Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

(ВИДЕО) Манијак у трамвају напао девојчицу од 12 година!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 минута, kordun рече

a ima i kontra situacija, jednom prilikom u banjaluci  sam se vracao kuci u zoru sa neke proslave i vidim u nekom haustoru mladic udara djevojku i maltretira je, ja prisao kazem, de sta ti je, vidis da ima 30 kg, popusti malo, on nasrnuo na mene jer je pijan bio i ja ga tu udarim, kad ono i ta cura navalila na mene

Mozda je to ta devojka 12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Paradoksologija рече

Koji god da je kontekst u pitanju, punoletne osobe u okruženju imaju obavezu da reaguju.

da se posteni ljudi toga drze, ne bi ni bilo ovakvih klosara na ulicama, ovako rade sta hoce jer ih niko i ne ometa.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

Pa da li je moguće da one retardirane žene sede i kao gledaju se!!!!!

e da, niko neće da ima veze i da se meša, tako je to u naprednom i civilizovanom Svetu...zato i ima toliko kriminala u javnim prostorima i prevozima, divlji zapad ... zakon ne ide na ruku malim, običnim ljudima, tako da, svi se drže toga da svako gleda svoja posla ignorirajući okolinu...:(

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, kordun рече

a ima i kontra situacija, jednom prilikom u banjaluci  sam se vracao kuci u zoru sa neke proslave i vidim u nekom haustoru mladic udara djevojku i maltretira je, ja prisao kazem, de sta ti je, vidis da ima 30 kg, popusti malo, on nasrnuo na mene jer je pijan bio i ja ga tu udarim, kad ono i ta cura navalila na mene, bome sam ih oboje nalupao nogama i to posteno.

Моја сестра је слично тако улетела да заштити девојку од малтретирања непознатог момка који ју је сексуално салетао и викао "Шта се правиш да ме не познајеш?", а она је викала "Немам појма ко си, склони се од мене".

Срећом па младић није био агресиван, рекао је да му је то девојка и да заједно иду кући, а она на то одговарала "Нисам ти ја никаква девојка". Када је изашао на станици за њом, изашла је и моја сестра како би позвала полицију ако овај настави да се салеће, али се испоставило да јесу момак и девојка и да стварно иду заједно кући, јер кад су изашли, она је кренула да се дере на њега целим путем око нечега, а он је само ћутао.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А људи морају да схвате да у великим градовима проблем није само отуђеност и то што немаш појма ко је случајни човек поред тебе, а ако полазиш од презумпције људске доброте, можеш жестоко да се упропастиш, нарочито ако си малолетан или женско.

И ко ће да те брани, кад ће на крају он да буде приведен у полицију и буде кривично гоњен за учествовање у тучи и наношење лаких телесних повреда ако дође до физичког сукоба у ком би те одбранио? Или да ризикује да сам добије батине.

Људи из средње класе не могу себи да дозволе такав луксуз, ако те неко заштити, једино ако је неко ко је физички јак а има усађен у себи осећај правде. Да устану да те бране 40-годишњи чиновници или средовечне женице, док читамо вести из новина како се жени у притвору суди за наношење тешких телесних повреда и покушај убиства јер је бранила ћерку од силоватеља који им је провалио у кућу, док се тај исти силоватељ брани са слободе јер се терети на неовлашћени улазак на туђ посед и покушај силовања, или док читамо да у затвору завршавају људи који спречавају џепарење или задржавају насилнике док не дође полиција... тешко.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, CutieBub рече

А људи морају да схвате да у великим градовима проблем није само отуђеност и то што немаш појма ко је случајни човек поред тебе, а ако полазиш од презумпције људске доброте, можеш жестоко да се упропастиш, нарочито ако си малолетан или женско.

И ко ће да те брани, кад ће на крају он да буде приведен у полицију и буде кривично гоњен за учествовање у тучи и наношење лаких телесних повреда ако дође до физичког сукоба у ком би те одбранио? Или да ризикује да сам добије батине.

