварали, реците ви мени, и како је могуће стварати их на атеизму и на братоубилаштву? Црква је саграђена на крви Христа Бога нашега, који је жртвовао себе за живот свијета, и заједно с Њим, на крви мученичкој свих оних који су кроз вјекове жртвовали себе за истину Божју, за правду Божју, за љубав Божју, за Бога љубави, Оца и Сина и Духа Светога“, објаснио0 је он.
      Владика је нагласио да је од идеологије, која, како је рекао, и данас влада Црног Гором убијен Митрополит Јоаникије са стотину и двадесет најбољих свештеника Митрополије. „А да не говоримо колико је вјерника мученички пострадало, колико је храмова пострадало напуштених и запуштених широм Црне Горе.Али, дао је Бог да се од деведесетих година наовамо обнављају свети храмови – преко седам стотина храмова је обновљено, запуштених, у штале претворених. Још чекамо само да обновимо онај од безбожника срушени храм на Ловћену, од оних који сада стварају некакве своје ‘цркве'““, рекао је Владика Амфилохије.
      Упитао је може ли садашњи Митрополит црногорски да иде неким другим путем у односу на пут којим су ходили његови претходници кроз сву историју, од времена Светог Јована Владимира до наших времена. „Смије ли он не бити спреман, ако треба, да и он мученички пострада за светињу Божју“, поручио је он. Додао је да и светиња манастира Рибњак, чији су коријени стари више од дванаест вјекова, такође свједочи непоколебивост вјере Христове, Цркве Божје на овим просторима. „И нека је благословен Господ и сви они који су допринијели да се овај храм пресели из древне Рашке овдје код древнога града Бара, у ову древну светињу“, закључио је Митрополит Амфилохије.
      На крају данашњег богослужења, Митрополит Амфилохије је архитекти из Бара Душану Станојевићу, који је пројектовао храм Светих апостола Петра и Павла, уручио орден Светог деспота Стефана Лазаревића, којим га је на Митрополитов предлог одликовао Свети архијерејски синод СПЦ. Златник ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца Митрополит Амфилохије је одликовао Душка Травара из Бањалуке за изузетну помоћ и пожртвованост приликом изградње цркве Свети апостола Петра и Павла. Такође је најзаслужније за градњу цркве одликовао архијерејским похвалницама. И управа манастира је захвалницама одликовала заслужне за подизање храма.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију на празник Рођења светог Јована Крститеља у храму посвећеном овом празнику на Петловом брду.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Патријарху су саслуживали протојереји-ставрофори Бранко Митровић и Часлав Маринковић, протојереј Александар Петровић, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Владимир Руменић, уз присуство старешине храма јереја Предрага Тодоровића и многобројних парохијана.Пред крај Литургије Његова Светост је пререзао колач који су ове године принели домаћини славе породица Ђокић. На крају Литургије присутнима се обратио Патријарх и говорио о животу и значају Јована Крститеља. Истакавши да је веома срећан због тога што се причестило много народа и деце, Патријарх је призвао да током седмице посветимо један дан Богу и да доводимо децу у храм Божији.

      Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је данас Свету Архијерејску Литургију у манастиру Брезојевица код Плава.  Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа плавске Жупе.
      Звучни запис беседе

      Празник Свете Тројице, коме је посвећена ова древна светиња, иначе метох манастира Високи Дечани, ријечима архипастирске бесједе честитао је Владика Јоаникије. „У овај дан људи су разумијевали једни друге иако су били из разних народа, и како је сишао Дух Свети настало је чудесно разумијевање међу људима разних народа и разних језика,  зато што је Господ био међу њима и Он им је дао да свак разумије језик другог и како онај други говори, да се њему тај туђи језик чини својим и да се у потпуности разумију они који се до тада нијесу могли разумијевати„. Након свете Литургије, у Светосавском дому, уприличена је славска трпеза на којој је освештан и преломљен славски колач.  Домаћин славе било је братство Дашић.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      П О Р У К А
      ТРОЈИЧИНДАНСКОГ САБОРА
      АРХИЈЕРЕЈА, СВЕШТЕНСТВА,
      МОНАШТВА И ВЈЕРНОГ НАРОДА
      МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ,
      ЕПАРХИЈЕ БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКЕ,
      ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ и
      ЕПАРХИЈЕ МИЛЕШЕВСКЕ
       
      У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА, БОГА ЉУБАВИ!
       
