Jump to content
Sign in to follow this  
Логос

На Цетињу прослављена слава Цетињског манастира и Богословије

Оцени ову тему

Recommended Posts

DSC_0536-1024x682.jpg
 
Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и празничном духовном академијом на Цетињу данас, 31. октобра, прослављен је празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, који је крсна слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског.
 
 
 
DSC_0457-1024x682.jpg
 
Празнична и молитвена радост је почела свечаним бденијем у навечерје празника пред моштима Светог Петра Цетињског у Цетињском манастиру а настављена јутрос Светом службом Божијом, коју је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Преосвештеном господом архијерејима: будимљанско-никшићким Јоаникијем, рашко-призренским и косовско-метохијским Теодосијем, захумско-херцеговачким и приморским Димитријем, буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом, диоклијским Методијем, умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем. Саслуживало је свештенство, монаштво, уз молитвено учешће монахиња, вјерног народаиз више епархија СПЦ, оца Димитрија из Русије, као и 30-ак вјерника из Скадра на челу са оцима Александром и Николом.
 
Празничној атмосфери допринио је једнодушним појањем хор ђака Цетињске богословије под диригентском палицом ђакона Михајла Лазаревића, професора ове школске установе.
 
DSC_0485-1024x682.jpg
 
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Преосвећени владика Теодосије је истакао да данас сабрани у љубави Христовој славимо Светог апостола и јеванђелисту Луку, Светог Петра Првог Цетињског Чудотворца и Светога Петра Другога Ловћенског Тајновидца. Казао је да су они апостоли Христови – истински пастири и да су времену у коме су живјели напасали стадо Христовом ријечју – Светим јеванђељем.
 
Говорећи о причи из Светог јеванђеља о добром пастиру за ким овце иду познајући његов глас, владика је казао да су тако вјерни ишли за Светим Петром Цетињским у вријеме када није било лако опстати као хришћанин – православац и као човјек. Подсјетио је да су се тада многи лакоми турчили и остављали своју вјеру а да је он је храбрио своје стадо да остану вјерни Христу на Његовом путу – путу крста који не поробљује већ ослобађа и даје нам вјечни живот.
 
DSC_0498-1024x682.jpg
 
„Свједочити Христа у овоме животу значи бити спреман на страдања. И ми данас, драга браћо и сестре такође живимо у времену које није нимало лако. Нападнути са свих страна од људи овог свијета, наших непријатеља, како видљивих тако и невидљивих, ми се немамо коме другоме окренути и затражити помоћ осим од Бога Живога и светитеља“, рекао је владика и закључио да се зато сабирамо у Цркви на Светој литургији.
 
Владика Теодосије је казао да би нас и данас Св. Петар Цетињски упутио на покајање и вјеру у ријеч Божију:
 
„Покајање је наш почетак. Сваки хришћанин почиње свој нови живот у Христу покајањем које је темељ грађевине коју зидамо и коју је потребно да сазидамо у овоме животу да бисмо достигли у вјечно Царство Христово – Царство небеско. “
 
DSC_0502-1024x682.jpg
 
Истакао је да нам је за покајање потребна вјера у Живога Бога у Његову силу и моћ, а Господ свакоме притиче и никога не оставља нарочито у невољама:
 
„То нам свједочи Свети Петар Цетињски, који је прошао многе невоље и опасности, али се стално окретао ка Истоку, ка Господу и од Њега тражио помоћ и силу да побиједи непријатеље и преброди све тешкоће у свом времену. Зато му је Господ помогао и учврстио, охрабрио његово мало стадо које је побиједило оне који су сматрали да су силни, моћни у овом свијету.“
 
Преосвећени владика је казао да нам то данас даје наду како у Црној Гори, тако и на КиМ и свуда гдје хришћани живе и страдају, да ћемо и ми ријечју Божјом и вјером у Христа и силом Божјом побиједити наше непријатеље:
 
