Jump to content
Дарко

Свети Ћирило и Методије

Recommended Posts

СВЕТИ  ЋИРИЛО  И  МЕТОДИЈЕ

МИСИОНАРСКИ  РАД  И  ПОКРШТАВАЊЕ  СЛОВЕНА


Постављена слика



Браћа Ћирило (право име Константин, име Ћирило узео је након замонашења, рођен у Јулу 826. године, умро 14. Фебруара 869. у Риму) и Методије (рођен између 816. и 820., умро 6. априла 885. године), обојица су рођена у Солуну. Познати су и као света браћа и словенски апостоли. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповедник (друнгар). Најранију младост провели су у Солуну који је у то време био окружен Словенима. Методије постаје управник једне архонтије у источној Македонији, док је Ћирило, одгојен на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија постављен за библиотекара Хагије Софије (цркве свете Софије) у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи. Године 851. Ћирило је члан византијског посланства арапском калифу у Самари.
Главна активност у покрштавању Јужних Словена почиње ипак од средине IX века, и то под притиском извесних политичких догађаја. На подручјима простране Растислављеве државе ширили су хришћанство већ од почетка франачки свештеници из регенсбуршке и пасаунске дијецезе. Растислав бојећи се њиховог политичког утицаја тражи у Византији ослонац против цара Лувига Немачког, испод чије се власти огорченом борбом истргао. Растисављева концепција ишла је за тим да самостална моравска црква с домаћим клиром и властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају.
Кнез Растислав је морао да тражи савезника, на кога би се могао ослонити. Нашао га је у Византији. Христијанизација његових поданика од византијских повереника била је само једно средство за чвршће везе и једна гаранција Византији за продужење њеног утицаја. С тога је његова понуда у Цариграду примљена радо и остварена брзо. Као повереници цара Михаила III (са Теодором 842—856, самостално 856—867),  и хришћански проповедници упућени су у Моравску, 863. године два брата Солуњанина, Ћирило и Методије. Избор је пао на њих из два разлога. Први је тај, што је Ћирило био друг царев, њему лично одан, а сем тога врло учен и угледан. Већ дотле Константин се истакао својим залагањем за иконе и својим мисијама међу Сараценима и Хазарима. Прва Константинова дипломатска мисија одиграла се око 851.године када је боравио на двору арапског калифа Ал Мутавакила (847—861) у Самари на реци Тигру. Том приликом је водио озбиљне верске дискусије са исламским великодостојницима током којих је указао на паганске елементе њихових веровања. Наредна мисија поверена Константину, водила га је међу Хазаре на позив њиховог кагана који је тражио представнике све три монотеистичке вере да му изнесу њихове предности, да би одлучио у коју од њих ће превести свој народ. На овом путу му се придружио и Методије и они су се око 860. године упутили у Хазарски каганат који се простирао између Црног мора и Каспијског језера преко Крима и Херсона. Током боравка на Криму, браћа су открила мошти светог Климента (88/92—98/101), папе са краја I века које су понели са собом. Ту се Константин бавио учењем како самаријског дијалекта, тако и готског језика, пошто је открио јеванђеља и псалтир који су писани на готском језику, руским словима. Браћа су своју мисију међу Хазарима успешно обавила и према белешкама њихових житија јасно указала на предности хришћанства над јудаизмом и исламом, после чега су се 861. године вратили у Цариград.
Методије, његов брат, био је раније управник једне словенске области, па се после одрекао световног живота и повукао се у манастир, одакле је пошао с Константином на Крим, међу Хазаре. Својим ранијим административним искуством са Словенима он је, поред брата, добро дошао за нову акцију у истом елементу. Други је разлог био у том, што су обојица познавала добро словенски језик, и што су, као Солуњани, долазили с њима и у ближи додир, и као такви најбоље могли знати, шта се понајпре има предузети за нову мисију и колико се могу користити претходним радом.
