Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Sign in to follow this  
Логос

Хиљаде верних поклонило се Туманском чудотоврцу Јакову

Оцени ову тему

Recommended Posts

МОДЕРАТОР
tumane.jpg
 
-Торжествено прослављен празник Преподобног Јакова Туманског Чудотворца-
 
На дан обретења моштију Светог Јакова Новог у манастиру Туману се сабрало на хиљаде верника из свих крајева Балкана да се попклони новопросијавшем светитељу и угоднику Божјем. Игуман тумански Димитрије са братством и свештеницима из више епархија Свете Српске Цркве служио је свету Литургију током које су свештеници из четири путира скоро два часа причешћивали многобројни верни народ.
 
После свете Литургије служен је акатист Светим чудотворцима туманским током којег су мошти Светог Јакова пресвучене у ново монашко одјејаније. У присуству преко десет хиљада верника свете мошти су литијски опходиле око манастирског комплекса. Призор је био библијски величанстен!
 

View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Дејан,
      ТРЕБИЊЕ, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Неколико хиљада вјерника из свих дјелова Херцеговине кренуло је у литији из Мркоњића, родног села Светог Василија Острошког, према Требињу с циљем да пруже подршку браћи у Црној Гори.

      Молитвеним ходом од родног села Светог Василија Острошког до града, дугим око 30 километара, Требињци и Херцеговци послаће поруке подршке народу који брани светиње и Српској православној цркви у Црној Гори, којој пријети одузимање власништва над храмовима и имовином по недавно усвојеном закону о вјерским заједницама у тој земљи.
      У литији је и градоначелник Требиња Мирко Ћурић.

      ТРЕБИЊЕ, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Неколико хиљада вјерника из свих дјелова Херцеговине кренуло је у литији из Мркоњића, родног села Светог Василија Острошког, према Требињу с циљем да пруже подршку браћи у Црној Гори.
      У храму Светог Василија Тврдошког и Острошког у Мркоњићима јутрос је служена света литургија, након чега је молитвена литија кренула ка саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу, гђе ће у 18 часова бити служен молебан.
      Литију је организовала Епархија захумско-херцеговачка и приморска, са благословом епископа Димитрија.
      Град Требиње организовао је бесплатан превоз за учеснике литије до Мркоњића, а позиву из Градске управе да уступе своја превозна средства одазвале су се све јавне установе и предузећа, која посједују аутобусе и комби возила, као и приватне превозничке фирме и таксисти.

