Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

(ВИДЕО) Манијак у трамвају напао девојчицу од 12 година!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 4 минута, gothic88nika рече

@CutieBub Naravno... U afektu sam napisala... Zato sam se izvinila u komentaru... Prosto me to pogadja... Boli me nepravda. Sve to znam...

И мене исто. Главни проблем је у томе што и код нас почиње да важи она енглеска "ниједно добро дело не пролази некажњено" где људи свакодневно пролазе кроз негативна искуства покушавајући да неком помогну, било да бивају намагарчени од лажних просјака, да помогну неком а да се после тај неко окрене против њих, или да просто направе себи компликацију јер су позвали полицију. И то доводи до тога да не само људи постају хладни и отуђени, него и своју децу васпитају да "гледају своја посла и да се клоне невоље". Нисам овде паметна шта треба радити, знам само (из искуства) да ко год присуствује оваквој сцени, месецима након тога премотава филм и смишља нове начине како је могао да одреагује, а није, и да у оваквим ситуацијама заиста већина не реагује кад се у њима нађе, али прича да би реаговала када хладне главе о томе чита и кад има времена да све то објективно сагледа и смисли како би одреаговала. Ја сам се, на пример, сад замислила и морала сам да уопште проверим на гуглу, да ли је број за полицију 192 или 1192 и ни сада ми није јасно да ли пре тога треба укуцати 011, на пример.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@CutieBub Sve si ovim rekla, zato se i razgnevim... Svaki komentar je suvisan... Gledam i po skolama sta se radi... A to za broj policije... Hehehe, to je i meni cesto padalo na pamet, da li smo u stanju panike sposbni da se setimo broja... Ja sam se nazalost jednom nasla u uzasnoj situaciji, u kojoj nisam bila u stanju da ukucam broj telefona.... Hvala Bogu i to je proslo....

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 27.10.2018. at 20:53, Adelaida рече

Onako kako su ga roditelji, pre svega, ucili da reaguje kada je ono ili neko u njegovom okruzenju u opasnosti.

Прво, већина родитеља не учи децу како да реагују ако их неко почне да скаче на њих и пипка их. Макар мене мама није, хвала Богу.

Друго, у стресним ситуацијама људи реагују различито. Неки се само следе, не умеју да мисле рационално, нити се одбране.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сви смо јунаци на папиру (форуму) онлајн . А како би поступили да смо били на месту оних жена које нису реаговале.....не знамо. 

" Страх образу прља образ често "  (Његош ) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Lady Godiva рече

Прво, већина родитеља не учи децу како да реагују ако их неко почне да скаче на њих и пипка их. Макар мене мама није, хвала Богу.

To i jeste tragedija. Mnogo je efikasnije decu edukovati kako da postupaju u kriznim situacijama, i kako da reaguju ako ih napadne siledzija, manijak ili pedofil. Kako da se odbrane, pobegnu i sacuvaju u takvim situacijama, ako do njih nekada dodje, nego da raspredamo price, ako je steta detetu vec nacinjena. Makar sam ja moju decu tome ucila i ucim, Hvala Bogu.

Bolje je spreciti nego leciti. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Adelaida рече

To i jeste tragedija. Mnogo je efikasnije decu edukovati kako da postupaju u kriznim situacijama, i kako da reaguju ako ih napadne siledzija, manijak ili pedofil. Kako da se odbrane, pobegnu i sacuvaju u takvim situacijama, ako do njih nekada dodje, nego da raspredamo price, ako je steta detetu vec nacinjena. Makar sam ja moju decu tome ucila i ucim, Hvala Bogu.

Bolje je spreciti nego leciti. ;)

Ne slažem se da je korisno pričati deci o tome kako može da ih napadne manijak na ulici. Ne želim da ulazim u to čiji je pristup bolji ili ispravni.. Samo sam želela da kažem da strah parališe i da se iz toga kako se žrtva ponaša ne mogu izvlačiti zaključci. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno da nije korisno pricati deci kako moze da ih napadne neki manijak na ulici. Korisno je nauciti ih da se odbrane od manijaka ako nekada napadne njih ili nekoga njima bliskog, i kako da reaguju da izbegnu napad. A strah sigurno da paralise, zato i postoji ono veruj i ne boj se. 

zaključci se upravo i izvode iz tudjeg ponasanja.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

САСЛУШАНА ДЕВОЈЧИЦА НАПАДНУТА У ТРАМВАЈУ: Молила путнике за помоћ, а они окретали главу!

