Jump to content

Сврха установљења кривице

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 9 минута, Џуманџи рече

Шта то треба да се деси када установимо ко је крив у међуљудском односу?

Zavisi kakav je prekršaj učinio, par stvari mi padaju na pamet:

1. Da snošenjem krivice, iskupi se popravkom štete i dobije k znanju da to ne čini više

2. Da snošenjem krivice, bude najuren jednom za svagda jer je počinjeno djelo preteško da bi se zaboravilo

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Justin Waters рече

Meni ovo zvuči kao jako široko i uopšteno pitanje...trebaju nam pravnici na ovoj temi. :)

Pa ne znam bas, nisam pri kinti. :D Npr. ne znam kako neko moze da snosi krivicu  jer me je uvredio (kad sam se vec ogranicila na medjuljudske odnose). Moze da oseti/trpi kaznu kojom ja "odgovorim" na tu uvredu. Ali da snosi krivicu... hm, to mi deluje previse licno, tj. verovatno je da ne mogu da mu nametnem krivicu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије са свештенством служио је на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, Свету службу Божију у Саборној цркви Свете Тројице горњогрбаљске парохије, што је прва архијерејска Литургија од њеног освећења 2009. године.

       
      Говорећи о томе шта је смисао и сврха нашега хришћанског живота, који смо добили од Бога и који проводимо на земљи, владика Методије је подсјетио на ријечи Светог Серафима Саровског којима је свом пријатељу Мотовилову објаснио да је смисао људског живота задобијање благодати Духа Светога.
      “А благодат Духа Светога су нестворене божанске енергије које добијамо и којима се напајамо, испуњавајући божанске заповијести које нам је Господ дао, задобијајући кроз те божанске заповијести Свете божанске врлине, које нам омогућавају да се напајамо благодаћу Духа Светога.”
      У литургијској бесједи владика Методије се осврнуо и на јеванђелску причу коју је Христос испричао само два дана по уласку у Јерусалим на Цвијети, а три дана прије Његовог страдања и распећа на Велики петак, причу о домаћину – Богу – који је посадио виноград – народ Божји Израиља – установио дом Израиљев, односно Свети град Јерусалим. Објаснио је да је и данас овдје на Литургији он призвао Господа с неба да погледа и посјети виноград свој и утврди га:
      “И то је слика те приче о винограду, односно дому Израиљевом, који је Господ посадио у пустињи јудејској и који је оградио плотом. То значи дао им је заповијести, закон Божији који ће да их огради од свих оних који су тада били око њих, а који су били незнабошци, нису познавали Бога и нису знали смисао и сврху овога живота”; бесједио је владика диоклијски, додавши да је тај виноград, који је Бог тада посадио, требао да свједочи цијеломе свијету и свим народима који су тада живјели у његовом окружењу, шта је смисао и сврха правога истинског живота и служења правоме и истинскоме Богу.
      Даље је објаснио да кула која је високо изграђена, значи да је успоставио власт у дому Израиљевом, моћ државе која ће да стражари и чува од свакога спољашњег лошега и негативног утицаја тај виноград:
      “Па је каже ископао пивницу, то јесте подрум у коме се чува вино. То значи да је устројио храм јерусалимски у коме су благодатне енергије текле, и у коме су се људи, Израиљев дом који је устројио, напајали вином, то јест врлинама. А на првом мјесту љубављу која је једина заповијест Божја, да љубимо Бога и да љубимо ближњега свога”, истакао је Епископ Методије и поручио да ћемо кроз ту љубав стећи све остале врлине. И то је плод винограда који домаћин устројава да би донио рода и плода и да би се од њега на крају излило вино које је милост, човјекољубље, љубав и све оне врлине које треба да имамо. По његовим ријечима напајајући се божанским енергијама, преображавамо срце и мијењамо га у срце које прима Христа Бога и које љуби ближњега свога.
      Тумачећи даље причу о домаћину који је посадио виноград, оградио плотом, ископао пивницу и начинио кулу и дао виноградарима на чување – првосвештеницима, старешинама дома Израиљевога, и отишао, Преосвећени је подсјетио да је домаћин – Бог –  кад је видио да плод винограда није био добар, повремено слао своје слуге. У Старом завјету су то били пророци, који су исправљали и кориговали пут којима су првосвештеници, тадашње старешине народне, ишле. Међутим, све те пророке они су отјерали или побили, злом смрћу усмртили (каменовањем).
      “И на крају Бог у жељи да спаси виноград, шаље Сина свога. Нада се да ће се они кад виде Сина, и кад Он посвједочи да је то Његов Син, и они се увјере у то, постидјети и да ће исправити живот свој. Међутим, овдје пророчки Господ говори о ономе што ће да се деси кроз три дана по овој Његовој бесједи, а то је да ће се они договорити да убију Сина домаћиновог и приграбе Његово наследство”, казао је владика Методије, истичући да су они мислили да ће убиством Сина приграбити оно што припада Богу, а не њима.
      Поучио је сабране владика да смо све што данас имамо у животу, добили од Бога на дар и само је питање како ћемо се понијети и колико ћемо бити одговорни према ономе што нам је Бог дао, према положају, мјесту на којем нас је Он у овом свијету и овом животу поставио.
      “И онај камен који су они одбацили, односно Сина којег су убили, Он је постао крајеугаони камен”, поручио је владика, објаснивши да све оно што човјек ради и прави, ако му није Христос крајеугаони камен, то не може опстати.
      И на крају, као што им је пророковао, Господар је зле виноградаре злом смрћу усмртио, а виноград односно Израиљ, народ Божији дао апостолима Христовим који су, како је казао, по цијеломе свијету проповиједали и пронијели Нови савез са Богом јер првосвештеници, виноградари, којима је Господ повјерио и дао Израиљ, нису испунили Стари савез.
      “Тај њихов виноград дат је другима и то је наш наук да оно што је сврха и смисао нашег живота, а то долази од самога Бога, дужни смо да испунимо на крајеугаоном камену у нашим срцима и да на њему, који је Христос Господ наш, све градимо. Нека Господ да да и ми испунимо тај смисао и сврху овога краткога земаљског живота и да се напајамо благодатним божанским енергијама и прославимо Христа Бога нашега у Оцу и Духу Светоме у вијекове вјекова, амин”, закључио је на крају архипастирске бесједе Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од JESSY,
      Карл Јасперс, Питање кривице
    • Од александар живаљев,
      Цариградска делегација у Риму на прослави Дана престола
      29. Јун 2019 - 17:00
      Као и обично, делегација Цариградске Васељенске  Патријаршије присутвовала је миси коју је служио  папа Фрања поводом празника светих апостола Петра и Павла, покровитеља Католичке Цркве, у суботу 29. јуна 2019. у базилици Светог Петра. Православну делегацију је предводио архиепископ телмисоски Јов Геча као представник патријарха Вартоломеја. Он је истовремено представник Васељенске Патријаршије при Светском савету Цркава у Женеви.
       
