Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ромејац

ЈЕСЕЊЕ ЗАСЕДАЊЕ АРХИЈЕРЕЈА СПЦ: Међу темама Сабора и раскол у православљу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Од уторка ванредно јесење заседање архијереја Српске православне цркве. Разговараће се о верској настави и Космету

ÐоÑледÑи пÑÑ Ð¡Ð°Ð±Ð¾Ñ Ð¾Ð´Ñжан Ñ Ð¼Ð°ÑÑ Ð¾Ð²Ðµ године

Последњи пут Сабор одржан у мају ове године

ВАНРЕДНО, јесење заседање Светог архијерејског сабора Српске православе цркве, почиње у уторак у здању Патријаршије у Београду.

Архијереји, годинама већ, нису имали јесење саборовање, али су, на редовном мајском сабору, одлучили да се састану у новембру, а као једина тема наведено је питање црквене просвете. Прецизирано је, том приликом, да ће Сабор СПЦ окупити архијереје на само један дан, али се, у међувремену, ситуација променила.

Сасвим је извесно да, овога пута, неће бити једнодневно заседање и да на њему неће бити само речи о верској настави.Архијереји СПЦ ће на столу имати новонасталу ситуацију која се тиче односа Руске православне цркве и Васељенске патријаршије у Цариграду. Очекује се да ће епископи СПЦ, после подробног информисања на ту тему, установити ставове српске цркве која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља.

Незаобилазна тема, поред црквене наставе, по свој прилици, бићи ситуација на Косову и Метохији и однос Српске православне цркве по том питању, уз оне који су, већ јасни и прецизни, изнети на минулом заседању архијереја СПЦ.

- Због актуелне ситуације, епископи нису добили дневни ред, који ће бити установљен на самом почетку заседања, који ће, сигурно, уместо једног, трајати неколико дана - кажу наши упућени саговорници из Патријаршије Српске православне цркве. - Јесење заседање, мада га годинама није било, није никакав ексклузивитет, већ је уобичајен када за тако нешто има потребе. Сада ће само бити више тема од очекиваних. Заседање ће проћи у миру, без икаквих повишених тонова јер, поред осталог, неће бити говора ни о каквим кадровским решењима.

Такође, очекује се јасно и прецизно дефинисање свих питања који се тичу побољшања црквене наставе у сваком погледу.

БЕЗ РАСПРАВЕ О СУКОБИМА

Није реално да архијереји расправљају о било каквим односима унутар Цркве, попут случаја сукоба активног епископа милешевског Атанасија и његовог претходника Филарета. Ово заседање се оцењује као оно које треба да покаже саборност у сваком погледу, од питања о унутарправославним односима у свету, до оних на Косову и Метохији и судбини те јужне српске покрајине и нашег народа у њој.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:758609-ВАНРЕДНО-ЗАСЕДАЊЕ-АРХИЈЕРЕЈА-СПЦ-Међу-темама-Сабора-и-раскол-у-православљу

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Moguca dobra odluka Sabora bila bi da pokrene proceduru sazivanja "Svetog i Velikog Sabora".

 

Neka pitaju Andrica (valjda bese Milan) o proceduri sazivanja skupstina akconarskih drustava, a on neka prouci praksu sazivanja skupstina akcionarskih drustava usaglasenih sa Zakonom o preduzecima iz 1996 nakon sto su se ova drustva privatizovala po Zakonu o svojinskoj transformaciji (valjda iz 1998). Jos jedan dobar primer je sazivanje skupstine Advokatske Komore Beograda (valjda) 2016. Neka pita sta mu ne bude bilo jasno.

 

Sabore je sazivao Car (Vasilevs), kojeg vise nema. Saglasnom odlukom svih autokefalnih PC Carigrad je ovlascen da saziva "Sveti i Veliki Sabor" (na Kritu, i dalje).