Исказ дала петнаестогодишњакиња коју је, како се сумња, напаствовао Михаило Исаиловић. Да иронија буде већа, чак је и осумњичени једног тренутка критиковао те исте људе што ништа не предузимају!?

ДЕВОЈЧИЦА коју је прошле недеље у трамвају на линији број два напаствовао Михаило Исаиловић (37), молила је за помоћ неколико путника који су у том тренутку били са њима у возилу, али они нису реаговали. Да иронија буде већа, чак је и осумњичени једног тренутка критиковао те исте људе што ништа не предузимају!?

Ове детаље У ПЕТАК је, како сазнајемо, испричала девојчица током саслушања у Првом основном јавном тужилаштву које води истрагу. Због свега што јој се догодило добила је статус "посебно осетљивог сведока", а поред тога саопштено јој је да може, уколико буде било потребе, да се обрати Служби за информисање и подршку оштећенима и сведоцима.

- Кад му је петнаестогодишњакиња после низа насртаја запретила да ће позвати полицију и у свој телефон откуцала њихов број, како би их позвала, Исаиловић је сео прекопута ње. Малолетница је на следећој станици изашла - рекао нам је наш извор.

Према информацијама које смо добили, девојчица је испричала да се све дешавало око пола седам ујутро, на путу до школе. Док је чекала трамвај, на станици која води у супротном правцу, приметила је човека како игра, да би затим у следећем тренутку он дошао до ње. Покушао је да ступи у комуникацију, али је убрзо стигао трамвај. Девојчица је ушла, али и осумњичени за њом. Како би била безбеднија, села је близу неколико људи, а недалеко од возача. Међутим, то је нажалост није спасло насртаја.

- Сео је испред ње, а онда се окренуо и ухватио је за бутину и све време је нешто говорио, али се девојчица не сећа шта - рекао нам је извор. - Кад је возач на Калемегдану на окретници изашао на паузу, Исаиловић јој је пришао, клекнуо и почео да је додирује по бутинама, грудима, да би се усправио и наставио да је додирује. Девојчица је покушала да се одбрани тако што га је неколико пута шутнула испод струка и покушала да га одгурне од себе.

У моменту кад се возач вратио, Исаиловић се, према ономе што је девојчица испричала одмакао, али је убрзо опет насрнуо. Кад му је запретила да ће позвати полицију одмакао се, али је тада бацио флашицу са соком у њеном правцу која је ударила у прозор. Нико од путника није реаговао, а биле су три, четири жене и мушкарац, којима је Исаиловић упутио критике због таквог понашања.

Убрзо је трамвај стигао на станицу на којој је сишла, а са њом и сви људи који су били унутра. Исаиловић је остао сам у возилу. Тада јој је пришла жена која је била са њом у трамвају и рекла јој да се и она уплашила и да зато није реаговала. Девојчица је затим отишла у школу и послала поруку мајци, која је затим позвала разредну.

Оштећена је описала како је изгледао нападач, како је био обучен, да би га препознала када би га видела, наглашавајући да га не би ни приметила на станици да се није чудно понашао.

- Уплашила сам се у трамвају - рекла је девојчица. - Сада га се не плашим, јер знам да је у притвору, али бих га се плашила да је на слободи. Неколико пута након догађаја будила сам се ноћу, што ми се раније није дешавало и тада сам размишљала о свему што се догодило. Покушавам да све превазиђем.

ПОКАЈАО СЕ

МИХАИЛО Исаиловић ухапшен је прошлог четвртка кад је из једне пекаре у Крњачи украо бурек. На саслушању у Тужилаштву бранио се ћутањем, а према незваничним информацијама он се налази у тешком психичком стању и каје се због онога што је урадио. Наводно, све се догодило због тога што није узимао адекватну терапију. Резултати његовог неуропсихијатријског вештачења очекују се до краја следеће недеље.