DSC_0524-2.jpg
 
„Да ћемо се и ми у смирењу препустити Господу да иде испред нас и да нам Он отвара пут и побјеђује наше непријатеље, а не као што чине сујетни и горди који остављају Гопода иза себе и мисле да могу све да постигну и учине. И на тај начин уче народ као лажни пастири обећавајући им нешто што и сами не посједују.“
 
Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије позвао је све да слиједимо наше свете јер су они ишли Христовим путем и да пригрлимо крст Христов. Објаснио је да не треба да се бојимо страдања. Подсјетио је на избављење јеврејског народа из Египта и нагласио да нијесу они били снажни и моћни да остваре свој циљ – уђу у обећану земљу и побиједе јачег непријатеља, већ је Господ то учинио јер су Му били вјерни а Господ не оставља Свој народ.
 
DSC_0526.jpg
 
„Као што је Свети Петра Цетињски попут новог Мојсија водио свој народ кроз пустињу овога живота у обећану земљу, тако и ми данас само у Цркву слушајући своје истинске пастире, да изнесемо бреме које нам је дато у овом времену“, казао је владика Тедосије и закључио да нас Господ упућује на радост, свјетлост, љубав, да несебично служимо Њему у Цркви Његовој и ближњима и тако остваримо Свето јеванђеље у нама.
 
Током Литуругије Митрополит Амфилохије је рукоположио монаха Евстатија (Ивановића) из Ријеке Црнојевића у чин ђакона.
 
Поздрављајући госте, епископе, свештенике, вјерни народ из других Епархија наше помјесне Цркве, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рекао да је свака служба Божија саборна. Он је истакао да Црква и Литуругија сабира све, Духа Светога, Бога Оца и Сина,  и око Њих и у Њима све оне који су крштени у име Господње кроз вјекове и који су се упокојили у страху Божијем са вјером на живот вјечни и наду у васкрсење.
 
DSC_0529.jpg
 
Архиепископ цетињски је подијелио радост која је додатно уљепшала овај данашњи сабор и упознао све да је Митрополија добила диван и вриједан дар од оца Вида Вуковића, који је служио 40 година у Енглеској. Отац Видо је донио на дар Свето јеванђеље из кога су у Дахау служили Свети владика Николај и исповједник Патријарх Гаврило Дожић (Митрополит црногорско-приморски).
 
Присутнима се по благослову Митрополита Амфилохија обратио и отац Видо који је говорио о путевима овог Јеванђеља из Дахуа. Објаснио је да је Јеванђеље добио од једног побожног српског ратног заробљеника Милана Илисавчића из логора Еболи, који му га је предао на чување са завјетом да га не поклања док не нађе лице које је достојно да га прими на чување.
 
Отац Видо је казао да му је част да ово Јеванђеље преда Митрополиту Амфилохију:
 
DSC_0530.jpg
 
„Ваше Високопреосвештенство дође вријеме које благослови Господ да Вам данас 31. октобра 2018. године на дан Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског предам ово Свето јеванђеље на чување, да Вас подјсећа на страшне дане страдања и мука тамошњих заробљених хришћана у оба логора Дахау и Еболији, молитвеним ријечима: Свети оче Николаје Охридски и Жички моли Бога за нас. Амин!“
 
Високопреосвећени Митрополит је заблагодарио на поклону и казао да су Св. владика Николај и исповједник Патријарх Гаврило Дожић ухапшени током рата, а да је Свети Петра Други Ловћенски Тајновидац  данас ухапшен:
 
DSC_0532.jpg
 
„У тзв. мирна времана срушена је црква коју је он пројектовао на Ловћену  а свете мошти Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца су ухапшене у онај пагански маузолеј. Надамо се у Бога да ће и он бити ослобођен, да ће изаћи из затвора. Ја се молим пред Господом и пред стрицем његовим Светим Петром Цетињским, пред Светим Јованом Крститељем  и преклињем ову садашњу власт да скине тај стид и срам са лица Црне Горе и врати његову цркву на Ловћен и Светога Петра Другог у ту цркву.“
 
Подсјетио је да је Свети Петар Ловћенски Тајновидац оставио проклетство на Црногорце: „Ако ме не сахраните у ову цркву, остављам проклетство на вас“ .
 