 

Ako SPC zakaze Vanredni Sabor na svojoj teritoriji i pozove sve autokefalne PC sa pozivom svim vladikama da uzmu ucesce, onda tako sazvani Sabor, bez obzira koliko se vladika odazove, svakako moze da zakaze "Sveti i Veliki Sabor" na koji bi kao optuzene mogli da pozovu Barta, Zizija, Elpidoporosa iz Burse i Jova Gedzu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора

6. Новембар 2018 - 11:30
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора

Светом архијерејском Литургијом са чином призива Светог Духа у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду 6. новембра 2018. године започео је рад Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и архијереја сабраних на јесењем заседању највишег јерархијског представништва и црквенозаконодавне власти Српске Православне Цркве, светом Литургијом са призивом Светог Духа началствовао је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован уз саслужење Преосвећене господе Епископа источноамеричког Иринеја и славонског Јована. Саслуживали су и протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, јереј Иван Штрбачки и протођакон Стеван Рапајић. После богослужења, радни део заседања Светог Архијерејског Сабора је започео у Саборској сали у Патријаршијском двору у Београду (фотогалерија).

Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора

ÐолиÑвени поÑеÑак СвеÑог ÐÑÑиÑеÑеÑÑког СабоÑа

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      SCHISMATIC BISHOP SERVES LITURGY AT PANTOCRATOR MONASTERY ON MT. ATHOS

      The representative of the Ukrainian schismatic church “Bishop” Paul of the Diocese of Odessa and the Baltic celebrated the Divine Liturgy today at Pantocrator Monastery on Mt. Athos, reports the Union of Orthodox Journalists.

      The schismatic delegates also celebrated Vespers the night before. The site of the schismatic Diocese of Odessa reported yesterday that the delegation, headed by “Bp.” Paul, was visiting Mt. Athos at the invitation of Patriarch Bartholomew.
      Pantocrator was among the 5 out of 20 monasteries that voted to send a delegation to the enthronement of “Metropolitan” Epiphany Dumenko in Kiev on Sunday, February 3, along with Iveron, Stavronikita, Xenophontos, and Koutloumousiou.
      Although Mt. Athos did not send a delegation, Abbot Alexios of Xenophontos, Hieromonk Maximos of Vatopedi, and Hieromonk Chrysostomos of the St. Panteleimon’s Skete of Koutloumousiou attended as part of the delegation of the Patriarchate of Constantinople. All three concelebrated in the schismatic Liturgy. Abbot Ephraim of Vatopedi was also to attend but suffered a heart attack upon arriving to Kiev. He underwent heart surgery on Tuesday.
      Other monasteries, including Philotheou and Karakallou, have said that they would close their gates if Epiphany Dumenko visits the Holy Mountain.
       
