Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Уходите децу за њихово добро - О БЕЗБЕДНОСТИ МЛАДИХ НА ИНТЕРНЕТУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Девојчице и дечаци можда и не знају да ружни коментар вршњака или примамљив позив непознате одрасле особе на „Фејсбуку” представља насиље, а родитељи их морају од тога заштитити појачаним надзором, макар то значило и ухођење
 
Аутор: Андријана Цветићанинсубота, 13.10.2018. у 13:35
 
 

Ружни коментари на друштвеним мрежама које вршњаци остављају испод слика другара из разреда, улице или краја нису само безазлени несташлуци. Могу да изазову озбиљне последице по танане дечије душе. Још је опасније предаторство одраслих преступника и педофила у виртуелном свету. Зато сви савети који се тичу васпитања деце, рецимо да на улици не разговарају са непознатима особама нити да прихватају да са њима некуда оду, важе и за свет екрана.

У времену када деца у просеку проводе више од пет сати дневно испред рачунара, са таблетом или паметним телефоном у рукама, мајке и очеви морају да их пазе баш као и када су ван дома. Интернет уз своје предности и олакшице које је унео, нарочито последњих година, није имун на криминал и зло које може да нашкоди нарочито најмлађима.

Колико су родитељи и тинејџери у Србији упознати са тамним странама онлајн света, да ли у Србији постоје службе и програми које се баве безбедношћу и заштитом деце на интернету питали смо Татјану Матић, државну секретарку у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Share this post


Link to post
Share on other sites

1. Шта је насиље на интернету?

Оно има више лица, испољава се на много начина. То су узнемирујући садржаји попут увредљивих порука, фотографија, видео материјала, понижавање у групама или изопштавање из групе, провоцирање, врбовање, уцењивање и други притисци који могу довести до насиља у реалном свету. Осим вршњачког насиља, које спроводе сама деца, насиље на интернету над најмлађима чине и одрасли преступници. Сви ти случајеви могу да оставе тешке психолошке последице на децу и могу и да угрозе њихову физичку безбедност.

2. Да ли су родитељи свесни онлајн опасности?

Родитељи који су свесни опасности на интернету и који су укључени у активности свог детета, нажалост, јесу у мањини. Већина родитеља, углавном услед неупућености, интернет сматра пољем забаве. Не знају тачно шта њихово дете ради док је онлајн. Према нашем истраживању из новембра 2017. чак 72 одсто родитеља није подесило рачунар на ограничени приступ одређеним сајтовима, само петина је то урадила, док осам одсто њих није упознато да ли имају рачунар са ограниченим приступом или не.

3. Колико је досад било позива на број 19833 Националног контакт центра за безбедност деце на интернету?

Од фебруара 2017, када је Центар основан, до краја августа 2018. примљено је 5.212 телефонских позива, мејлова и пријава путем сајта и друштвених мрежа. Првих неколико месеци најчешће су звали одрасли: родитељи, баке и деке. Касније, када су оператери почели едукацију по основним школама широм Србије, и за време и после кампање „ИТ караван” све чешће су нас звала деца. Сада је тај однос скоро изједначен.

4. У којим случајевима су надлежне службе реаговале?

Највећи број предмета односи се на информисање, саветовање и едукацију грађана. Међутим, Центру стижу и пријаве за вређање, крађу идентитета, злоупотребе фотографија и других видова дигиталног насиља међу вршњацима, али и најтежих случајева угрожавања попут предаторства и интернет педофилије. Случајеви са елементима кривичног дела прослеђују се Министарству унутрашњих послова и Тужилаштву за високотехнолошки криминал. Таквих предмета је до сада било 92. Значајан број пријава за вршњачко насиље у школама прослеђује се Министарству науке, просвете и технолошког развоја, које интервенише преко својих тимова за заштиту деце од злостављања и занемаривања. Мањи број пријава упућен је домовима здравља и центрима за социјални рад, у случајевима угрожавања здравља и добробити детета.

