Jump to content

Позитивне приче и фотографије, наше или туђе, оно што вам измами осмех

Оцени ову тему


Препоручена порука

Znate... Kada vam neko pruži, baš pruži, Ljubav- onu duševnu... I nahrani vas... Ništa vam drugo ne treba. Ta Božanska infuzija spašava! Hvala ti... Hvala Ti Bože! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

,,Jedan mladi protestanski sveštenik bio je toliko nervozan da pre svoje prve mise nije mogao ni reč da progovori, pa upita biskupa za savet. Ovaj mu reče da sledeći

put pre mise popije čašu
vode u koju ce sipati par kapi votke i odmah će se osećati slobodnije.
Posle toga, sveštenik se osećao tako dobro da ga vise nista nije moglo
uznemiriti. Medjutim, u povratku sa mise pronadje ceduljicu od biskupa:

Postovani svesteniče, sledeći put stavite nekoliko kapljica votke u
vodu a ne obrnuto. Osim toga, evo jos nekoliko saveta kako se neki ispadi ne 
bi ponovili:

1) Nije potrebno stavljati kriske limuna na ivicu pehara.
2) Ne oslanjajte se vise na statuu blazene device Marije, ne grlite je i ne 
ljubite je.
3) Postoji 10 Božijih zapovesti a ne 12, 12 apostola, a ne 7. Nijedan od 
njih nije bio patuljak.
4) David je pobedio Golijata praćkom i kamenom, nije ga sjebao i prosuo mu 
mozak.
5) Judu ne nazivamo kurvinim sinom.
6) Papu ne zovemo El Padrino .
7) Bin Laden nema nikakve veze sa Isusovom smrću.
8) Hostija nije grickalica uz vino, vec za vernike.
9) Gresnici idu u pakao, a ne u p...u materinu.
10) Onaj u uglu pored zbora, kojeg ste nazivali pederom, kontrašem i 
transvestitom u suknji,
bio sam ja.
p.s. a ima i varijanta - ne kaze se fajront, nego amin."

:D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Milica Bajic спакуј ваљак па ако не дај Боже зашкрипи увек можеш ајфела да префарбаш ??? ево још један од мојих фаворита из њихове кухиње.. :osmeh:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

„Čujem da ti se sin oženio, i kćerka udala!

 

Deder kakva ti je snaha? Da čujem“ „Ma šuti draga, ne d’o Bog nikom. Takvu još srela nisam. Ne da mi sinu disat!“

„Moja ti, on ujutro dami nosi doručak u krevet, k’o da je carica. Samo u nju bulji kad govori, ma k’o da je opčinjen š njom. Što je najgore, on ti ne smije mrdnut’ bez nje il’ što je neće upitati za savjet. A tek da kupi šta što se njemu sviđa dok ona ne kaže, samo sanjat’ o tome može. Moja ti, juče ga zatekoh kako usisava kuću. Dok je nije oženio nije znao ni kako usisivač izgleda. Ali najviše me pogodi što mi snaha stida nema. Preda mnom se cmaču i u krilo mu sjeda, pa ja moram ovako stara pogled skretat’ ka podu. Svašta živ insan doživi, ali da ću dočekat da mi sin bude papučar ni u snu snila nisam.“

„Šta ćes draga moja, takve dobrice vazda safataju rospije, nego kakav ti je zet?“

Sagovornici se popravi raspoloženje, nasmija se, te s ponosom poče priču: „E, Bog me je vala počastio sa zetom. Da znaš kakav je to insan i kako mi kćer pazi, ama samo bih sjedila i gledala tu ljubav i sreću. On ti, moja ti ujutro ustane pa joj doručak napravi i odnese joj u krevet, kaže nek se odmori, po vazdan nešto po kući radi. Da vidiš kad ona što priča, pa se ono smije, a on ti u nju gleda k’o da su joj umjesto zuba zlatnici, sav se topi k’o led na suncu.

A kako je samo poštuje, nigdje bez nje ne ide, il’ joj kaže ako će gdje, vidi se da je čovjek ozbiljno shvatio brak. Ne bi ti on nešto kupio bez nje ili bez njenog pristanka. Sve nju pita:“Dušice hoćemo l’ ovo, možemo l’ ono, sviđa l’ ti se.“ Ništa njemu nije teško ni u kući joj pomoć’, usisava stan, pere suđe. Pa svako malo je poljubi, te je štipne, u krilo je stavi, a ja bi, moja ti, kada sve to vidim plakala od sreće. Vala kada nisam imala sreće sa snahom,moja ti, sa zetom vala jesam.“

Izvor: Hercegovina.info

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Ukradeno negde sa interneta ??