      http://orthochristian.com/119222.html?fbclid=IwAR2ZnuRwOVzgw4VBZplHxoOOPppTy14gvhZd68NqepsZUEcobJHriKEIrYw
    • Од ризница богословља,
      Дана 31. јануара 2019. године у Великој сали Државног дворца у Кремљу одржан је свечани догађај посвећен десетогодишњици Помесног сабора Руске Православне Цркве и интронизацији Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Господина Кирила. Учеснике у манифестацији поздравио је председник Руске Федерације В.В. Путин.     Ваша Светости! Поштовани поглавари и представници Помесних Православних Цркава! Поштовани свештенослужитељи! Даме и господо!   Драго ми је да све вас поздравим у срцу Русије, у Московском Кремљу с његовим духовним светињама које су значајне за сваког православца. Данашњи свечани скуп је посвећен изузетном датуму. Крајем јануара 2009. године одржан је Помесни сабор Руске Православне Цркве на којем је изабран нови поглавар – Патријарх московски и целе Русије Господин Кирил.   Желео бих да Његовој Светости топло и искрено честитам десетогодишњицу интронизације.   У децембру 2017. године заједно смо прославили стогодишњицу обнављања патријараштва у нашој земљи и истакли смо умногоме водећу улогу поглавара Руске Цркве у судбини отаџбине, величину њиховог подвижништва и служења нашем народу.   Патријарх Кирил као и његови истакнути претходници на изузетан начин обавља своју архипастирску мисију. Поштујући хришћанске заповести он покушава да помогне људима да пронађу пут до храма, да се учврсте у вери, да их подржи речју и делом. Захваљујући мудрости и поштењу, отворености и великодушности стекао је поштовање, и у Русији, и далеко ван њених граница.   Његова Светост и православни јерарси заједно с представницима других традиционалних религија дају значајан допринос јачању слоге у друштву и помажу у решавању кључних, понекад врло болних питања која узнемиравају и брину људе.   Знам колико много је у току последњих година учињено на ширењу социјалног служења Цркве, колико је велики и неуморан рад који у овој области обављају црквене организације удружујући волонтере, доброчинитеље и оне који теже ка томе да несебично помажу другим људима.   Овај труд је драгоцен, он се не мери статистиком, али ћу ипак дозволити себи да наведем неколико бројева.   У Русији је 2009. године постојала само једна црквена сигурна кућа за жене са децом које су доспеле у тешку животну ситуацију. Прошле године их је било већ 58. Отворено је преко 100 нових центара за хуманитарну помоћ. Развијају се патронажне службе и службе за друштвену рехабилитацију.   Руска Православна Црква је увек тамо где је тешко, увек је с људима који су доспели у невољу. Тако је било и за време лета 2010. године кад се Русија суочила са стихијом, с пожарима који су захватили многе регионе у нашој земљи, тако је било у Кримску, у градовима и селима на Далеком истоку, који су пострадали од поплава.   Руска Православна Цркве данас координира и прати преко 6,5 хиљада социјалних пројеката, самим тим видно помажући напоре државе и друштва у овом правцу.   Посебне речи захвалности патријарху Кирилу и Цркви упућујемо за духовну бригу о руској војсци. Ваше искрене и срдачне поуке помажу војницима и официрима да часно бране домовину и уливају им сигурност у своју ратничку силу и моралну исправност.   Велико поштовање заслужује просветна делатност Руске Православне Цркве, обнављање старих храмова и изградња нових. Патријарх Кирил и ја смо сасвим недавно заједно учествовали у полагању темеља за један од њих – величанствени храм у сећање на војнике Великог отаџбинског рата „Васкрсење Христово“.   Племенито подвижништво Руске Православне Цркве се простире на целу њену канонску територију. И захвални смо Његовој Светости на томе што стално поклања пажњу нашим сународницима и што подржава заједнице у иностранству, на неуморном раду на јачању поверења између земаља и народа и на ширењу контаката у области хуманитарне делатности.   Истаћи ћу да је часно и беспрекорно служење којим се патријарх Кирил одликује – пример истинске љубави према отаџбини и према нашем народу, а успеси постигнути на овом попришту представљају темељ за развој Цркве у наредним деценијама.   Ваша Светости! Поштовани учесници у свечаном скупу!   Данас, као и у току многих векова, постоји изузетна потреба за узвишеним предназначењем Руске Православне Цркве.   Истаћи ћу да ће држава наставити да активно развија стваралачко партнерство са Црквом у свим значајним областима, пре свега и васпитавању младог нараштаја, у чувању културне баштине и у решавању насушних друштвених проблема.   Пред Русијом се данас постављају огромни изазови и амбициозни циљеви, без преувеличавања историјски задаци у демографији, у друштвеном развоју и побољшању квалитета живота људи, у раду на остваривању напретка у економији, у науци и технологијама.   Али једно нам је сасвим јасно: да бисмо достигли нови ниво за нас је важно да сачувамо свој идентитет, своје јединство и солидарност. А они се граде на вредностима које су увек поштоване у православљу и другим традиционалним религијама Русије: то су милосрђе, поштење и праведност, то је брига за ближњег и породицу, поштовање родитеља и деце, и наравно, љубав према домовини.   Заборављање ових вредности је бременито најразорнијим последицама, обезличавањем и деградацијом човека, тиме да он може постати жртва најподлијих и најнижих манипулација.   Понављам: заједничка је дужност и одговорност државе, Цркве, религиозних делатника и друштва да сачувају и ојачају нашу духовно-моралну вредносну основу, да је пренесу омладини и будућим нараштајима, како се не би изгубили у време бурних глобалних промена.   И наравно, рачунамо на то да ће Руска Православна Црква и убудуће остати активна мировна снага, као и раније, да ће јачати пријатељство и добросуседске односе и подржавати наше сународнике и људе православне културе.   Братске везе између Цркава у историји су уједињавале и зближавале народе и служиле развоју равноправних односа између Русије и многих иностраних земаља.   Нажалост, видимо и друге примере кад шпекулације, политиканство и паразитирање на питањима религиозног живота воде ка разједињавању људи и изазивају злобу и нетрпељивост.   Управо такав пројекат који нема везе с вером, који је потпуно лажан и везан за борбу за власт, данас се остварује у Украјини. У суштини, долази до грубог мешања у црквени живот. Његови иницијатори као да су се учили од безбожника из прошлог века који су истеривали вернике из храмова, мучили и прогањали свештенослужитеље.   Опет бих желео да истакнем: држава и власт Русије сматрају апсолутно недопустивим било какво мешање у црквене послове. Поштовали смо и поштоваћемо независност црквеног живота, тим пре у суседној сувереној земљи. Ипак, задржавамо право да реагујемо и да чинимо све у циљу заштите људских права, укључујући и слободу вероисповести.   И на крају бих желео да још једном честитам патријарху Кирилу знаменити датум – десетогодишњицу устоличења. Његовој Светлости желим бодрост, дуг живот и нове успехе у архипастирском раду. Нека Ваше молитве чувају Руску Православну Цркву и нашу отаџбину.     Хвала вам на пажњи.     Извор: Православие.ру
    • Од ризница богословља,
      Празник Богојављења називамо јављањем, епифанија (грч.επιφάνεια) или теофанија(грч. Θεοφάνια). Латини су пак овај колективни празник назвали festi-vitas declarationis, manifestationis, apparatitio. Сви ови називи, као и историја празника потврђују да је првобитно посвећиван успоменама јављањâ Господа Исуса Христа: Његово рођење , поклоњење мудраца са истока, Његово Крштење руком Светог Јована Крститеља, као и сва Његова чудâ у којима је опитно показао своју Божанску силу која се изобилно изливала. Назив Богојављења, проистиче и из сâмог центра празника, јављања Пресвете Тројице приликом крштења Господњег у водама јорданским. О свим богослужбеним особеностима навечерја Богојављења - Крстовдана, празника Богојављења и празника Сабора Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег, са посебним нагласком на чин великог водоосвећења, послушајте у специјалној емисији Радија Беседе. Гост овог издања специјалне празничне емисије био је катихета Бранислав Илић. 
       
