Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. GeniusAtWork

    GeniusAtWork

  2. "Tamo daleko"

    "Tamo daleko"

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Светом архијерејском Литургијом и вечерњом службом са молитвом призива Светог Духа у препуном саборном Храму Светог Саве у Диселдорфу прослављен је празник Силаска Светог Духа на апостоле – Педесетница – Тројичиндан. Свету Литургију са свештенством служио је Преосвећени Епископ диселдорфско-немачки Григорије чију архипастирску беседу којом је поучио сабрани верни народ преносимо у целости:
       
      Драга браћо и сестре,
      Данас славимо Педесетницу = Педесети дан од Васкрсења Христовога, дан у који је, по обећању Спаситељевом, сишао Дух Свети на апостоле због чега се овај празник назива још и Духовдан или Духови. Овај величанствени празник познат је под још једним називом који се мени лично највише допада, а то је Тројичиндан. Свакако да ниједан од ових назива није погрешан, већ је прикладан и од Цркве прихваћен кроз вијекове.
      Покушаћу да вам предочим само неколико чињеница које се тичу данашњег празника, а о којима бих желио да размислите када за то нађете времена. Наиме, на самом почетку замолио бих вас да замислите како су се осјећали апостоли, Пресвета Богородица и друге жене, као и сви који су повјеровали у проповијед Христову тих дана и сати уочи Педесетнице када су ишчекивали да се испуни Његово обећање. Обећање да ће им послати Духа Светога, да их неће оставити сироте, да неће због тога што се Он узнио на небо, они на земљи опет – као прије његовог доласка – живјети без Бога. Свима нама је познато да свако ишчекивање мучи, доводи нас често до растројства, узнемирава нас и колеба нашу вјеру. У часовима ишчекивања све нас више обузимају сумња и питања ли ће оно или онај кога чекамо доћи и хоће ли се догодити оно чему се надамо. Сјетимо се и свих потреса које су апостоли и сви остали који су слиједили Христа преживјели идући за Њим. Колико су само неправде, страха и понижења претрпјели. А онда је, након свега тога, услиједило и питање – а шта ће се догодити ако не дође Дух Свети!? У таквој стрепњи и ишчекивању које би могло свакога довести до лудила увијек је најбоље потражити другове, оне сличне себи, оне који очекују исто. И тако су се апостоли с мајком Божијом сабрали на једно мјесто, да чекају, да се надају ономе у кога и коме вјерују. Али иако им је лакше било јер су заједно и јер су могли једни друге да кријепе, олакшање је у истинском значењу те ријечи наступало тек када су се молили. А они су се молили да би својом снажном вјером коју молитва подразумијева потиснули и побиједили сумњу, страх и невјерицу. И онда је наступио и тај час. Збило се заиста оно што су ишчекивали – Дух Свети у виду огњених језика сишао је на њих! Замислите само колико је било њихово усхићење, колике су биле радост и утјеха! Било је то неизмјерна утјеха и награда за све оно што су до тога тренутка претрпјели! Коначно су могли одагнати страх и стрепњу од себе! И, гле чуда, у тој радости проговорише апостоли на разним језицима. И док су говорили и објављивали народима истину – сви су их разумјели. Јер иако кличући, узвикујући и пјевајући на разним језицима, они су били у стању да разумију једни друге! Питате се – како? Одговор је само један – Духом Светим!
      Зашто су, може се неко запитати и то, апостоли осјећали и пројављивали толику радост? Зато што је дошао Дух Свети на њих и међу њих! То значи, како лијепо тумачи свети Максим Исповједник молитву Господњу, да је дошло Царство Божије. Свети Максим каже: „Да дође Царство Твоје, тј. да дође Дух Свети”. Он, дакле, изједначава долазак Царства Божијег с доласком Духа Светога.
