Jump to content
Милан Ракић

"Vulinovi konjanici" ili kad major konjičke službe ima veću platu od majora pilota

Recommended Posts

DA JE KONJICA "BUDUĆNOST" VOJSKE SVEDOČI I "PRAVILNIK O IZMENI PRAVILNIKA O UTVRĐIVANJU ELEMENATA FORMACIJSKIH MESTA OFICIRA I PODOFICIRA U MINISTARSTVU ODBRANE I VOJSCI SRBIJE OD 14. JUNA OVE GODINE. TU SE, IZMEĐU OSTALOG, PROPISUJE DA MAJOR-KONJANIK, KOMANDIR KONJIČKOG VODA IMA 13. PLATNU GRUPU, ISTU KAO I PILOT MAJOR U AVIJACIJI, A KOMANDIRI VODOVA U SPECIJALNIM JEDINICAMA I VOJNOJ POLICIJI 14. PLATNU GRUPU. U ISTOM OVOM AKTU PREDVIĐENO JE I DA PORUČNIK IZ VODA ZA RAZMINIRANJE I UKLANJANJE NEEKSPLODIRANIH UBOJNIH SREDSTAVA – DAKLE NEKO KOME SVAKI IZLAZAK NA TEREN MOŽE DA BUDE OPASAN PO ŽIVOT – IMA 16. PLATNU GRUPU

1635666_06-11.jpg

Ko se još seća "afere Morović" – kada je država pre nekoliko godina kompaniji Al Ravafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dala u zakup na 30 godina više od 3600 hektara vojnog poljoprivrednog zemljišta u Karađorđevu? Tada se ispostavilo da i pored obaveza iz ugovora, u prve dve godine nisu platili ni one osnovne obaveze, što je, nevoljno, morao da prizna i tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević. A prema ugovoru, kome su se protivili stručnjaci iz Ministarstva odbrane, Al Ravafedu je zemljište ustupljeno bez fiksne naknade, uz obavezu da iz godišnjeg profita koji ostvari Vojnoj ustanovi "Morović", u čijem sastavu je i "Karađorđevo", daje 20 odsto ostvarenog profita.

ZAVERA ĆUTANJA: Taj slučaj pao je u zapećak sve dok se upozorenjem prošle sedmice nije oglasio Vojni sindikat Srbije (jedini reprezentativan u Vojsci, čiji navodi su se do sada uvek pokazivali kao tačni), koji je od ministra odbrane Aleksandra Vulina zatražio da javno odgovori na više pitanja važnih za javnost, a pogotovo za poreske obveznike. Vulin se, naravno, ni posle sedam dana nije oglasio.

1635666_09-01.jpg
GDE JA STADOH NA KONJU, TI PRODUŽI: Kralj Aleksandar,...

Ključna pitanja Vojnog sindikata bila su sledeća: "Da li je tačno da Ministarstvo odbrane priprema prodaju Vojne ustanove ‘Morović’ koja poseduje 1800 hektara obradive zemlje, 6000 hektara šume i 5000 hektara lovišta, farmu konzumnih jaja kapaciteta 100.000 koka nosilja, manju farmu krava i svinja i veći broj ugostiteljskih objekata namenjenih turizmu i lovnom turizmu, čija se vrednost meri u milionima evra. Da li je istina da Vojna ustanova ‘Morović’ godišnje prihoduje oko 700 miliona dinara, a da je poslednju poslovnu godinu završila sa dobiti od oko 16 miliona dinara, ako jeste, gde su i kako ta novčana sredstva upotrebljena? Koja je trenutna vrednost Vojne ustanove ‘Morović’ sa svom pokretnom i nepokretnom imovinom?"

Umesto odgovora, Vulin i njegovi nadređeni izabrali su ćutanje, kao i njihovi potčinjeni mediji. U Vojnom sindikatu Srbije rekli su za "Vreme" da će strpljivo čekati odgovor u zakonskom roku, a onda uputiti zahtev povereniku za informacije od javnog značaja. Ćute i nadležni državni organi, uključujući i tužilaštvo, ministarstva finansija i privrede i Državnu revizorsku instituciju. Ćuti, što nije ni čudno, glavni Vučićev čovek za saradnju sa UAE Mlađan Dinkić.

1635666_06-09.jpg
...J. B. Tito,...

Zašto je Ministarstvo izabralo ćutanje, pa čak i sam ministar, koji se inače u javnim nastupima "obračunava" sa stvarnim i zamišljenim političkim i drugim protivnicima, upućuje "oštre poruke" NATO-u, Evropskoj uniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, čak i Crnoj Gori zbog slanja dva oficira u misiju KFOR-a... O njegovim napadima na Dragana Đilasa, Dragana Šolaka, Vuka Jeremića, Sašu Jankovića da se i ne govori. Ali o ovom slučaju ni slova.

Da li je Vojni sindikat "raspalio vatru pre dima"? Možda toga nisu bili svesni, ali da li se možda radi o krupnoj stvari koja se "iza brda valja"? Protiv Antića se inače, zbog sindikalnog delovanja, vodio se postupak pred vojnodisciplinskim sudom gde je kažnjen besmislenom zabranom napredovanja i oduzimanjem čina. Međutim, ukoliko se sad taj postupak, na koji je uložena žalba, naglo preokrene i po nečijem nalogu donese rešenje o "gubitku službe" – sve će biti kristalno jasno.

PRIJATELJI I KONJI: Zahtev sindikata otvorio je i druga, manje značajna pitanja kada je reč o mogućem otuđenju, narodski rečeno pljački državne imovine, ali su važna kao ilustracija stanja u vojsci i samovolje koju provodi ministar.

"Da li je tačno da je po odluci ministra odbrane više od 100 miliona dinara potrošeno na formiranje i opremanje ergele u Vojnoj ustanovi ‘Morović’ kao i da ta ergela posluje u minusu? Sa kog konta je potrošeno više od 100 miliona dinara za opremanje ergele te da li su ta budžetska sredstva bila planirana za ovu namenu? Da li je istina da u Vojnoj ustanovi ‘Morović’ nedostaju traktoristi, a da je Ministarstvo odbrane po odluci ministra tamo zaposlilo džokeja? Da li je istina da je ministar odbrane pokrenuo postupak udaljenja od dužnosti trenutnog upravnika Vojne ustanove, koji je oficir, kako bi na njegovo mesto, koje je po formaciji isključivo oficirsko, postavio civila i to članicu Pokreta socijalista, izvesnu Zdravku Milovanović? Koji su opšti i posebni uslovi za prijem na formacijsko-radno mesto upravnika VU ‘Morović’ i kad je za to mesto bio raspisan javni konkurs? Da li izvesna gospođa Milovanović ispunjava uslove i kriterijume, stručne i bezbednosne za postavljene na mesto upravnika Vojne ustanove ‘Morović’? Da li je tačno da Vojna ustanova ‘Morović’ ima više od 200 zaposlenih i da će veći deo tih lica biti otpušten nakon dolaska novog upravnika?", set je pitanja za koja bi se odgovor mogao unapred znati, s obzirom da je na čelu Vojnog sindikata Novica Antić, pripadnik Kriminalističko-istražne grupe Vojne policije, osoba sa dobrim "operativnim vezama" u vojsci.