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од ризница богословља,
      „Незалазна светлост. Стваралаштво и молитва у руском православљу двадесетог века“  назив је конференције коју  организује Оксфордски универзитет 7. и 8. марта 2019. године.   Конференција има за циљ да истражи разнородна кретања мисли у руском "традиционализму" крајем 19. века  у ходу ка (раз)открићу универзалне димензије хришћанства светих Отаца у 20. веку; од руске академичности до отворености према неким плоднијим токовима западне мисли; од руске занетости нехришћанским оријенталним мистицизмом до источњачке православне умне молитве у циљу обожења личности.   Међу говорницима су др Рован Вилијамс, митрополит Калистос Вер, проф. Андреј Лут, проф. Александар Лингас, сестра Тереза Оболевич, др Кристоф Шнајдер, др Регула Цвален. Током конференције биће приређени концерт и изложба. Конференцију организује Вулфсон Колеџ.   Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      Други дан Божића, који је посвећен Сабору Пресвете Богородице, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли свету архијерејску Литургију служио је Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, уз саслуживање архијерејског намјесника тузланског и свештенства из тузланског и других намјесништава.    
          Велики број вјерника који је испунио Катедрални храм, приступио је светој тајни евхаристије,  сједињујући се са Господом и Спаситељем нашим Исусом Христом. Епископ Фотије честитао је празнике Божић и Сабор Пресвете Богородице  и говорио о значају празника.   Епископ Фотије је, уз остало, нагласио да је Божић прилика да се укаже на нужност градње мостова међу људима, али и на важност суживота и међусобног разумијевања.   У Епископској резиденцији припремљен је традиционални Божићни пријем за представнике јавног, културног и вјерског живота у граду Тузли. Епископ Фотије захвалио се свима који су данас присуствовали светој Литургији и божићном пријему као и онима који су честитали овај велики хришћански празник.   Извор: Епархија зворничко-тузланска
×