Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
ризница богословља

Храмовна слава у касарни Речне флотиле у Новом Саду

Оцени ову тему

Recommended Posts

У седишту Речне флотиле Војске Србије, у кругу касарне Александар Берић на Лиману, налази се величанствен храм подигнут у славу Божју а у част Светог Стефана Штиљановића. Ово је једини храм у Епархији бачкој посвећен имену и делу узорног хришћанског владара, којем се приписују многобројна племенита дела и јуначка борба против Турака. 
 
Управо у тој светињи, обасјаној јутарњим зрацима сунчеве светлости - у среду, 17. октобра 2018. године, служена је света Литургија којом је началствовао презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник команде Прве бригаде Копнене Војске Србије, а саслуживали су протопрезвитери Боро Видовић и Милан Малинић, као и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник Речне флотиле. Литургијском сабрању су присуствовали командант Речне флотиле и капетан бојног брода Андрија Андрић, поручник фрегате Драган Спасојевић, бригадни генерал Жељко Петровић, припадници и пријатељи Речне флотиле, Копнене Војске и Војске Србије, као и многобројни грађани. Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, отац Ђорђе је истакао да Војску и друге службе чини народ. Тај обични народ је основа и основни материјал за регрутовање у све службе у друштву. Од тога народа Светога Стефана Штиљановића и пре тога Светога Саве, наша браћа и сестре који су на служби овде, у јединици Речне флотиле у команди у Новом Саду, имају овај храм да их подсећа да треба водити рачуна о сопственом животу, о души својој. Човек се храни духовном храном и пићем, и то је оно што га опредељује као човека, рекао је војни свештеник Ђорђе Стојисављевић.
 
Током свете Тајне причешћа коришћен је путир који се чува у Покретној капели Шајкашког батаљона, која датира из 1875. године. Покретна капела је у власништву Светоархангелског манастира у Ковиљу и са благословом Епископа бачког г. Иринеја поверена је храму у касарни на Лиману на чување и привремено коришћење. 
 
После Литургије одржана је литија, у близини храма засађено је стабло липе - дар Јавно комуналног предузећа Градско зеленило, а потом је служен помен руским морнарима пострадалим у разминирању Дунава, и то у моментима саме завршнице најсмртоноснијег рата у људској историји - Другог светског рата.
 
На платоу испред храма благосиљани су славски колач и кољиво, а протопрезвитер Боро Видовић је честитао славу надлежном свештенику, оцу Селимиру и припадницима Речне флотиле који посећују храм и узимају активно учешће у богослужбеном животу. 
 
У овом свечаном тренутку и на месту службе Богу и отаџбини, а у години обележавања стогодишњице од Великог рата, као и присаједињења Бачке, Баната, Барање и Срема Краљевини Србији, поручник фрегате Драган Спасојевић је подсетио како су савезници Србије у Првом светском рату говорили о правдољубивој Србији, о њеном слободољубивом народу и јуначкој Војсци. 
 
Свечано су откривена два постамента. 
Рузмарине моје росно цвеће, тебе народ више видети неће, што би дике оде у војнике, што би шкарта оде да се карта... Где је наша Војводина? Жива нам је сахрањена, али осташе деца њена – ови стихови песме 1300 каплара исписани су на првом постаменту подигнутом у спомен и вечну славу цвету српства на олтару отаџбине, уписаног у Књигу вечног живота, бесмртном ђачком батаљону 1300 каплара. Други постамент подсећа на стогодишњицу од васпостављања славе Речне флотиле Краљевске морнарице - У вечну славу и част хероја Српске Војске који подигоше заставу отаџбине на јарбол заробљеног аустроугарског ратног брода Бодрог. 
 
У име припадника Речне флотиле, командант Андрија Андрић је захвалио свима који су увеличали данашњу празничну радост. Богослужбени простор у касарни Александар Берић је освештан прошле године, на Васкршњи уторак. Речна флотила је носилац традиције Шајкашке флотиле и Шајкашког батаљона. 
 