Nastavnica istorije iz Teksasa, Lesli Raš, napisala je na koji način u njenoj porodici već generacijama pričaju istinu o Deda Mrazu. I taj način je toliko lep, da hoćemo da ga podelimo sa svima.
Kada dete napuni pet ili šest godina, i primetite prve njegove sumnje u postojanje Deda Mraza – on je spreman.
Obično ih odvedem u kafić, poručim nešto i počinjem priču: „Ti si baš mnogo porastavo za ovu godinu. I ne samo da si postao viši, već vidim da je i tvoje srce postalo veće. I da si porastao dovoljno da možeš i sam da postaneš Deda Mraz.
Već si primetio da je većina Deda Mrazeva koje si video samo ljudi koji su se samo prerušili u njega. Neki od tvojih drugova su ti možda rekli da on uopšte i ne postoji.
Tako misle mnoga dece, zato što još uvek nisu spremni da postanu Deda Mraz. Ali ti si spreman.“
(Potrudite se da vam glas bude tajanstven).
Zamolite dete da izabere nekog čoveka, npr suseda. Misija deteta je da tajno sazna šta je potrebno tom čoveku i da mu to nabavi, zavije u ukrasni papir i dostavi.
I da nikada ne otkrije da je to on uradio. Biti Deda Mraz ne znači dobiti pohvalu – to je nesebična želja za poklanjanjem.
Moj stariji sin je tako odabrao „teta vešticu“, koja je živela na uglu. Žena je zaista delovala strašno, oko njene kuće je rastao korov i nikada nije dozvoljavala deci da se igraju ispred njene kuće. Često je vikala na njih, da budu tiši i slično.
Na putu do škole, sin je primetio da je ona svako jutro izlazila na terasu po novine – bosa, te je odlučio da njoj trebaju papuče. Jedino je još morao da špijuniranjem utvrdi bar približnu veličinu obuće.
Kada smo kupili tople papuče, on ih je upakovao i nalepio „Srećan Božić, od Deda Mraza“. Jedno veće posle večere, zaputio se ka njenoj kući i postavio poklon ispred vrata.
Sledeće jutro smo pratili, kako je izašla na trem, uzela paket i ušla u kuću. Moj sin je bio van sebe od uzbuđenja i želje da sazna šta će se desiti dalje.
Sledećeg jutra smo je videli – uzimala je poštu, u toplim papučama. Sin je bio u euforiji. Morala sam da ga podsetim da NIKO nikada ne sme da sazna da je to bio on, inače više neće biti Deda Mraz.
Sledećih nekoliko godina, izabirao je mnoge ljude kojima bi poklanjao nešto i uvek je birao poseban poklon, baš za njih.
Jedne godine je temeljno očistio svoj bicikl, zamenio mu sic i poklonio ga kćerki jednog našeg prijatelja. Ti ljudi su bili vrlo siromašni. Pitali smo oca devojčice, da li je to u redu.
Izraz lica devojčice, kada je videla bicikl pred svojom kućom, mogao se uporediti sa izrazom radosti na licu mog sina.
Kada je došlo vreme da sve ovo uradimo i sa mlađim sinom, stariji je poželeo da sam razgovara sa njim. Danas su obojica prekrasni „darovatelji“ i nikada nisu osećali da su nekog prevarili.
Jer, mi smo im otkrili tajnu, kako postati Deda Mraz.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Добила сам свој први Уговор о раду у Фр joooj

Ринтам као ... али вреди, мирна сам... Хвала Богу :sunce:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Milica Bajic рече

Добила сам свој први Уговор о раду у Фр joooj

Ринтам као ... али вреди, мирна сам... Хвала Богу :sunce:

Нека ти је срећно и благословено!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У 5. недељу по Духовима, 25. јула 2021. године, када молитвено прослављамо празник Иконе Богородице Тројеручице, служена је света архијерејска литургија у Манастиру светог Николе у Етно селу ''Станишићи'' код Бијељине.
      Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, пароха херцег-новског у Митрополији црногорско-приморској и протојереја Славољуба Милошевића, те ђакона Немање Спасојевића.
      Током свете Литургије Епископ Фотије је рукоположио у свештени чин ђакона г. Бојана Крстановића, вјероучитеља из Брчког.
      ''Радујем се јер смо и данас имали једно рукоположење у чин ђакона, оца Бојана. Духовна радост ових дана траје у нашој Епархији. Имамо доста нових младих ђакона и свештеника, хвала Богу. Приступају Цркви својој као свештенослужитељи да преузму јарам Христов. Да се боримо на овом месту за Свето православље, али и за наш, слободно можемо рећи, српски идентитет који је ових дана угрожен. Али, не заборавимо да је Црква увек била, браћо и сестре, на месту страдања и на голготи.
      Оно што је карактеристично за православље јесте да оно никада није угрожавало друге вере и нације. Нема жељу да угрожава и поробљује друге. Оно има унутрашњу снагу којом су света браћа Кирило и Методије покрстили словенска племена, али то нису радили присилом и мачем него Благовешћу Христовом. Зато ми, у историји, врло често изгледамо побеђени и поражени као Христос разапет на Крсту. Он је у том тренутку изгледао као најбеспомоћнији човек, али је трећег дана устао у свом славном Васкрсењу'' рекао је Епископ Фотије.
      Беседећи о данашњем празнику Иконе Тројеручице Хиландарске Владика Фотије је рекао да је ''то велика светиња коју је Свети Сава донео са иконом Млекопитатељицом на Свету Гору и до данас се она налази у Хиландару као игуманија тог манастира. Верујем да би било добро да ми Срби, поред тога што имамо иконе своје крсне славе у кући, да обавезно имамо и Икону Богородице Тројеручице.''
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Ако се зло већ никако не може сасвим искоренити из света, грех је могуће опростити: тиме човек почиње да наликује Богу, јер Бог је онај који опрашта. Вечни судија, каже Зосима (у Браћи Карамазовима), од човека не тражи да учини оно што не може, већ оно што може, али лењост и сатанска гордост човека често у томе спречавају. Отуда ‘рај’ не би био пре свега неко одређено стање колико однос: учинити себе одговорним за све и сваког у океанској целини, опростити и очекивати да ће и теби бити опроштено – то не значи нужно набоље изменити свет, али значи доживети га као да је бољи него што јесте. Тако он онда и бива заиста бољи.“


      Драган Стојановић, Рајски ум Достојевског
    • Од Milan Nikolic,
      Патријарх Порфирије: Нека врлине буду наше оруђе и оружје

      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 3. јуна 2021. године, на празник Светих цара Константина и царице Јелене, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном тим светитељима на Вождовцу. Саслуживали су умировљени Епископ Георгије и изабрани Епископ марчански Сава.
      „Данас славимо равноапостолне Константина и Јелену, мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божјој“, беседио је патријарх Порфирије.
      „Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина. Црква Христова живи, али постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина и Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима и царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“, истакао је Патријарх.
      „Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна. Искушења долазе са лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна долазе у форми врлине. Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности. Нама се обраћају као да немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“, поручио је Патријарх.
      Извор: Радио Слово љубве
       
      /files/spc_social.png Патријарх Порфирије: Нека врлине буду наше оруђе и оружје | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, на празник Св. цара Константина и царице Јелене, у четвртак 3. јуна 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим светитељима на Вождовцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Георгије и свештенство АЕМ.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након Свете Литургије Патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а потом је, са свештенством и верним народом, пререзао славски колач.
      На крају, Патријарх Порфирије је произнео беседу о Св. цару Константину и царици Јелени истакавши да ми „данас славимо равноапостолне Константина и Јелену. Мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божијој. И коме је та хришћанска вера, Јеванђеље Христово једино нормално, једино природно, једино здраво“.
      Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина, напоменуо је Патријарх Порфирије, додавши да Црква Христова живи и да је снажна, али „постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина ј Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“.
      Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна, рекао је Патријарх Порфирије указујући да су искушења с лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна „долазе у форми врлине“, рекао је Патријарх Порфирије. „Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да нам се обраћају као да „немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“.
      „Зато данас славимо цара Константина и његову мајку“, рекао је Патријарх Порфирије указавши да је он „изабрао крст да буде почетак и крај његовог живота. А Часни крст на коме је распет Господ наш пронашла је његова мајка“.
       
      Извор: Радио Слово Љубве
×
×
  • Креирај ново...