      Браћо и сестре, тако смо и ми данас, који смо сабрани на овој молитви, дошли да призивамо и молимо Духа Светога да дође на нас и на ове предложене дарове, то јест да дође на сву твар. Овдје смо сабрани сви – свако у својој служби, у свом послу, у својој породичној улози, а када и ако примимо Духа Светога – за шта се молимо и у шта вјерујемо – онда ће наше разлике бити превазиђене и ми ћемо причешћивањем тијелом и крвљу Христовом постати и бити једно и заједно у „пуноћи Духа Светога“. Поставши причасници Христови, хришћани, дакле, постају дио заједнице Духа Светога. То можемо чути и у литургијској молитви која гласи: „Да све нас који се од једнога хљеба и из једне чаше причешћујемо међусобно сјединиш у заједницу једнога Духа Светога”. Евхаристија и ова света литургија као заједница Духа Светога постаје заједница свега што је свето и заједница свих светих. То је тајна Божије љубави, коју нам је Христос оставио као највеће богатство и најважнији залог. Другим ријечима, Христос нам је својим примјером показао да све што чинимо треба да се преобрази у љубав, да и само постане љубав, јер љубав је једино што ће преживјети у бесконачном вијеку или, као што апостол Павле каже – „љубав никад не престаје, а када дође савршено, онда ће престати оно што је дјелимично. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав“ (Кор 13, 8–13).
      Предложићу вам, браћо и сестре, на овај свети и просвећујући празник још двије теме за промишљање. Једна од њих тиче питања зашто је Господ дао апостолима да говоре у дан Педесетнице различитим језицима и зашто је дао народима да их разумију. Вјерујем да је то учинио ради тога да би показао да је за нас хришћане важније да говоримо по надахнућу Духа Светога од тога на којем ће језику Царство Божије бити објављено! И, надаље, вјерујем да је тако још једном откривено да Бог чини наше јединство у различитостима!
      Друго о чему бих волио да промислите тиче се љубави коју нам доноси Христос Духом Светим. Христос, наиме, од нас тражи да волимо и оне који нас не воле, да волимо оне који нас мрзе, то јест да волимо своје непријатеље. И рекао бих да нам то заповиједа као пут ка измирењу с Богом. Не упућује ли нас, уосталом, на то и молитва Господња коју смо већ помињали? Молитва у којој иштемо хљеб Живота и храну Царства тражи од нас управо да опраштамо дужницима својим.
      Браћо и сестре, све малочас поменуто није могуће уколико не задобијемо и не измолимо Духа Светога да дође и да се усели у нас, те да спали трње наших гријехова. А није ли логично да када идемо на евхаристију као тајну љубави и када идемо на догађај силаска Духа Светога да имамо макар добру жељу и вољу да волимо, праштамо и разумијевамо једни друге љубављу којом Бог нас прихвата, знајући притом веома добро свакога од нас – и наш узраст, и име, и наше слабости? Гледајмо стога једни на друге као да смо онакви или да ћемо макар постати онакви какви Он жели да будемо. И упамтите, драги хришћани, да је сваки пут кад служимо литургију – Педесетница, јер је свака литургија управо силазак Светога Духа на нас. И немојте заборавити ни то да етос нас хришћана треба да буде неосуђивање и праштање! Једино ће на нас тако сабране и који се истински молимо доћи Дух Свети и незалазно Царство Божије! Амин!
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Лицемјерно је говорити да држава Предлогом закона о слободи вјероисповијести жели обезбиједити слободу исте, јер овај закон предвиђа пљачку и прогон Цркве, рекао је у разговору за ИН4С Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