1635666_06-05.jpg
...A. Vulin

Da su navodi Sindikata i te kako utemeljeni, potvrđuje indirektno i samo Ministarstvo odbrane svakodnevnim saopštavanjem aktivnosti Vulina i opširnim prenošenjem njegovih izjava. A sve je počelo u septembru prošle godine, kada su UAE Srbiji "donirali" 15 konja, što je, kako je tada Vulin objasnio, velika čast, jer se u arapskom svetu konj ceni i poklanja se samo najboljim prijateljima.

"Ovi konji će poslužiti našoj ergeli, a nadamo se da ćemo sa njima i u našu Gardu vratiti tradiciju konjičkih jedinica, da ćemo vratiti ono što je nekada krasilo srpskog oficira, kao i sećanje na to kako su nekada izgledale naše slavne konjičke jedinice, jer u istoriji srpske vojske konjica je oduvek bila važna i poštovana, od slavnih uspeha despota Stefana Lazarevića pa do srpske konjice u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. To je jedna lepa tradicija koju bi vredelo obnoviti, a ova donacija će upravo tome i poslužiti", najavio je tada on. Vulin je, naravno, tom prigodom i lično "isprobao" jahanje.

I odmah se krenulo u ostvarenje njegove najave, a da nije konsultovan vojni vrh, u prvom redu Uprava za planiranje i razvoj (J5), da li je uopšte potrebna konjica, i to paradna, a ne ona, na primer, za dotur hrane, municije i svega ostalog vojnicima na teško pristupačnom terenu. Nekad je vojska imala konjičke jedinice, čak je i svaki konj u privatnom vlasništvu građana bio popisan i podlegao je mobilizaciji. U međuvremenu, doktrina se promenila, manir je postao da, umesto od stručnih ljudi, sve zavisi od volje i trenutačnih afiniteta ministra, bez obzira kako se on zvao i iz koje stranke bio.

Zato je, prema izvorima iz Vojske, izostala reakcija Generalštaba na ideju o osnivanju konjičkog voda, jednostavno zato što niko iz vrha ne želi da se zameri ministru.

"Bio bi zanimljiv njihov odgovor na pitanje da li su oni zahtevali osnivanje tih jedinica i zašto. I kolika su sredstva predviđena za osnivanje i održavanje te jedinice? Uveren sam da je u ovakvoj situaciji, kada mladi pripadnici Vojske Srbije sve manje vide perspektivu u nastavku službe, veći prioritet ulaganje budžetskih sredstava u ljude, njihovu obuku, znanje i standard života nego u arapsku donaciju kojoj nije mesto u oružanim snagama", kaže za "Vreme" jedan od penzionisanih oficira, upućen u te stvari.

GARDA GALOPIRA U SUTON: Da u Gardi nisu imali ništa protiv nametanja konjičkog voda, ne treba ni sumnjati, jer je na čelu te jedinice uvek bila podobna ličnost koja je bespogovorno slušala najpre kralja, pa Tita, pa i kasnije. Sadašnji komandant Garde je po funkciji ađutant predsednika. Ne treba zaboraviti da je isti čovek u vreme dok je na čelu Srbije bio Tomislav Nikolić, prilikom polaganja venaca u Grčkoj stajao iza njega u uniformi vojske Kraljevine, i to još malo "modifikovano" sa neodgovarajućim oznakama; to je ona uniforma u kojoj se Arkan ženio, primetili su "zlobnici". Zaista, bila je veoma ružna slika kako gardisti u svečanim plavim uniformama polažu venac, a njihov komandant stoji u sasvim drugoj uniformi. Kasnije se ispostavilo da je to bila ideja jedne Nikolićeve saradnice koja je smatrala da bi "bilo lepo da komandant Garde bude u staroj srpskoj uniformi". To što nije po propisima, bilo je manje bitno.

I tako su krenule pripreme za konjički vod Garde, pa su uglavnom podoficiri i poneki oficir odabrani da idu na obuku u Policijsku brigadu na Banovom brdu koja u svom sastavu ima konjicu. Policiji konjica treba jer su konji nezamenjivi u suzbijanju nereda, posebno u okolini stadiona, njih se navijači više boje nego pendreka, ali šta će vojsci u ovoj situaciji konji, nije objašnjeno – osim za prikazivanje na raznim svečanostima, "da narod vidi". A to što dnevno po nekoliko ne samo profesionalnih vojnika nego i podoficira i oficira, u čije školovanje su uložena sredstva, napušta vojsku, za državni vrh je manje važno.

Da je konjica "budućnost" vojske svedoči i "Pravilnik o izmeni Pravilnika o utvrđivanju elemenata formacijskih mesta oficira i podoficira u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije", koji je potpisao Vulin, a objavljen je u "Službenom vojnom listu" broj 20, od 14. juna ove godine. Pa se, recimo, propisuje da major-konjanik, komandir konjičkog voda ima 13. platnu grupu, istu kao i major u avijaciji, pilot, a komandiri vodova u specijalnim jedinicama i vojnoj policiji 14. platnu grupu. Predviđeno je da kapetan zamenik komandira konjičkog voda ima takođe 14. platnu grupu, a 15. će imati poručnik konjanik ili kapetan iz Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i Odeljenja za uzgoj i negu konja i biće u istom rangu sa kapetanima Specijalne brigade ili Vojne policije. O "značaju" konjice govori i to da će pilot kapetan biti u 15. a poručnik u 16. platnoj grupi.

U isto vreme, Vulinovim pravilnikom predviđeno je da poručnik iz Voda za razminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, dakle neko kome svaki izlazak na teren može da bude opasan po život, ima 16. platnu grupu.

Zastavnik-konjanik biće u 18. platnoj grupi, stariji vodnik prve klase u 19, a stariji vodnici i vodnici u 20, a za te činove su, pored konjanika, predviđena i formacijska mesta "vodič-konjanik", veterinarski tehničar i "dreser-konjanik". Kada se uzme u obzir da je letos objavljeno da su profesionalni vojnici koji su bili prinuđeni da statiraju na snimanju filma Čarape kralja Petra, porodične produkcije Lazara Ristovskog, morali to da rade za dnevnicu od 1100 dinara, dok je ista za volove iznosila 33 evra, a za konja čak 100, ne čudi onda koliki značaj Ministarstvo pridaje "konjici" i privileguje "konjanike" u odnosu na ostale pripadnike Vojske Srbije. Posebno kad su konji došli iz "bratskih UAE".

