Jump to content

Позитивне приче и фотографије, наше или туђе, оно што вам измами осмех

Оцени ову тему


Препоручена порука

Драге сестре и браћо, овде можемо писати све оно што нам падне на памет а што би могло растерати сиве облаке, не само нама, већ и случајном намернику који сврати на чашицу Хришћанске радости и утехе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 84
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Прича о малом Лазару У неком малом месту живео је дечак који се звао Лазар. Лазар је свакога дана јутром долазио у цркву, увек тачно у исто време у 7 сати. Пре него би се врата и отворила, он је

iz uciteljskog albuma 

Постоване слике

Прича о малом Лазару

У неком малом месту живео је дечак који се звао Лазар. Лазар је свакога дана јутром долазио у цркву, увек тачно у исто време у 7 сати. Пре него би се врата и отворила, он је био ту и чекао. Чим би се врата отворила он би трчао до олтара и био тамо први. Склопио би руке молитвено, али није дуго остајао. Исто тако трчећи одлазио би у школу, која је почињала нешто касније. 

Дечак је тако радио годинама. Свештеник је то приметио и одлучио питати Лазара зашто се тако кратко моли и како моли?

„Добро јутро Исусе, дошао сам Те видети“ – То је била његова молитва.

„И то је све?“- питао је даље свештеник .

„Све“ – рекао је кратко Лазар журно одлазећи у школу.

Дечак је и даље на исти начин долазио у цркву, стајао пред Исусом кратко и потом журно одлазио.

А онда га једног дана није било, па другог… и тако данима. Свештеник се забринуо за њега и одлучио да оде у Лазареву школу и потражи га. Тамо су му рекли да је Лазара на улици ударио камион и да је у болници. Повреда је била озбиљна. Лазар је пребачен на ургентно одељење. Свештеник се одмах упутио тамо.

Већ на вратима болнице дежурна сестра је знала кога тражи. Извинила се, али је мислила да му мора рећи једну необичност у вези са тим дечаком. Иако озбиљно повређен и трпи јаке болове, Лазар је весео и увесељава  цело оделење, где иначе леже такви тешки случајеви. Када је свештеник тамо стигао, био је зачуђен, колико радости има у тој соби упркос болу кога су сви морали осећати. Лазар се радосно насмејао и поздравио збуњеног свештеника. На крају га је свештеник питао, како може бити радостан и поред бола због повреда које је задобио у саобраћајној несрећи.

„Чему се Лазаре радујеш?“ – питао је.

„Исусу“ – одговорио је Лазар.

 „Како, па ти више не долазиш у цркву, не молиш се пред Исусом?“ – питао је даље свештеник.

 „Да“, – одговорио је смешећи се дечак- али Исус сваког јутра дође мени и каже:

 „ДОБРО ЈУТРО, ЛАЗАРЕ, ДОШАО САМ ТЕ ВИДЕТИ.“

 Свештенику је, када је то чуо све било јасно, и ништа није више питао. Радовао се са Лазаром.

http://bskm.rs/2013/12/prica-o-malom-lazaru/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Здраво цвете, здраво дрво....из једног цртаћа који сма давно гледала, али не могу да га пронађем.....:sunce:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Рапсоди рече

Здраво цвете, здраво дрво....из једног цртаћа који сма давно гледала, али не могу да га пронађем.....:sunce:

Е баш тако :sunce:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Milica Bajic рече

@Рапсоди јеси мислила на Фердинанда? :)

https://youtu.be/0ejNLKnwTjs

Био је неки цртаћ, неки чини ми се куца, како иде ливадом  и каже: " Здраво цвете, здраво дрво " то ми је остало у сећању, али занимљив  је и Фердинанд, ево управо га гледим :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Из једне радио емисије, летос. Парафразираћу.

Радило се о птицама које живе у градовима, о птицама певачицама, па сам сазнала да је и врана птица певачица. И једну занимљиву причу сам чула о, да ли чворку или чавки, не сећам се сад тачно. Рећи ћу у причи чворак, а ако сам погрешила, праштајте.. Елем изучавали орнитолози сове у једном месту у Банату. Тек у  подне дана, зачују хук сове. И сад, настале теорије како и зашто се то могло догодити, јер сове дањом спавају, а ноћом вилују. Један од тих младића закључи : - Док је чворак спавао, њему се урезао хук сове у мозак. То је запамтио и репродуковао.

