Jump to content

(ВИДЕО) Tрибина - Горан Шарић: „Генетичко порекло Срба и других европских народа“

Оцени ову тему


Препоручена порука

Tрибина „Генетичко порекло Срба и других европских народа“, одржана је у четвртак 18. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада и побудила је велику пажњу Новосађана. О овој теми говорили су: Жељко Ињац, главни уредник сајта „Видовдан“ и Горан Шарић, католички теолог и историчар.

Отварајући трибину, Жељко Ињац је казао да тема о генетском пореклу европских народа, укључујући и Србе, изазива велико интересовање у последње време на овим просторима и, уопште, код словенских народа. У прошлости је доминирала углавном немачка историјска школа која је на Словене „гледала као на некакве Индијанце.“ Како наука напредује, генетика доста помаже да неке ствари, које су до сада биле сакривене, најзад изађу на видело.

Шарић је предавање започео констатацијом да је последњих  200 година на Балкану британска политика непогрешиво увек радила против наших интереса. Турска, коју су тада звали „болесником са Босфора“, одржавана је „на апаратима“ само зато да Србија не би добила своју државу: Зашто? Зато да би се Русији запречио излаз на Јадран. Велика Британија имала је политику „Balans of the power“ и никада није хтела да дозволи да нека држава, па била то Француска или Немачка или Русија, постане толико јака да угрози њихове интересе.

Током читавог 19. века постојао је прећутни договор између Британије и Аустроугарске који се огледао у томе да је Аустроугарска увек стајала на страну британске колонијалне политике другде у свету, а Британија је, заузврат, подржавала хабзбуршку политику на Балкану.

– Можда и последња велика победа аустроугарске дипломатије било је стварање албанске нације од хетерогених племена која се нису међусобно разумела, имала су четири вероисповести и различите језике. Такву једну „масу“, која је била лојална  сваком окупатору, они су претворили у нацију само зато да Србија не би изашла на море – навео је Шарић.

Када је српска војска ослободила Скадар, Драч и Валону и када је дочекана као ослободилачка, Британија и Аустроугарска усмеравале су Србију на Бугарску и забрањивале јој да гледа преко Дрине. Аустроугарска је, наиме, имала највећи страх да би  Србија могла да уједини све јужне Словене и да ће то значити крај аустроугарског царства.

– Били су у праву, то се и десило 1918. године – констатовао је Шарић, а затим прешао на тему аутохтони из угла ауторитета из суседних земаља.

Навео је да академик Фрањо Шањек, теолог и историчар који је докторирао на Сорбони, пише да су Хрвати на Балкану од каменог доба, а проф. др Бисера Солић Бускаило, највећи бошњачки ауторитет за језике, тврди да су и Бошњаци аутохтони. Муфтија Зукорлић у својој књизи „Древна Босна“ истиче да су Санџаклије и Бошњаци аутохтони, као што тврде и за Албанце. Произлази да су сви аутохтони осим Срба, што је, наравно, нетачно.

 

Шарић је казао да није истинита тврдња да су Срби били под Турцима 500 година. Подсетио је да је последњи српски цар Јован Ненад убијен у заседи 1527. године. Срби су потпали под Турке тек 1545., а од тада, па до Карађорђевог устанка, прошло је 300 година. Ниједан метар Србије није био 500 година под Турцима.

Шарић је у наставку трибине рекао да ниједан аутор из периода петог, шестог и седмог века не спомиње досељавање Словена. Навео је и да је највећи археолог са ових простора, покојни проф. др. Ђорђе Јанковић остао без професорског звања на факултету, јер је открио да су Словени живели на Балкану и у време Рима. На крају трибине, поновио је своју тезу да је најстарија култура створена на Дунаву: најстарији је Лепенски вир, затим следи Старчево, па винчанска и сопотска култура.


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Поуке.орг инфо рече

– Можда и последња велика победа аустроугарске дипломатије било је стварање албанске нације од хетерогених племена која се нису међусобно разумела, имала су четири вероисповести и различите језике. Такву једну „масу“, која је била лојална  сваком окупатору, они су претворили у нацију само зато да Србија не би изашла на море – навео је Шарић.

