Jump to content
Sign in to follow this  
Логос

Црква – уточиште потребитима

Оцени ову тему

Recommended Posts

Gospod-Isus-Hristos-Spasitelj-sveta-ikona-Dobri-pastir-750x425.jpg
 
При Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици од фебруара 2016. године, ради канцеларија Добротворног фонда Митрополије црногорско-приморске “Човјекољубље”. Основана је са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, а дјелује под управом предсједника Управног одбора протојереја Бранка Вујачића.  
 
Добротворни фонд „Човјекољубље“ функционише као већа цјелина на нивоу Српске Православне Цркве још од деведесетих година прошлог вијека, а канцеларија у Подгорици представља само један њен огранак.
„У претходходном раду Човјекољубље се суочило са многим изазовима које уосталом носи сваки хуманитарни рад“, истиче Владимир Милуновић координатор овог Добротворног фонда.
 
С обзиром на то да хуманитарна дјелатност подразумијева рад са најосјетљивијим слојевима друштва, ангажовани у Фонду су свакодневно упућени на тешке животне приче и готово немогуће услове живота.
 
Милуновић подсјећа да сиромаштво, глад и невољу, скоро увијек прате болест и растројеност, па је често тешко изаћи у сусрет свим потребама угроженог човјека. По његовим ријечима, своју хуманитарну помоћ Фонд базира на обезбјеђивању намирница, љекова и гардеробе. Тако је недавно Фонд обезбиједио средства за организовање допунске наставе из свих предмета за дјецу корисника која похађају основну школу.
 
Сви који се пријаве Фонду за помоћ, објашњава кординатор Милуновић, морају проћи кроз одређену процедуру у којој се утврђује степен угрожености. Због огромног броја потребитих који аплицирају за помоћ, Фонд понекад није у могућности да свима изађе у сусрет. У таквим случајевима, како истиче, предност се даје оним најугроженијим, а то су често многодјетне породице.
 
Оно што крунише рад Фонда јесте изградња кућа за једну многодјетну породицу годишње.
 
„Средства за ову изградњу се прикупљају захваљујући прилозима из касица које је Фонд у сарадњи са Народном кухињом при Храму, распоредио у неколико пријатељских фирми и маркета, чиме је омогућено свим људима добре воље да учествују у овим подухватима. Наравно, у овом богоугодном дјелу свој допринос дају и грађевинске фирме и продавнице материјала за  изградњу куће“, наглашава Владимир Милуновић.
 
Као највећег приложника ове организације истиче манастир Острог који редовно одваја донацију од својих средстава.
 
„Одакле год долазе средства главни извор је воља народа да помогне угроженима“, каже Милуновић и додаје да народ дарује народу кроз ум Цркве.
 
Црква као Божија кућа увијек је била уточиште потребитима.
 
„Човјек у модерном свијету запада у кризе и смућености, које га одводе од Бога и доводе прво у духовну биједу па сљедствено таквој ситуацији, богоодступништва“, прича за Портал Митрополије Милуновић и закључује да у таквим околностима човјек неминовно пада и у материјалну биједу. Као разлог наводи одсуство човјекољубља и заборав милосрђа.
 
„Само преко оних малих можемо прићи Богу. Овај Фонд свједочи да нијесу само духовни проблеми у домену црквене мисије, него да она као Богом установљена заједница, брине о сваком свом члану и сваком човјеку“ каже наш саговорник и додаје да је Фонд је још једна димензија свештеничке службе и продужена рука њиховог дјеловања у друштву.
 
Наглашава да се сами свештеници, разумијевајући све проблеме са којима се носе њихови парохијани, како духовне тако и материјалне, труде да помогну рад ове добротворне установе.
 
Објашњава да је за унапређивање рада „Човјекољубља” потребан огроман труд, али је неизоставна подршка цјелокупне заједнице.
 
„Са успјешним дјелима сви напредују, угрожени добију утјеху а приложници благослов који им тајанствено даје снагу за нове побједе“, каже Владимир Милуновић Координатор Добротворног фонда МЦП  и закључује поруком да је „Хуманост задатак свих нас као што је и успјех мисије овог Фонда успјех свих“.
 