      –  Овај закон предвиђа пљачку и прогон Цркве која овдје вјековима дјелује и ствара, која је родила државу Црну Гору. Ово је нови у низу досадашњих удара на православље. И још гори од претходних.
      Епископ Јоаникије истиче да је намјера црногорски власти да се направи преседан, који би потом слиједиле власти у Приштини.
      – Сада се овим Предлогом закона прави преседан да би приштинске власти по истом моделу једним потезом преузеле све косовско-метохијске светиње, међу њима Пећку Патријаршију, Високе Дечане и Грачаницу. Какве ли биједе и срамоте за све нас.
      У суботу 15-ог јуна најављен је свенародни Тројичиндански сабор у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Ваше преосвештенство, можете ли за читаоце портала ИН4С рећи шта је његов циљ и шта очекујете након Сабора?
      – Да се помолимо Богу за мир, братско разумијевање и љубав међу браћом, да се објединимо и да се завјетујемо нашим светињама. Да се заједнички супроставимо злу које се надвило над Црном Гором, поводом најављеног закона о одузимању црквене имовине.
      Ових дана се непрестално говори о спорном нацрту предлога Закона о слободи вјероисповијести, који за крајњи циљ има отимање црквене имовине. Ваше преосвештенство, како Ви то тумачите и да ли мислите да међу особама које су биле у радној групи има оних који се не слажу са предлогом, али из страха ћуте?
      – У вези са нацртом тог закона казаћу неколико ствари. Прво, јавност Црне Горе не зна да ли је било поменуте радне групе, нити, уколико је било, ко су били њени чланови, ни да ли су били довољно стручни да ураде нацрт таквог закона.
      Друго, овим нацртом закона крше се правна начела од општег значаја и Устав Црне Горе. На првом мјесту начело о одвојености Цркве и државе са циљем да се Црква потчини држави и да се угрози њена слобода. Одвојеност подразумијева међусобно уважавање и сарадњу ради добра народа. Међутим, када ти неко силом своје моћи отима имовину ту више нема ни међусобног уважавања, нити може бити сарадње. Уколико се усвоји тај закон, Црква ће умјесто слободе добити не одвојеност него потчињеност, ропску зависност и понижење. Лицемјерно је говорити да држава тим законом жели обезбиједити слободу вјероисповијести. Онај ко то „обезбјеђује“ заправо каже: „Ја вам узимам све што имате све што сте наслиједили од својих предака, па ви онда будите слободни колико год хоћете“. Онај ко неком другом узима законито стечену имовину узима му право на постојање, гази његово достојанство.
      Треће, Црна Гора је Уставом дефинисана као секуларна грађанска држава. Ако је тако откуд њој потреба да отима и узима храмове? Да ли заправо хоће да сакрализује секуларну државу или да обесвети храмове? И једно и друго било би злокобно и богохулно.
      Четврто, власт говори да смо узурпирали, неком отели храмове. Зашто то не докаже на судовима у својој држави? Путем судова, не може што значи да нема правног основа. Не може путем судова, али хоће путем закона о конфискацији који лицемјерно назива законом о слободи вјероисповјести. Овај закон предвиђа пљачку и прогон Цркве која овдје вјековима дјелује и ствара, која је родила државу Црну Гору. Ово је нови у низу досадашњих удара на православље. И још гори од претходних.
      Када сте прије 20 година постали епископ јесте ли тада могли замислити да ће се овако нешто догађати у нашем времену?
      – Нијесам могао замислити, јер нема везе са здравим разумом. Исто тако нијесам могао замислити да ће Црна Гора прије двије године гласати да се српске светиње на Косову и Метохији предају такозваној држави Косово, Тачију и Харадинају. Тада то, ипак, није прошло. Сада се овим Предлогом закона прави преседан да би приштинске власти по истом моделу једним потезом преузеле све косовско-метохијске светиње, међу њима Пећку патријаршију, Високе Дечане и Грачаницу. Какве ли биједе и срамоте за све нас!