Вук Караџић, пишући о "Арнаутима" (тако је називао Албанце)... а то је, значи, била прва половина 19. века, дакле време 100 година пре овог о ком се говори, говори сасвим супротно. Говори да су изузетно сложни и да на тој слози Срби само могу да им завиде. Јер и Арнаута има три вере исто као и Срба, али држе да су један народ, док Срби "турске вере" и Срби "латинске вере" - неће да су Срби, нити се српским именом зову.

Исто тако пише да је Србину турске вере већи брат Турчин и да се и сам Турчином зове, док ће Арнаут турске вере побити и 10 Турака ако треба да спасе Арнаута хришћанина.

Чак наводи и пример како се један наш хајдук на превару спасао захваљујући томе што је говорио албански, па навео чету Арнаута да га избаве од Турака. Заборавила сам име, али навео је пример када је турска патрола спроводила од града до града оковану групу хајдука на погубљење, па је овај што је знао албански спазио групу Албанаца у брду и почео да запомаже на албанском "Помозите браћо, воде ме да ме убију". Ови су се наоружани сјатили, пресрели патролу и рекли "Не знамо шта имате са овима и куда их водите, али овај је наш и морате да нам га дате" и на тај начин је главу спасао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А ово за 500 година под турском влашћу, то је из епске традиције, а не из историје. По епској традицији, Србија је пала под ропство 1389. и током ослобађања Србије у 19. веку непрестано се кроз песме и народ помињало како "већ 500 година робујемо".

Ја сам можда мало млађа, па се боље сећам часова историје (а и имала сам 5) али мислим да је тачно тако било речено, да је централна Србија била под Турцима 350 година, Војводина 250, области око Ниша и Новог Пазара нешто дуже него остатак централне Србије, а да је једино Вардарска Македонија била 500 година... а она се сматрала за део државе Србије све до краја Другог светског рата.

Предавање на основу сажетка, у неким наглашеним стварима не делује озбиљно, бар не у научном смислу. Или су истакнуте нерепрезентативе ствари, па тако делује... Истакнуте су неке нетачне ствари, доста пажње је посвећено рушењу неких митова који уопште и не постоје, попут онога о староседелаштву, предимензиониран је значај генетских испитивања над хаплогрупама, а чим видим оно "немачка историјска школа", све добије призвук наших публициста који се баве пара-историјом и који су измислили да постоје некакве "школе" у смислу староседелаштва и дошљаштва.

Едит (да не пишем нову поруку): У сваком случају, погледаћу цео снимак, надам се да ћу имати сутра мало више времена, да не испаднем брзоплета.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 3. маја 2021. године, на Васкршњи понедељак и дан молитвеног спомена Светог владике Николаја Охридског и Жичког, свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној том Божјем угоднику у Реснику.
        - Шта је друго историја људскога рода кроз све своје аспекте деловања, и кроз науку, и кроз уметност, филозофију, кроз све оно што човек мисли, што говори, што јесте, него покушај да човек покида окове смрти, да победи смрт, да заправо дотакне живот вечни. Без обзира на све људске домете, свако ко се родио и дошао на овај свет, он је из овога света отишао. Ми, православни Срби, знамо добро да је вера у Бога, православна вера, у прошлости обликовала и градила наш народ, отварала путеве и давала смисао постојању свакога човека, смисао и онда када није било једноставно и није било лако. Вера православна је заправо темељ, извор нашега идентитета, без ње, готово сам сигуран, да наш народ у најмању руку у овом облику, у овој форми – не би данас постојао и не би оставио све оне лепоте стваралаштва свога које су многе од њих украсиле и светску културу и постале део светске баштине, беседио је патријарх Порфирије.
      - Та вера не треба да буде само спољашње исказивање наше припадности Православној Цркви, не треба да буде формална. Она треба да буде буквално преведена у наш живот, треба да постане наш живот, треба да буде извор наде, спознаја да смо створени као иконе Божје за вечност и спознаја да сами ту вечност досегнути не можемо, али да нам је дата као на длану, љубављу и промислом Божјим. Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини али пре свега у јединству, у изграђивању међусобног разумевања. Неспоразум доноси немир и буру, зато је важно да негујемо међусобну љубав, разумевање, прихватамо једни друге и градимо јединство, јер је то заповест Божја –да сви једно буду. А то је могуће, то је реалност само ако је Крст Христов али и Васкрсење Његово – извор нашега живота, нагласио је патријарх Порфирије који је подсетио на подвиг Светог владике Николаја "апостола који је баш Васкрслога Христа проповедао и сведочио својим животом и позивао на непрестано исправљање свакога од нас“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 2. маја 2021. године, на Васкрс, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару.