5. Шта би прво требало да ураде родитељи и васпитачи кад утврде да дете трпи насиље или им се оно само пожали?

Први корак одраслих је да детету објасне да није ништа лоше урадило и да не заслужује да буде третирано на тај начин. Следећи важан корак јесте да сниме екран на којем се види узнемиравање. То је доказ насиља који се прилаже уз пријаву полицији, односно школи уколико је у питању вршњачко насиље. Најчешћа грешка родитеља је брисање проблематичног садржаја, укидање дететовог налога и забрана интернета. То није решење! То код детета које је жртва појачавај осећај кривице, док преступник остаје некажњен и наставља са насиљем. У било ком тренутку одрасли могу да позову Национални контакт центар за безбедност деце на интернету да добију помоћ и савет.

Share this post


Link to post
Share on other sites

6. Да ли су више угрожена млађа деца или тинејџери?

Подједнако су угрожена и деца млађег узраста и тинејџери. Нека више времена проводе на друштвеним мрежама, друга на сајтовима, онлајн играма. Сматра се, ипак, да су посебно угрожени дечаци и девојчице изнад 12. године, кад постају активнија на друштвеним мрежама и више се упуштају у онлајн комуникацију. Пракса показује да су девојчице раније биле чешћа мета педофила, али су последњих неколико година скоро подједнако у опасности и дечаци.

7. Како родитељ да препозна да његово дете има проблем? Да ли су дозвољене методе попут „шпијунирања”, коришћење лажних профила, контрола телефона, рачунара?

Као и у стварном свету, дете не би требало да буде без надзора родитеља ни у виртуелном. И ту су најважнији поверење и разговор. Родитељи би стално требало да питају децу шта посећују на интернету, са ким четују, ко ступа у контакт са њим. Потребно је да указују на опасности комуникације са непознатим особама, да их упозоре да не прихватају таква „ћаскања”, односно да не одговарају на упите и захтеве са непознатих налога и веб-адреса. Пожељно је да родитељи поседују основна дигитална знања како би могли да прате понашање свог детета на интернету. Добар пример је да буду „пријатељи” са дететом на друштвеним мрежама, да поседују шифре дететових налога, да прегледају историју претраживања. Надзор који се препоручује укључује и одређене софтверске алате за родитељску контролу („parental control”) које се могу инсталирати на рачунару или мобилном уређају.

8. Да ли је добро ограничити време које деца проводе уз паметне телефоне и рачунаре?

Стручњаци тврде да се од четири до шест сати непрекидно проведених на интернету сматра прекомерним. Савет је да се са дететом о томе прича. Да му се укаже на штетне последице, међу којима су главобоља, болови у леђима, проблем са видом, спавањем... Важно је да се поставе правила и границе, и то у договору са дететом о томе где, када, колико може да буде онлајн. Могу се искористити апликације за ограничење времена. Родитељи, као и наставници, требало би да упућују децу на квалитетно и креативно изражавање онлајн, али и да их подстичу на друге активности, спорт, хобије.

9. Да ли је довољно познато да српски закони предвиђају одговорност за изнете увреде у коментарима на друштвеним мрежама?

Увреде на друштвеним мрежама представљају кривично дело у нашој земљи. Особа која је на овај начин оштећена има право на накнаду штете путем кривичног поступка. При томе, кривично дело носи исту тежину и може се открити и када се спроводи са лажног профила. Зато је у ери нових комуникација неопходно код деце развијати културу дијалога, међусобног уважавања и толеранције.

10. Препоручујете ли неку старосну границу испод које није пожељно да деца имају налог на „Инстаграму”, „Фејсбуку”, „Јутјубу”?

