Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
farisejski.bukvojed

Трећи канон Сардиског Сабора и 28. канон 4. Васељенског Сабора

Оцени ову тему

Recommended Posts

Правило 3 сардиског Сабора

 

Озије епископ рече: Треба додати и ово, да никакав епископ не прелази из своје епархије у другу епархију, у којој постоје своји епископи, осим ако је позван од браће, која је тамо, да се не помисли, да затварамо врата љубави. Треба се такођер побринути и за то, да, ако који епископ у једној епархији има какву распру са братом својим и са епископом, не може се из друге епархије дозивати да им суде. А ако који епископ био осуђен због каквога посла пак држи да његов посао није хрђав, него добар, и да би требало суд поновити, то, ако је вашој љубави угодно, одајмо пошту успомени апостола Петра, пак нека они, који су судили, напишу Јулију, епископу римскоме, да се, ако је потребито, понови суд код сусједних епархији епископа, и нека он назначи дотичне, који ће разабрати посао. Ако пак оптужени не може доказати, да је његова посао такав, да га треба новом разбору подврћи, тада оно што је једном пресуђено, нека се више не руши, и што је учињено, нека остане чврстим.

 

(Никодим Милаш, Правила православне цркве са тумачењима, књига 2, стр. 106 и 107)

Коментар (део):

- Правило ово западни канониски деле на три, и по садржају правила са свијем оправдано, јер у самој ствари оно говори о три предмета, који самостално могу да стоје. Први је дио овај, који каже да никакав епископ не смије прелазити у другу област да врши какву свештену службу, ако није од дотичнога епископа те друге области позван. Други каже, да распре између епископа има ријешавати сабор ове области, у коју спадају ти епископи и да не треба дозивати из друге области епископе да им суде. Трећи дио правила говори о случају, кад дотични осуђени епископ није задовољан осудом својих епархијских епископа, јер држи да је добра његова ствар, и за такав случај правило каже, да се има н аписати римскоме епископу Јулију, нека одлучи да ли се има суд поновити, те у афирмативном случају, да назначи за то између суседних дотичној епархији епископа односне судије; ако пак тај римски епископ Јулије не нађе да треба суд поновити, тада остаје непомичном одлука првог суда. 4 Овакво дијељење сардикског обога правила у главноме нелазимо и код Валсамона, који у тумачењу истога правила, послије изјашњавања првога дијела, спомиње другу главу (ДВЕ РЕЧИ НА ГРЧКОМ) правила, а то је поменути горе други дио правила, а за тијем додаје Валсамон опет трећи дио за случај, кад је један епископ незадовољан одлуком првога суда. (ДАЉИ КОМЕНТАР ИЗОСТАВЉЕН).

 

4 Codex romanom дијели ово правило на три засебна правила. Испор. Van Espen, op cit., p. 266

 

Едит:

 

Другим каноном Шестог Васељенског Сабора цео Сабор у Сардици (данашња Софија, Бугарска) добио је Васељенски значај. (Види цитирано дело др. Никодима Милаша, блажене успомене епископа Далматинског)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Са викисорс

28. канон Четвртог Васељенског Сабора (у Халкидону)

28. pravilo: Sledeći u svemu ustanove svetih Otaca, i uvažavajući sada izloženo (pročitano) pravilo 150 najbogoljubazniji episkopa, okupljenih na Sabor u velikom Konstantinopolju - Novome Rimu, u vreme blagočestivog, spomena dostojnog Teodosija (Velikog), isto i mi odlučujemo i ustanovljujemo po pitanju povlastica najsvetije crkve Konstantinopolja. Jer, i prestolu staroga Rima Oci su pridavali povlastice jer je taj grad bio prestonica. Sledeći isti razlog, 150 najbogoljubaznijih episkopa priznali su jednake povlastice i najsvetijem prestolu Novoga Rima, razložno prosudivši da grad koji je udostojen cara i Senata (siklita), i koji uživa jednake povlastice starog carskog Rima, bude uzdignut i u crkvenim delima kao onaj i da bude drugi posle njega. Prema tome, mitropoliti pontijske, azijske i trakijske oblasti, a tako isto i episkopi inoplemenika u navedenim oblastima, biće postavljeni od najsvetijeg prestola najsvetije konstantinopoljske crkve, tj. svaki mitropolit pomenutih oblasti sa eparhijskim episkopima postavljaće eparhijske episkope, kao što je i rečeno kroz Božanstvena pravila; a mitropolite pomenutih oblasti, kao što je kazano, postavljaće arhiepiskop Konstantinopolja, pošto se (po običaju), načini saglasan izbor i, pošto on o tome bude obavešten.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Из ова два канона (односно три) 28. канона Халкидонског Сабора, трећег канона Сардиског Сабора, уздигнутог другим каноном Шестог Васељенског Сабора на васељенски ниво, Цариградска Патријаршија изводи своје право да укида и ствара аутокефалије по сопственом нахођењу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју се чита велики покајни канон Светог Андреја Критског. Канон је велика химнолошка збирка, састављена од низа песама, по одређеном мерилу и правилу; низ од девет мањих песама, које се заснивају на девет библијских песама. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења. Више о Канону Светог Андреја Критског у Јутарњем програму Радио ”Беседе” говорио је катихета Бранислав Илић.
       
