Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Milica Bajic

Позитивне приче и фотографије, наше или туђе, оно што вам измами осмех

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Драге сестре и браћо, овде можемо писати све оно што нам падне на памет а што би могло растерати сиве облаке, не само нама, већ и случајном намернику који сврати на чашицу Хришћанске радости и утехе.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Прича о малом Лазару

У неком малом месту живео је дечак који се звао Лазар. Лазар је свакога дана јутром долазио у цркву, увек тачно у исто време у 7 сати. Пре него би се врата и отворила, он је био ту и чекао. Чим би се врата отворила он би трчао до олтара и био тамо први. Склопио би руке молитвено, али није дуго остајао. Исто тако трчећи одлазио би у школу, која је почињала нешто касније. 

Дечак је тако радио годинама. Свештеник је то приметио и одлучио питати Лазара зашто се тако кратко моли и како моли?

„Добро јутро Исусе, дошао сам Те видети“ – То је била његова молитва.

„И то је све?“- питао је даље свештеник .

„Све“ – рекао је кратко Лазар журно одлазећи у школу.

Дечак је и даље на исти начин долазио у цркву, стајао пред Исусом кратко и потом журно одлазио.

А онда га једног дана није било, па другог… и тако данима. Свештеник се забринуо за њега и одлучио да оде у Лазареву школу и потражи га. Тамо су му рекли да је Лазара на улици ударио камион и да је у болници. Повреда је била озбиљна. Лазар је пребачен на ургентно одељење. Свештеник се одмах упутио тамо.

Већ на вратима болнице дежурна сестра је знала кога тражи. Извинила се, али је мислила да му мора рећи једну необичност у вези са тим дечаком. Иако озбиљно повређен и трпи јаке болове, Лазар је весео и увесељава  цело оделење, где иначе леже такви тешки случајеви. Када је свештеник тамо стигао, био је зачуђен, колико радости има у тој соби упркос болу кога су сви морали осећати. Лазар се радосно насмејао и поздравио збуњеног свештеника. На крају га је свештеник питао, како може бити радостан и поред бола због повреда које је задобио у саобраћајној несрећи.

„Чему се Лазаре радујеш?“ – питао је.

„Исусу“ – одговорио је Лазар.

 „Како, па ти више не долазиш у цркву, не молиш се пред Исусом?“ – питао је даље свештеник.

 „Да“, – одговорио је смешећи се дечак- али Исус сваког јутра дође мени и каже:

 „ДОБРО ЈУТРО, ЛАЗАРЕ, ДОШАО САМ ТЕ ВИДЕТИ.“

 Свештенику је, када је то чуо све било јасно, и ништа није више питао. Радовао се са Лазаром.

http://bskm.rs/2013/12/prica-o-malom-lazaru/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Здраво цвете, здраво дрво....из једног цртаћа који сма давно гледала, али не могу да га пронађем.....:sunce:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 12 минута, Рапсоди рече

Здраво цвете, здраво дрво....из једног цртаћа који сма давно гледала, али не могу да га пронађем.....:sunce:

Е баш тако :sunce:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 10 минута, Milica Bajic рече

@Рапсоди јеси мислила на Фердинанда? :)

https://youtu.be/0ejNLKnwTjs

Био је неки цртаћ, неки чини ми се куца, како иде ливадом  и каже: " Здраво цвете, здраво дрво " то ми је остало у сећању, али занимљив  је и Фердинанд, ево управо га гледим :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Из једне радио емисије, летос. Парафразираћу.

Радило се о птицама које живе у градовима, о птицама певачицама, па сам сазнала да је и врана птица певачица. И једну занимљиву причу сам чула о, да ли чворку или чавки, не сећам се сад тачно. Рећи ћу у причи чворак, а ако сам погрешила, праштајте.. Елем изучавали орнитолози сове у једном месту у Банату. Тек у  подне дана, зачују хук сове. И сад, настале теорије како и зашто се то могло догодити, јер сове дањом спавају, а ноћом вилују. Један од тих младића закључи : - Док је чворак спавао, њему се урезао хук сове у мозак. То је запамтио и репродуковао.

Мени  некако  необична та потреба да све објаснимо рационално. и видимо, и невидимо што је. А врана пева, а чворак имитира. А чији глас милозвучнији? Чуло слуха занимљиво. Ових дана често помислим:- Да ли сам ово добро чула? Да ли сам ово добро разумела?

Лепа ова тема. Сећам се и једне реченице

Колико је дана потребно да упознаш свет? ( из једне песме, јутрос)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Једном сам пронашла на тавану татина писма из младости. Тресле су ми се руке, нисам их отворила. моја сестра јесте. Не знам ни данас како да се поставим према том делу татиног живота који се простро тада пред мене, а тате нема већ 11 година на овом свету.

