Jump to content
Милан Ракић

Noam Chomsky : Velike korporacije započele su klasnu borbu, one su autentični marksisti s obrnutim vrednostima

Recommended Posts

Uskoro će napuniti 90 godina i upravo je napustio MIT (Masačusetski institut za tehnologiju). Tamo je revolucionisao modernu lingvistiku i postao kritička savest Sjedinjenih Država. U ime El Paísovog kulturnog dodatka Babelia posetili smo velikog intelektualca na njegovoj novoj adresi u Arizoni.

1-a-noam-chomsky.jpg

Piše: Jan Martinez Ahrens (El País, kulturni dodatak Babelia)

Noam Čomski (Filadelfija, 1928) je prevladao sve barijere ispraznosti. On ne govori o svom privatnom životu, ne koristi mobilni telefon i u vunenim vremenima ostajao je nepokolebljiv. Hapšen je zbog protivljenja ratu u Vijetnamu, bio je na crnoj listi Ričarda Niksona, podržao je objavljivanje Pentagonovih papira i osudio prljavi rat Ronalda Regana. Tokom poslednjih 60 godina vodio je mnoge bitke. Jednako brani prava Kurda i bori se protiv klimatskih promena. Podržao je proteste pokreta Okupiraj i brani prava ilegalnih imigranata. Kao mladi lingvista 50-ih godina prošlog veka zapanjio je svet svojom generativnom gramatikom. U neprekidnom angažmanu uvek je išao napred suočavajući se sa demonima kapitalizma, bilo da su to velike banke, vojni konglomerati ili Donald Tramp. U svojoj poslednjoj knjizi “Requiem for the American dream / Rekvijem za američki san” on iznosi argumente iz istoimenog dokumentarca i prokazuje sramotnu koncentraciju bogatstva i moći u zapadnim demokratijama. Rezultat je 168 strana Čomskog u najčistijem obliku.

Smatrate li se radikalnim?

Svi mi sebe smatramo umerenima i razumnima.

Ali vi ste ideološki jasno opredeljeni.

Oni koji treba da se pravdaju su moćnici na vlasti. Svaka hijerarhija je nelegitimna dok ne dokaže suprotno. Ponekad se mogu opravdati, ali uglavnom ne. To je anarhizam.

Nakon 60 godina podučavanja na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), profesor je došao živeti na granici pustinje Sonora. U Tuksonu, na preko 4.000 kilometara od Bostona, pronašao je novi dom na Odseku za lingvistiku na Univerzitetu u Arizoni. To je jedna od retkih zelenih tačaka u ovom sprženom gradu. Jaseni, vrbe, palme i orasi rastu oko zgrade od crvene cigle iz 1904. Unutra po zidovima vise slike nasmešenih studenata, mape prostiranja autohtonih plemena, plakati kulturnih događaja, a na kraju jednog hodnika je soba najvećeg živog lingviste.

Živimo li u vremenu razočaranja?

Pre 40 godina je neoliberalizam, kojeg su vodili Ronald Regan i Margaret Tačer, napao svet. I to je imalo učinka. Akutna koncentracija bogatstva u privatnim rukama pratila je gubitak moći u opštoj populaciji. Ljudi su sve manje zastupljeni i vode nesigurne živote sa sve lošijim poslovima. Rezultat je mešavina besa, straha i eskapizma. Više se ne veruje ni u same činjenice. Neki to nazivaju populizmom, ali u stvarnosti to je diskreditacija institucija.

Tako smo dobili lažne vesti?

Razočaranje institucionalnim strukturama dovelo je do tačke u kojoj ljudi više ne veruju činjenicama. Ako nikome ne verujete, zašto biste verovali činjenicama? Ako niko ne čini ništa za mene, zašto bih verovao bilo kome?

Čak ni medijima?

Većina služi Trampovim interesima.