      Поставио: еТребиње Неђеља, 09.02.2020
    • Од Логос,
      Због великог броја поклоника који данас на великом црквено-народном сабору нијесу успјели да се поклоне моштима Светога Василија Острошког, оне ће вечерас ноћити у Никшићу.     Вјерни града под Требјесом моћи ће да се поклоне светитељу  и  у току вечерашњег свечаног бденија, које почиње у 18 часова и сјутра до завршетка Свете архијерејске литургије у никшићком саборном храму коју ће са свештенством служити господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и диоклијски Методије, са почетком у девет часова, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.   Саопштено је такође да се Светом Василију Острошком до тренутка објављивања овога текста данас у Никшићу поклонило преко 20 000 вјерника.   Колоне вјерника и даље се сливају у никшићки саборни храм на поклоњење светитељу.   Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије сјутра ће са свештенством Свету службу Божију служити у манастиру Острогу, са почетком у 8 часова.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Православна Епархија нишка и сестринство манастира Покровa Пресвете Богородице у Ђунису торжествено су 13. и 14. октобра 2019. године прославили храмовну славу те велике светиње уз молитвено учешће неколико хиљада верних.     Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је 13. октобра 2019. године, уочи празника Покров Пресвете Богородице, празнично бденије. Саслуживали су aрхимандрит Дамаскин (Грабеж), игуман манастира Светог Романа; протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић, ректор Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу; Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу; Мирољуб Стојановић, свештеник у пензији; и Ђорђе Милојковић из Епархије крушевачке; протојереји Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; Ненад Јовановић из Митрополије београдско-карловачке; и Милан Ристивојчевић из Епархије ваљевске.   Посебна духовна радост завладала је током служења акатиста Покрову Пресвете Богородице, који је у поноћ на извору читао Преосвећени Владика г. Арсеније уз одговарањe сестринства манастира у молитвеном присуству неколико хиљада верника са упаљеним свећама.   Епископу су саслуживали aрхимандрит Дамаскин (Грабеж), игуман манастира Светог Романа у Ђунису; протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић, Бранислав Цинцаревић и Мирољуб Стојановић, протојереји Миодраг Павловић, Ненад Јовановић и Милан Ристивојчевић и јереј Дејан Крстић, професор Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу.   По благослову владике Арсенија, беседио је јереј Дејан Крстић, професор Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу:   -Ево вечери која својом светлошћу и торжественошћу превазилази све ноћи у годишњем кругу. Ево ноћи која сва сија Пасхалном радошћу, јер вечерас, браћо и сестре, из мноштва грла и срдаца, из једнога сабора Анђела Светих и нас овде сабраних и широм православне васељене ори се песма Радуј се, радуј се, Радости наша!.   После акатиста свету тајну Јелеосвећењу служили су протојереји-ставрофори Љубиша Милошевић, Љубиша Недељковић и Небојша Вујић, јереји Младен Шобот, Дејан Тодоровић, Александар Срнић и Милан Ристић.   Око четири сата иза поноћи служена је и прва света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Јован Илић. Саслуживали су протојереји-ставрофори Новица Митровић и Драгиша из Епархије шабачке, протојереј Слободан Живановић из Епархије шабачке, јереји Југослав Ђурчић, Александар Срнић, Милан Ристић и Младен Шобот.   Свету архијерејску Литургију са почетком у 8 часова 13. октобра 2019. године служио је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније. Саслуживали су архимандрит Павле из манастира Хопово, протојереј-ставрофор Петар, протојереји Миодраг Павловић, Саво Крчо, Предраг Радосављевић, Братислав Вукићевић и Ненад Јовановић, јереј Радојица Радојковић и јеромонах Нектарије (Ђурић).   Владика Арсеније је честитајући празник сестринству манастира и верницима надахнуто беседио о празнику Покрова Пресвете Богородице. Честитајући игуманији Марији, сестринству манастира, свештенослужитељима и окупљеном верном народу празник Покрова Пресвете Богородице Преосвећени Владика одржао је надахнуту беседу о Пресветој Богородици: -Дошли смо овде да прославимо Њу и да кроз Њу пославимо Господа нашег Исуса Христа и Спаситеља. На овом светом месту се Она јавила и показала да је Она наша заступница и молитвеница пред престолом Бога живога.   Свенародном Сабору, као и сваке године, присуствовао је велики број верника из свих крајева Србије, региона и дијаспоре, а у евхаристијском сабрању учествовао је велики број свештенослужитеља из епархија Нишке и Крушевачке.      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг инфо,