Da jedan pilot ima manju platnu grupu od kolege koji jaše konja, moguće je samo u zemlji Srbiji.

Štalski momci

Štalski momci

I dok profesionalci, uključujući i one iz specijalnih jedinica, napuštaju Vojsku, Generalštab je krajem septembra raspisao konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jedanaest lica iz gra­đan­stva ra­di po­pu­ne rad­nih me­sta na kojima će u Gardi brinuti o konjima. Raspisan je konkurs za po jednog ve­te­ri­nar­skog teh­ni­čara, dresera-ko­nja­nika i potkivača, za dva "uzgajivača" i po tri vozača i pomoćna radnika. Zašto pomoćni radnici – pa, verovatno jer treba neko da čisti štale. Očekivati to od profesionalnih vojnika, malo je verovatno jer im ne stoji u ugovoru o radu. Cinici kažu da je jedan od razloga za ideju o ponovnom uvođenju vojnog roka da se obezbede mladići kako bi čistili za konjima. A vozači su potrebni jer se sada moraju nabaviti i prikolice, posebno napravljene za prevoz konja, pa će se transportovati za razne prilike kad bude održavan egzercir Garde.

Izbor kandidata na konkursu, zanimljivo je, sprovodi komisija koju imenuje ministar odbrane, a ne Generalštab.

Galoperi vrhovnog komandanta

Galoperi vrhovnog komandanta

Koliko su konji važan faktor u sistemu odbrane, dovoljna je ilustracija to što je konjička trka proglašena za "stalnu manifestaciju od značaja za Ministarstvo odbrane". Pod direktnim Vulinovim nadzorom, izmišljena je i održana 30. septembra manifestacija "Prvi Kup vojske Srbije", u kategorijama kasačke i galopske trke.

"Vojska Srbije je deo našeg svakodnevnog života. Vratiti trku u Karađorđevo, vratiti konjički vod u našu Gardu, sve su to stvari koje vraćaju vojsku u naš svakodnevni život. Svako ulaganje u Vojsku Srbije je ulaganje u kvalitet života svakog građanina naše zemlje", konstatovao je Vulin tom prilikom.

Vulin, naravno, nije propustio priliku da oda zahvalnost i svom "vrhovnom komandantu" Aleksandru Vučiću, objašnjavajući "da nije bilo njegovog ličnog entuzijazma, napora i želje da se sve to obnovi, ništa od ovoga što se danas u ergeli Karađorđevo moglo videti, ne bi bilo moguće.

Davor LUKAČ, VREME

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovaj češki vitez 1938.g. prilikom okupacije Sudeta izjahao pred tenkove Wermachta na konju i u punoj zbroji: 

https://www.irozhlas.cz/veda-technologie/historie/mnichovska-dohoda-don-quijote-sudety-sumava_1810021103_dbr

rytir_181001-135719_bar.jpg?itok=rf_f947

A ovo je moravska kavalerija koja je učestvovala u bitkama protiv Turaka pod Bečom i kraljem poljskim Sobjeskim, pod Beogradom i generalom Ernstom Gideonom von Laudonom (Turci ga zvali šejtan Laudon) i u Bosni (bitke kod Maglaja i Sarajeva) pod princom Eugenom Savojskim. Na videu je svečana moravska folklorna oprema (ukrasi) - u bitkama su izgledali opremljeni naravno drugačije, po vojnom PS (pe esu, pravilu službe): 

Više o tome ovdje:

https://youtu.be/7jKQKPeTYrE

https://tinyurl.com/y7tydryd

https://tinyurl.com/y7eugokc

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од obi-wan,
      https://priznajem.hr/novosti/hrvatska/marcel-holjevac-kad-greta-jugend-kaze-buducnost-pripada-meni-to-je-puno-opasnije-za-covjecanstvo-od-klimatskih-promjena/101199/
      ...
      MARCEL HOLJEVAC: Kad Greta-jugend pjeva “budućnost pripada meni”, to je puno opasnije za čovječanstvo od klimatskih promjena