Ali ih ima veoma kritičnih, kao što su Njujork tajms, Vašington post, Si-en-en…

Pogledajte televiziju i naslovne strane novina. Ne postoji ništa osim Tramp, Tramp, Tramp. Mediji su naseli na Trampovu strategiju. Svakog dana on im baca po jednu laž da bi se našao pod reflektorima i bio u centru pažnje. U međuvremenu, divlja frakcija republikanaca razvija svoju politiku krajnje desnice, režući radnička prava i napuštajući borbu protiv klimatskih promena, a to nas može dokrajčiti.

Vidite li Trampa kao rizik za demokratiju?

On je velika opasnost. Svesno i namerno je oslobodio talase rasizma, ksenofobije i seksizma koji su bili latentni, ali koje niko pre njega nije legitimizovao.

Hoće li opet pobediti?

Moguće je, ako uspe odgoditi smrtonosni učinak svojih politika. On je potpuni demagog i šoumen koji zna kako da održi aktivnom svoju bazu obožavatelja. Ide mu u korist i to da su demokrati u konfuziji i da možda neće izaći sa uverljivim programom.

Da li još uvek podržavate demokratskog senatora Bernija Sandersa?

On je pristojan čovek. Koristi termin socijalizam, ali zapravo se zalaže za demokratski nju dil. Njegovi predlozi ne bi bili čudni Ajzenhaueru (američkom predsedniku iz Republikanske partije od 1953. do 1961). Sandersov uspeh, više nego Trampov, bio je pravo iznenađenje izbora 2016. Umalo je postao predsednički kandidat bez podrške korporacija i medija, samo uz podršku javnosti.

Da li primećujete skretanje udesno u političkom spektru?

U političkim elitama to postoji, ali ne u opštoj populaciji. Od 80-ih godina prošlog veka došlo je do raskola između onoga što ljudi žele i javnih politika. To se dobro vidi na primeru poreza. Ankete pokazuju da većina ljudi želi veće poreze za bogate. Ali to se ne događa. Protiv toga promoviše se ideja da smanjenje poreza donosi prednosti za sve, te da je država neprijatelj. Ali ko ima koristi od rezanja davanja za puteve, bolnice, čistu vodu i čist vazduh?

Da li je onda neoliberalizam pobedio?

Neoliberalizam postoji, ali samo za siromašne. Slobodno tržište važi samo za njih. To je istorija kapitalizma. Velike korporacije započele su klasnu borbu, one su autentični marksisti, ali s obrnutim vrednostima. Principi slobodnog tržišta odlično se primenjuju na siromašne, ali vrlo bogati su zaštićeni. Velike energetske industrije primaju subvencije od nekoliko stotina miliona dolara, finansijske institucije dobijaju masivnu pomoć nakon što propadnu. Svi oni žive na sigurnom: oni se smatraju prevelikima da bi mogli pasti i moraju biti spaseni ako imaju problema. Na kraju, porezi služe za subvencionisanje tih entiteta i s njima bogatih i moćnih. Onda se stanovništvu kaže da je država problem i smanjuje se njeno područje delovanja. I šta se događa? Prostor države je okupiran privatnom moći, a tiranija velikih entiteta raste.

Zvuči poput Orvela ovo što opisujete.

Čak bi i Orvel bio zadivljen. Živimo u fikciji da je tržište divno jer nam govore da se ono sastoji od informisanih potrošača koji donose racionalne odluke. Ali samo upalite televizor i pogledajte reklame: nastoje li one da obaveste potrošača koji će onda donositi racionalne odluke? Ili ga samo zavode? Razmislite, na primer, o reklamama za kola. Nude li one podatke o njihovim karakteristikama? Prikazuju li izveštaje nezavisnih eksperata? To bi stvorilo informisane potrošače sposobne za donošenje racionalnih odluka. Umesto toga, ono što vidimo je leteći automobil kojeg vozi poznati glumac. Kompanije ne žele slobodna već zatvorena tržišta. Inače bi se srušili.

Da li je odgovor društva na ove izazove preslab?