Браћа су се за овај посао озбиљно спремила; Ћирило је саставио прво словенско писмо **(глагољица), и на језик македонских Словена из околине Солуна (који су од детињства добро знали) превели су најнужније црквене књиге. На тај су начин створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности. Године 863. браћа крећу на пут и стижу 864. кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио, али успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазивају реакцију латинског клира. Већ наредне године Лудвиг Немачки напада Растислава, успева да га савлада и примора на обнову вазалних основа. Против словенских мисионара почиње подмукла борба. Од самог почетка се суочила са жестоким отпором германског свештенства које је те Словенске просторе сматрало својим и на њему је ширило хришћанство на латинском језику Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: јеврејски, грчки и латински. Након трогодишњег боравка у Моравској браћа полазе на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика полазе у Венецију где су морали да воде оштру полемику с тамошњим "тројезичњацима". Одатле не крећу за Цариград, где је уморен цар Михаило III, а власт преузео Василије I Македонац, већ одлазе у Рим. Папа Адријан види у словенским мисионарима добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена те их прима свечано. У Риму се Ћирило разболео и ускоро умире у Риму 14.02. 869. г. (сахрањен је у цркви св. Климента, где је и данас сачуван његов гроб). Адријан је одобрио словенску службу, а Методија је послао 869. кнезу Коцељу, чак га приликом његовог другог боравка у Риму посветио за панонског архиепископа. Тиме је западни Илирик требао да буде издвојен из јурисдикције салцбуршког надбискупа и буде подвргнут директно Риму.
Чим је Методије дошао у Панонију латински свештеници нападају га као јеретика, а када је стигао у Моравску (где је Растислава збацио његов синовац, нитрански кнез Свјатопулк) локални бискупи позивају Методија на свој синод, осуђују га и бацају у тамницу, где је остао две и по године. Године 873. Методије је на папин налог пуштен из тамнице, али је словенска литургија забрањена. Како је Методије ипак наставио своју делатност те се словенско богослужење све више ширило по Моравској подигнута је против њега оптужница у Риму. Методије је 879. позван пред папу да се оправда. Папа Јован VIII, настојећи да не оштети римске позиције у Моравској потврдио је словенско богослужење булом Марљивост твоја (Industriae tuae) из 880. године, те се после тога вратио свом послу, посетивши 882. године Цариград. Методијев рад такође је потврдио цариградски патријарх Фотије 880. године. Методије преводи у Моравској на словенски језик Библију. Умире 6. Априла 885. године у својој архиепископији. Након његове смрти у Моравској је забрањена словенска литургија, а кнез Свјатопулк (870—894) је прогнао његове ученике. Неки од њих продани су у ропство, а неки су се успели склонити у Бугарску, Македонију, Рашку и приморску Хрватску где су наставили свој рад.
Германско свештенство уз подршку папе Стефана V (885—891) и Сватопулка уништава словенску црквену организацију у средњој Европи протеривањем, заробљавањем и убијањем ученика и сарадника Солунске браће. Папа Стефан V је одбио да потврди Горазда за Методијевог наследника и уместо њега за новог моравскопанонског архиепископа је поставио Вихинга који је неколико година раније у Риму као представник германског клира оптуживао Методија за јерес. Међу онима који су заробљени и побијени нашли се и Методијев несуђени наследник Горазд и Лаврентије, они су били ухваћени и највероватније убијени, иако има индиција да је после слома Великоморавске кнежевине 906. године Горазд наставио рад Ћирила и Методија у околини Кракова, али је део словенских свештеника, међу којима су најистакнутији Климент и Наум, успео је да побегне и нађе уточиште на Балканском полуострву, на ком су наставили рад Солунске браће. Иако је мисија сама по себи доживела потпуни неуспех после Методијеве смрти 885. године, она је ипак индиректно постигла свој циљ ширењем хришћанства међу Словенима и стварањем првог словенског књижевног језика који ће свој потпуни развој започети тек међу Јужним Словенима, који су непосредно пре тога примили хришћанство (бугарски Словени 864, Срби око 872), захваљујући деловању њихових ученика и непосредној близини Византије која је политички,а самим тим и војно, подржавала њихов рад.