      Malo kome je promakla sličnost zelotkinje Grete Thunberg i djevojčice s nacističkih propagandnih plakata. Sličnost nije slučajna: Razlika između nacional socijalizma 20. stoljeća i liberalnog socijalizma 21. stoljeća je što je prvi koristio arijevske rumene djevojčice s pletenicama u propagandne svrhe, a drugi koristi mentalno poremećene arijevske rumene djevojčice s pletenicama u propagandne svrhe. I u tome što su nacisti smatrali da Židovi zagađuju našu planetu, a njihovi današnji podjednako fanatični nasljednici smatraju da svi ljudi zagađuju našu planetu: Oni nisu rasisti, oni mrze sve ljude jednako.
      Normalan svijet je zgrožen takvim bezočnim iskorištavanjem teško bolesnog i duboko nesretnog, depresivnog i anksioznog, djeteta s poremećajem osobnosti u svrhu širenja straha, mržnje i moralne panike. No, malo tko se usudi javno to reći kako ne bi bio proglašen mrziteljem nedužne djevojčice, i sukrivcem za neminovnu i nadolazeću apokalipsu, za oganj pakleni koji će spržiti naša polja i poplave biblijskih razmjera koje će uslijediti. Ignorantom koji ne sluša vjerske autoritete 21. stoljeća – aktiviste, kako se danas zovu, i “znanstvenike”, iako pravi i ozbiljni znanstvenici sa skepsom gledaju na populizam i masovnu histeriju oko “klimatskih promjena”. Naprotiv, oni upozoravaju da nema mjesta panici: Emisiju stakleničkih plinova svakako treba smanjiti na razumni minimum, no ona je već drastično, u razvijenim zemljama, smanjena u odnosu na stanje od prije pola stoljeća. Čemu sad najednom panika? Uostalom, niti jedan ozbiljan znanstvenik nikad ne bi pristao sudjelovati u dizanju moralne panike. Jer je to neznanstveno.
      Mi živimo u Mad Max svijetu, samo to ne znamo (ili su nam lagali o nestanku nafte?)
      No tema globalnog zatopljenja je tema za sebe, ovdje se ne namjeravam detaljnije baviti time koliko je narativ establishmenta – ideoloških (koji su zamijenili vjerske) i svjetovnih vođa, mainstream medija, duboke države – o skoroj propasti svijeta istinit. Da, planeta se zagrijava, razina mora raste, ali ona se zagrijava manje-više neprestano zadnjih 22.000 godina, i u tom periodu je more poraslo za 130 metara, a samo od Krista desetak metara. Da, neki su antički gradovi pod vodom, a većina – duboko pod zemljom. Jer, gle čuda, uslijed vulkanskih aktivnosti rasla je i razina kopna, i raste i dalje, a o tome “znanstvenici” ne govore kad govore o porastu razine mora!.
      Da, temperatura je porasla za nekoliko stupnjeva od 13. stoljeća, i znate što se dogodilo? Baš ništa. Jer su promjene toliko spore da im se možemo prilagoditi, kao i sva živa bića: Ako se možemo prilagoditi promjenama temperature od do dvadesetak stupnjeva dnevno, između noći i dana, i tridesetak-četrdeset sezonski, zašto se ne bismo mogli prilagoditi promjeni od jednog ili dva stupnja u sto godina? Evolucija nije završila s Gretom!
      Da, neke će vrste izumrijeti, i ne, to neće biti milijun vrsta od milijun i 800 tisuća postojećih, no nastat će više novih, jer je uvijek tako. Da, jedino što je stalno na ovom svijetu je promjena – to su znali još u antici. Klima se, brže ili sporije, mijenja s nama i bez nas, zbog djelovanja sunca, zbog života na zemlji… Mi možemo smanjiti svoj utjecaj na promjene klime, odnosno na eventualno ubrzanje globalnog zagrijavanja uzrkokovano stakleničkim plinovima. No mi ne možemo spriječiti promjene klime kao takve, što god uradili ili ne uradili. One samo mogu biti brže ili sporije. Neke današnje pustinje su bile dno mora ili prašume, pa i panonska ravnica i sahara, neki kontinenti su davno potonuli. I ubuduće će tijekom milijuna godina dijelovi kontinenata tonuti, dijelovi morskog dna se izdizati, ledena prostranstva Sibira i Aljaske će kad tad postati sunčane livade, a Amazona pustinja. S nama i bez nas, prije ili kasnije.
      Moralna panika i legalizacija pljačke i represije
      Ne, stvar je u tome da sam apsolutno zgađen korištenjem bolesnog (depresija i anksioznost) i poremećenog (autizam) djeteta da bi se podizala moralna panika i poticala kultura straha te masovna histerija. Neki kažu, “Ona je hrabra, ona to radi, žrtvuje se, za veće dobro”. Koje veće dobro? Moralna panika se uvijek podiže s jednim jedinim razlogom: razlogom uvođenja novih, radikalnih društvenih mjera, u pravilu represivnih. Konkretno, ovdje se radi o novcu – uvijek se radi o novcu i moći, nikad o nečem drugom!
      Radi se o tome da se preko preuveličanih, tendenciozno prezentiranih, selektivnih  ili na senzacionalističkih način protumačenih podataka i mjerenja nastoji stvoriti uvjerenje kako društvu prijeti smrtna opasnost, a koja se može otkloniti jedino radikalnim i drastičnim podizanjem poreza na fosilna goriva i na sve što “ispušta stakleničke plinove”, pa i mlijeko i govedinu (krave ispuštaju metan koji puno više doprinosi efektu staklenika nego CO2!).
      Svaka sličnost s “Rimskim klubom” znanstvenika – osnovanom od Rockefellera – i njihovim izvješćem “Granice rasta” iz 1972., koje je izazvalo naftnu krizu i drastično povećanje cijena goriva, nije slučajna jer isti klub ima svoje prste i u ovom “klimatskom alarmu”. Prema rimskom klubu, i prema “konsenzusu znanstvenika” iz onog vremena, mi se već desetljećima zapravo po Mad Max scenariju koljemo oko kanistrića benzina – samo to još ne znamo. Zapravo, ništa se nije dogodilo nakon što je dignuta panika oko nestanka nafte – osim što je nafta, naravno, poskupjela. Za jedno dvadeset puta. A za toliko će zacijelo poskupjeti i ispuštanje Co2.
      Kraj je blizu, pokajte se!
          Konkretno, radi se o prastarom štosu o skoroj propasti svijeta – a spašeni će biti samo oni koji se pokaju za svoje grijehe (u ovom slučaju, vozite auto, ili nedajbože jedete govedinu, pijete mlijeko, sve to proizvodi stakleničke plinove!) i, naravno, daju neki novac za spas duše / planete. Greta je onaj čovjek-sendvič koji s tablom “Pokajte se, kraj je blizu” hoda okolo i maltretira ljude, on pati zbog nečeg što je u njegovoj glavi pa hoće da i svi drugi pate kao i on, samo što se ona ne poziva na vjeru nego na “znanost”.
      Pritom se otvoreno laže o “konsenzusu znanstvenika” koji ne samo da ne postoji, iako se brojni znanstvenici ne usuđuju reći ništa krivovjernog jer znaju da im to može i hoće značiti kraj karijere, da će biti proglašeni nacifašistima i “denierima”, nego bi bio nebitan i da postoji. Naime, u znanosti ne važe pravila demokracije, već meritokracije, tako da je to što “svi nešto tvrde”, ili “većina tvrdi”, kad se radi o znanstvenoj metodologiji, vrijedi koliko i “moja baba tvrdi a ona zna.”
      A što se podataka o tome koliko će porasti razina mora ili globalna prosječna temperatura tiče, ti podaci su u najboljem slučaju ono što se na engleskom zove “guestimate”. Kad god su znanstvenici u prošlosti govorili o tome kako će izgledati budućnost, dogodilo se posve suprotno od njihovih predviđanja. Gledanje u staklenu kuglu ili “znanstvena predviđanja”, do sad je to bio isti vrag. Može li tko predvidjeti kad će točno ekonomiju pogoditi recesija? Do sad to ekonomistima nije uspjelo, a to je egzaktnija disciplina od klimatologije.