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 9. јуна, са свештенством и монаштвом Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
      Након прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени Митрополит се обратио сабранима ријечима архипастирске бесједе којом је подсјетио да на овај свети празник – дан Христовог Васкрсења прослављамо и све Свете Оце у којима се Бог прославио, прослављамо Бога отаца наших који се прославио у Сину Свом јединородном, кога је прославио Син Његов и који је ту славу Своју предао Својим ученицима – Цркви Својој.
      „Прослављамо Бога Оца у Сину јединородном који Га је прославио, а прослављамо и Сина у онима који су Њега прославили и преко којих се Он прославио – Свете Божије људе, јер наш Бог није неки непознати, далеки, него Бог Аврама, Исака и Јакова, Бог отаца наших – Светих Божјих људи.“
      Широм свијета много је оних којима се Господ прославио и који су Господа прославили, казао је владика и нагласио да је књига живота препуна њихових имена и да је само један мали број њих записан у црквеном календару, уз подсјећање да данас прослављамо Светога мученика Епископа сардијског Терапонта, Свету мученицу Теодору и Дидима.
      Високопреосвећени је са присутнима подијелио радост и утиске са пута из свете земље Сирије и Либана, гдје је са Његовом светошћу нашим Патријархом српским г. Иринејем боравио, од 31. маја до 8. јуна. Тамо су ходили оном стазом којом је ходио апостол Павле.
      „Имали смо ту радост да ходимо тим путем којим је он ходио а који је сачуван до наших времена, пут који је водио древној цркви посвећеној Светом Јовану Крститељу, тробродној базилици из 4. вијека која је послије 8. вијека претворена у џамију“, рекао је Митрополит Амфилохије.
      Објаснио је да се у њој чувала глава Светог Јована Крститеља и да су Турци, муслимани, када су цркву претворили у џамију хтјели да униште његову лобању. Међутим из ње је почела да тече крв, што их је уплашило, те нијесу уништили лобању него су направили капелу око ње која и данас постоји и у њој се чува глава Светог Јована Крститеља:
      „Црква је претворена у џамију, али и данас она изгледа као црква, тробродна базилика са свим оним својствима византијских храмова тога времена. Велика светиња на том путу којим је ходио Свети апостол Павле који је обилазио земље и градове, трудио се и проповједао у име Христово и многе привео Цркви Божијој, и он и његови ученици, до наших времена.“
      Говорећи о тим светим стопама којим су ходили ових дана у Сирији и Либану, Високопреосвећени Митрополит је са посебном емоцијом истакао да је та дивна и чудесна Црква Божија, која је трпјела страховита страдања кроз сву историју, дала велике учитеље Цркве Божије: Светога Јована Златоустога, чија се Литургија служи широм свијета, Светог Григорија Богослова, тајнезналца, боговидца, истинског и правог богослова, који је оно што је писао и говорио о Богу радио на основу искуства, виђања самога Бога, Светога Василија Великога, Григорија Нисијскога, Свету великомученицу Теклу и многе друге дивне свете Божије људе.
      Присјетио се Митрополит да су обишли и мјесто гдје се Света Текла подвизавала, а гдје је данас велики манастир, који је уништаван и у ово вријеме савремених несрећа од стране безбожника који стварају тзв. исламску државу.
      „Ту постоји једна стијена која је спасила Свету Теклу. Наиме, када је била гоњена и мучена стијена се отворила тако да је Света Текла прошла. И дан-данас имате утисак да ће ти дијелови стијене да се споје.“
      Његова светост Патријарх српски г. Иринеј и часно посланство Српске православне цркве обишли су и друге велике светиње широм Сирије и Либана, многе од њих су кроз историју претворене у џамије, али су сачувале своју душу, а друге су кроз вјекове рушене и обнављане, и данас поново обновљене.
      Нестајало је монаштво у тим манастирима, али се обнављало, нарочито се обновило половином прошлога вијека, од 1950. године, бесједио је владика данас сабранима у Цетињском манастиру и заблагодарио Његовом блаженству Патријарху антиохијском и свег Истока г. Јовану који им је током боравка у Сирији и Либану био домаћин.
      Посјетили смо дивна и чудесна мјеста гдје су живјели и подвизавали се Свети Божији људи, гдје је ходио Свети апостол Павле и други апостоли, сви они у којима се Господ прославио и који су Господа прославили, рекао је владика и појаснио да зато у ове дане када прослављамо Христово Вазнесење и припремамо се да прославимо Тројичиндан – Силазак Духа Светога на свети ученике и апостоле, прослављамо све Свете кроз које се Бог прославио и који су Бога прославили од прастарих до наших времена.
      „Диван је Господ у светима својим и дивна је вјера којој нас је научио. Дивне су оне стопе Његове којима је Он ходио и стопе оних који су Њега слиједили и који су за Њим ходили кроз вјекове. Зато прослављамо Господа који се прославио у Христу Сину Своме јединородноме, који се прославио и прославља у Цркви Својој кроз вјекове у светим изабраницима Својим, Светим оцима нашим“, поручио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Храм Христа Спаситеља и општина Уб прославили су 6.јуна славу – Вазнесење Господње. Свету Архијерејску Литургију уз саслужење више свештенослужитеља из целе Епархије служили су Епископи ваљевски Милутин и аустралијско-новозеландски Силуан. Беседио је о празнику архијереј из најудаљеније Епархије СПЦ. „Где је место човеку? Нађимо га у празнику Вазнесења Христовог. Човек је призван да се уздигне до Тајне Божје, да обитава у слави Божјој“, рекао је Владика Силуан који је честитао славу велелепном убском храму, као и истоименој општини.
       