Најзначајнији домети њихових ученика одиграли су се на Балканском полуострву на коме су они лепо примљени и наставили свој рад. Бугарски владар Борис Михајло који је увео хришћанство у своју државу, прихватио је 886. године Климента и Наума и упутио их да наставе свој рад, Климент у Охриду, а Наум до 893. године у Плиски и Преславу, после чега је и он након окончања политичких трзавица и повратка паганизма под Владимиром (889 — 893) прешао у Охрид. Завршни чин деловања мисије у Бугарској држави одиграо се на великом народном сабору 893. године на коме је поново одбачено паганство, а до тада званични грчки језик,з амењен словенским језиком писаним ћирилицом. Сматра се да су у периоду од 886. до 893. године по једнима или почетком X века по другима, на простору Бугарске државе ученици Солунске браће, највероватније Климент ,створили друго словенско писмо ћирилицу, којој су то име дали у спомен на њиховог учитеља и творца глагољице Константина Филозофа (Ћирила).
Поред Бугарске државе, значајан ослонац словенској писмености на Балканском полуострву створен је у Приморској Хрватској, на чијем се простору, претежно на далматинским острвима у виду попова глагољаша, глагољица одржала доста дуго, понегде и до II светског рата, без обзира на то што је богослужење на словенском језику осуђено и забрањено и поред настојања Гргура Нинског, на саборима у Сплиту 925. и 928. године у присуству краља Томислава (980—1015). Богослужење на словенском језику се временом проширило током X века међу Србима, а крајем истог века и међу Русима чији се кнез Владимир (980—1015) званично покрстио 988. године у Херсону.
Преводом литургијских и библијских књига ударили су Ћирило и Методије темеље словенској писмености. **Тешко је прецизније датирати настанак првог словенског књижевног писма глагољице, али је извесно да се његовом састављању није приступило по примању захтева кнеза Растислава 862. године, већ је оно, као и већи део црквених књига на словенском језику у том тренутку већ био готов. Претпоставља се да је рад на стварању глагољице, превођењу и преписивању црквених књига на словенски језик обавио Константин са најближим сарадницима у периоду од 855. до 862. године. Оно што је до дан данас остало неразјашњено је ко је покренуо цео тај процес. Да ли је у питању била иницијатива самог Константина или су му владајуће структуре у Византији повериле тај задатак или је пак таква иницијатива покренута од стране неког словенског кнеза из средње Европе или Балканског полуострва нешто пре званичног Растиславовог позива 862. године,тешко је рећи. Оно што је извесно је да када је Растиславова молба стигла у Цариград, глагољица је постојала, а процес превођења црквених књига на словенски језик је поприлично одмакао, иако није био у потпуности готов.
Глагољица по својој структури, на први поглед није толико слична грчком алфабету у мери у којој јој је слична првобитна ћирилица која је имала 24, од 38, знакова који су идентични грчким словима. Друга њена карактеристика која се јасно уочава на први поглед је њена заобљеност која се не налази ни у једном другом европском писму, због чега она помало подсећа на коптско или јерменско писмо. Данас се сматра да је за основу глагољице узета грчка минускула са елементима брзописа, док су за словенске гласове којих нема у грчком језику употребљени елементи самарићанске варијанте старојеврејског писма, а можда чак и коптског писма. За језичку основу првог словенског књижевног језика који је записиван глагољицом, узет је јужнословенски дијалекат који се говорио у околини Солуна у IX веку и који су Солунска браћа познавала од малена. Он се од обичног говорног језика Словена разликовао у примени грчке лексике, синтаксе и фонетике. Данас се у науци он назива старословенским или староцрквенословенским језиком**.
Свети Ћирило је заједно са братом проглашен 1980. године свецем заштитником Европе, а по њему је назван,око 1.505m нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, али га празнују различитим датумима, православна 11. маја, а католичка 14. фебруара.
По светом Методију назван, око 1.180m нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, а празнује се 14. фебруара.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest ага пије млеко