Postoje mnogi aktivni javni pokreti, ali im se ne obraća pažnja jer elite ne žele da se prihvati činjenica da demokratija može funkcionisati. To je opasno za njih. To može ugroziti njihovu moć. Najbolje je da se nametne vizija koja vam govori da je država neprijatelj, a da ste vi prepušteni samom sebi.

Tramp često koristi pojam anti-amerikanizam, kako to razumete?

U SAD-u vas zbog kritikovanja vlade optužuju za anti-amerikanizam. Došlo je do uspostavljanja ideološke kontrole nad društvom, uz pomoć zapaljivog patriotizma.

Na nekim mestima u Evropi se događa isto to.

Ali ništa slično onome što se ovde događa. Nema nijedne zemlje sa toliko zastava.

Plašite li se nacionalizma?

Zavisi, ako to znači biti zainteresovan za vašu lokalnu kulturu, to je dobro. Ali ako je to oružje protiv drugih, znamo gde to može voditi, videli smo i iskusili.

Mislite li da je moguće da se ponovi ono što se dogodilo 30-ih godina prošlog veka?

Situacija se pogoršala; nakon izbora Baraka Obame pokrenula se rasistička reakcija ogromne virulencije, s kampanjama koje su negirale njegovo državljanstvo i identifikovale crnog predsednika kao antihrista. Bilo je mnogo manifestacija mržnje. Međutim, Sjedinjene Države nisu Vajmarska republika. Ima razloga za zabrinutost, ali izgledi da se ponovi nešto tako su veoma mali.

Na početku vaše knjige se prisećate Velike depresije, vremena kada je “sve bilo gore nego sada, ali je postojao osećaj da će biti bolje”.

Dobro se sećam. Moja porodica je pripadala radničkoj klasi, bili su nezaposleni i bez dobrog obrazovanja. Objektivno, to je bilo puno gore vreme nego sada, ali je postojao osećaj da smo svi zajedno u tome. Tada smo imali predsednika koji je saosećao sa patnjama ljudi, sindikati su bili organizovani… Postojala je ideja da zajedno možemo pobediti krizu. Taj osećaj je izgubljen. Sada nam se čini da smo sami u bezizlazu, a da je država protiv nas.

Imate li još nade?

Naravno da ima. Još uvek postoje javni pokreti, ljudi spremni da se bore. Prilike su tu, pitanje je samo jesmo li ih sposobni iskoristiti.

Čomski završava s osmehom. Oprašta se s nama svojim dubokim glasom. Zatim odlazi iz ureda, spušta se niz stepenice fakulteta i izlazi u svetlost pustinje Sonora.