Митрополит Амфилохије је најавио да ће се 11. новембра, на дан када је окончан Први свјетски рат, у свим храмовима Митрополије огласити звона у славу и част побједе добра, љубави, истине Божије над злом, мржњом и злочином.
 
DSC_0533.jpg
 
Осврћући се на страдање Цркве Христове кроз историју до наших дана, владика је казао да је Црква Христова на распећу, али тамо гдје је распеће тамо је и васкрсење, тако да данас Црква свуда васкрсава. Нажалост, истакао је да и данас има оних који хоће да руше. Подсјетио је на  Албанце који су духа Енвера Хоџе и хоће да сруше Цркву Свете Тројице на Румији.
 
„То је нова трагедија. Надамо се  у Бога да неће доћи до тог безумља и новог злочина рушења цркава из времена бољшевика, Енвера Хоџе и наших бољшевика“, казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
 
DSC_0571-1024x682.jpg
 
По завршетку Литургије освештани су славски колачи у Цетињском манастиру а након тога је славље настављено у Цетињској богословији, гдје је такође освештан колач и жито, а потом је приређена празнична духовна академија. Празнично слово на академији је произнео ђакон Лека Вујисић а у програму су учествовали цетињски богословци и полазници вјеронаука са Цетиња. Славско заједничарење је настављно за трпезом хришћанске љубави.
 
Овогодишњој слави Цетињске богословије присуствовали су професори и ђаци других богословија наше помјесне Цркве, као и бројни гости и пријатељи школе.
 
DSC_0592-1024x682.jpg
 
Свети Петар Цетињски, небески заштитиник Цетињског манастира и Богословије Свети Петар Цетињски, рођен је у Његушима 1749. године, а замонашио се у 12. години. По упокојењу Митрополита Арсенија (Пламенца), 1782. године, постао је митрополит и господар Црне Горе. Живот је провео „са мачем у једној и крстом у другој руци“, борећи се да очува слободу црногорског народа, којим је управљао, и да утврди веру православну у њему. Истовремено је мирио завађена црногорска племена, и војевао поротив Турака и Француза. Сматра се оснивачем црногорске државности. Иако је био духовни и световни поглавар своме народу, живио је у тескобној, хладној келији, монашким подвигом угађајући Богу. Упокојио се 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру, у којем је провео и овоземаљски живот.
 
Цетињска богословија, која је основана септембра 1869. године име Богословија Светог Петра Цетињског добила је на предлог Митрополита Митрофана Бана, 1921. године када је и обновљена пошто је уочи Првог свјетског рата престала са радом. Њена друга обнова услиједила је у јесен 1992. године пошто је њен рад, успоставом нове комунистичке власти 1945. године поново био насилно прекинут.
 