      Sedamdesetih je postojao gore spomenuti “konsenzus znanstvenika” prema kojem je nafte trebalo nestati još prije 30 godina, ako ne smanjimo njenu potrošnju. Odonda smo potrošnju nafte povećali za pet puta (Kina i Afrika su se motorizirale) a nafte ima bar za do kraja ovog stoljeća i to samo u do sad poznatim bunarima.  No kako ljudi baš više ne vjeruju znanstvenicima, jer mediji znanost već dugo prostituiraju, bilo je potrebno regrutirati Gretu. Njeno mučeništvo za klimu je sredstvo emocioalnog ucjenjivanja. Ako je ne podržite, onda mrzite siroto  bolesno dijete i grozan ste čovjek!!!
      Da, siroto dijete pati – pati jer su joj njeni debilizirani antifa-roditelji utuvili u glavu da će svijet propasti za 12 godina ako se nešto ne poduzme! Oni su djetetu koje ima Aspergerov sindrom, dakle koje je po prirodi svog poremećaja osobnosti sklono fanatizmu i fiksacijama, fiks idejama, utjerali strah od promjene klime u kosti! I naravno, dijete je uz sve probleme koje ima oboljelo i od depresije! Ne, ona ne pati zbog “klime”, nego zbog duševne bolesti, a misli da pati zbog “klime“. Depresija u djece je uvijek, uvijek, plod pogrešnih postupaka roditelja! Roditelje tog sirotog djeteta, Grete, treba u zatvor, i njihove prijatelje aktiviste koji su je pretvorili u malu talibanku isto tako! Umjesto da je liječe, oni su njenu bolest i poremećaje instrumentalizirali za svoje idiotske poremećene ciljeve! Mržnja uvijek dolazi iz straha – a to dijete je isprepadano do kostiju! Treba liječiti Gretu, a ne dati Greti da “liječi” planetu! Greta je ta koja je bolesna, ne “društvo”!
      Tko je kome oduzeo mladost?
      No, koliko god Greta patila, njene izjave kako su joj svjetski čelnici “oduzeli mladost” – su ne samo lažne, nego i bezobrazne. Oni su i režirali cijelu predstavu, a da bi bilo uvjerljivije ulogu dali djetetu koje kao nešto traži od njih, pa nije da nam oni nameću represiju i nove poreze nego “djeca to traže od njih, buduće generacije”. Štos je to star koliko i kraljevi, koji kažu “narod to zahtijeva” nakon što sami izazovu situaciju u kojoj će narod to zahtijevati. A što se patnji tiče – ona, odrasla u bogatoj obitelji u jedoj od najbogatijih zemalja svijeta, pati? Djeca u Somaliji sigurno suosjećaju s njom!
      Da su joj roditelji i mas mediji utuvili da je iznad zemlje klingonska krstarica i da treba osvijestiti opasnost, ona bi to radila. I patila bi, živjela bi u strahu od Klingonaca. I prosvjedovala da se nešto uradi. Ovako živi u strahu zbog porasta razine mora: Zdrava i normalna djeca ne pate zbog toga, kad dođe plima maknu se malo unatrag!
          No Greta nije samo žrtva, nego i zlostavljač. Svatko tko je živio s depresivnom osobom zna da je to manje-više pakao. I gore od toga – Greti je dijagnosticiran Aspergerov sindrom, što znači da ona nije u stanju suosjećati s drugim ljudima, ona je lišena empatije. Posve je neosjetljiva na patnje drugih ljudi – kao i manje-više svaki Asperger – i u osnovi je psihopat. I to se vidjelo iz njenog nastupa. Depresivni ljudi mrze same sebe do podne a cijeli svijet popodne: Oni s Aspergerom su pak u stanju doslovce gaziti preko leševa da bi ostvarili svoje fiks ideje. Njen otrovni pogled odaje iskonsko zlo: Njen histeričan nastup odaje loše mentalno zdravlje. Ona govori s mržnjom u očima i grčem na licu, bez stvarnih emocija, bar onih pozitivnih.
      Greta je do sad maltretirala svoje roditelje i okolinu, uništila majci karijeru pjevačice jer ne želi da ona putuje avionom, natjerala ih da postanu vegani, ukratko radi se o poremećenom derištu koje želi da sve bude prema njezinom, da svi žive onako kako ona misli da treba, da svi rade samo ono što im ona dozvoli (što je jasno vidljivo iz detalja iz knjige koju je “napisala”). Gretin otac želi zabraniti osobne automobile jer oni Gretu uzrujavaju, pa bismo se valjda svi trebali voziti tramvajem da spasimo planetu i da ne uzrujavamo malu Greticu. Gretina majka je napisala da ju je noću špijunirala da ne krade sir iz frižidera, jer se po njoj to ne smije jesti.
      Greta je mali diktator, plod genetski urođenih bolesti i katastrofalnog odgoja u kom su djeca alfa-jedinke u obitelji, a to uvijek rezultira djecom koja su zahtjevna, agresivna, sklona ispadima bijesa, beskorisna, despotska i duboko nesretna. Ona je ideološki zatucana, fanatična, netolerantna, isključiva, i jednostavno zla. Kako to mogu reći za dijete s dijagnozom? Pa i Charile Manson je bio dijete s dijagnozom, i Jeffrey Dahmer. Djeca s dijagnozom odrastu u ljude s dijagnozom. U Hitlere, Che Guevare i Staljine. Istina, neki s aspergerom će izrasti u divne ljude, ako ih se tretira i liječi – pa i razviti empatiju – ali Gretini roditelji rade sve suprotno od onog što struka nalaže, oni je samo guraju dublje u njeno ludilo.
      Nobelova za fanatizam
      No ona je heroj 21. stoljeća, debilizirane generacije sluđene lažima mas medija i licemjerjem establišmenta, te ambicijama roditelja. Dobila je alternativnu Nobelovu nagradu, a vjerojatno će i onu pravu. Danas bi vjerojatno i Pavliku Morozovu dodijelili neku Nobelovu. On je bio Greta prije jedno sto godina. Žrtva komunističke indoktrinacije. Na kraju ga je došlo glave, ali ga je sovjetska propaganda pretvorila u heroja, o njemu se učilo u školi, kao primjeru kako treba raditi (ako ne znate, Pavlik je u vrijeme velike gladi otcinkao svog oca komunističkoj tajnoj policiji da je sakrio dio žita, da obitelj ne umre od gladi, od Staljinovih žbira koji su sve “kolektivizirali”. Policija je strijeljala oca, a ostatak obitelji je onda zatukao Pavlika na smrt, pa je ovaj proglašen herojem i mučenikom).
      Ne, nije slučajnost da je upravo djevojka s Aspergerom odabrana kao poster-girl pokreta ‘za klimu’, jer to je pokret koji će se potruditi vaš život učiniti jadnim i nesretnim: Greta to otvoreno kaže, “Ja patim, i želim da svi patite kao ja“. To je suština. Da ne postoji problem klime, Greta ne bi bila sretnija, patila bi i dalje zbog nečeg drugog, to je priroda te bolesti. Ako Greta sutra odluči baciti se s litice jer je svijet pokvaren, zao, i jer sjeverni medvjedu izumiru, Greta očekuje od sljedbenika svog poganskog kulta – a i svih ostalih – da se bace za njom. Takvi ljudi, ljudi s dijagnozom, su često vrlo, vrlo karizmatični – poznato je recimo da su Hitler i Staljin bili paranoidni shizofrenici. Iz nekog razloga, oni imaju magnetizam koji privlači mase. Ljudi im vjeruju jer ostavljaju dojam samouvjerenosti, nekog tko zna što radi.
      I kad vidite njene teen-sljedbenike koje učitelji, roditelji i establishment potiču na prosvjede, to više podsjeća na scenu iz Cabareta kad jedan nacist počne pjevati “Budućnost pripada meni”, pa svi prihvate, nego na nešto drugo. Eko-nacisti i klima-gestapo su potrebni establishmentu i elitama, jer je i to jedan od načina na koji se mase mogu kontrolirati, pacificirati, i držati pod kontrolom.
      A ako iskažete sumnju u to što Greta govori, ako to dovedete u pitanje, ako se nasmijete, ako kažete da vam ona svojom pojavom djeluje zastrašujuće, poput Carrie iz horor filma, tada niste samo neosvještena i neobrazovana budala koja ne kuži stvari s klimom već ste i bezosjećajno govno koje sprda curu koja je ‘različita’.  Mislim da se Gebels danas okreće u grobu kad vidi tu agitaciju i propagandu.
      A što se klime tiče – iako je ona ovdje samo izgovor – i 1992. su postojali teenageri zainteresirani za klimu, ali su izgledali normalno i govorili suvislo, bez psihotičnih ispada. Samo što vam pristojnost i konstruktivnost neće osigurati crveni tepih u UN-u, lajkove i klikove, i Nobelovu nagradu.
       