СИГУРНОСНЕ КАМЕРЕ

МАЛТРЕТИРАЊЕ девојчице снимиле су сигурносне камере у трамвају. Како је тај снимак доспео на друштвене мреже, није познато. Неки медији су пренели да их је поставио пријатељ девојчициних родитеља, али је то демантовано.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/хроника.405.html:758465-SASLUSANA-DEVOJCICA-NAPADNUTA-U-TRAMVAJU-Molila-putnike-za-pomoc-a-oni-okretali-glavu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      О новим искушењима која нам доноси 5Г технологија, дигитализација  и трансхуманизам синоћ је било ријечи на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом. О овој актуелној теми говорио свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Своје предавање отац Оливер је почео појмом дигитализације, односно периода послије Другог свјетског рата када дигиталне технологије полако почињу да се употребљавају и прелазе из војног сектора у комерцијални сектор – индустрију гдје се усавршавају. Он је подсјетио да ми заправо нијесмо били свјесни постојања информационих технологија у друштву све до 80-их година када долази до појаве кућних, персоналних, рачунара. Те осамдесете године су обељежиле долазак рачунара у наше домове, али тада још увијек није било великих искушења. Са првим велики изазовом срећемо се средином деведесетих година када интернет постаје комерцијално доступан упоредо са комерцијалном мобилном телефонијом. По мишљењу оца Оливера тада интернет на неки начин почиње да мијења наше окружење.   „Интернет и мобилна комуникација много тога су побољшали, али су се појавила и нека нова искушења до тада невиђена, као на примјер феномен интернет зависност. Такав феномен је регистрован први пут 2003/2004 године у Финској када је Министарство одбране одлучило да тројици својих војника одобри да буду лишени војне обавезе зато што су дијагностиковали да имају зависност од интернета а у касарнама нијесу могли да им обезбједе интернет приступ“, истако је, између осталог, презвитер др Оливер Суботић.   Говорећи о трансхуманизму др Суботић је нагласио да има позитивних ствари које нико не спори, на примјер угрдња пејсмејкера и сл, али да се већ сада мора размишљати на који начин обезбједити права људи који не желе да буду супер људи и да њихов генетски материјал бити за 300% побољшан:   „Већ сада морамо размишљати да омогућимо људима да у таквом друштву, које ће доћи, не буду дискриминисани.“   Нагласио је да сада када имамо тај изазов пред собом лако да идентификујемо искушења, али треба наћи одговор на који начин да се изборимо са тим  технолошким таласом који долази и доноси нешто што не можемо још увијек да предвидимо у довољној мјери. Постоје два пута и оба су нам потребна, тврди отац Оливер.   „Први је онај који се тиче институционалног дјеловања, дакле нашег заједничког дјеловање са другима. Лично сматрам да треба дати подршку покретима љекара, интелектуалаца, професора, удружење за заштиту животне средине, који се залажу за формирање оаза које нијесу загађене електромагнетним смогом. Други вид нашег одговора је далеко важнији. Треба имати у виду да 5Г технологија представља увертиру за 6Г и 7Г који се већ разрађују. Основна концепција 7Г технологије која је тек на нивоу једног теоријског концепта, више није проток информација, него могућност преноса мисли  – ментална комуникација.“   Ако човјека сведемо на ту врсту менталне комуникације, ако сведемо човјека на мозак, то је један рационализам који до сада у овом технолошком смислу није виђен, истиче др Суботићи износећи став да православље треба да свједочи човјека о свим својим димензијама и ту је суштина:   „Ми тим људима треба да свједочимо да човјек није оно што има у мозгу, него човјек је и мозак, и тијело, и душа, и срце.“   Става је да православље има и да треба да афирмише човјеково пребивање у уму.   „Ум и разум нијесу исто, они су енергије душе, с тим што је разум везан за функције мозга, а ум није“, казао је свешетник Оливер Суботићи и подсјетио да је ум око душе који независно дејствује и представља центар човјековог бића.   Појаснио је зато ми у православљу стално говоримо да је важно ум вратити у срце, молити се умом, јер нас технологија, иако ми то не примећујемо, све вријеме изводи из срца и наш ум расплињава.   „Када човјек има дејствени ум коју је у молитви, срцу, он тачно зна шта је добро а шта лоше за њега, и ту је суштина и на томе треба да радимо“, закључио је свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      О новим искушењима која нам доноси 5Г технологија, дигитализација  и трансхуманизам синоћ је било ријечи на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом. О овој актуелној теми говорио свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Своје предавање отац Оливер је почео појмом дигитализације, односно периода послије Другог свјетског рата када дигиталне технологије полако почињу да се употребљавају и прелазе из војног сектора у комерцијални сектор – индустрију гдје се усавршавају. Он је подсјетио да ми заправо нијесмо били свјесни постојања информационих технологија у друштву све до 80-их година када долази до појаве кућних, персоналних, рачунара. Те осамдесете године су обељежиле долазак рачунара у наше домове, али тада још увијек није било великих искушења. Са првим велики изазовом срећемо се средином деведесетих година када интернет постаје комерцијално доступан упоредо са комерцијалном мобилном телефонијом. По мишљењу оца Оливера тада интернет на неки начин почиње да мијења наше окружење.   „Интернет и мобилна комуникација много тога су побољшали, али су се појавила и нека нова искушења до тада невиђена, као на примјер феномен интернет зависност. Такав феномен је регистрован први пут 2003/2004 године у Финској када је Министарство одбране одлучило да тројици својих војника одобри да буду лишени војне обавезе зато што су дијагностиковали да имају зависност од интернета а у касарнама нијесу могли да им обезбједе интернет приступ“, истако је, између осталог, презвитер др Оливер Суботић.   Говорећи о трансхуманизму др Суботић је нагласио да има позитивних ствари које нико не спори, на примјер угрдња пејсмејкера и сл, али да се већ сада мора размишљати на који начин обезбједити права људи који не желе да буду супер људи и да њихов генетски материјал бити за 300% побољшан:   „Већ сада морамо размишљати да омогућимо људима да у таквом друштву, које ће доћи, не буду дискриминисани.“   Нагласио је да сада када имамо тај изазов пред собом лако да идентификујемо искушења, али треба наћи одговор на који начин да се изборимо са тим  технолошким таласом који долази и доноси нешто што не можемо још увијек да предвидимо у довољној мјери. Постоје два пута и оба су нам потребна, тврди отац Оливер.   „Први је онај који се тиче институционалног дјеловања, дакле нашег заједничког дјеловање са другима. Лично сматрам да треба дати подршку покретима љекара, интелектуалаца, професора, удружење за заштиту животне средине, који се залажу за формирање оаза које нијесу загађене електромагнетним смогом. Други вид нашег одговора је далеко важнији. Треба имати у виду да 5Г технологија представља увертиру за 6Г и 7Г који се већ разрађују. Основна концепција 7Г технологије која је тек на нивоу једног теоријског концепта, више није проток информација, него могућност преноса мисли  – ментална комуникација.“   Ако човјека сведемо на ту врсту менталне комуникације, ако сведемо човјека на мозак, то је један рационализам који до сада у овом технолошком смислу није виђен, истиче др Суботићи износећи став да православље треба да свједочи човјека о свим својим димензијама и ту је суштина:   „Ми тим људима треба да свједочимо да човјек није оно што има у мозгу, него човјек је и мозак, и тијело, и душа, и срце.“   Става је да православље има и да треба да афирмише човјеково пребивање у уму.   „Ум и разум нијесу исто, они су енергије душе, с тим што је разум везан за функције мозга, а ум није“, казао је свешетник Оливер Суботићи и подсјетио да је ум око душе који независно дејствује и представља центар човјековог бића.   Појаснио је зато ми у православљу стално говоримо да је важно ум вратити у срце, молити се умом, јер нас технологија, иако ми то не примећујемо, све вријеме изводи из срца и наш ум расплињава.   „Када човјек има дејствени ум коју је у молитви, срцу, он тачно зна шта је добро а шта лоше за њега, и ту је суштина и на томе треба да радимо“, закључио је свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • Од Милан Ракић,
      Миломир Станишић (Бујачић, Ваљево, Краљевина Србија, 19. август 1914 — Вест Лафајет, САД, 9. март 1991) је био официр војске Краљевине Југославије, инжењер машинства и математике из области турбуленција, научник и професор на Одсеку за аеро-наутику и аерокосмотехнику Пердју универзитета у Лафајату.