Мени  некако  необична та потреба да све објаснимо рационално. и видимо, и невидимо што је. А врана пева, а чворак имитира. А чији глас милозвучнији? Чуло слуха занимљиво. Ових дана често помислим:- Да ли сам ово добро чула? Да ли сам ово добро разумела?

Лепа ова тема. Сећам се и једне реченице

Колико је дана потребно да упознаш свет? ( из једне песме, јутрос)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Једном сам пронашла на тавану татина писма из младости. Тресле су ми се руке, нисам их отворила. моја сестра јесте. Не знам ни данас како да се поставим према том делу татиног живота који се простро тада пред мене, а тате нема већ 11 година на овом свету.

Данас се не пишу писма. Пише се нешто друго.

 

Image result for ÑÑбав и лепоÑа

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

IMG_3161.thumb.JPG.5077b2fc87b06aafdeb9d8afa254c3fa.JPG1625917835_PRIJATELJSKOCASKANJEmojafotografija.thumb.jpg.faad3faa1106a1d847af1dfd35a58a11.jpg

Моје две фотке ....пријатељско ћаскање :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Зелени бицикл

Пре неко јутро у подземној железничкој станици код Вука у Београду могао се видети необичан призор. Омалена дугокоса девојка носила је велики зелени бицикл. 

Прво што бисте помислили када је угледате јесте како ли је успела низ оне огромне покретне степенице којима се морала спустити чак доле? Али, гледајући је само тренутак дуже, сигурна сам да би се и у вама разлила она чиста детиња радост тротинета, ветра у коси или можда стајања на корпици братове Понике, чврсто га грлећи око врата.

Није дуго прошло и стигао је воз. Поносито, како бисте већ и очекивали од ње и одбивши љубазно помоћ понеког зајапуреног младића, унела је свој зелени бицикл и одвезла се у правцу Новог Београда. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јутро

 

Свако јутро док се спремаш за школу, бринеш о ономе што си заборавио, а неопходно је за тај дан.Или неки други. То је мислила девојчица са трећег спрата. Важно и неопходно. Она једначина са једном непознатом. Она подела на родове и врсте у биологији. Они падежи којих мора бити седам. А дан кишовит или сунчан увек искочи из сна, На најлепшем месту.

Трчећи низ степенице, јер је тако лакше, јер тако ослушкујеш тапететапање својих патика, сручила је девојчица са трећег спрата своје јутро на улицу.И дан и дан и дан одјекивали су сапутници, сабеседници својим корацима поред девојчице.

- Добро јутро, тета Лепосава!

Звонило је у ушима приповедача ове приче, то благогласје, та реченица што у срце дира. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
My Favorite Things
 
Raindrops on roses
And whiskers on kittens
Bright copper kettles and warm woolen mittens
Brown paper packages tied up with strings
These are a few of my favorite things
Cream-colored ponies and crisp apple strudels
Doorbells and sleigh bells
And schnitzel with noodles
Wild geese that fly with the moon on their wings
These are a few of my favorite things
Girls in white dresses with blue satin sashes
Snowflakes that stay on my nose and eyelashes
Silver-white winters that melt into springs
These are a few of my favorite things
When the dog bites
When the bee stings
When I'm feeling sad
I simply remember my favorite things
And then I don't feel so bad
Raindrops on roses and whiskers on kittens
Bright copper kettles and warm woolen mittens
Brown paper
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      С обзиром да се ове године истог дана празнују Велика Субота и Први мај (шта год коме он значио), на свакоме од нас стоји избор: Или да тога дана будемо хришћани и Срби или да заборавимо на Христа, Његово распеће, погребење и васкрсење? Два цара не можемо служити!