Људи из средње класе не могу себи да дозволе такав луксуз, ако те неко заштити, једино ако је неко ко је физички јак а има усађен у себи осећај правде. Да устану да те бране 40-годишњи чиновници или средовечне женице, док читамо вести из новина како се жени у притвору суди за наношење тешких телесних повреда и покушај убиства јер је бранила ћерку од силоватеља који им је провалио у кућу, док се тај исти силоватељ брани са слободе јер се терети на неовлашћени улазак на туђ посед и покушај силовања, или док читамо да у затвору завршавају људи који спречавају џепарење или задржавају насилнике док не дође полиција... тешко.

To je najveci problem, makar u Srbiji. Ljudi prosto nece da rizikuju da oni zavrse na sudu ili u corci, zato sto su pomogli drugome. I onda niko ne reaguje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, CutieBub рече

А људи морају да схвате да у великим градовима проблем није само отуђеност и то што немаш појма ко је случајни човек поред тебе, а ако полазиш од презумпције људске доброте, можеш жестоко да се упропастиш, нарочито ако си малолетан или женско.

И ко ће да те брани, кад ће на крају он да буде приведен у полицију и буде кривично гоњен за учествовање у тучи и наношење лаких телесних повреда ако дође до физичког сукоба у ком би те одбранио? Или да ризикује да сам добије батине.

Људи из средње класе не могу себи да дозволе такав луксуз, ако те неко заштити, једино ако је неко ко је физички јак а има усађен у себи осећај правде. Да устану да те бране 40-годишњи чиновници или средовечне женице, док читамо вести из новина како се жени у притвору суди за наношење тешких телесних повреда и покушај убиства јер је бранила ћерку од силоватеља који им је провалио у кућу, док се тај исти силоватељ брани са слободе јер се терети на неовлашћени улазак на туђ посед и покушај силовања, или док читамо да у затвору завршавају људи који спречавају џепарење или задржавају насилнике док не дође полиција... тешко.

 

пре 25 минута, djordje.pesic рече

To je najveci problem, makar u Srbiji. Ljudi prosto nece da rizikuju da oni zavrse na sudu ili u corci, zato sto su pomogli drugome. I onda niko ne reaguje.

Лепо је Матија Бећковић рекао (кроз Св. Саву): “Нека је проклета земља у којој су пашчад пуштена, а камење свезано.”

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ministarstvo pravde apeluje na građane da prijave nasilje

Ministarstvo pravde najoštrije je danas osudilo napad i fizičko maltretiranje devojke u vozilu Javnog gradskog prevoza u Beogradu, a čiji se snimak pojavio u medijima, i pozvalo građane da prijave svako nasilje koje su primetili.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:757007-Ministarstvo-pravde-apeluje-na-gradjane-da-prijave-nasilje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sreca njegova sto nisam bila tu... Svasta mogu da trpim, i da precutim, ali kad vidim da neko dete ili zensko napada... Izvinjavam se svima ako delujem divljacki... I znam da nije zenstveno, ali takvima treba polomiti kicmu, besnim ceo dan zbog toga... A one zenturace treba isamarati... A posle mi se krstis i kunes se u Boga, slavis slavu, je l?? Vise puta u Kv-u sam bila svedok takvih stvari i ... Naravno nije ostalo na tome... Vise puta sam mogla dobiti boks, noz ili pesnicu u lice, i ne bih nikad zalila zbog toga.... Opet bih isto ucinila, prosto ne trpim nasilje nad slabima..... TAKVE TREBA UBITI!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

,,On se sumnjiči da je u tramvaju koji saobraća na liniji broj 2 u Beogradu polno uznemiravao petnaestogodišnju devojčicu na taj način što ju je preko garderobe dodirivao po intimnim delovima tela.''

Прво је било наведено да има 12 година, али то не би требало да имањује тежину кривичног дела.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Milan Nikolic рече

,On se sumnjiči da je u tramvaju koji saobraća na liniji broj 2 u Beogradu polno uznemiravao petnaestogodišnju devojčicu na taj način što ju je preko garderobe dodirivao po intimnim delovima tela.''

Прво је било наведено да има 12 година, али то не би требало да имањује тежину кривичног дела.