Preveo Mario Bezbradica, izvor:Peščanik.net,

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Jestira,
      Nisam pravoslavne vere, ali verujem u Boga. Ne pripadam ni jednoj religiji, molim se Bogu i treudim se da nikome ne cinim zlo. Pre tri nedelje mi je umro brat. Dobio je mozdani udar i poceo je sasvim polako da se oporavlja, ali onda su nam jednog jutra javili da je umro. Od onda ne mogu da nadjem ni svoj mir, ni utehu. Ne razumem zasto mu Bog nije pomogao da ostane ziv. Niko od nas u familiji nije ni 0110_hahaha ni zla osoba, trudimo se da zivimo svoj zivot kako znamo i umemo moleci se Boigu i ziveci posteno. Brat mi je bio mladji 6 godina od mene i ja se pitam zasto sam ja jos uvek ziva, kada sam i ja imala mozdani uda pre par godina, samo je bio mnogo laksi i danas nemam nikakvih posledica, a on je, jadan, morao da umre. Zasto je to moralo da se dogodi i da se cela familija baci u ocaj. Moj tata ima od tada problem sa Bogom, jer je ceo zivot govorio kako je jedino sto moli Boga da ni jedno njegovo dete ne umre pre njega, a sada se bas to desilo. Recite mi, ima li utehe za mene ili moram svaki dan da dozivljavam cepanje srca iznova, samo sto otvorim oci?
    • Од JESSY,
      Svaka osoba na svetu ima karte koje su joj podeljene na samom startu i sa tim kartama mora igrati komplikovanu igru koja se zove život.
      Dodeljene su nasumično, a o sreći zavise vaši geni, mesto gde ste rođeni, finansijske mogućnosti vaše porodice…Kakve god vam okolnosti život pruži, vi ste ti koji odlučujete da li ćete biti žrtve ili oni koji preživljavaju. Vi imate kontrolu nad izborom da li svoj život učiniti slatkim ili kiselim.
      Oni koji odaberu sladak život, oni koji preživljavaju, su najjači.
      {adselite}"Najlepši i najbolji ljudi koje poznajemo su oni koji su doživeli poraz, upoznali patnju i gubitak, borili se u svakom trenutku i pronašli put iz najtamnijih dubina. Ove osobe znaju da cene, osetljive su i imaju razumevanja prema drugima. Život im je dao iskustva koja su ih napunila saosećanjem, ljubaznošću i dubokom empatijom. Divni ljudi se ne rađaju takvi, oni takvi postaju”,rekla je Elizabeta Kubler-Ros, psihijatar i autorka iz Švajcarske.
      Ljubazni ljudi donose svetlo u svet zato što su izašli iz mraka
      U svetu tame u kojem su rođeni, ljubazni ljudi svojom su pozitivnošću osvetlili živote drugih. Upravo su njima dodeljene "nesrećne" karte poput loše porodične situacije ili siromaštva. Ne samo da su naučili kako da uspeju u životu, naučili su i kako preći preko loših stvari i izdići se iznad njih.
      Odgurnuli su svoje "štake" i nekako postigli nemoguće: potrčali su i dostigli sve one koji su imali više sreće i bolje okolnosti. 
      Dok su neki dobili set divnih olovaka u boji, oni su dobili jednu običnu, napola potrošenu olovku sa kojom su obojili svoj život šarenije i bleštavije od ostalih.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Predstavnici SAD, Nemačke, Italije, Francuske i Velike Britanije u Vašingtonu vode konsultacije oko poslednje faze pregovora Beograda i Prištine, koji bi trebalo da rezultiraju sporazumom o normalizaciji odnosa. Kako su najavili i srpski zvaničnici, taj dokument trebalo bi da bude potpisan za najkasnije godinu dana.
      Vest da su se u Americi okupili predstavnici pet najmoćnijih zapadnih zemalja kako bi utvrdili zajednički stav pred poslednju fazu razgovora predstavnika Srbije i Kosova, prošla je dosta neopaženo. Možda baš zato što ovo nije prvi put da se moćne zapadne zemlje sastaju tim povodom, ali do sada nije bio slučaj da se to dešava u američkoj prestonici. Za poznavaoce prilika u pregovorima i interesa velikih sila, to je jasan signal da se približava Dan D i da veliki igrači spremaju svoju konačnu ponudu.
      Na konsultacijama su ispred evropskih zemalja prisutni politički direktori zaduženi za Balkan, dok američku stranu zastupa funkcioner SAD iz Stejt Departmenta.
      Kako navodi Dušan Janjić, analitičar i dobar poznavalac kosovskih prilika, ovakvi razgovori zemalja Kvinte su deo prekse i ne tiču se uvek samo Kosova, ali sada imaju poseban značaj jer se bliži poslednja faza i samim tim završnica dijaloga dve strane.