      Католичка Црква прославља апостоле Петра и Павла по новом календару 29. јуна. Већ дуже од 40 година прослави присуствује православна делегација Цариградске Патријаршије. Са своје стране, Ватикан шаље делегацију на прославу светог апостола Андреја, покровитеља Васељенске Патријаршије.
      Извор: катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)
      Papa Franjo: Jedinstvo među kršćanima je simfonija višeglasja u ljubavi
      Papa: za nas katolike svrha je dijaloga puno zajedništvo u opravdanoj različitosti, a ne podudarno izjednačavanje ili jednostavno upijanje drugih.   Barbara Castelli, Ivica Hadaš - Vatikan
      Kao rimski biskup želio bih još jednom naglasiti da je za nas katolike svrha dijaloga puno zajedništvo u opravdanoj različitosti, a ne podudarno izjednačavanje ili jednostavno upijanje drugih – rekao je papa Franjo primivši izaslanstvo ekumenskoga carigradskog patrijarhata koje je došlo u Rim zbog svetkovine svetih Petra i Pavla, apostolskih zaštitnika grada. Papa je uputio bratski pozdrav ekumenskom patrijarhu Bartolomeju I., ističući čvrste veze između rimske i carigradske Crkve, te zajedničku zauzetost na putu do punog zajedništva u poslušnosti Isusovoj volji.
      Sablazan podjele koja još potpuno nije izliječena moći će biti uklonjen samo Božjom milošću dok hodimo zajedno, prateći molitvom korake drugih, navješćujući evanđelje u slozi, služeći potrebitima, dijalogizirajući u istini, ne dopuštajući da budemo uvjetovani predrasudama iz prošlosti – rekao je Sveti Otac i napomenuo – Tako ćemo se naći u toj iskrenoj transparentnosti koju Gospodin voli i znat ćemo više cijeniti svoje identitete. Rast ćemo u međusobnom poznavanju i ljubavi.  
      Osvrćući se na nedavne apostolske pohode Bugarskoj i Rumunjskoj, te na susrete s pravoslavnim biskupima, papa Franjo je rekao da je sve više uvjeren u ponovno uspostavljanje punog jedinstva kroz poštovanje posebnih identiteta i skladnog suživota u opravdanim različitostima. Duh Sveti je onaj koji kreativno nadahnjuje mnogostrukost darova i usklađuje, vodi prema istinskom jedinstvu jer ono nije jednoobraznost, nego simfonija višeglasja u ljubavi.
      Ne smijemo se bojati dijaloga osobito u svijetu kojem je potrebna apostolska hrabrost navještaja. Pred mnogim izazovima našega vremena, među kojima je i očuvanje stvorenoga, Kristovi su učenici pozvani odgovoriti jednoglasno. Nasuprot zabrinjavajućoj ekološkoj krizi kroz koju prolazimo, promicati brigu za zajednički dom za vjernike, nije samo hitnost koja se više ne može odgađati kao što je to za druge, nego konkretan način služenja bližnjemu u duhu evanđelja. Suradnja Katoličke Crkve i Ekumenskog patrijarhata u drugim aktualnim pitanjima kao što je borba protiv suvremenih oblika ropstva, prihvat i integracija migranata i izbjeglica, te promicanje mira na svim razinama dobar je znak – zaključio je Sveti Otac.  
      https://www.vaticannews.va/hr/papa/news/2019-06/papa-jedinstvo-medju-krscanima-je-simfonija-viseglasja-u-ljubavi.html
×
×
  • Креирај ново...