Интересантно да нисам нашао ни једну православну цркву у Београду имена св. браће?

Да, мало је тужно што кад Срба није превише заживела свест о значају ове наше св. браће. Наша православна браћа Руси, Бугари, Македонци и Грци много више придају значај њима. У њиховом земљама постоје многе манифестације, институције и сама традиција везана за живо прослављање ових уистину равноапостолних словенских просветитеља и учитеља. Код  нас као да је слава св. Саве мало засенила величину и значај ових треудбеника и исповедника божијих.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Интересантно да нисам нашао ни једну православну цркву у Београду имена св. браће?

Да, мало је тужно што кад Срба није превише заживела свест о значају ове наше св. браће. Руси, Бугари, Македонци и Грци много више придају значај њима. У њиховом земљама постоје многе манифестације, институције и сама традиција везана за живо прослављање ових уистину равноапостолних словенских просветитеља и учитеља. Код  нас као да је слава св. Саве мало засенила величину и значај ових треудбеника и исповедника божијих.

Код нас Срба је необично то да се ухватимо само једне ствари и ништа друго нас не интересује. Толико много манифестација постоји и ако Бог да биће их још али имам осјећај да би се то требало равномјерније распоређивати у смислу коме је која манифестација посвеђена. Имамо ми веома велики број људи који је задужио наш народ. И не само манифестације, то ми је прво пало на памет, већ и неке друге како физичке тако и духовне области. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest ага пије млеко

Интересантно да нисам нашао ни једну православну цркву у Београду имена св. браће?

Да, мало је тужно што кад Срба није превише заживела свест о значају ове наше св. браће. Наша православна браћа Руси, Бугари, Македонци и Грци много више придају значај њима. У њиховом земљама постоје многе манифестације, институције и сама традиција везана за живо прослављање ових уистину равноапостолних словенских просветитеља и учитеља. Код  нас као да је слава св. Саве мало засенила величину и значај ових треудбеника и исповедника божијих.

Ево управо сам се вратио са једног симпозијума посвећеном св. браћи Кирилу и Методију у организацији грчког словенофилског удружења (Солун). Предавачи су толико  причали и дискутовали о односима Србије и Грчке тако да ми је била велика част и дика да будем Србин (са још неколико колега) ове вечери на овом (братском) скупу.  slavabogu

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest ага пије млеко

Jel ste citali knjigu "Panonske Legende" (kod nas se tako zove), t.j Zitija Svetog Cirila i Metodije. Misije kod Sarecena .....

Kod nas se cita kao lektira za 1 godinu

Наравно, читао сам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jel ste citali knjigu "Panonske Legende" (kod nas se tako zove), t.j Zitija Svetog Cirila i Metodije. Misije kod Sarecena .....

Kod nas se cita kao lektira za 1 godinu

Наравно, читао сам.

Ja sam odtad mnogo zavoleo Ove Svete Oce. Malo sam znao u njih a otkrio sam koliko su bili znacajni za nas Slovene.  slavabogu sto nam je dao takve Svetitelje.

P.S: Jel postoi online knjiga ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest ага пије млеко

Jel ste citali knjigu "Panonske Legende" (kod nas se tako zove), t.j Zitija Svetog Cirila i Metodije. Misije kod Sarecena .....

Kod nas se cita kao lektira za 1 godinu

Наравно, читао сам.

Ja sam odtad mnogo zavoleo Ove Svete Oce. Malo sam znao u njih a otkrio sam koliko su bili znacajni za nas Slovene.  slavabogu sto nam je dao takve Svetitelje.

P.S: Jel postoi online knjiga ?

Не знам за то, али ако нађеш, јави .  klapklap

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest ага пије млеко

Mene su učili da su oni sloveni?

Да,то јес мало чудно...

Грци кажу да су били Византинци...

Бугари их и црквеним календарима помињу као Бугара...

Срби (проф. Пузовић) кажу да им је мајка била славенка а отац Византинац....

А једино Бог зна "шта" су они били...319.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...