    • Од Tristatri,
      .
      Ako je Ćovek Božija kreacija i ako Bog nadilazi vlastitu kreaciju, to bi dalo mogućnost ili značilo, da je nije morao ni stvoriti. Onda, da li je to učinio iz ljubavi ili neke potrebe. Ako je to milost i dar, a ne potreba koliko bi mu bilo mirnije da nas nije stvorio. Da li je moguće da je zažalio zbog odluke da se upusti u očinstvo!?
      .
    • Од Милан Ракић,
      „Srpski raketaši vežbaju u Rusiji na S-400 i Pancir S-1“ ova vest prvo je prostrujila društvenim mrežama, ali u početku nije imala preteranog odjeka, dok potvrda ove informacije nije stigla iz Ministarstva odbrane Ruske federacije, a onda su je po inerciji preneli i ostali srpski portali.

      Naime, Ministarstvo odbrane Rusije poslalo je pre nekoliko dana saopštenje da se u Rusiji nalaze pripadnici raketnih jedinica PVO Vojske Srbije, gde će zajedno sa ruskim kolegama učestvovati u zajedničkoj protivvazdušnoj vežbi Rusije i Srbije pod nazivom „Slavenski štit 2019.“

      Ono što je bilo interesantno u tom saopštenju, ali i kasnije u prilogu ruskih vojnih medija bilo je navedeno da će srpski raketaši zajedno sa ruskim na vežbi koristiti savremene raketne sisteme „S-400“ i „Pancir S-1“. Takođe, navedeno je i da su oni zbog učešća na vežbi prošli odgovarajuću obuku na simulatorima pre borbene provere, a takođe onako uzgred spomenuto je i srpsko upoznavanje sa savremenim osmatračkim sistemima. Isto tako navedeno je i da će u vežbama učestvovati, lovačke, raketne i jedinice vazdušnog javljanja i osmatranja ruske vojske.
      Ruski mediji su dodali da su srpski raketaši prošli intenzivnu obuku na trenažerima u Lenjingradskoj oblasti u Rusiji. Naglašava se i da je obuka srpskih vojnika sprovedena na najmodernijim trenažerima u centru Gatčina. Takođe se dodaje i da su svi pripadnici srpske vojske sa pozitivnom ocenom položili ispit, i da su dobili dozvolu da samostalno „pristupaju svojim obavezama“ u prevodu da mogu samostalno rukuju ovim raketnim sistemima (bez nadzora ruskih kolega).

      Tokom boravka u Rusiji srpski oficiri i podoficiri imaće priliku da tokom vežbe „Slavenski štit 2019.“ upoznaju i sa ostalom tehnikom koja se nalazi u okviru Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) ruske armije. Tu će biti i modernizovani sistem S-125 „Pečora-2M“, radari „Volga“ i „Gama“, kao i da upoznaju automatizovanim sistemom upravljanja PVO na prostoru Rusije.
      Ono što najveću pažnju probudilo u ovom kratkom saopštenju bilo je odakle srpski vojnici u obuci sa savremenim PVO sistemima kakvi su S-400, i Pancir, a koje nemaju u svom naoružanju. Inače „Pancir S 1“ je jedan od savremenih ruskih PVO sistema, koji je svoju borbenu upotrebu i vatreno krštenje imao u Siriji pre nešto više od godinu dana protiv izraelskih krstarećih projektila.
      Naravno srpski mediji su se po automatizmu usmerili na savremeni raketni sistem S-400. Na pojedinim portalima osvanuli su već naslovi tipa da Srbija kupuje ovaj raketni sistem, koji je za sad prodat Turskoj, koja je za njega izdvojila dve milijarde dolara i Kini.

      Inače već duže vreme se spekuliše, nekih dve godine da je Srbija u okviru procesa modernizacije i jačanja svoje PVO planirala da od Rusije kupi, prema nekim informacijama dve baterije hibridnog PVO sistema „Pancir S1“ koji je trebao da zameni već zastareli raketni sistem  S-125 „Neva“, poznat po obaranju dva američka aviona tokom NATO agresije 1999.
      Ruski vojni mediji navode da su srpske starešine obučavane na simulatorima za S-400 i „Pancir S-1“, kao i da su im ti sistemi neposredno uživo i prikazani, kao i da su tokom obilaska srpski raketaši posetili su i komandnu stanicu iz koje se integrisano upravlja baterijama ovih raketnih sistema koji čine kimču PVO Rusije.
      Šef srpske vojne delegacije na vežbi „Slavenski štit 2019.“ brigadni general Tiosav Janković je samo kratko za ruske vojne medije prokomentarisao

      „Počinjemo sa zajedničkom vežbom „Slavenski štit 2019. Bilo nam je važno da se upoznamo sa oružjem i opremom koja trenutno nosi borbeno dežurstvo ruske protivvazdušne odbrane“, kratko je prokomentarisao brigadni general Janković, koji je daleke 1999 bio na obuci u Rusiji tad za čuveni S-300.
      Kako je navedeno srpski oficiri najviše su se zadržali pored „Pancira S-1″. Komandant koji vodi obuku na trenažerima za PVO sistem “ Pancir S-1″ do detalja je srpskim kolegama opisao je funkcionisanje PVO sistema „Pancir S-1“, kako reaguje u različitim situacijama, režimima rada i u uslovima jakog elektronskog ometanja.
      „Posle teorijske obuke, srpsko vojno osoblje je dobilo priliku moglo da izvrši nekoliko zadataka borbene obuke u otkrivanju, praćenju i uništavanju vazdušnih ciljeva. Kako su ruski mediji preneli utiske srpskih raketaša njima se dopao rad na simulatoru, a borbene sposobnosti ovog raketnog sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1  su impresivne“, dodali su oni.