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Логос,
      У писму упућеном васељенском патријарху Вартоломеју архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије позива да се одржи Свеправославни сабор  „што је пре могуће“ како би се избегла „очигледна опасност од болног раскола“.

      У свом писму, упућеном 14. јануара 2019. године, али сада објављеном због наводног цурења одломака писма и како би се избегло стварање погрешног схватања, архиепископ Анастасије сматра да тренутно стање захтева нови приступ и свеже иницијативе за успоставање  мира у Украјини и очување јединства Православља.
      Архиепископ Албаније такође примећује да су се забринутости изражене Васељенском патријарху у октобру 2018. године показале оправданим, односно уместо мира и јединства Украјинске Православне Цркве, „ризик од поделе почео је да се увлачи“.
      Црква у Албанији наводи: „Страх од очувања јединства Православне Цркве обавезује нас да изразимо своју сумњу у валидност рукоположења која је обавио било ко ко  је рашчињен, изопштен и анатемисан“.
      Истовремено, Црква Албаније подсећа на своју критику упућену Цркви Русије због неучествовања у Свеправославном сабору на Криту и журбе да прекине пуно заједништво с Васељенском Патријаршијом.
      Наглашено је да Божанска Евхаристија мора остати изван сваког конфликта.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Последњи дан рада Института Светог Севастијана и Мардарија  почео је када су свештена лица и мирјанистигли на јутрењу коју је служио отац Данијел Кирк, после чега је послужен доручак. Епископ Максим је најавио почетак следећих разговора, који су били комбинација јутарњих и поподневних разговора: Бог нас посматра кроз љубав и Како постати човечан данас.     Божјом воља, истакао је епископ, одржава се свет у постојању за оно што је Својом љубављу створио - зачовека. Антички људи, Грци или Римљани (Латини), разликовали су се и у начину свог размишљања. На пример, кад би Римљанин нешто видео, одмах би размишљао логично – посматрао то на логичан начин –како би то користио. Грк, с друге стране, када би нешто видео, запитао би се шта је суштина те конкретне ствари. Стога, док је западни ум био склон организацији, источни ум се фокусирао на украшавање. Овако се свет – космос посматра како би се могао учинити још уређенијим. Из овог разлога човек је позван да види ову лепоту један  у другоме.   Музички програм, који је водила попадија Биљана Бојовић, претходио је ручку после чега је било уручење сертификата. Учесници Институа, од којих су многи који дошли са Источне обале, имали су слободно поподне за разгледање града и дружење.   Тако је овогодишњи Институт окончан опраштањем свештенства до следећег црквеног догађаја, а то је Црквено-народни сабор. који ће се држати 13. и 14. јула у Чикагу у Илиноју, како је најавио отац Никола Чеко у име председника Епископског савета Његовог Преосвештенства епископа Лонгина.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Дана 31. јануара 2019. године у Великој сали Државног дворца у Кремљу одржан је свечани догађај посвећен десетогодишњици Помесног сабора Руске Православне Цркве и интронизацији Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Господина Кирила. Учеснике у манифестацији поздравио је председник Руске Федерације В.В. Путин.     Ваша Светости! Поштовани поглавари и представници Помесних Православних Цркава! Поштовани свештенослужитељи! Даме и господо!   Драго ми је да све вас поздравим у срцу Русије, у Московском Кремљу с његовим духовним светињама које су значајне за сваког православца. Данашњи свечани скуп је посвећен изузетном датуму. Крајем јануара 2009. године одржан је Помесни сабор Руске Православне Цркве на којем је изабран нови поглавар – Патријарх московски и целе Русије Господин Кирил.   Желео бих да Његовој Светости топло и искрено честитам десетогодишњицу интронизације.   У децембру 2017. године заједно смо прославили стогодишњицу обнављања патријараштва у нашој земљи и истакли смо умногоме водећу улогу поглавара Руске Цркве у судбини отаџбине, величину њиховог подвижништва и служења нашем народу.   Патријарх Кирил као и његови истакнути претходници на изузетан начин обавља своју архипастирску мисију. Поштујући хришћанске заповести он покушава да помогне људима да пронађу пут до храма, да се учврсте у вери, да их подржи речју и делом. Захваљујући мудрости и поштењу, отворености и великодушности стекао је поштовање, и у Русији, и далеко ван њених граница.   Његова Светост и православни јерарси заједно с представницима других традиционалних религија дају значајан допринос јачању слоге у друштву и помажу у решавању кључних, понекад врло болних питања која узнемиравају и брину људе.   Знам колико много је у току последњих година учињено на ширењу социјалног служења Цркве, колико је велики и неуморан рад који у овој области обављају црквене организације удружујући волонтере, доброчинитеље и оне који теже ка томе да несебично помажу другим људима.   