Уз жељу да ће “Човјекољубље” у временима која долазе још боље и квалитетније дјелује на пољу хуманости, јер по ријечима Светог Писма :„Рука дајушчаго не оскудјевает”, позивамо све да узму учешћа у овом богоугодном дјелу.
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Канонска Украјинска Православна Црква порасла је за скоро 250 парохија и више од 100 манастира током прошле, 2018. године, изјавио је митрополит бориспољски и броварски Антоније.     Упркос чињеници да су канонска Црква и њено свештенство и верни суочени са прогоном од стране државних власти и сабраће Украјинаца током те године када је један број парохија отет, било насиљем или незаконитим пререгистровањем, њихова верност Господу показала се исправном. Тако је број парохија порастао са 12.092 крајем 2018. порастао на 12.338 крајем ове године. Уз то је 108 лица замонашено током 2019. године, па је укупан број монаха у овој Цркви од њих 4.609 порастао на 4.501 крајем 2018. године.   Такође, у овом периоду је 8 подвижника прибројано Сабору светих и установљени су празници Сабор изјумских светих и Сабор светих Кијевске духовне академије. Хиротонисано је пет нових архијереја.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служиo je Свету архијерејску Литургију у старом Саборном храму Сабора Светих Архангела у Нишу, на дан када молитвено славимо Сабор Светог Архангела Михаила и свих небеских сила бестелесних.   Звучни запис беседе   Преосвећеном Владики саслуживало је братство Саборног храма у Нишу - протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина храма, протојереј-ставрофор Ненад Микић, протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки, протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Владица Савић, протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић.   Лепоти Свете Евхаристије допринело дивно појање Нишке црквене певачке дружине "Бранко", хора нишког катедралног храма, који предводи г-ђа Сара Цинцаревића, али и присутво бројног верног народа, од којих многи Аранђеловдан прослављају као своју крсну славу.   Након Свете службе освећени су славски дарови. Домаћица славе ове године је била г-ђа Јасмина Јанковић, док је за следећу годину ову лепу дужност на себе примио г-дин Саша Крстић, предузетник из Ниша.    Владика је потом одржао надахнуту беседу о данашњем празнику, поучивши верни народ о Светом Архангелу Михаилу и свим небеским силама бестелесним, поручивши да "Црква нисмо само ми овде на земљи. Црква је небеско-земаљска институција, односно Богочовечански организам."   Епископ је честитавши славу верном народу, захвалио још једном свима који су помогли да се мали Саборни храм обнови у години када се обележава два века његовог постојања и уручио грамате појединцима који су заслужни за обнову малог Саборног храма.   Ово је прва прослава храмовне славе малог Саборног храма у Нишу након завршене комплетне рестаурације храма која је трајала протекле две године.    Након Евхаристијског сабрања старешина храма отац Бранислав Цинцаревић позвао је благочестиви народ, да колико је у могућности, помогне даљу обнову старог Саборног храма.    Храм је освећен у недељу, 10. новембра 2019. године, док је централни догађај којим је прослављено 200 година овог нишког храма била Света архијерејска Литургија којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Иринеј у недељу, 17. новембра 2019. године у великом Саборном храму у Нишу.     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Само неколико дана након што је архиепископ Јероним признао расколничку „Православну Цркву Украјине“ и Епифанија Думенка као њеног предстојатеља, Пољска Православна Црква је поновила свој чврсти став против ове националистичке групације.     