Готово све друштвене мреже у својим правилима садрже забрану креирања профила за децу млађу од 13 година. У пракси, деца се поводе за вршњацима, старијим браћом и сестрама па отварају своје налоге. Често их у томе подржавају родитељи, чак они сами креирају профиле и деле њихове фотографије и приватне податке чиме их несвесно излажу ризицима и опасностима.          

Игре изазова

Неретко светски медији извештавају о смртним исходима онлајн лудорија попут игре „изазова” којима се деци задају бесмислени задаци. Да ли су неке од њих стигле до Србије? Наша саговорница каже да се трендови на интернету шире и у нашој земљи, али на срећу до сада код нас није регистрована ниједна од тих контроверзних игара. Међутим, начелно, „игре изазова” којих има пуно и разноврсне су, јесу примамљиве школарцима и могу бити јако опасне. Најефикаснија превенција је разговор са децом о таквим садржајима. Савети и помоћ родитеља су кључни да дете правилно изгради своју личност, самопоуздање и одупре се притисцима и трендовима који су ризични.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/413178/Uhodite-decu-za-njihovo-dobro

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 7. фебруара 2019. године делегацију Поштанске штедионице на челу са мр Бојаном Кекићем, председником Извршног одбора банке, а поводом њихове подршке мисији Српске Православне Цркве намењене деци и помоћи пројекту Стопама наших предака.     Пријем је почео презентацијом досадашњег развоја споменутог пројекта, који је са благословом Свјатјејшег, покренуло и води Светосавско звонце, званично гласило Српске Православне Цркве за децу, а коју је припремио вођа пројекта г. Димитрије Стикић.   Овај јединствени концептуални пројекат који кроз рад са талентованом децом, на образовни и практични начин обрађује тему српске традиције, језика, писма и вере православне, са посебним освртом на истoријски период Великог рата и боравак српске војске и народа на острву Крфу од 1916. до 1918. године, за претходних седам година дао је веома значајне резултате. Укључио је преко 350 најталентованијих ђака из читавог региона, који су својим трудом и радом за време боравка на Крфу, идући стопама предака и сами остављали отисак својих вредних руку, показујући да дело предака, тих див јунака, није заборављено.   Ђаци су обновили спомен обележја у Агиос Матеосу, луци Гувији, поставили плочу на месту где је некад био хотел Бела Венеција, где је било и седиште српске државе пуне две године, оформили ново спомен обележје у месту Като Коракиана подигнувши споменик крајпуташ чувеном Гвозденом пуку Моравске дивизије, отворили новоформирани Трг крфско-српског пријатељства, који ће бити ново место окупљања Срба и Грка данашњег времена у име неговања и надградње братских односа два народа.   Кроз припремљену презентацију приказани су и планови развоја пројекта који су неопходни, како би се кроз програме и активности створила могућност укључења већег броја талентоване деце и његово активно трајање на терену Крфа дуже него досадашњих две недеље. То подразумева и формирање школског кампа за шта постоји подршка локалне самоуправе Града Крфа, која даје један свој стари камп у луци Гувији, педесет метара удаљеног од места где се искрцала српска војска 1916. године, а у којем постоји потреба обнове, реконструкције и уређења, па је стога и приказан радни план и нацрт који је редакција Светосавског звонца приремила, као и могућност изградње и капеле од постојећег објекта, где би се додао звоник и која би била дечја задужбина подигнута у знак молитвеног сећања на жртву и страдање предака који су мученички пострадали дајући свој живот за слободу Отаџбине и будућих покољења.   Захваљујући горе поменутој подршци, предивна образовна наградна екскурзија на Крф добија могућност свог напретка и развоја, што је по оцени Његове Светости, веома важно, јер негује и чува вредности које су нас одржале током векова. Кроз дела и живот младих људи - његових учесника, тка прелепу будућност оличену у подстицају њиховог врлинског живота и удруживању са својим вршњацима који деле исте вредности.    