       
      Патријарху су саслуживали архимандрити Серафим и Прокопије (Тајар), протојереји- ставрофори др Саво Јовић, проф. др Владимир Вукашиновић и проф. др Драган Протић, декан Православног богословског факултета протојереј проф. др Зоран Ранковић, протојереј Ненад Стефановић, јеромонах Сава (Бундало), протођакон Младен Ковачевић, ђакон Радомир Врућинић и ипођакони Владимир Јелић, Његош Стикић и Дејан Накић.
      Пред свето причешће Васкршњу посланицу Српске Православне Цркве верном народу прочитао је јеромонах Сава (Бундало).
      Након свете Литургије, патријарх Порфирије је честитао верницима Васкрс поздравом: „Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!“ и том приликом указао на егзистенцијално значење које Васкрсење Христово има на живот:
      „Наша вера почива у речима тропара Васкрсења Христовог: „Христос Васкрсе из мртвих и онима у гробовима живот дарова“, и то  је вера која је обликовала нашу прошлост из које је израстао наш народ. То је вера којом живимо данас и то је вера којом ћемо живети до другог Христовог доласка“. Али веровати овим речима не значи само формално их изговарати, већ је неопходно провести их у живот. Да ове речи, које смо чули, буду заиста наш живот.
      Патријарх Порфирије је посебно напоменуо да се данас моли да се у срца наша усели Христова љубав, као и да онда, том љубављу, „ми загрлимо читав свет“.
      „Толико је око нас невоље, толико је око нас страдања, толико је потребно да будемо јединствени, да једни друге разумемо, да једни друге прихватамо“, а за тако нешто довољно је само да завиримо у сопствене породице. Какви су све то изазови и у каквим невољама и унутарњој духовној празнини се налази сваки појединац, а често и многе заједнице“, запитао се патријарх Порфирије указујући да је одсуство Васкрслог Христа у нашим срцима узрок таквом стању.
      Светој архијерејској Литургији присуствовали су надбискуп београдски мон. Станислав Хочевар и апостолски нунције монс. Лучано Суријани, председник Народне скупшитине Србије г. Ивица Дачић, министри у Влади Републике Србије,, заменик градоначелника Београда г. Горан Весић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Владимир Рогановић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Марко Николић и многоброни културни посланици, спортисти и јавне личности.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије провео је најрадоснији празник, Васкрс, најпре са бескућницима са којима је заједно ручао у црквеној народној кухињи, а након тога је поделио пакете болесним малишанима у Универзитетској дечјој клиници “Тиршова”.
       