Архијерејски Сабор Пољске Цркве, у присуству свих архијереја окупљених у Варшави у уторак 29. октобра 2019, под председавањем Његовог Високопреосвештенства Митрополита пољског Саве, размотрио је више предмета, између осталог, и украјинску кризу.   Према архијерејском саопштењу, а после размотрења дописа Његове Светости пaтријарха српског Иринеја, Његовог Блаженства архиепископа албанског Анастасија и самог митрополита Саве цариградском патријарху Вартоломеју, Сабор је решио да „задржи свој став по питању аутокефалности Украјинске Цркве какав је изложен у саборским одлукама од 9.05.2018, 15.11.2018. и 2.04.2019.“   Митрополит Сава је упутио неколико писама у подршку канонској Украјинској Цркви. У октобру 2018. он је писао патријарху Вартоломеју молећи га да сазове свеправославни Сабор који би разрешио украјинско питање, док је у децембру 2018. упутио писмо подршке Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију. Он је овом првојерарху писао и 13. марта ове године у име целога Архијерејског Сабора поновивши раније црквене одлуке. Даље, ови православни јерарси истичу да њихов став нема ништа са наводним антиукрајинским понашањем, већ са учењем Светог православља: „Пољска Аутокефална Православна Црква није против давања аутокефалности Православној Цркви у Украјини на основу догматских, канонских норми, и то васцелој Цркви, а не групи отпалих расколника“.   Са своје стране Сабор истиче да канонска Украјинска Црква под митрополитом Онуфријем нити је тражила нити је желела аутокефалност. „Отпадници од учења Свете Цркве не могу представљати здрав црквени организам. То нарушава евхаристијско јединство свег Православља,“ тврде пољски архијереји.   У свом саопштењу од 9. маја 2018. Сабор је истакао важност светих канона и покајања у животу Цркве: „Ми изражавамо јасан став Пољске Православне Цркве, наиме, да црквени живот сваке канонске Православне Цркве почива на начелима догме и светих канона Православне Цркве. Кршење ових начела води у хаос у животу Цркве. Постоје извесне расколничке групе у Украјини које се најпре морају покајати и повратити у канонску Цркву. Једино онда можемо разматрати питање давања аутокефалије... Не сме да нас заведе политичка клима кад су у питању догма и канони.“   У својој саопштењу од 15. новембра 2018.  архијерејски Сабор Пољске Цркве тражио је сазивање свеправославног Сабора како би се разрешило украјинско питање и „забранио је свештеницима Пољске Православне Цркве да одржавају литургијско и молитвено општење са свештенством тзв. Кијевске патријаршије и тзв. Аутокефалне Православне Цркве, које су учиниле многа зла у прошлости“.   У одлуци од 2. априла 2019. Сабор је навео: „Аутокефалност Црве у Украјини треба да почива на догматским и канонским нормама свеколике Цркве, а не на групама расколника. Они који су се одвојили од Цркве и били лишени својих свештеничких рукоположења не могу представљати здрав црквени организам. Ове неканонске радње нарушавају евхаристијско и међуправославно јединство.“   У јануару ове године Пољска Црква је такође изричито одбацила молбу патријарха Вартоломеја да призна нову Цркву у Украјини створену на  „Сабору уједињења“ 15. децембра 2018. године.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Из овог документа се види да је Јеладска Црква и званично обавестила расколничку Цркву у Украјини да ју је признала (и на коверту стоји: Његово Блаженство Епифаније, Митрополит кијевскии све Украјине).