      Ми, архијереји, свештеници, монаси, монахиње, вјерници, чланови више од 600 Црквених општина и Црквених одбора и свих црквених установа у Црној Гори, по својој савјести и хришћанској одговорности пред Богом и историјом, дужни смо да свеукупној јавности, домаћој и иностраној, укажемо да Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је 16. маја 2019.г. утврдила Влада Црне Горе, није ништа друго до акт који је првенствено уперен против Митрополије Црногорско-Приморске и Епархија Будимљанско-Никшићке, Захумско-Херцеговачке и Милешевске, које имају своју осмовјековну канонску јурисдикцију на простору на коме се данас налази Црна Гора.
      Предлог закона је припремљен једнострано, искључиво од представника Владе Црне Горе, коме није претходио истински, јавни, транспарентни и стални дијалог представника државне власти са представницима наше Цркве и других вјерских заједница. Прекршене су и бројне одредбе обавезујуће, прописане процедуре. Црква и вјерске заједнице су биле дискриминисане од почетка нетранспарентне и закулисне припреме веома лошег Нацрта до утврђивања још горег Предлога закона. И поред више захтјева, представницима наше Цркве није омогућено учешће у Радној групи за израду закона. До данас није познато ко су чланови Радне групе и да ли она уопште постоји. Ни у једној фази овог поступка нисмо имали право на учешће, што представља преседан своје врсте.
      Представници и најодговорнији носиоци државне власти у Црној Гори и не крију да је ово, заправо, закон против Српске Православне Цркве, Митрополије, епархија, митрополита, епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа од којих је више од 95% држављана Црне Горе. Закон, дакле, није у функцији цивилизованог и правно утемељеног регулисања права на слободу вјероисповијести и правног положаја Цркве и вјерских заједница већ искључиво против Цркве и елементарних права и слобода православних свештеника и вјерника које им припада и по Божјем и по људском праву. Право на слободу вјероисповијести или увјерења је, судећи по тим изјавама, само средство да се остварују идеолошки и политички циљеви. И то све да би се, са позиција јавне власти, кршио Устав Црне Горе и на бруталан и насилан начин, како је најављено са најважнијих државних адреса, стварала лажна црквена организација као ”државна вјерска заједница” у секуларној држави у којој су цркве и вјерске заједнице одвојене од државе.
      Више је него јасно да се Предлогом закона припрема отимање храмова и пљачка црквене имовине и то са злокобним и несагледивим последицама. Међутим, постоје и друга питања која дубоко вријеђају достојанство почев од тога да се Црква и вјерске заједнице на прикривен начин заправо приказују као криминалне организације. Ствар је доведена до апсурда, јер се Црква која је вјековима са својим народом и добротворима градила, чувала и обнављала  Светиње служећи у њима Свете службе Божје, оптужује да је наводно ”незаконито стекла право својине над православним храмовима и црквеним земљиштем” из времена Краљевине Црне Горе. И умјесто да као и све друге државе у Европи, државна власт у Црној Гори изврши реституцију и обештећење за имовину која је од Православне Цркве, Римокатоличке Цркве и Исламске заједнице, одузела комунистичка власт, данас се припрема одузимање Светиња и пљачке црквене имовине од стране секуларне државне власти.
      Умјесто уважавања и остваривања сарадње ради општег добра и напретка заједнице, послије толиких вјекова постојања, државна власт настоји да укине раније стечене и признате статусе правних лица традиционалних цркава и вјерских заједница, тј. да изврши њихову ликвидацију у правном смислу, како би се оне поново оснивале и евидентирале. Постоје десетине других примјера који непобитно свједоче антивјерски карактер Предлога закона и најављују антицрквене активности државне власти. Истина, у Предлогу закона нема одредбе по којој се забрањује Хришћанство! Али, то се, сходно духу овог акта и циљевима које власт жели њиме да постигне, заправо подразумијева и само по себи намеће као забрана!
      Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори је до сада предузео бројне активности како би се надлежним органима и релевантним међународним субјектима аргументовано указало на све проблематичне и неодрживе одредбе Предлога закона, али и на озбиљне проблеме које би наведени закон произвео. Наша Црква не тражи никакве привилегије, нити било какве забране него само и једино поштовање права на слободу вјере и имовину свих, па и Православне Цркве и њених вјерника и то у сопственој држави коју су стварали и за коју су гинули њихови преци са црногорским митрополитима на челу.