Овај труд је драгоцен, он се не мери статистиком, али ћу ипак дозволити себи да наведем неколико бројева.   У Русији је 2009. године постојала само једна црквена сигурна кућа за жене са децом које су доспеле у тешку животну ситуацију. Прошле године их је било већ 58. Отворено је преко 100 нових центара за хуманитарну помоћ. Развијају се патронажне службе и службе за друштвену рехабилитацију.   Руска Православна Црква је увек тамо где је тешко, увек је с људима који су доспели у невољу. Тако је било и за време лета 2010. године кад се Русија суочила са стихијом, с пожарима који су захватили многе регионе у нашој земљи, тако је било у Кримску, у градовима и селима на Далеком истоку, који су пострадали од поплава.   Руска Православна Цркве данас координира и прати преко 6,5 хиљада социјалних пројеката, самим тим видно помажући напоре државе и друштва у овом правцу.   Посебне речи захвалности патријарху Кирилу и Цркви упућујемо за духовну бригу о руској војсци. Ваше искрене и срдачне поуке помажу војницима и официрима да часно бране домовину и уливају им сигурност у своју ратничку силу и моралну исправност.   Велико поштовање заслужује просветна делатност Руске Православне Цркве, обнављање старих храмова и изградња нових. Патријарх Кирил и ја смо сасвим недавно заједно учествовали у полагању темеља за један од њих – величанствени храм у сећање на војнике Великог отаџбинског рата „Васкрсење Христово“.   Племенито подвижништво Руске Православне Цркве се простире на целу њену канонску територију. И захвални смо Његовој Светости на томе што стално поклања пажњу нашим сународницима и што подржава заједнице у иностранству, на неуморном раду на јачању поверења између земаља и народа и на ширењу контаката у области хуманитарне делатности.   Истаћи ћу да је часно и беспрекорно служење којим се патријарх Кирил одликује – пример истинске љубави према отаџбини и према нашем народу, а успеси постигнути на овом попришту представљају темељ за развој Цркве у наредним деценијама.   Ваша Светости! Поштовани учесници у свечаном скупу!   Данас, као и у току многих векова, постоји изузетна потреба за узвишеним предназначењем Руске Православне Цркве.   Истаћи ћу да ће држава наставити да активно развија стваралачко партнерство са Црквом у свим значајним областима, пре свега и васпитавању младог нараштаја, у чувању културне баштине и у решавању насушних друштвених проблема.   Пред Русијом се данас постављају огромни изазови и амбициозни циљеви, без преувеличавања историјски задаци у демографији, у друштвеном развоју и побољшању квалитета живота људи, у раду на остваривању напретка у економији, у науци и технологијама.   Али једно нам је сасвим јасно: да бисмо достигли нови ниво за нас је важно да сачувамо свој идентитет, своје јединство и солидарност. А они се граде на вредностима које су увек поштоване у православљу и другим традиционалним религијама Русије: то су милосрђе, поштење и праведност, то је брига за ближњег и породицу, поштовање родитеља и деце, и наравно, љубав према домовини.   Заборављање ових вредности је бременито најразорнијим последицама, обезличавањем и деградацијом човека, тиме да он може постати жртва најподлијих и најнижих манипулација.   Понављам: заједничка је дужност и одговорност државе, Цркве, религиозних делатника и друштва да сачувају и ојачају нашу духовно-моралну вредносну основу, да је пренесу омладини и будућим нараштајима, како се не би изгубили у време бурних глобалних промена.   И наравно, рачунамо на то да ће Руска Православна Црква и убудуће остати активна мировна снага, као и раније, да ће јачати пријатељство и добросуседске односе и подржавати наше сународнике и људе православне културе.   Братске везе између Цркава у историји су уједињавале и зближавале народе и служиле развоју равноправних односа између Русије и многих иностраних земаља.   Нажалост, видимо и друге примере кад шпекулације, политиканство и паразитирање на питањима религиозног живота воде ка разједињавању људи и изазивају злобу и нетрпељивост.   Управо такав пројекат који нема везе с вером, који је потпуно лажан и везан за борбу за власт, данас се остварује у Украјини. У суштини, долази до грубог мешања у црквени живот. Његови иницијатори као да су се учили од безбожника из прошлог века који су истеривали вернике из храмова, мучили и прогањали свештенослужитеље.   Опет бих желео да истакнем: држава и власт Русије сматрају апсолутно недопустивим било какво мешање у црквене послове. Поштовали смо и поштоваћемо независност црквеног живота, тим пре у суседној сувереној земљи. Ипак, задржавамо право да реагујемо и да чинимо све у циљу заштите људских права, укључујући и слободу вероисповести.   И на крају бих желео да још једном честитам патријарху Кирилу знаменити датум – десетогодишњицу устоличења. Његовој Светлости желим бодрост, дуг живот и нове успехе у архипастирском раду. Нека Ваше молитве чувају Руску Православну Цркву и нашу отаџбину.     Хвала вам на пажњи.     Извор: Православие.ру
×
×
  • Create New...