      Гусињски извори преименовани су 1967. године у Алипашине, у част османлијског зулумћара и највећег непријатеља Црне Горе у другој половини 19. вијека!
      Пише: Љубиша Морачанин
      Сви грађани Црне Горе су чули за Алипашине изворе, и пожељели да их виде, многи су данас тамо и пошли на велики илиндански сабор, али мало њих зна за Али-пашине зулуме и његову борбу против „црногорске окупације”. Нико у историји није побио толико Црногораца, али то није сметало комунистима да 1967. године преименују Гусињске изворе у Алипашине!
      Али-паша је за многе Плављане и Гусињане – национални јунак и ослободилац, па је следствено томе Црна Гора окупирала Плав и Гусиње. Њима снове нико не може забранити, али да има озбиљне власти у Црној Гори – сваки траг имена Али-паше био би затрт, сем као непријатеља у уџбеницима историје.
      Прије неколико година, странке бошњачке и албанске мањине, као и СДП, у плавском парламенту су предложиле подизање споменика Али-паши, што је изазвало буру незадовољства одборника СНП-а. Предлог, није добио подршку одборника ДПС-а, али не значи да неће у некој наредној предизборној трговини. Умјесто Али-паши, у Плаву и Гусињу би морао бити подигнут споменик краљу Николи који је 1912. године ослободио тај крај.
      Али-пашини зулуми
      Али-паша Гусињски, био је паша из гусињског краја, Албанац поријеклом. Рођен је 1828. године у Гусињу, као Али-бег Шабанагић. Завршио је високу војну школу у Истанбулу, након чега се вратио у завичај. Био је један од оснивача и члан централног комитета Призренске лиге.
      Али-паша Гусињски, доље лијево Због тога што су црногорски устаници у Васојевићима имали успјеха у борби против османских феудалаца, скадарски везир, под чијом су се управом тада налазили Плав и Гусиње, 1862. године је формирао тзв. „Лимски корпус“, војну јединицу чији је задатак био да угуши устанак у долини Лима и поврати плавско-гусињским агама и беговима изгубљене читлуке. Ова јединица је била највећим дијелом састављена од башибозука доведеног из околине Скадра, Рожаја, Новог Пазара, Бихора, Бијелог Поља и са Космета.
      Операције „Лимског корпуса“ почеле су 16. априла 1862. године, када је турска војска ушла у Велику, Горњу Ржаницу, Машницу, Мурину, Грачаницу и Улотину, предавши их огњу. Устаници су пружили жесток отпор, повлачећи се према планинским висовима.
      У борбама на Превији 16. до 18. априла 1862. године, башибозук Али-бега Гусињског и два табора редовне турске војске, у потпуности су разбијени. Али-бег и његов башибозук истицао се једино у паљењу васојевићких села, док су озбиљне борбе водили турски школовани официри, скадарске паше и везири и бажибозук из Албаније. Иако је успјела да спали села и опљачка их, турска војска са Превије морала је уз велике губитке да се повуче у Плав и Гусиње.
      Поново је након мјесец дана (18. маја 1862) из Гусиња у напад кренула опорављена турска војска. У овим борбама опљачкана су и спаљена 42 села, запаљен манастир Свете тројице у Брезојевицама, црква у Андријевици и манастир Ђурђеви ступови.
      Турска власт, а нарочито Али-бег Гусињски покушали су да поново успоставе феудалне односе у Горњем Полимљу. На његове зулуме стизале су свакодневно жалбе на Цетиње и књаз Никола је тражио од скадарског везира да га смијени са положаја мудира у Гусињу.
      Непризнавање одлука Берлинског конгреса
      Одлуке Берлинског конгреса 1878. године, по којима су Плав и Гусиње припали Црној Гори, биле су неприхватљиве за Али-бега и његове присталице, због чега је одлучио да им се супротстави и не дозволи црногорској војсци да уђе на то подручје. Због тога је у два наврата ратовао против црногорских снага, први пут на Новшићу, између Мурине и Плава, децембра 1879. године, а други пут 8. јануара 1880. године, у Мурини.
      Али-бег је успио да у оба боја побиједи Црногорце и тако привремено спријечи спровођење одлука Берлинског конгреса. У знак захвалности за успјех у бици на Новшићу, султан је Али-бегу додијелио чин мир-мирана. Наредне године је именован за санџак-бега новоформираног Пећког санџака. Од тада је познат под именом Али-паша Гусињски.
      Убијен је 1888. године на улазу у Руговску клисуру, у близини Пећке патријаршије. Сахрањен је на мезарју поред Бајракли џамије у Пећи.
      http://www.sedmica.me/ali-pasa-gusinjski-ne-zasluzuje-toponim-u-crnoj-gori/?fbclid=IwAR3jLNTPLlZvx_L5ZFr5cp-frz5_ojncafVQGYrn2UQPv6UOpzCuRpuPWWQ
×
×
  • Креирај ново...