Због дате подршке и показаног позитивног примера, Свјатјејшиј је даровао Захвалницом као малим знаком пажње и сведочанством о учињеном добром делу,  Поштанску штедионицу, предавши је свечано у руке њеном првом човеку и представнику мр Бојану Кекићу.   Господин Кекић је, у име делегације Поштанске штедионице, захвалио на указаном поверењу и дару, истакавши да је то за њега лично, његове сараднике и саму Поштанску штедионицу велика част и да ће наставити да подржава мисионарски рад Српске Православне Цркве, јер је то институција која је очувала државу и већ 800 година бди над народом својим, молећи се, саветујући га и подучавајући.     Извор: Српска Православна Црква    
    • Од ризница богословља,
      Најлакше је спаковати се и отићи на неко друго место, али када је човек предан и служи Богу онда је све остало лако – каже Стојановић.     Док из привремених приштинских институција стижу најаве о неминовном уједињењу јужног и северног дела Митровице, представници Срба са Косова и Метохије и Срби са севера покрајине поручили су да неће дозволити анексију северног дела, као ни остварење циља албанских политичких представника да протерају Србе као што су то урадили из јужног дела града, где данас живи само једна српска породица – свештеник са супругом и четворо деце.   Свештеник јереј Ненад Стојановић служи већ две и по године у цркви Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице, где је пре рата 1999. године живело око 50.000 Срба.   Црква посвећена првом српском архиепископу пре рата била је централна црква у Косовској Митровици, а у њу су, како каже јереј Стојановић, долазили верници из Митровице, Звечана и Лепосавића и била је једно од омиљених места за окупљање, дружење, ту су прослављани Васкрси и Божићи, у њој су се крштавали, венчавали и проживљавали и своје жалости и радости.   – Око 50.000 Срба је живело у јужном делу Митровице и највише су се окупљали у цркви. Људи који су мојих година долазе и причају ми да се сећају да су овде долазили да се виђају, чак и са девојкама у црквено двориште – каже Стојановић.   Наводи да је данас ситуација таква да у јужном делу нема Срба, никога сем њега, супруге и њихове деце.   – Ми смо једини Срби овде, а на литургије углавном људи долазе из северног дела, таксијем, пешака. Некада буде 10, некада 20 верника, зависи од празника. Када је Свети Сава буде мало више људи, некада чак и до 100 – каже Стојановић.   Додаје да мањи број верника долази када се дешавају неки проблеми у вези моста који раздваја северни од јужног дела Митровице.   – Тада су људи уплашени и несигурни да долазе овде пешице и некада се деси да сем мене, попадије и моје деце не буде никога – рекао је Стојановић.   Свештеник и његова породица навикли су се на услове у којима живе, а како наводи Стојановић, до сада нису имали проблема са Албанцима који их окружују.   – Осећамо се сигурно, организовали смо живот, деца нам иду у школу у северном делу, ја радим у северном делу у школи где предајем веронауку. Навикли смо се на живот овде – наводи Стојановић и додаје да су ипак стално на опрезу и да пазе где се крећу, односно избегавају места у центру јужног дела Миторвице, где би можда могли да имају неких проблема.   Како каже, не шетају много по граду, углавном су у дворишту, а у полицију која их чува, коју чине углавном Албанци, имају доста поверења.   Деци, наводи Стојановић, недостаје то што немају више другара у комшилуку, као и попадији, која би волела да има неку комшиницу са којом би могла да се посећује.   – За сада немамо прилике за то, привикавамо се на такав живот, а и моја свештеничка служба је таква, да служим овде у цркви, молимо се Богу и покажемо пример и другима да једног дана и они виде од нас, врате се на своја огњишта, да живе у свом граду – каже јереј.   Са комшилуком имају коректне односе, једни другима кажу добар дан када се сретну, наводи Стојановић и истиче да немају посебне замерке на суживот са Албанцима, осим што сем дворишта мора да иде у цивилу, без мантије, што га је полиција и упозорила да је боље да ради, како у јужном делу града не би сви на први поглед могли да схвате да је свештеник.   „Не бих отишао одавде“, каже Стојановић, који је и пореклом са Косова и Метохије, из Гњилана, и додаје да је осим тога што је са Космета разлог за његово остајање „светиња која треба да се очува, која треба да се обнови и која је остала од предака, да се сачува и оцува и преда потомцима“.   Стојановић наводи да је та црква једна од ретких која је посвећена Светом Сави на Косову и Метохији и да се са изградњом те цркве почело 1896. године, али да је тих година градња често била прекидана због проблема са локалним Албанцима, који су, каже, тукли чак и свештенике.   – Изградња цркве завршена је 1912. године, а 1921. године црква је и освећена. Од тада је у цркви служена литургија редовно, а сачувана је и 1999. године – испричао је Стојановић и додао да су 1999. свештеници остали да живе ту и када се српска војска повукла са КиМ и када је отишао српски народ.   Каже, цркву је чувао Кфор, тачније Французи, али 2004. године, Албанци су цркву запалили и она је готово потпуно изгорела.   – Црква је потпуно изгорела, мермер који је био на поду и подно грејање, галерија, иконостас све је изгорело. Под је на пуно места напукао од топлоте, јер су Албанци овде убацили гуме од аутомобила које су онда запалили. Била је цела црна од чађи – прича Стојановић и додаје да је након тога његов претходник у цркви у јужном делу Митровице, који је први након 2004. године служио у тој цркви, почео и са обновом цркве 2015. године.   За време погрома 2004. године и православно гробље у јужном делу града оскрнављено је и поломљено, данас још увек није сређено и обновљено, споменици су и даље порушени, а Стојановић каже да на то гробље одлазе два пута годишње и то за задушнице.   – Најлакше је спаковати се и отићи на неко друго место, али када је човек предан и служи Богу онда је све остало лако – каже Стојановић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      Други број часописа за децу „Orthodoxe Kinderzeitschrift“, двојезичног часописа за децу Епархије диселдорфске и немачке, приређен је поводом празника Светог Саве. У њему се налазе текстови о принцу Растку који се одрече овоземаљске раскоши због неба и који дворску одећу замени монашком ризом. Тако Растко постаде Сава који ће у земљу својих родитеља донети незалазну светлост истине, светлост Јеванђеља. „Orthodoxe Kinderzeitschrift“ годишње излази у четири броја и може се набавити у свим богослужбеним местима Епархије диселдорфске и немачке.   Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      У недељу 13. јануара одржан је први сусрет Владике Григорија са младим људима из Диселдорфа. У пријатној атмосфери Владика је, уз асистенцију својих сарадника Павла Аничића и Марка Вилотића, одговарао на важна али нимало једноставна питања која су постављали његови млади саговорници. Разговарало се о односу вере и рационалности, смислу живота, љубави, односу према смрти, значају језика… Након разговора уследила је заједничка вечера, након које су се присутни разишли у заједничкој нади да је ово био само први у низу многобројних будућих сусрета оваквог и сличног типа.     Извор: Епархија диселдорфска и немачка
    • Од ризница богословља,
      „Orthodoxe Kinderzeitschrift“ – двојезични часопис за децу Епархије диселдорфске и немачке.   Деца су попут цвећа, које чине лепшим не само живот њихових родитеља, већ и живот Цркве уопште. Овај украс наше црквене и животне баште је осетљив и тражи сталну бригу. Са том свешћу и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Диселдорфа и Немачке г. Григорија покренут је часопис за децу Оrthodoxe Kinderzeitschrift приређен као двојезично издање.   У првом божићном броју се могу наћи текстови који би требало да прикажу Тајну рођења Детета Које је спасло свет. Часопис ће годишње излазити у четири броја. Orthodoxe Kinderzeitschrift се може набавити у свим богослужбеним местима Епархије диселдорфске и немачке.   Извор: Српска Православна Црква
×