       
      На нама је да бирамо: Или да на Велику Суботу будемо у храмовима, на Светој Литургији, и да се и у храму и у дому присјетимо Христове крсне смрти и погребења, али и Његовог силаска у Ад, и да се молитвено припремимо за Празник над празницима – Васкрсење Христово, или да наставимо праксу минулих деценија, када смо, потпуно заборављајући на Бога, празновали празнике без смисла, радујући се неким незнаним побједама, опијајући се по пропланцима и шумарцима ове наше вољене земље?
      Као православни епископ, који је дужан да упућује и исправља повјерено му стадо Христово, осјећам обавезу да вам укажем на погубност трендова које смо слиједили, а због којих смо платили високу цијену, као народ, али и појединачно.
      Божија свеприсутност је очита, неупитна, јер Он зна и помисли наше. Зато, нека свако од нас постави себи питање: Да ли ћемо славити, радовати се и пјевати, док је Син Његов Јединородни Тијелом у гробу?
      Приличи ли радовати се док нам је комшија у жалости? Наравно да не приличи, и то нико не би довео у питање! То нам налаже не само братска љубав, већ пристојност и увиђавост коју бисмо требали имати.
      Приличи ли радовати се док је Господ, Син Божији, наш Спаситељ, у гробу? Наравно да не приличи, али има оних који би на ову тврдњу остали нијеми. Народ који заборави на Бога потписује свој земаљски крај, као и свако од нас појединачно, јер добру се надати а лоше чинити никада није било могуће.
      Христово васкрсење је повод за истинску радост, за истинско славље цјелокупног људског рода, али за тај дан морамо бити припремљени постом, молитвом и добрим дјелима, како бисмо у срцу своме дочекали Васкрслог Спаситеља. Такве ће нас Господ познати као дјецу своју. Такве нас, вјерујте, неће лишити Свога благослова.
      Са Богом можемо све, без Бога не можемо ништа! Имајте то на уму, не падајте кад не морате, волите док имате кога и никада не заборављајте да од ваших поступака зависи и будућност вашег потомства.  
       
      Ваш, у Христу Господу, 
      епископ бихаћко-петровачки и рмањски 
      + Сергије
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Guest
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 11. априла 2021. године, у четврту недељу Великог поста - Недељу средопоснуа, свету архијерејску Литургију у параклису Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Његова Светост Патријарх је изразио велико задовољство и радост што је у прилици да богослужи на Православном богословском факултету: - Факултет је једна од најважнијих тачака живота наше Цркве. Богословски факултет је корен из којег расте стабло и рађају плодови мисије наше Цркве. Факултет је наша кућа и место где се трудимо да учимо аутентично богословље, богословље које није само стерилна философска, макар и најсавршенија, мисао, а није ни само реч о Богу, него богословље које је истовремено живот у складу са оним у шта верујемо.
      Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију су саслуживали архимандрит Прокопије (Тајар) из Антиохијске Патријаршије, јеромонах Нектарије (Ђурић), протонамесник Драган Поповић, јереј Бориша Шањић, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Здравко Јовановић. 
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду , 7. априла 2021. године, када наша света Црква прославља Благовести, у храму Светога великомученика Георгија у Сомбору Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење протојереја Александра Лазића, протонамесникâ Саве Николића, Срђана Нешића и Бранислава Шијачића, презвитера Младена Глушца и ђакона Александра Верића.

       

      Празник Благовести је слава Радио-Благовесника Епархије бачке, који делује у оквиру Српске православне Црквене општине сомборске. После свете Литургије је пререзан славски колач и освештано славско кољиво. Отац Бранислав, главни и одговорни уредник Радија, захвалио је присутнима и честитао им празник.
      Овогодишњи кум славе је ђакон Александар Верић са породицом, а за следећу годину кумства се прихватио г. Никола Ступар.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свако откриће или да се изразимо језиком Цркве, све што Бог открије људима и да им на коришћење треба да служи на добро, да наш живот постане лакши, а ми задовољнији и захвалнији. Међутим, претерана употреба неког добра често ствара зависност од истог, а свет у ком живимо показује да није све на корист човеку. Свети апостол Павле говори да је човек слободно биће. Међутим, човек може изгубити слободу и може робовати како материјалним стварима, тако и душевним прохтевима. Штавише, робовање својим страстима, жељама, неоствареним сновима, идејама… често је снажније и дубље поробљава човека од везаности за неку материјалну – физичку ствар. Медицинским речником робовање је исто што и зависност.