DSC_0634-1024x682.jpg
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Манастир Завала је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и налази се на почетку завалске вале, с југозападне стране Попова Поља, под брдом Острогом.      Специфичност архитектонског рјешења манастирске цркве условљена је њеним положајем који одаје јасан утисак испосничког монашког пребивалишта. Споља храм има једнобродну основу завршену полукружном апсидом на истоку, док је унутрашњост сложеније ријешена. Својом сјеверном страном црква је у пећини, док је већи дио брода и олтар у јужној страни веће стијене. Изнад ове пећине, на око 100 метара навише, постоји још једна пећина улаза колико људски раст, али се пружа дубље у брдо Острог и постепено силази у дубину, гдје се примјећују сталагмити и сталактити.    На другој, југоисточној страни ове завалске вале, у брду изнад села Завала, према селу Беленићи, има тзв. „Град у Клисури“, тј. кула или тврђава, на стрмој стијени, зидова тврдо грађених од тесаног камена, са димензијама унутра 6.40х2.60м, висине рушевине око 7м, зидови 20 2.50; около има авлију 14х10м; испод куле је велика јама „Тамница“ или „Змајевица“, а у јами се види пећина; по народном предању ово је подигао Херцег Стефан да би се склонио од сина потурчењака када је бјежао из Благаја са благом. У самом селу Завали постоји зидана кула, пробијена гранатом, у којој су у вријеме Морејског рата живјели Кадијевићи Срби, који данас живе у Метковићу). Црква завалска је из 13. вијека судећи по печату из 1271.г.   Према народној традицији постанак цркве Ваведења Пресвете Богородице везује се још за првог хришћанског цара Константина, који је стигавши у Завалу, и видјевши да је становништво побожно, одлучио да и ту сагради храм. Цар је оставио Богородичину икону на брду Петковица са намјером да му ту буде подигнута задужбина. Другога дана пак пронађоше икону испред улаза у пећину, на мјесту данашње цркве. Икону су вратили на првобитно мјесто, али се чудесно премјештање њено понови и у наредна два дана, те цар увидје да му је сама икона показала мјесто подизања цркве.   Простор Завале је извјесно старо хришћанско средиште, јер су у селу Завали, на мјесту званом Црквине, нађени темељи двије православне цркве из времена прије Западног раскола, 8-11. вијек (дакле из доба византијске и српске владавине), које су имале октагоналне стубове, дакле биле трибродне, и са плетеним орнаментима у камену, што је Византија оставила као насљеђе и другдје у нашем Приморју и Далмацији. Овдје је некад било заједничко светиште древне јединствене Католичанске Православне Цркве (чије је коначно раздвајање дошло тек са 4. крсташким ратом, почетком 13. вијека), као и у недалеком Стону на Пељешцу (од Завале до мора је једва 12 км). У најновијим ископавањима испод саме цркве манастира Завале, приликом санације од земљотреса (2000-2002.г.) откривени су испод олтарског дијела старији темељи,вјероватно раније, можда и првобитне цркве.   Први писани помен манастира Завале је, колико до сада знамо, из 1514.г. када манастир купује виноград у Ораховом Долу; прва обнова 1587; а црква је живописана 1619.г. од познатог зографа Георгија Митрофановића. Овдје је ступио у монаштво Св. Василије Острошки Тврдошки и Завалски из недалеких Мркоњића.    Манастир је имао знатан број познатих духовника и црквено-народних вођа, као и већи број старих значајних рукописних и првих штампаних србуљских књига (на једном од тих завалских рукописа, Богородичнику, који љета Господњег 1566. писа „јерођакон Мардарије од Србске земље“, остао је запис да је књига писана у доба турског султана Сулејмана: „Тада би од њега велика туга на земљи и велико гоњење на хришћане (православне) и гажење од Измаиљћана (муслимана), као што беше у дане злог цара Ирода јудејскога“) затим вриједних икона и других драгоцјености. За манастир Завалу начињен је препис Хиландарског Типика Св. Саве са преписа Миха из 15.в., који је настао са преписа монаха Марка из 15.в. (в. В.Ћоровић, Јужносл.филолог, II, 1921, 120 и у изд. ДЕЛА СВ. Саве, САНУ 1935).   Велики дио тог духовног и културног блага опљачкан је и уништен од усташа током II свјетског рата, као и током посљедњег рата када је знатно оштећена манастирска црква и конаци, и уништени српско село Завала и цијела манастирска парохија. У најновије вријеме, уз помоћ приложника и ктитора, манастир је обновљен, извршена је рестаурација фресака и обнова цркве, обновљен је манастирски конак, а све под надзором и трудом игумана завалског Василија.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      У сриједу,  4. децембра, на празник Ваведења Пресвете Богородице, прослављена је слава манастира Добрићева. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ ЗХиП Димитрије, уз саслужење свештеника наше Епархије и молитвено учешће вјерног народа. Послије литије и освећења славског колача, за све присутне уприличена је трпеза љубави.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света  царска српска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу.   Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места.     Извор: Манастир Хиландар

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...