Свети Стефан Штиљановић, патрон храма у касарни на Лиману, заслужан је за обнављање Шајкашке флотиле. 
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Епархијско Верско добротворно старатељство прославило је 12. фебруара 2019. године, на празник Света Три Јерарха своју славу и тиме обележило четири године успешног рада. Ђакон Вук Јовановић, секретар епархијског ВДС-а, је  у Гостопримници приредио презентацију досадашњег рада као и пројекте који су планирани у блиској будућности.     У сарадњи са ВДС-ом из Београда, другим хуманитарним организацијама и Црквеним општинама из земље и иностранства, свештенством и вероучитељима, хуманим појединцима, организоване су бројне добротворне акције помоћи потребитима.   Посебно је истакнута сарадња са породицом Гушић из Београда, хуманитарцима из Књажевца и Бора, али и са Колом српских сестара из Неготина, које годинама успешно ради и које је на предлог ВДС- а добило донације организације „Наши Срби“ из Чикага, и тако обновило своју зграду Кола с почетка прошлог века. Одлична сарадња је успостављена и са Црквеном Општином у Кладову и  друштвом „Нада“ које редовно има акције помоћи социјално угорженим породицама и појединцима.   Планиран је наставак и проширење активности ангажовањем и у другим градовима Епархије.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      Негујући традицију заједничарења, на дан Св. Трифуна у манастиру Буково окупили су се неготински винари. Након свете Литургије игуман Козма пререзао је славски колач преломивши га са председником Удружења винара неготинске крајине г-дином Николом Младеновићем, а потом се верни народ литијски упутио у манастирски виноград, на челу са игуманом, где је обављен чин благосиљања новог виноградарског рода. Обративши се окупљенима игуман је нагласио значај оваквог окупљања пожелевши свима берићетну годину и призвавши Божији благослов на све винограде Неготинске крајине. После обављеног чина, у манастирској гостопримници присустни су били у прилици да пробају млада вина неготинских винара у свечарској атмосфери каква и приличи оваквом празнику.    
       
       
       
       
       