       
      У наше време постала је опште позната зависност од мобилних телефона и интернета. О тој модерној појави желим да кажем неколико речи. Готово 80% корисника мобилних телефона свој живот више не може да замисли без њих. Поруке  се проверавају на сваких 6 минута, односно око 150 пута на дан. Потреба да се непрестано буде уз мобилни телефон је развила осећање да ће се нешто значајно пропустити ако нисмо непрестано присутни на друштвеним мрежама што је, према речима стручних лица, довело до нове врсте зависности – зависности од ,,паметних“ телефона.
      Ова зависност присутнија је код особа млађе популације – адолесцената – који су практично одрасли са ,,паметним телефонима“ те нису свесни потенцијалних негативних последица прекомерне употребе истих, али ни средовечни људи нису изузети. Овде се најпре ради о психолошкој (душевној) зависности која се пројављује као својеврсна „криза“ уколико је зависник неко време одвојен од уређаја који је повезан на друштвене мреже.
      Мобилни телефони омогућавају приступ интернету односно великој количини информација. Интернет је својеврстан вид комуникације са светом, а човек као биће заједнице има непрестану потребу да буде у међусобном односу са другима, очекујући тако повратну информацију на друштвеним мрежама. Отуд честа потреба да се човек представи другима у одређеном светлу, а од других се очекује одговор који се популарно назива ,,лајковање“. Код младих често ово има негативних последица уколико број лајкова не задовољи очекивања јер се ствара осећај ниже вредности. Потреба да се некоме представимо усмерава нас на то да будемо непрестано упућени на коришћење мобилног телефона. Познато је истраживање на америчком универзитету у Индијани које је показало да 89% студената има осећај вибрирања мобилног телефона и пристизања нових порука у тренутку када се то не дешава.
      У данашњем времену мобилни телефон се безмало доживљава као део свога тела. До пре неколико година феномен је био одлазак са мобилним телефоном  у тоалет док је данас то уобичајена ствар. Велики број људи тражи свој телефон чак и док га држи у руци, прва ствар за коју се ухватимо ујутру када се пробудимо да видимо шта се значајно догодило претходне ноћи или последња ствар од које се одвојимо када кренемо да спавамо је телефон. Када изгубимо мобилни телефон треба нам до 3 минута да то схватимо док рецимо новчаник и до неколико сати. У психологији овај проблем је назван номофобија (no mobile). Телефон је постао прозор у свет. Уређај који нам треба и у пословном и у емотивном смислу. Колико су људи постали зависни од телефона показује и чињеница да већина док вози аутомобил пише поруке и ако је тешко чак и ходати док пишеш поруку. Људи упадају у шахте, ударају у бандере, прелазе на црвено на семафору не обраћајући пажњу јер им је фокус усмерен на екран мобилног телефона.
      Један од проблема везаних за зависност од мобилних телефона је чињеница да млађи људи који одрастају на виртуелној телефонској комуникацији губе осећај за живи и непосредни однос са људима који их окружују. У дигиталној комуникацији не постоји вербална комуникација тј. не постоји однос са невербалним знаковима. Истраживања све више показују да млади људи не препознају израз емоција на лицима људи; не препознају страх, радост, бес, задовољство… што заправо представља боју нашег односа са људима. Отуда све већа асоцијалност међу младима.
      Мобилни телефон је очигледно постао неопходност, али чини ми се да ту постоји опасност преласка „црвене линије“ слободе, место да телефон буде нешто што служи нама, многи постају неспособни да живе свој живот без телефона. Мислим, да телефон треба да служи нама, а не ми њему.
      Да би се овај проблем решио неопходно је освестити се па кренути у постепено одвикавање (наравно, многи људи то не желе). Треба научити себе да ти не будеш слуга овом корисном уређају. Он нам је постао неопходан, али треба да остане слуга и да не постане господар. Не смемо му допустити да нам одузима време које можемо посветити својој породици и вољенима који нас окружују. Врло је значајно и да родитељи контролишу употребу мобилних телефона у животу своје деце (услед свести о негативним последицама). Треба да им неуморно објашњавају позитивне и негативне стране које он носи и да прате садржај који дете гледа. Друштвене мреже треба да нас повежу и да појачају нашу интеракцију једних са другима, а не да нас раздвајају и отуђују. Нека не буде само телефон ,,паметан“ будимо паметни и ми те га искористимо на чињење добра другима и себи.
      И, ми као хришћани, треба да се у ове посне дане подсетимо да наша привезаност за Бога који нам се открива треба да буде већа од наше привезаности за наш мобилни телефон. Господ би требало да нам буде Неко без кога нам нема смисла живети и без кога заправо не можемо. Узевши ово у обзир можда би могли мало да, осим хране, постимо и од мобилних телефона. Макар, у малој мери.
       
      Ђакон Михајло Живковић
       
      Извор: Епархија жичка
×
×
  • Креирај ново...