Данас се не пишу писма. Пише се нешто друго.

 

Image result for ÑÑбав и лепоÑа

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

IMG_3161.thumb.JPG.5077b2fc87b06aafdeb9d8afa254c3fa.JPG1625917835_PRIJATELJSKOCASKANJEmojafotografija.thumb.jpg.faad3faa1106a1d847af1dfd35a58a11.jpg

Моје две фотке ....пријатељско ћаскање :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Зелени бицикл

Пре неко јутро у подземној железничкој станици код Вука у Београду могао се видети необичан призор. Омалена дугокоса девојка носила је велики зелени бицикл. 

Прво што бисте помислили када је угледате јесте како ли је успела низ оне огромне покретне степенице којима се морала спустити чак доле? Али, гледајући је само тренутак дуже, сигурна сам да би се и у вама разлила она чиста детиња радост тротинета, ветра у коси или можда стајања на корпици братове Понике, чврсто га грлећи око врата.

Није дуго прошло и стигао је воз. Поносито, како бисте већ и очекивали од ње и одбивши љубазно помоћ понеког зајапуреног младића, унела је свој зелени бицикл и одвезла се у правцу Новог Београда. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Јутро

 

Свако јутро док се спремаш за школу, бринеш о ономе што си заборавио, а неопходно је за тај дан.Или неки други. То је мислила девојчица са трећег спрата. Важно и неопходно. Она једначина са једном непознатом. Она подела на родове и врсте у биологији. Они падежи којих мора бити седам. А дан кишовит или сунчан увек искочи из сна, На најлепшем месту.

Трчећи низ степенице, јер је тако лакше, јер тако ослушкујеш тапететапање својих патика, сручила је девојчица са трећег спрата своје јутро на улицу.И дан и дан и дан одјекивали су сапутници, сабеседници својим корацима поред девојчице.

- Добро јутро, тета Лепосава!

Звонило је у ушима приповедача ове приче, то благогласје, та реченица што у срце дира. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
My Favorite Things
 
Raindrops on roses
And whiskers on kittens
Bright copper kettles and warm woolen mittens
Brown paper packages tied up with strings
These are a few of my favorite things
Cream-colored ponies and crisp apple strudels
Doorbells and sleigh bells
And schnitzel with noodles
Wild geese that fly with the moon on their wings
These are a few of my favorite things
Girls in white dresses with blue satin sashes
Snowflakes that stay on my nose and eyelashes
Silver-white winters that melt into springs
These are a few of my favorite things
When the dog bites
When the bee stings
When I'm feeling sad
I simply remember my favorite things
And then I don't feel so bad
Raindrops on roses and whiskers on kittens
Bright copper kettles and warm woolen mittens
Brown paper

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Наша света Црква у суботу, 15. фебруара 2020. године, молитвено прославља празник Сретења Господњег. Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, протопрезвитери-ставрофори Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, и Милош Весин, парох јужночикашки и ленсишки, протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког, братство Саборног храма и новосадски ђакони.     Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј нагласио је да се Сретење Господње обележава као Богородичин празник, са многим елементима Господњег празника. Сретење значи Божји долазак нама у сусрет, ради јединства са нама, и наш дочек Њега, наше узвратно ходење и идење к Њему, у сретање Њему. За нашу неблагодарност, за наше људско богоодступништво, Он нам је даровао свега Себе, даровао нам је то да Он, поред свега, иде у сретење нама и позива и призива нас у сретање са Њим, и не само то, то није формални, спољашњи сусрет, него је то дубинско, истинско и спасоносно сједињење наше са Господом. Зато је и животни програм свакога од нас, као хришћанина и хришћанке, и свих, као народа Божјега, да свој живот схватимо као излазак Господу у сусрет, Господу Који непрекидно долази к нама, Који непрекидно, како Он Сâм каже, стоји на вратима наших срца и куца, и очекује да Му ми отворимо та врата и да Он уђе и настани се, са Оцем небеским и Духом Светим, у нама. Ако тако схватимо свој живот онда ћемо избећи и замке ове наше епохе поновног, нажалост, богоодступништва и то у некадашњем хришћанском свету, рекао је Епископ бачки господин Иринеј.   По завршетку свете Литургије, владика Иринеј је честитао празник верноме народу Цркве Божје у Бачкој.       Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ц.,
      Што се тиче "родитеља број 1" и "родитеља број 2". Док сам ја председник, тога код нас неће бити, биће тата и мама....
       