Nikako ne umanjuje tezinu krivicnog dela, ali dovodi u pitanje da li se oni poznaju? I dalje nemamo ceo snimak iz tramvaja....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      О новим искушењима која нам доноси 5Г технологија, дигитализација  и трансхуманизам синоћ је било ријечи на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом. О овој актуелној теми говорио свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Своје предавање отац Оливер је почео појмом дигитализације, односно периода послије Другог свјетског рата када дигиталне технологије полако почињу да се употребљавају и прелазе из војног сектора у комерцијални сектор – индустрију гдје се усавршавају. Он је подсјетио да ми заправо нијесмо били свјесни постојања информационих технологија у друштву све до 80-их година када долази до појаве кућних, персоналних, рачунара. Те осамдесете године су обељежиле долазак рачунара у наше домове, али тада још увијек није било великих искушења. Са првим велики изазовом срећемо се средином деведесетих година када интернет постаје комерцијално доступан упоредо са комерцијалном мобилном телефонијом. По мишљењу оца Оливера тада интернет на неки начин почиње да мијења наше окружење.   „Интернет и мобилна комуникација много тога су побољшали, али су се појавила и нека нова искушења до тада невиђена, као на примјер феномен интернет зависност. Такав феномен је регистрован први пут 2003/2004 године у Финској када је Министарство одбране одлучило да тројици својих војника одобри да буду лишени војне обавезе зато што су дијагностиковали да имају зависност од интернета а у касарнама нијесу могли да им обезбједе интернет приступ“, истако је, између осталог, презвитер др Оливер Суботић.   Говорећи о трансхуманизму др Суботић је нагласио да има позитивних ствари које нико не спори, на примјер угрдња пејсмејкера и сл, али да се већ сада мора размишљати на који начин обезбједити права људи који не желе да буду супер људи и да њихов генетски материјал бити за 300% побољшан:   „Већ сада морамо размишљати да омогућимо људима да у таквом друштву, које ће доћи, не буду дискриминисани.“   Нагласио је да сада када имамо тај изазов пред собом лако да идентификујемо искушења, али треба наћи одговор на који начин да се изборимо са тим  технолошким таласом који долази и доноси нешто што не можемо још увијек да предвидимо у довољној мјери. Постоје два пута и оба су нам потребна, тврди отац Оливер.   „Први је онај који се тиче институционалног дјеловања, дакле нашег заједничког дјеловање са другима. Лично сматрам да треба дати подршку покретима љекара, интелектуалаца, професора, удружење за заштиту животне средине, који се залажу за формирање оаза које нијесу загађене електромагнетним смогом. Други вид нашег одговора је далеко важнији. Треба имати у виду да 5Г технологија представља увертиру за 6Г и 7Г који се већ разрађују. Основна концепција 7Г технологије која је тек на нивоу једног теоријског концепта, више није проток информација, него могућност преноса мисли  – ментална комуникација.“   Ако човјека сведемо на ту врсту менталне комуникације, ако сведемо човјека на мозак, то је један рационализам који до сада у овом технолошком смислу није виђен, истиче др Суботићи износећи став да православље треба да свједочи човјека о свим својим димензијама и ту је суштина:   „Ми тим људима треба да свједочимо да човјек није оно што има у мозгу, него човјек је и мозак, и тијело, и душа, и срце.“   Става је да православље има и да треба да афирмише човјеково пребивање у уму.   „Ум и разум нијесу исто, они су енергије душе, с тим што је разум везан за функције мозга, а ум није“, казао је свешетник Оливер Суботићи и подсјетио да је ум око душе који независно дејствује и представља центар човјековог бића.   Појаснио је зато ми у православљу стално говоримо да је важно ум вратити у срце, молити се умом, јер нас технологија, иако ми то не примећујемо, све вријеме изводи из срца и наш ум расплињава.   „Када човјек има дејствени ум коју је у молитви, срцу, он тачно зна шта је добро а шта лоше за њега, и ту је суштина и на томе треба да радимо“, закључио је свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      О новим искушењима која нам доноси 5Г технологија, дигитализација  и трансхуманизам синоћ је било ријечи на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом. О овој актуелној теми говорио свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Своје предавање отац Оливер је почео појмом дигитализације, односно периода послије Другог свјетског рата када дигиталне технологије полако почињу да се употребљавају и прелазе из војног сектора у комерцијални сектор – индустрију гдје се усавршавају. Он је подсјетио да ми заправо нијесмо били свјесни постојања информационих технологија у друштву све до 80-их година када долази до појаве кућних, персоналних, рачунара. Те осамдесете године су обељежиле долазак рачунара у наше домове, али тада још увијек није било великих искушења. Са првим велики изазовом срећемо се средином деведесетих година када интернет постаје комерцијално доступан упоредо са комерцијалном мобилном телефонијом. По мишљењу оца Оливера тада интернет на неки начин почиње да мијења наше окружење.   „Интернет и мобилна комуникација много тога су побољшали, али су се појавила и нека нова искушења до тада невиђена, као на примјер феномен интернет зависност. Такав феномен је регистрован први пут 2003/2004 године у Финској када је Министарство одбране одлучило да тројици својих војника одобри да буду лишени војне обавезе зато што су дијагностиковали да имају зависност од интернета а у касарнама нијесу могли да им обезбједе интернет приступ“, истако је, између осталог, презвитер др Оливер Суботић.   Говорећи о трансхуманизму др Суботић је нагласио да има позитивних ствари које нико не спори, на примјер угрдња пејсмејкера и сл, али да се већ сада мора размишљати на који начин обезбједити права људи који не желе да буду супер људи и да њихов генетски материјал бити за 300% побољшан:   „Већ сада морамо размишљати да омогућимо људима да у таквом друштву, које ће доћи, не буду дискриминисани.“   Нагласио је да сада када имамо тај изазов пред собом лако да идентификујемо искушења, али треба наћи одговор на који начин да се изборимо са тим  технолошким таласом који долази и доноси нешто што не можемо још увијек да предвидимо у довољној мјери. Постоје два пута и оба су нам потребна, тврди отац Оливер.   „Први је онај који се тиче институционалног дјеловања, дакле нашег заједничког дјеловање са другима. Лично сматрам да треба дати подршку покретима љекара, интелектуалаца, професора, удружење за заштиту животне средине, који се залажу за формирање оаза које нијесу загађене електромагнетним смогом. Други вид нашег одговора је далеко важнији. Треба имати у виду да 5Г технологија представља увертиру за 6Г и 7Г који се већ разрађују. Основна концепција 7Г технологије која је тек на нивоу једног теоријског концепта, више није проток информација, него могућност преноса мисли  – ментална комуникација.“   Ако човјека сведемо на ту врсту менталне комуникације, ако сведемо човјека на мозак, то је један рационализам који до сада у овом технолошком смислу није виђен, истиче др Суботићи износећи став да православље треба да свједочи човјека о свим својим димензијама и ту је суштина:   „Ми тим људима треба да свједочимо да човјек није оно што има у мозгу, него човјек је и мозак, и тијело, и душа, и срце.“   Става је да православље има и да треба да афирмише човјеково пребивање у уму.   „Ум и разум нијесу исто, они су енергије душе, с тим што је разум везан за функције мозга, а ум није“, казао је свешетник Оливер Суботићи и подсјетио да је ум око душе који независно дејствује и представља центар човјековог бића.   Појаснио је зато ми у православљу стално говоримо да је важно ум вратити у срце, молити се умом, јер нас технологија, иако ми то не примећујемо, све вријеме изводи из срца и наш ум расплињава.   „Када човјек има дејствени ум коју је у молитви, срцу, он тачно зна шта је добро а шта лоше за њега, и ту је суштина и на томе треба да радимо“, закључио је свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • Од Милан Ракић,
      Миломир Станишић (Бујачић, Ваљево, Краљевина Србија, 19. август 1914 — Вест Лафајет, САД, 9. март 1991) је био официр војске Краљевине Југославије, инжењер машинства и математике из области турбуленција, научник и професор на Одсеку за аеро-наутику и аерокосмотехнику Пердју универзитета у Лафајату.