      Опширније на: 
      The document of the recognition of the Church of Greece has arrived in Kyiv (upd)
      ORTHODOXTIMES.COM LAST UPDATE: 19:28 The recognition of the Church of Greece is now officially in the hands of Metropolitan Epifaniy of  
    • Од Логос,
      Дана 27. октобра када наша Света Православна Црква молитвено прославља Преподобну мати Параскеву, Преосвештени Епископ жички Господин Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Храму Преподобне мати Параскеве у Рудници.     Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, протојереј Србољуб Стојковић, парох други при Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка, јереј Милован Вучковић, парох трнавски, парох бељачки јереј Предраг Радојевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон рашчански Владимир Јовановић.     Нашега Архипастира са великом духовном радошћу дочекао је велики број мештана парохије рудничке и околине, свих узраста. Молитвеном сабрању су присуствовали и представници војске, полиције, као и ктитор храма у Викенд насељу на Копаонику г. Бојан Премовић.   Храм Преподобне мати Параскеве уједно је обележио јубилеј 60 година од освећења храма. Освећење храма 1959. године извршио је блаженопочивши Патријарх српски Герман.     Литургијско славље пропраћено је велелепним појањем појца Ивана Трајковића из Краљева и мешовитог хора из Храма Светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка.   Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио својој духовној пастви протумачивши речи из литургијског зачала. Епископ је између осталог рекао: „Сабрали смо се у овоме Светоме храму који данас слави 60 година од свога васпостављања, реновирања, припреме и давања храма онима који су потребити. Онима који траже реч Божију и траже место где ће главу склонити. Данас је много јубилеја које славимо, многа имена, многе светитеље, многе поуке и поруке смо чули у Светом Јеванђељу. Главно за нас Србе јесте да у овој години славимо 800 година аутокефалности наше Цркве.   Наша Црква данас слави Преподобну мати нашу Параскеву која је заштитница овога храма. И много је поука данас Господ нама дао. Када је апостол Павле, некадашњи Савле, гонитељ хришћана призван од Господа, почео је да ревнује за самога Господа. Он је познао Бога, а прво је њега Бог познао. Када је упознао Бога, Његов благи лик, Његову љубав и решеност да Он спаси овај свет, он га је толико заволео да је рекао: „Не живим више ја, него у мени живи Христос“. Тај исти Павле описује се у данашњем апостолу. Говори за себе, неће себе да истиче, али каже: “Знам једнога човека који је у телу или ван тела узнесен до трећег неба где је чуо неисказане речи, које човеку није допуштено говорити.“ Дакле, не може овоземаљски човек то да чује нити да говори о томе, јер су то речи надумне; то су речи самога Бога, речи истине. У Царству небеском само је истина и само се то чује; само се чује слављење Бога и од херувима, серафима и анђела и арханђела, који једним устима и једним срцем славе Бога и певају: Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Његове.“   Епископ Јустин је такође нагласио: „Црква Божија је стуб и тврђава истине. Ту обитава Бог кроз Свете Тајне и ту је радионица нашега спасења. То је радионица спасења Преподобне мати Параскеве. Она је 50 година живела у пустињи, као и Марија Египћанка. У житију Марије Египћанке помиње се да је дошао Зосима свештенослужитељ. Она га је питала за Свету Божију Цркву и за народ како живи, јер она 50 година није имала контакта са људима. Ипак је живела у цркви. Како? Тиме што се молила за Цркву и тиме што је од Цркве добијала благодат и молитве.     Света Параскева је заштитница рода нашега православног. Она је од нашега рода Српкиња у Епивату рођена, међу Грцима и међу разним народима и чије су мошти због најезде Турака, једно време биле у Београду, на Калемегдану, да би после тога биле на разним местима док се на крају нису обреле у Јашију, у Румунији. Тамо мошти Свете Петке чине чудесна и велика дела Божија. Објављују силу Божију и приводе народ Богу. То је исцељење – није исцељење да обајемо нешто, да кажемо две, три речи, буди здрав. Онда си здрав када упознаш Бога.“   Владика је у својој беседи такође нагласио да данас славимо још један велики догађај – Седми Васељенски Сабор који се догодио 787. године. На њему се после 8 векова почело да расправља о иконама, јер у Старом Завету стоји да не требамо да се клањамо никаквом лику, ничему изрезбареном. Ипак, Господ Исус Христос дошавши собом донео је тај Лик, Лик којим се ми спасавамо. То је Лик Спаситеља нашега који никад нико није нацртао у почетку. Његов лик је остао на убрусу Вероникином када је ишао да страда, када је обрисао своје знојаво и крваво лице и од тада су многи почели да сликају иконе. Први је апостол Лука који је насликао неке иконе Пресвете Богородице које су све до данас чудотворне, а онда су почели људи у Цркви да сликају оно што доживљавају.   На крају беседе Епископ је рекао: „Наш Женик, Господ Христос ће поново доћи да суди овоме свету и зато док још имамо времена да се потрудимо да читамо Свето Писмо, да слушамо реч и поуку Светог Писма, да када год можемо дођемо у Цркву, да запалимо свећу, да се помолимо, а најпре да долазимо на Свету Литургију и учествујемо у светотајинском животу Цркве.     После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, за време које се бираним речима Епископу Јустину и верном народу обратио бивши парох ове парохије протојереј Србољуб Стојковић. Након њега поздравну реч Епископу упутио је и старешина храма јереј Предраг Радојевић, захваливши се Епископу на доласку.     Извор: Епархија жичка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...