      Станишић је основну школу завршио у Петници, матурирао је нижу гимназију у Ваљеву, а у Београду завршио Војну академију 1937. године, где је почео и студије машинства које је прекинуо је Други светски рат.

      Од 1941. године био је у заробљеништву у Немачкој. Након ослобођења, 1945. године одбија да се врати у комунистичку Југославију. Исте године на Универзитету у Хановеру почиње да студира машинство, а 1949. године је докторирао техничке науке. После тога одлази у Сједињене Америчке Државе.

      Станишић у Америци, да би преживео ради најтеже послове, најпре као гробар а затим и као чистач улица. Тако је, чистећи улице, стицајем околности упозано истакнутог научника Лудвига Прантла, на чију препоруку је примљен у Техничком институту у Илиноису.

      Паралелно, студирао је математику, па докторира из области примењених интеграла.
      Од 1956. године био је ванредан, а 1961. године постао је редован професор на Одсеку за аеронаутику и аерокосмонаутику Пердју униварзитета у Лафајату.

      Његови студенти су касније били најпознатији амерички астронаути. Предавао је на многим америчким универзитетима, код њега на докторским студијама је био и Нил Армстронг, први човек који је ходао на Месецу.

      Професор Станишић, предавао је углавном на постдипломским студијама математичку теорију са турбуленцијама, нелинеарне феномене, динамику океанске површине и математичке методе у инжењерству.

      https://books.google.rs/books/about/The_Mathematical_Theory_of_Turbulence.html?id=_37kBwAAQBAJ&printsec=frontcover&source=kp_read_button&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
      Станишић је био гостујући професор на Јорис Хопкинс Универзитету и Вест Поинт академији, саветник многих индустријских гиганата, попут Џенерал електрика, Боинга, Локида, Мидвеја, Булова, затим америчке војске.

      Објавио је више од 60 научних радова, стручних књига и уџбеника, публикација из математике и астрофизике, говорио је шест језика. Заступљен је у енциклопедијама о водећим научницима САД, а у Србији је уврштен међу 200 најзнаменитијих Срба. Станишић је био велики антикомуниста, никада није долазио у Србију.

      Професори Станишић, Кенцер и Палмер на Универзитету Пердју 1982. године (из књиге One Small Step: The History of Aerospace Engineering at Purdue University)
      Био је демократа, противник тоталитаризма и српски родољуб. Умро је од инфаркта у 77. години. Преминуо је 9. марта 1991. године, управо када се спремао да после 50 година дође у своје родно Ваљево и Србију.
      Документарни филм о Миломиру Станишићу под називом "Војник, инжењер, математичар", снимио је Слободан Раковић, на предлог Јована Филиповића, бившег помоћника министра за дијаспору. Филм је сниман пола године и траје око 40 минута.

      делимична опрема текста: Милан Ракић
    • Од Ромејац,
      Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове идеологије.
      Најновији брутални фалсификат десио се на хрватској телевизији, гдје у једној документарној серији, у разговору између Јосипа Броза Тита и кардинала Алојзија Степинца, Тито преноси „Дражине“ ријечи, које он никада није наравно изговорио.
      Заправо то су ријечи усташког вође, и једног од идеолога усташке геноцидне творевине Мила Будака, који је најпознатији по такозваној формули решавња „српског питања у НДХ“ која је гласила: једну трећину убити, једну протјерати, и једну покатоличити и похрватити. Јасна је намјера манипулације и деценијске жеље, да се усташе и четници прикажу као једно те исто, што су наслеђа комунистичке доктрине. Па се тако у једној лаганој форми, ријечи усташког крволока приписују генералу Дражи Михаиловићу.
      Серије, филмове, квази анализе и нова тумачења историје, постају инструменти манипулације, посебно изражене у Хрватској која покушава чак и од Јасеновца кроз публикације и нову кинематографију представити малтене као радни логор и добротворну установу.
      Слично се понаша и режим у Црној Гори, која за потребе актуелне идеологије „великог вође“, данас брише оно што је чувала вијековима, еклантантан примјер је серија „Божићни устанак“.

      Ипак, постоје записи, књиге, историја, која се учи и памти, а наше је да преносимо истине и упућујемо на бесрамне лажи и манипулације попут ове на ХРТ.
      ОВДЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО
      https://slobodacg.me/brutalni-falsifikat-na-hrt-rijeci-ustaskog-vodje-mila-budaka-pripisuju-drazi-mihailovicu-video/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...