       
    • Од БанеЛ,
      Кренуо сам још некад давно да читам рана дела владике Николаја, тако да ми је сада ова интересантна тема дошла на ред. 
      Није данас лако бити жена, то је свима јасно. На њена нејака плећа данас су натоварене разне ствари. Питање је: Да ли је морало тако?
      Извући ћу неке делове осврта Н. Велимировића на ово дело, које сам сматрао најинтересантнијим, а вас молим да изнесете своја мишљења, критике, идеје, сугестије ...
      "Тражењем права и својим социјалним уздизањем хтела је еманципација уздићи цену жени, па ју је још више понизила и оборила. Док се женска као таква пре еманципационог покрета и без новца, као таква високо ценила, данас се једва цени нешто више него ли сума, коју као мираз носи собом. И из дана у дан се све већи мираз тражи, све скупље морају женске плаћати - куповати - мужеве. (Некад је било обратно!) Свакоме је то данас јасно, Ређи су случајеви да и један човек средњег положаја и стања узме девојку без новаца. А ко да се реши да узме жену адвоката, инжињера, учитељицу или поштарку. Ко? Свак помишља, да тим добија ортака у раду, заради, али не жену, не матер, неговатељку и васпитатељку деце.
      На тражње жена људи одговарају ћутањем они немају ништа против, али... али само неће да се жене. Све је мање људи који одлучују ступати у брак и породицу заснивати. А нико се на тај корак без великог и тешког колебања не решава. Некога и старост затекне у двоумици: да или не?
      А коме штети то целибатно стање људи? Шкоди култури, напретку; шкоди људима, али... - али највише шкоди женама. Јер нежењен човек још и може некако живот забушити, пројурити кроз живот без тако велике опасности, без тако неутољивих болова и чемера, с којим се неудата женска(па ако је она без породице, сама самохрана у свету!) мора из дана у дан, - не, него из часа у час хрвати. Што су такве женске образованије, у толико је беда већа и неподношљивија.
      Хиљаде и хиљаде лепих и здравих девојака остају неудате и постају - робиње. Робиње најмучнијег и најгнуснијег ропства. "
       
      Да не помислите да је Н. Велимировић био против образовања жена, касније у тексту стоји: 
      "Срећан и миран живот појединаца и добро и напредак нације, то се двоје мора имати у виду кад се мисли о образовању женскиња. Јер од образовања женскиња зависи како појединачна срећа и добро, тако исто и опште народно, пошто се ово последње заснива на првом. Нигде није опасније захуктано и слепо подржавати запад, него у овом погледу. "
      Даље иде цитат од др Чедомира Марјановића из овог дела: 
      "... по западним обрасцима уредили смо државу, војску, судове, школе... Све је то било лепо и красно, све је то било за нас новина, новина нам се свидела. Али кад смо дошли до породице, ту смо се сударили - са тим ми не можемо да се сложимо ... породица на западу постављена је на нездравој основи, .... а породица у нас то је све. "
       
       
    • Од Milica Bajic,
      Професор из Ниша се огласио поводом све очигледније покондирености ,,Београђана" у односу на - Србијанце, ове доле, унутрашњост и сл. 
      Да не буде забуне, имам срећу да познајем многе културне, могу слободно рећи, праве Београђане и код њих се заиста овај синдром не може уочити. Напротив, њима смо ми, провинцијалци интересантни, они кроз нас гледају да прошире своје видике.  Не, неки други полу-свет је окупирао медије и изгледа да сe све више отима контроли...где ће нас овакво понашање одвести?
       
    • Од Логос,
      Млада црногорска уметница Даница Црногорчевић објавила је на Фејсбуку дирљив статус и фотографију своје двогодишње ћерке са литије у Подгорици, пише Спутник. Даница је објавила фотографију на којој се види њена двогодишња ћерка, коју љуби свештеник Предраг Шћепановић на литији у Подгорици.     „На данашњи дан пре две године отац Предраг је крстио Касијану у инкубатору, која је била до тог момента у критичном здравственом стању. Вечерас после две године у нове победе заједно“, написала је Даница Црногорчевић.   Иначе, млада уметница је одушевила присутне на литији испред Храма Христовог васкрсења, када је запевала песму посвећену косовским јунацима „Црвен цвете“.     Она је и раније певала на литији, када је 7. фебруара на истом месту запевала „Ој, свијетла мајска зоро“. Даница Црногорчевић, иначе родом из Бара, једна је од најпознатијих црногорских уметница које се баве етномузиком, наведено је у лепом и садржајном прилогу Спутника.     У 1265. броју "Православља" новинама Српске Патријаршије од 1. децембра 2019. лета Господњег, објављен је интервју са Даницом Црногорчевић, вокалном солисткињом и интерпретаторком духовне и етно музике. О значају умножавања таланата дарованих нам од Господа, као и о љубави према црквеном појању, духовној и етно музици, али и о односу између хришћанског живота и музике, са Даницом је разговарао катихета Бранислав Илић.    Интервју у целости можете да прочитате ОВДЕ.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...