        У дворишту црквене кухиње Верског добротворног старатељства Патријарха је за столом сачекало 20 корисника, већина њих без крова над главом. “Бог нас воли. И Бог је данас показао бескрајну љубав према читавом људском роду…Нема оправдања за малодушност, нема оправдања за било коју врсту одустајања од живота, сви имамо фазе успона и пада…И овај данашњи дан показује, не само да нисмо изгубили наду, него да смо препуни ентузијазма и сигурности да можемо бити људи који су радосни. Радост нека буде оно што је наш циљ. Следећи пут да се нађемо да певамо народне српске песме, можемо и стране”, поручио им је Патријарх.
      Патријарх је азговарао са њима о њиховим животима, како су се нашли на улици, али и о томе на који начин може да им се помогне да имају “собу и купатило”.
      “Много ми је драго што је дошао патријарх Порфирије”, казала је за Танјуг волонтерка Драгица Атанасковић из Винче, мајка десеторо одрасле деце, којој је, како каже, недавно у пожару изгорео дом, па сада живи “приватно”. Kаже да су данас поделили 900 оброка, а храна им стиже на пет пунктова из Земун Поља. “Пошто је сада пандемија пакујемо им у кесе. Имамо људе који су на улици, има их око 150, они су нам приоритет, а подели се укупно око 2.000 оброка дневно”, каже Атанасковић.
      Након разговора са људима који су на маргини друштва, Патријарх је отишао у Дечју клинику “Тиршова”.
      “Видели смо да човек може доћи и у том безазленом узрасту у граничну ситуацију, између живота и смрти. Порука на Васкрс нама људима је да је љубав - не бити ограничен на себе, не ставити себе као једину важну вредност у свету, него то подразумева осећање да постоје и други и да ми постојимо само по мери наше спремности да се жртвујемо за другог, тада смо Христови и тада разумемо тајну Васкрсења Христовог”, рекао је патријарх Порфирије новинарима након обиласка.
      Kако је рекао, у болници се најбоље види та најдубља тајна, да љубав значи ставити све оно што имаш на располагање за радост, за живот, за лепоту другога.
      “Ја сам с једне стране био дубоко погођен током сусрета са децом која пате незаслужено од најтежих болести, али с друге стране и фасициниран љубављу, пожртованошћу и спремношћу свих оних који раде у овој болници да све што знају и имају ставе на располагање”, рекао је Патријарх.
      “Овде смо се уверили да љубав има смисла, да васкрсли Христос није узалуд васкрсао, да је показао да је добро и врлина жртва за ближњег, нешто што води у препород, у пут васкрсења. Веома је важно да на оваквим местима погледамо у себе, да погледамо у друге и колико смо спремни да јединствено наступамо за бољитак свих нас”, који је обраћање завршио поздравом: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Патријарху је захвалио директор Универзитетске дечје клинике “Тиршова” др Синиша Дучић.
      “У име особља пацијената и њихових родитеља желим да захвалим Патријарху српском господину Порфирију што је нашао времена да дође и обиђе пацијенте. Приредио нам је велику част. Имали сте прилику да видите како су деца реаговала када се појавио Патријарх, како реагују родитељи, ништа лепше нам се није могло догодити”, рекао је др Дучић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гости Радија „Светигора“ били су Министарка здравља Црне Горе др Јелена Боровинић Бојовић и директор Института за јавно здравље Црне Горе др Игор Галић. Обоје су сагласни да је Црна Гора спремна за масовну вакцинацију против болести COVID-19 и да је у том смислу веома важно ово вријеме искористити за што боље упознавање грађана са свим важним информацијама, везаним за имунизацију већ доступним вакцинама и оним чији се долазак ускоро очекује.
       
      Министарка је констатовала да је вакцина доказано средство за борбу против короне.
      „На основу чега то можемо да тврдимо?! Ако погледамо рецимо Израел и видимо да је 70 одсто становништа ревакцинисано, а 97 одсто вакцинисано првом дозом вакцине и ако упоредимо њихове резултате на дневном нивоу о броју новозаражених, видјећете да је то земља у којој је готово, ајде не могу да кажем ерадициран, али свакако значајно елиминисан утицај вируса на нормални живот и нормалне стилове живота. Према томе, несумњиво је да, ако смо свјесни чињенице да је 3 милиона људи изгубило своје животе због ове пошасти која је задесила читави свијет и да су сви они који приме вакцину заштићени, можда ће се и разбољети неки од њих, али ће клиничке слике бити много блаже од оних какве би биле да нису вакцинисани, онда су то свакако чињенице које говоре у прилог вакцинацији. Наравно на крају, вакцинација је увијек добровољна и нико нема право да врши притисак на било који начин, на било којег грађанина. Одлука мора да буде његова, да буде лична, али ако сагледамо све ове елементе и чињенице онда је потпуно јасно колико је велики значај вакцинације“, казала је министарка.
      Коментаришући тренутну епидемиолошку ситуацију, др Галић је рекао да можемо да одахнемо, али не смијемо да се опустимо.
      „Имамо врло повољну ситуацију, тако да можемо да одахнемо, али не смијемо да се опустимо, поготово у сусрет масовној вакцинацији неопходно је баш да у овом наредном периоду, отприлике мјесец или два, строго се придржавамо мјера, како би ефекат вакцинације дао резултате. Поштована госпођа министарка је поменула примјер Израела. Они су најбољи примјер на који начин вакцинација уз придржавање мјера може да доведе до тога да они сада нормално живе. Јуче или прекјуче су буквално славили дан када су скинули маске и шетали слободно, без обавезе да их носе на улици, тако да и ми жељно ишчекујемо тај дан, али зато нам је неопходна помоћ наравно прије свега грађана, јер само на тај начин можемо да сузбијемо епидемију“, казао је др Галић.
       
      Оливера Балабан
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...