      Станишић је основну школу завршио у Петници, матурирао је нижу гимназију у Ваљеву, а у Београду завршио Војну академију 1937. године, где је почео и студије машинства које је прекинуо је Други светски рат.

      Од 1941. године био је у заробљеништву у Немачкој. Након ослобођења, 1945. године одбија да се врати у комунистичку Југославију. Исте године на Универзитету у Хановеру почиње да студира машинство, а 1949. године је докторирао техничке науке. После тога одлази у Сједињене Америчке Државе.

      Станишић у Америци, да би преживео ради најтеже послове, најпре као гробар а затим и као чистач улица. Тако је, чистећи улице, стицајем околности упозано истакнутог научника Лудвига Прантла, на чију препоруку је примљен у Техничком институту у Илиноису.

      Паралелно, студирао је математику, па докторира из области примењених интеграла.
      Од 1956. године био је ванредан, а 1961. године постао је редован професор на Одсеку за аеронаутику и аерокосмонаутику Пердју униварзитета у Лафајату.

      Његови студенти су касније били најпознатији амерички астронаути. Предавао је на многим америчким универзитетима, код њега на докторским студијама је био и Нил Армстронг, први човек који је ходао на Месецу.

      Професор Станишић, предавао је углавном на постдипломским студијама математичку теорију са турбуленцијама, нелинеарне феномене, динамику океанске површине и математичке методе у инжењерству.

      https://books.google.rs/books/about/The_Mathematical_Theory_of_Turbulence.html?id=_37kBwAAQBAJ&printsec=frontcover&source=kp_read_button&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
      Станишић је био гостујући професор на Јорис Хопкинс Универзитету и Вест Поинт академији, саветник многих индустријских гиганата, попут Џенерал електрика, Боинга, Локида, Мидвеја, Булова, затим америчке војске.

      Објавио је више од 60 научних радова, стручних књига и уџбеника, публикација из математике и астрофизике, говорио је шест језика. Заступљен је у енциклопедијама о водећим научницима САД, а у Србији је уврштен међу 200 најзнаменитијих Срба. Станишић је био велики антикомуниста, никада није долазио у Србију.

      Професори Станишић, Кенцер и Палмер на Универзитету Пердју 1982. године (из књиге One Small Step: The History of Aerospace Engineering at Purdue University)
      Био је демократа, противник тоталитаризма и српски родољуб. Умро је од инфаркта у 77. години. Преминуо је 9. марта 1991. године, управо када се спремао да после 50 година дође у своје родно Ваљево и Србију.
      Документарни филм о Миломиру Станишићу под називом "Војник, инжењер, математичар", снимио је Слободан Раковић, на предлог Јована Филиповића, бившег помоћника министра за дијаспору. Филм је сниман пола године и траје око 40 минута.

      делимична опрема текста: Милан Ракић
    • Од Ромејац,
      Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове идеологије.
      Најновији брутални фалсификат десио се на хрватској телевизији, гдје у једној документарној серији, у разговору између Јосипа Броза Тита и кардинала Алојзија Степинца, Тито преноси „Дражине“ ријечи, које он никада није наравно изговорио.
      Заправо то су ријечи усташког вође, и једног од идеолога усташке геноцидне творевине Мила Будака, који је најпознатији по такозваној формули решавња „српског питања у НДХ“ која је гласила: једну трећину убити, једну протјерати, и једну покатоличити и похрватити. Јасна је намјера манипулације и деценијске жеље, да се усташе и четници прикажу као једно те исто, што су наслеђа комунистичке доктрине. Па се тако у једној лаганој форми, ријечи усташког крволока приписују генералу Дражи Михаиловићу.
      Серије, филмове, квази анализе и нова тумачења историје, постају инструменти манипулације, посебно изражене у Хрватској која покушава чак и од Јасеновца кроз публикације и нову кинематографију представити малтене као радни логор и добротворну установу.
      Слично се понаша и режим у Црној Гори, која за потребе актуелне идеологије „великог вође“, данас брише оно што је чувала вијековима, еклантантан примјер је серија „Божићни устанак“.

      Ипак, постоје записи, књиге, историја, која се учи и памти, а наше је да преносимо истине и упућујемо на бесрамне лажи и манипулације попут ове на ХРТ.
      ОВДЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО
      https://slobodacg.me/brutalni-falsifikat-na-hrt-rijeci-ustaskog-vodje-mila-budaka-pripisuju-drazi-mihailovicu-video/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...