       

      Извор: Радио Источник
    • Од Логос,
      Епархија диселдорфско-немачка данас је свечано прославила 50 година постојања, а тим поводом у Карлсруеу освештан је Храм Преподобне мајке Параскеве.
       
      Чин освећења предводио је епископ диселдорфско-немачки Григорије уз саслужење епископа рашко-призренског и косовско-метохијскиг Теодосија, епископа захумско-херцеговачког Димитрија и епископа умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија.
      Након чина освећења Божанском Службом началствовао је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.

      На литургији је присуствовао велики број верника и званица међу којима председница Републике Српске Жељка Цвијановић, министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Младен Шарчевић, представници дипломатско-конзуларне мреже Србије и БиХ у Немачкој, градоначелник Карлсруеа, те представници других хришћанских цркава.
      Владика Григорије у беседи након Литургије нагласио је да је слава симбол српског јединства и да јој требамо остати верни.
      “Разговарао сам недавно са једним мудрим човеком од 90 година, који је прошао цели свет, на тему како да српски народ буде јединствен. Од тог старца чуо сам да је од Светог Саве до данас једино што је успело да буде симбол јединства српска слава…..Зато морамо да останемо верни својој слави и Светом Сави и нашем Светом Николају“, поручио је Владика Григорије.
      Он је истакао да је велика радост што је црква пуна људи и нагласио да црква у Карлсруеу може бити пример осталим црквеним општинама у Немачкој.
      “Све је данас свето и благословено. Овде је била НАТО база и војници су имали капелу. Када су се повукли, ми смо је откупили, онда је отац Александар са дивним људима направио Храм. Имамо место где народ може да се сабира и весели“, рекао је Владика Григорије.
      Он је навео да су сви који су данас били на освећењу цркве могли да виде здраву заједницу и да такву слику треба направити и у другим градовима.  
      “Имамо још доста градова где требамо направити добру слику о себи, јер никад не застарева изрека – ‘Ако хоћеш да видиш какви су неки људи погледај им гробље и цркву’. Ми требамо показати да смо озбиљан народ. За све то је предуслов слога, јединство и мир“, нагласио је Владика Григорије.

      Он је казао да се српски народ налази на једној раскрсници, а да је излаз врло тежак. “Морамо да се снађемо у томе. Морамо да будемо разумни, разборити и храбри. Битно је искуство које Црква носи са собом, а то подразумева јасан и недвосмислен идентитет“, поручио је Владика.
      Додао је да у Немачкој по неким подацима живи око 700.000 Срба, али да нису познати и препознати као заједница. “Морамо постићи то да будемо препознатљиви као заједница и онда ћемо имати шансе да направимо нешто добро за наш народ у целини“, казао је Владика Григорије додајући да се ради на решавању правног статуса Српске православне цркве у Немачкој и позвао народ да свештеницима помогне у томе.
      Након Литургије приређена је и трпеза љубави, те културно-уметнички програм. Прослава 50 година Епархије Немачке, као и 800 година аутокефалности Српске православне цркве биће настављени сутра у Минхену Литургијом и свечаном академијом.

       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Create New...