      „Ista lekcija održana je srpskim kolegama i na simulatoru za raketni sistem S-400 „ALTEK-400″, s tim što je jedina razlika u odnosu na “ Pancir S-1″ bila to što je komandant centra za obuku predložio da oni (srpski raketaši) sami odbiju vazdušni napad potencijalnog neprijatelja. Zadatak je bio komplikovan činjenicom da je napad bio praćen aktivnim i pasivnim ometanjima tokom rada borbenog sistema. Međutim, uprkos tome, pod strogom koordinacijom iskusnih oficira i nastavnika, srpski raketaši su uspeli da identifikuju sve neprijateljske ciljeve, precizno ih pogode i uspešno se izbore sa svim problemima tokom obuke na simulatoru.
      Šef centra za obuku pukovnik Andrej Dugin, naveo je da njegov ceo centar za obuku opremljen modernom opremom identičnom onom kojom su opremljene aktivne jednice PVO. On je doda i da njegov centar omogućuje obuku i prekvalifikaciju specijalista, raznih namena u okviru PVO“, pišu ruski mediji.

      Priča da Srbija nabavlja hibridni PVO sistem „Pancir S-1“ poslednji put u srpskoj javnosti spomenuta je uoči dolaska ruskog predsednika Putina u Srbiju januara ove godine. Priča je dugo najavljivana, a neprestano spominjanje imena „Pancir S-1“ podiglo je tenzije među srpskim komšijama, koji na ovu „navodnu“ nabavku nisu nimalo blagonaklono gledali, pa su čak i pretili Srbiji sankcijama.
      Međutim, priča je iznenada kako se pojavila, tako je i utihnula, a o njoj nije bilo ni reči, sve dok Rusi nisu objavili informaciju da su srpske posade obučavane za korištenje i upravljanje PVO sistemom kakav je “ Pancir S-1″. Da li Srbija zaista za potrebe modernizacije svoje PVO kupila Pancir S-1″? Logična pretpostavka bi bila da jeste, jer postavlja se pitanje čemu obuka na simulatorima i vežba na realnim borbenim sistemima, ako to nismo kupili ili planiramo koristiti?! Upoznavanje tehnike DA, a koliko to i čemu realno koristi ako nemamo te sisteme u operativnoj upotrebi, osim da je ovo zapravo posredna poruka, da Srbija intenzivno u najvećoj tajnosti radi na obuci budućih posada i da je konačno izdvojen novac za kupovinu ovog sistema ( ili je možda kupljen već???) koji će realno ako se ove informacije pokažu tačnim izazvati bes komšiluka, koji smo sigurni baš neće blagonaklono gledati na „Pancir S-1“ u Srbiji s obzirom na njegovu reputaciju.

      Takođe, ranije u gore navedenom saopštenju se spominju i savremeni radarski sistemi. Uporedo sa pričom o nabavci Pancira tekla je paraleno saga o kupovini savremene radarske tehnike. Negde se spominjao pre svega radar „Nebo M“. Međutim i ova priča je iznenanda utihnula i više se nije spominjala.
      Istorijat slanja srpskih raketaša u Rusiju na obuku i nije nov. Ako izuzmemo period JNA, poslednja ekipa koja je poslata u Rusiji na obuku na savremenim PVO sistemima bilo je 1999.










      Put u Moskvu
      Trećeg dana od početka NATO agresije u Moskvu je otputovala ekipa ekspreata PVO na čelu sa načelnikom uprave ARJ i PVO general-majorom Mladenom Karanovićem. Tom prilikom u Moskvi je Rusima predstavljena potreba za još dva diviziona S-300. Rusi su tad obavestili našu delegaciju da je većina tražene tehnike u okolini Moskve i da problema u isporuci neće biti, ako to odobri Jeljcin. Dok je Karanović boravio u Moskvi u Komandi JRV i PVO planiran je prihvat tehnike i obuke ljudstva do uključenja u borbena dejstva. Međutim od toga nije bilo ništa. Poseta je ponovljena 4. aprila, a vojna delegacija susrela se sa prvi potpresednikom ruske vlade Masljukovim koji je izjavio generalu Karanoviću da Rusija neće vojno pomoći SRJ i da nema ništa od saveza sa Rusijom i Belorusijom.
      Hibridni čuvar neba
      „Pancir S-1″, razvijan sredinom devedesetih godina 20. veka, konstruisan je u Instrumentalnom konstrukcijskom birou iz Tule, a izrađen je u Uljanovskoj tehničkoj radionici. Namenjen je za zaštitu nepokretnih, strategijsko industrijskih i vojnih objekata od oružja visoke preciznosti. Zadatak mu je i ojačanje sistema PVO na malim visinama. „Pancir S1″ je kombinovani hibridno-artiljerijski sistem, koji u sebi objedinjuje vođene rakete 57E6, automatske topove tipa 2A72 i sistem za otkrivanje i pokazivanje ciljeva i upravljanje vatrom. „Pancir S1″ deluje u okviru baterije (šest vozila). „Pancir” ima mogućnost samostalnog otkrivanja, praćenja ciljeva, upravljanja naoružanjem i gađanja ciljeva. Na oruđu se nalaze i oprema za navigaciju, komunikaciju, smeštaj i zaštitu posade, kao i izvori napajanja. Od otkrivanja cilja do otvaranja vatre potrebno mu je pet-šest sekundi. Može efikasno da dejstvuje protiv ciljeva maksimalne brzine do 700 m/s. Integrisano artiljerijsko raketno naoružanje omogućava „panciru” delovanje do horizontalne daljine od 18 km i do visine od 10 km.
      Andrej MLAKAR, vojnopolitičkaosmatračnica blog
    • Од Милан Ракић,
      Nejasno je da li se inicijativa pokojnog Olivera Ivanovića pridružila Srpskoj listi ili je to istup pojedinaca. Iz Beograda pred kosovske izbore poručuju da je samo Srpska lista dovoljno srpska, a ostali kvare jedinstvo.

      Izbori početkom oktobra mogli bi da donesu tektonske promene na kosovskoj političkoj sceni, nove većine i možda prvi odlazak Demokratske partije Kosova (PDK) Hašima Tačija u opoziciju. No za srpsku zajednicu neizvesnost nije takve političke prirode.
      Naime, tri partije i jedna koalicija su Centralnoj izbornoj komisiji predale liste štiklirajući da kandidati na njima predstavljaju srpsku zajednicu. No sudeći prema izjavama beogradskih Naprednjaka, samo su jedni „pravi“, dok su drugi „albanski predstavnici Srba“.
      Taj jedan „jedinstven i monolitan“ predstavnik Srba, kako je nazivan u kampanjama od 2013. naovamo, je po čitanju iz Beograda samo Srpska lista.
      Svi ostali – Samostalna liberalna stranka, Partija kosovskih Srba i koalicija Progresivne demokratske stranke, Nove partije Kosova, dve građanske inicijative i dva nezavisna kandidata pod nazivom „Sloboda“ – „ne žele da budu deo jedinstvenog nacionalnog korpusa i ne žele da rade u koordinaciji sa zvaničnim Beogradom“.
      Hvalospevi o jedinstvu koje održava Srpska lista pred svake izbore bivali su propraćeni i mračnim, kritičkim tonovima koji su ukazivali na pretnje, zastrašivanja kandidata, psihološke pritiske na birače. Ta je stvar kulminirala ubistvima dvojice kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice – kumova, Dimitrija Janićijevića i Olivera Ivanovića.