          Извор: Манастир Буково
    • Од ризница богословља,
      Нови тематски број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, 276. по реду, посвећен је Светоме Сави и гуслама. Путовање кроз животопис и значај Светога Саве Светигора започиње текстом „Светионик Словенског југа“ Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Слиједе два предавања, једно је „Свети Сава као просветитељ“ из 1977. Његовог преосвештенства умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, а друго „Хиландарски типик“  проф. др Томислава Јовановића.     Одломак „Свети Сава и савремена омладина“ из књиге „Вера и нација“ Владете Јеротића  упућен је првенствено нашој младежи, чији узор у потрази за духовном оријентацијом треба да буде Свети Сава; заступник српског рода пред престолом Твораца, те му народ и кличе с љубављу „Почуј глас свог рода“. Тим ријечима је насловљен разговор са Његовим преосвештенством епископом источно-америчким Иринејем.   Свети Сава је утемељио, утврдио нашу вјеру, а „манастири и гудало – то је нашу вјеру сачувало“, каже пјесник. Недавно је Унеско српске гусле заштитио као национално благо. „Опет гуслар сједа у прочеље“, пјева Радован Бећировић Требјешки, чија је пјесма „Гусле“ објављена у овом броју. Врх гусларске умјетности припада Бошку Вујачићу, са којим можете прочитати разговор „Од Дурмиторца до националног барда“. Синоним гусала и гусларске пјесме је Филип Вишњић, а о њему Светигора преноси „Белешке о Филипу Вишњићу“ Лукијана Мушицког. Пјевао је српски народ у свако доба, „српски народ је певао и под Турцима“, свједочи Свети владика Николај, у запису „Србија у светлости и мраку“. И то пјевање у срећи и несрећи могла би бити одлика српског човјека. А опште особине динарског типа  проучавао је наш славни научник Јован Цвијић, о чему такође у рубрици Наука..   Оно што запада у очи кад је у питању овај светосавски број јесте његов дизајн. Текстови штампани у двије колумне, са украсним иницијалима, насловима црвене боје и илустрацијама Александра Дерока подсјећају на средњевјековне странице. Цртежима великог сликара Дерока декорисана је, почев од насловнице, нова Светигора, која би с те стране могла да буде и омаж великом умјетнику. О њему можете прочитати нешто из биографије, посебно тренутке одласка с овог свијета и писменог опраштања са женом. А Марко Стојановић пише о томе како су ратна искуства обликовала стваралаштво два српска великана, имајући у виду Александра Дерока и Богдана Богдановића, један је пројектовао Храм Светог Саве, други споменик у Јасеновцу. „Цркве су Савине, и Хиландар и Јасеновац, једном руком ваља запалити милион свећа“, пјева Бранислав Црнчевић „Дуг Растку Немањићу“, ономе који је проткао цјелокупно биће српског народа.   Публиковано је предавање „Новомученици и нова парадигма мучеништва: Jaсeнoвaц“ Његовог преосвештенства епископа пакрачко-славонског Jована. Од Јасеновца се не може побјећи, Јасеновац се призива у памети и кад се погледају фотографије са изложбе „Деца Донбаса“, и онај ко само прелиста овај број неће их моћи заборавити, неће моћи заборавити незлобива лица дјеце која су угледала ужас рата, и суочена са том страхотом смирено опомињу на мир и љубав.   Поред незаобилазне хронике из наше Митрополије, једна од скоро сталних рубрика Светигоре је и путопис. Овога пута, један старијег датума, путопис „О Црној Гори (1875)“ Сигфрида Капера. У складу са тематиком броја је и скандинавка на крају листа. А лист је обогаћен и новоустановљеном рубриком Писма читалаца, која ће ако бог да, а то највише зависи од вас, драги читаоци, бити стална. Читаоци уз овај број добијају на поклон Службу и акатист Светом новомученику Станку Острошком.     Извор: Митрополија црногорско-приморска    
    • Од ризница богословља,
      Патријаршијиски подруми у Сремским Карловцима настављачи и баштиници вишевековног знања и умећа прављења вина. Подруми се налазе у Старом двору, а виногради на прелепим обронцима у околини Сремских Карловаца.     Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1737-1748) подиго је, уз јужно крило нове Архиепископско-митрополитске резиденције, капелу посвећену Божјем угоднику Трифуну. Градња је трајала од 1740. до 1742. године, а плоча која је сведочанство подизања храма налази се данас у улазном холу Старог двора, с обзиром да је капела страдала у пожару 1788. године. Сама чињеница да је црквица била посвећена светитељу заштитнику виноградара довољно показује колико је производња и продаја вина била присутна у економији становништва Сремских Карловаца и колико је Српска Православна Црква о њој бринула.   На дан Светог Трифуна, 15. фебруара 2019. године, извршено је орезивање лозе у патријаршијским виноградима а потом је, у сали Патријаршијске винарије, славски колач преломио протојереј Јован Милановић, старешина Саборне Николајевске цркве, са јерејем Станком Лакетићем. Отац Јован је управнику Патријаршијске винарије г. Лазару Маринковићу и запосленима пожелео срећну славу и да им заступник пред лицем Господњим, светитељ Трифун, подари снаге, воље и љубави да у свему остваре свој план и програм.   Патријаршијски подруми чувају, као и некада давно, врхунска вина: Патријаршијско црно, Патријаршијско бело, а ту су и дезернта вина од којих је сваако најпознатији бермет. Наравно, вино се производи и за богослужбене сврхе, као евхаристијски дар, јер од свих дела људских руку за настанак хлеба и вина треба уложити највише труда.   Године 2018. Патријаршијска винарија први пут је излагала на Новосадском сајму и освојила златну медаљу за Бермет (црвено вино), сребрну медаљу за Мерло, а у овој години у плану је излазак и на један регионалан сајам у Словенији.   Сваки путник намерник може посетити Патријаршијски подрум радним даном од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 16 часова.     Извор: Српска Православна Црква    
    • Од ризница богословља,
      У четвртак, 1/14. фебруара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим прославио је своје Крсно име.   Евхаристијским сабрањем у Саборном храму у Карловцу началствовао је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, уз саслужење господе епископа: бихаћко-петровачког Сергија, осечкопољског и барањског Херувима, и Епископа домаћина, Герасима горњокарловачког.    -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Повезана вест:   Навечерје празника Св. мученика Трифуна у Саборном храму у Карловцу (eparhija-gornjokarlovacka.hr)     Митрополиту и Епископима су саслуживали, архимандрит мр Наум, протопрезвитер Милидраг Стокановић, протонамесник Јован Бањац (Епархија бихаћко-петровачка), презвитер Бранко Сантрач и ђакон Будимир Кокотовић. Након заамвоне молитве Епископ г. Сергије са свештенством осветио славске дарове – колач, жито и вино, припремљено у част Светог мученика Трифуна. Беседећи по окончању сабрања, Митрополит г. Порфирије, честитао је Епископу г. Герасиму данашњу крсну славу и поучио верне о животу и делима Светог мученика Трифуна, који је био обдарен исцелитељским даром, а такође и велики поборник Христовог учења, због чега је по одласку цара Гордијана са престола био прогањан, мучен и на крају посечен мачем, јер није желио да одступи од своје вере хришћанске.   Сабрању је присуствовао помоћник директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије др Марко Николић, уважене званице, свештенство и свештеномонаштво Епархије горњокарловачке. Епископ горњокарловачки г. Герасим се захвалио и узвратио беседом. Уследила је свечана трпеза љубави у новоподигнутој Црквеноопштинској сали у порти Саборног храма, где се свим званицама топлим речима захвалио Владика Герасим.     Извор: Епархија горњокарловачка
×