      Предлог закона, у значајном броју његових одредби, представља сушту супротност свему што јесу слобода вјере, толеранција и дијалог у њиховом савременом и свевременом изразу, који воде ка нормативном регулисању правног положаја цркава и вјерских заједница. Право на слободу вјероисповијести у његовом индивидуалном и колективном аспекту мора бити свуда у истом обиму и изразу. Црна Гора, у том погледу, не може и не смије да представља изузетак.
      Црној Гори јесте потребан нови Закон у овој области, али закон који ће бити припремљен са пажњом, у атмосфери дијалога и уважавања, од представника Владе, Цркве, вјерских заједница, експерата и заинтересованих лица, а не супротно као што је било и 2015. и 2019. године. Нови закон мора да буде у функцији сваке вјере и свих вјера заједно, свакога вјерника појединачно и свих заједно, а не против једне вјере, Православне Цркве, њених епископа, свештеника, монаха, монахиња и вјерника – како је већ у јавности препознат Предлог закона.
      Неопходно је да онако како Бог заповиједа и како људски закони уређују, а то није у супротности једно са другим, отвори јавни и институционални дијалог Владе са црквама и вјерским заједницама како би се приступило припреми новог Предлога закона о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница по мјери Божије и истинске људске правде, уз поштовање свих људи, вјера и различитости. Влада Црне Горе има обавезу да припреми Закон који ће обезбиједити равноправност и једнакост и који ће добровољно бити поштован и примјењиван од свих заједно и од свакога појединачно. Само на тај начин, Црна Гора може да буде сигурна да је кућа свих њених грађана, а посебно вјерника као најбројније популације црногорског друштва. У супротном и на начин на који је то предвиђено Предлогом закона продубљују се подјеле у ионако подијељеном црногорском друштву и без икакве потребе иницирају, подстичу и распирују братоубилаштво и сукоби на вјерској и етничкој основи.
      Ми смо дужни да свједочимо Христа Распетога и Васкрслога свима и у свако вријеме, али смо дужни да чувамо достојанство, идентитет и Светиње Цркве којој припадамо и којој су кроз сву историју Црне Горе припадали и наши преци. Нека Света и Живоначална Тројица, Бог Љубави, излије своју богату милост и поврати разум и спокој међу све вјернике и људе добре воље да, по ријечима Патријарха Павла, будемо и останемо људи. Из тих разлога, захтијевамо од Владе Црне Горе да из даље процедуре у разумном року повуче Предлог закона и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповијести. Уколико Влада то што скорије не учини ми ћемо још одлучније саборно иступити у одбрани својих Светиња и законских права.
      Данас се пред Саборним Храмом Христовог Васкрсења завјетујемо и заклињемо да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака!
      Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли!
       
      АМИН! АМИН! АМИН!
                 
       
      у Подгорици, уочи Тројичиндана 2019.                                              
                                                                                 
       
                                                                                     АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ
                                                                     МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
                                                                                               АМФИЛОХИЈЕ
       
                                                                       ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ
                                                                                                 ЈОАНИКИЈЕ
       
                                                                                      ЕПИСКОП МИЛЕШЕВСКИ
                                                                                                   АТАНАСИЈЕ
       
                                                                             ЕПИСКОП ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ
                                                                                                    ДИМИТРИЈЕ
       
                                                                                          ЕПИСКОП ДИОКЛИЈСКИ
                                                                                                      МЕТОДИЈЕ
       
                                                                                        ЕПИСКОП УМИРОВЉЕНИ
                                                                                     ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ
                                                                                                   АТАНАСИЈЕ
                                                      са свим свештенством, монаштвом и вјерним народом
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...