       
      U „monolit“ Srpske liste je, prema vestima koje su potresle javnost, stupila i građanska inicijativa ubijenog Ivanovića „Sloboda demokratija pravda“ (SDP). To je prvi put da ta inicijativa učestvuje na kosovskim parlamentarnim izborima i to u redovima onih koji su Ivanovića targetirali kao „izdajnika“ i „albanskog čoveka“. Za potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem kosovske vlasti tragaju u vezi sa ubistvom Ivanovića.
      „Veliki greh“, „sramota“ samo su neke od reakcija kosovskih Srba na vest da će se potpredsednica SDP Ksenija Božović naći na Srpskoj list. Uzvratili su predsednik Aleksandar Vučić i Marko Đurić opisujući Kseniju Božović kao „ozbiljnu, inteligentnu ženu“ koja se „opredelila da bude u okviru jedinstvene državne politike Srbije“ i kojoj zbog toga „tajkunski mediji i predstavnici opozicije“ žele da „uzmu politički skalp“.
      „Zbijamo redove“
      Ubrzo nakon što je sa zvanične adrese SDP stiglo saopštenje o priključenju Srpskoj listi reagovao je Dušan Milunović, jedan od odbornika SDP u Severnoj Mitrovici. Milunović i Igor Rajčić, koji su uz Božović lokalni odbornici SDP, optužili su Božović da se oglušila o volju većine članova stranke, ali i volje njihovih glasača.
      „Svi smo potreseni odlukom koju je donela lično Ksenija Božović“, kaže Milunović za DW. „Što se tiče ostalih članova SDP, pokušavamo da ih ne provlačimo kroz blato i da ne koristimo ovaj momenat da radimo na bilo kakvoj prevlasti ili bilo čemu. Želimo da svako ima svoj stav, ali moje mišljenje je da je apsolutna većina smatra da nema prostora za ovu vrstu saradnje.“
      Hijerarhija u SDP je konfuzna jer ta inicijativa ni dve godine od ubistva lidera nije odabrala novo rukovodstvo. Tako političko nasleđe Ivanovića sada može postati predmet borbe dve struje – one koja podržava saradnju sa Srpskom listom i one koja se tome oštro protivi.

      Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA
      Da stvari budu još komplikovanije, trenutno nije jasno koja od te dve struje ima nadmoć. S jedne strane, Božović, ali i predsednik Vučić govore o većem broju članova SDP koji su se odlučili za saradnju sa Srpskom listom, ali je Božović jedina koja je iza svoje odluke stala javno. Njoj se na listi Srpske liste pridružio i stranački kolega Svetislav Jokić što je javnost saznala tek nakon što je Srpska lista objavila imena kandidata. Međutim ni Jokić, ni ostali članovi SDP nisu se javno oglašavali o ovom pitanju.
      Ni sam Milunović ne može da potvrdi koliko članova SDP prećutno podržava odluku Božović, a ne negira da je diskusija na tu temu bilo i da Božović nije imala potrebnu većinu za zajedničku odluku.
      „Nezvanično postoji informacija da su još jedan ili dva člana prećutno saglasni sa ovim. Ali, ukoliko to sami žele, mogu javno da izraze svoj stav, bez obzira na to što nisu odbornici. Ne želim da govorim u tuđe ime. Igor (Rajčić) i ja smo se putem saopštenja javno oglasili,“ podseća za DW.
      U pomenutom saopštenju stoji da se Srpskoj listi neće pridružiti zbog ličnog dostojanstva. „Ova naša odluka ni na koji način nije usmerena na razdor jedinstva srpskog naroda, već je doneta radi očuvanja ličnog dostojanstva i dostojanstva ljudi koji su za nas glasali i podržavali.“
      Ipak Milunović ne namerava da odustane od SDP, tvrdi da ova inicijativa postoji dok traju njihovi mandati u skupštini. „Mi smo građanska inicijativa i bavimo se lokalnim temama, imamo nameru da zbijamo redove i zadržimo članstvo koje prati politiku koju nam je Oliver sam ponudio i iza koje smo stali kada smo se kandidovali na lokalnim izborima,“ navodi za DW.
      Ksenija Božović tokom jučerašnjeg dana nije bila dostupna za komentar.
      Demokratska liga favorit
      Izbori 6. oktobra dolaze nakon nešto više od mesec dana političke neizvesnosti koju je u Prištini izazvala ostavka premijera Ramuša Haradinaja zbor poziva da u svojstvu osumnjičenog da iskaz Specijalnom sudu za zločine UČK.
      Vest je mnoge stranke na Kosovu dočekala nespremne, a u prvom redu trenutno najveću parlamentarnu i opozicionu stranku na Kosovu – Demokratsku ligu Kosova (LDK), koja se našla usred procesa unutrašnjih izbora.

      Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ
      Upravo ova partija je viđena kao najpoželjniji partner koji bi gotovo svakoj predizbornoj koaliciji doneo velike šanse za pobedu. Umerena, sa iskustvom u upravljanju institucijama, poštovana u međunarodnoj zajednici i bez istaknutih ratnih komandanata, LDK najbliže odražava i želje međunarodne zajednice.
      Najozbiljnije pregovore o predizbornoj koaliciji LDK je imala sa pokretom Samoopredeljenje, ali su razgovori propali na pitanju ko će biti kandidat za premijera. Da je do dogovora došlo, ta koalicija bi bez sumnje osigurala komotnu većinu i, što je za mnoge aktere u Prištini najbitnije, oformila vladu bez glasova Srba.
      Srpska lista je inače do samog kraja podržavala prošlu Vladu Ramuša Haradinaja.
      Iako do koalicije nije došlo, LDK ostaje favorit i teško je zamisliti buduću vladu bez ove partije. Neizvesnost je ogromna za sve ostale, a ponajviše Demokratsku partiju Kosova (PDK) koja bi po prvi put u dve decenije mogla da ode u opoziciju.
      Ovaj izborni proces mogao bi biti istorijski i za Samoopredeljenje koje je bliže nego ikada da po prvi put postane deo izvršne vlasti. Tada će se videti koliko su Aljbin Kurti i ostali iz ovog pokreta ozbiljno mislili kada su najavljivali borbu protiv korupcije, nepotizma, uzurpiranog sudstva i organizovanog kriminala, što bi do srži moglo da uzburka kosovsku političku senu.
      Za učešće na izborima prijavilo se ukupno dvadeset partija, četiri koalicije i jedan nezavisan kandidat.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...