      FOTO: P. DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJA Dušan Janjić - S obzirom da se približila ta poslednja faza dijaloga Beograda i Priština, koji će biti održan na najvišem nivou, predstavnici najmoćnijih zemalja Zapada će utvrditi zajednički stav oko granica u kojima će se ti razgovori voditi - kaže Janjić za "Blic".
        Kada je reč o tome šta bi njihov plan mogao da sadrži u kontekstu budućnosti statusa Kosova, Janjić je, kaže, siguran da da te države neće prihvatiti podelu Kosova, o kojoj se u srpskoj javnost često govori.
        Ipak, to što je poslednji sastanak održan u Vašingtonu za Janjića je indikativno, jer, kako kaže, to se vrlo retko do sada dešavalo.
      PROČITAJTE I...  
      "Gazeta": Zapadne zemlje se u SAD konsultuju o dijalogu Beograd - Priština
      - Možda će SAD imati veće učešće u budućim pregovorima. Verujem da se razgovara i o formatu dijaloga, odnosno ko će sve, uz posrednika Federiku Mogerini, biti posmatrač, kao i o rokovima u kojima pregovori treba da budu okončani - dodaje Janjić.
      Diplomatska ofanziva Vučića
        Sve što se u Srbiji i na Kosovu dešava u poslednjih nekoliko meseci govori u prilog utisku da se vreme za konačno rešenje tog pitanja opasno približava.
      FOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ / TANJUG Aleksandar Vučić On je u nedavnom intervjuu za "Gardijan" izjavio da veruje da će pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, koji je inače uslov za napredak u evrointegracijama, biti potpisan u narednih šest meseci do godinu dana. Sudeći po njegovoj izjavi, za paraf na taj dokument Beograd traži ustupke, a ugledni britanski list tumači da bi Srbija prihvatila članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, ukoliko dobije nešto zauzvrat.
      PROČITAJTE I...  
      VUČIĆ U BERLINU: "Gospođa Merkel želi da se stvari drže pod kontrolom" (VIDEO)
      DIPLOMATSKA OFANZIVA Vučić u aprilu s Merkel, ali i sa Makronom i Mogerini
      Predsednik Srbije poslednjih meseci ima česte susrete sa visokim evropskim zvaničnicima, počev od nemačke kancelarke Angele Merkel, preko turskog predsednika Redžepa Erdogana, pa do nedavnog susreta sa Vladimirom Putinom, ruskim predsednikom. Glavna tema svih tih sastanaka bilo je Kosovo.
        Podizanje cene u pregovorima
      Za Srbiju će biti važan i Vučićev susret sa francsukim šefom države Emanuelom Makronom, koji bi, prema rečima srpskog predsednika, u Beograd trebalo da dođe početkom leta. Diplomatsku ofanzivu predsednik Srbije započeo je u Njujorku, gde je od američkih diplomata tražio "razumevanje" za srpsku stranu.
      I predstavnici vlasti u Prištini pripremaju se za dijalog sa Beogradom na najvišem nivou. Mada je njihova situacija dosta lagodnija u odnosu na srpsku, s obzirom na podršku koju imaju na Zapadu, njihova platforma za finalizaciju dogovora sa Beogradom odbijena je u Odboru za spoljne poslove kosovske skupštine, jer je navodno "opšta" i "slaba", a za pojedine poslanike je neprihvatljivo da Hašim Tači vodi razgovore sa Beogradom.
      Hašim Tači I dok se čeka "dan D", odnosi Beograda i Prištine svakodnevno se zaoštravaju. Hapšenje Marka Đurića, brutalni napadi na pripadnike Srba na severu Kosova i najave formiranja Vojske Kosova kojoj se oštro protivi srpska strana.
        Beograd je sa druge strane iz navodno bezbednosnih razloga sprečio održavanje utakmice mladih rukometašica Srbije i Kosova, a zatim i zabranio ulazak u Srbiju kosovskim karatistima, koji su planirali da učestvuju na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu.
      PROČITAJTE I...  
      Kosovski mediji: Beograd blokadom diže cenu u završnici dijaloga sa Prištinom
      Vlasti u Srbiji su takođe povukle poziv za učešće na međunarodnoj konferenciji u Beogradu, koji je Nenad Čanak, predsednik Odbora za evrospke integracije, uputio dvojici kosovskih kolega. Mediji iz Prištine su to protumačili kao "podizanje cena Srbije u završnici dijaloga sa Kosovom".
      https://www.blic.rs/vesti/politika/iza-kulisa-sastanka-u-sad-velike-sile-u-vasingtonu-kroje-sudbinu-kosova/ty0m14m

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...