Jump to content
Снежана

Не пожели ништа туђе...

Rate this topic

Recommended Posts

 

"Ако дирнеш у чивутски врт

клетву ћеш носити ко сребрн звончић

бићеш жедан крај бунара

и сиромах с пуно пара

све ћеш дијаманте дати за смешни циркончић,

ко у туђ врт уђе

црн лебац меси у црном плеху

ех, не пожели ништа туђе

сви смртни греси у том су греху..."

Ђ.Б.

 

 

Наш оби са овим Ђолетовим стиховима ме синоћ инспирисао да отворим  тему. Да ли гајите склоност ка залажењу у туђе вртове, да ли је увек трава зеленија у комшијином дворишту, залазите ли у себе, нађете ли понекад у себи зрнце зависти или пак жеље да посегнете за туђим. Да ли сте понекад љути на Бога, јер мислите да заслужујете више, боље, лепше...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 47 минута, Vegeta рече

Krađa mi nikada nije pala na pamet, ali poželim da imam nešto kao to tuđe i onda ga sam stvorim/zaradim.

Лепо, али да ли ти се десило да ти се свидела нпр. другарова девојка, да си помислио, ах, како је супругичаста са бући бући обрашчићима, вришти сопраном када се изнервира...шта ли тражи са њим... шта у том случају када није ствар у питању?

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Снежана рече

 

"Ако дирнеш у чивутски врт

клетву ћеш носити ко сребрн звончић

бићеш жедан крај бунара

и сиромах с пуно пара

све ћеш дијаманте дати за смешни циркончић,

ко у туђ врт уђе

црн лебац меси у црном плеху

ех, не пожели ништа туђе

сви смртни греси у том су греху..."

Ђ.Б.

 

 

Наш оби са овим Ђолетовим стиховима ме синоћ инспирисао да отворим  тему. Да ли гајите склоност ка залажењу у туђе вртове, да ли је увек трава зеленија у комшијином дворишту, залазите ли у себе, нађете ли понекад у себи зрнце зависти или пак жеље да посегнете за туђим. Да ли сте понекад љути на Бога, јер мислите да заслужујете више, боље, лепше...

 

 

Ne kaže se uzalud oteto prokleto...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Ana B. рече

Ne kaže se uzalud oteto prokleto...

каже се, али да ли су људи свесни тога, и ако су свесни мислим да олако прелазе или затуре негде ову мудрост, јер... ипак заслужују боље и више, па колико само знаш случајева да се браћа, комшије, родбина суде, мрзе, крве око међе, око метра земље (а то је само један од примера)...изгибоше, као да им баш тај један метар недостаје да буду апсолутно срећни.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Снежана рече

каже се, али да ли су људи свесни тога, и ако су свесни мислим да олако прелазе или затуре негде ову мудрост, јер... ипак заслужују боље и више, па колико само знаш случајева да се браћа, комшије, родбина суде, мрзе, крве око међе, око метра земље (а то је само један од примера)...изгибоше, као да им баш тај један метар недостаје да буду апсолутно срећни.

Eh šta beše mudrost pred Bogom ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Некад кад видим срећне људе, помислим да је њима живот лепши. Запитам се шта није у реду са мном па нисам као они. Пожелим да имам њихов ментални и емотивни склоп. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Снежана рече

Лепо, али да ли ти се десило да ти се свидела нпр. другарова девојка, да си помислио

Десило ми се,(остало је на томе) и тај ко каже да није помислио да погледа у "туђе двориште " тај не говори истину. Не постоји особа којој то није пало на ум, макар у неком тренутку у животу како са мушке тако и са женске стране. Ствар је у само контроли

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Lady Godiva рече

Некад кад видим срећне људе, помислим да је њима живот лепши. Запитам се шта није у реду са мном па нисам као они. Пожелим да имам њихов ментални и емотивни склоп.

 али опет, када би Бог свима бацио главе низ брдо, сако би потрчао за својом :)

Дешавало се и мени, међутм када упознаш те, на очиглед срећне људе, увидиш да или нису баш толико срећни, или да то није твоја срећа, и да та и таква срећа и не би баш толико усрећила.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Снежана рече

Дешавало се и мени, међутм када упознаш те, на очиглед срећне људе, увидиш да или нису баш толико срећни, или да то није твоја срећа, и да та и таква срећа и не би баш толико усрећила.

Е ово подебљано. Мене ништа од тога не чини срећном, све ми је то шупље, бесмилено. Зато пожелим да сам као они, да ми те ствари значе.. да знам шта је моја срећа.

Сећам се ове сцене кад сам била први разред основне, гледала сам децу на одмору како безбрижно трче, играју се, смеју. Ја сам стајала по страни, посматрала их и чудила се како тако не мисле ни о чему, о будућности, животу, смрти... била сам љубоморна јер нисам имала ту детињу наивност, лакоћу. Тако је некако и данас у мојој глави.. не умем да објасним, али ето помислим да је трава зеленија па то пожелим. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Lady Godiva рече

Е ово подебљано. Мене ништа од тога не чини срећном, све ми је то шупље, бесмилено. Зато пожелим да сам као они, да ми те ствари значе.. да знам шта је моја срећа.

Сећам се ове сцене кад сам била први разред основне, гледала сам децу на одмору како безбрижно трче, играју се, смеју. Ја сам стајала по страни, посматрала их и чудила се како тако не мисле ни о чему, о будућности, животу, смрти... била сам љубоморна јер нисам имала ту детињу наивност, лакоћу. Тако је некако и данас у мојој глави.. не умем да објасним, али ето помислим да је трава зеленија па то пожелим. :)

Пронађох се ту негде. 

И зато је мени ужасно тешко да живим у Холандији. Или у Данској, Шведској небитно. Јер тамо су сви срећни. Срећа је друштвени императив. Ако ниси срећан у тим рајевима, нешто с тобом догурно није у реду. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Lady Godiva рече

Е ово подебљано. Мене ништа од тога не чини срећном, све ми је то шупље, бесмилено. Зато пожелим да сам као они, да ми те ствари значе.. да знам шта је моја срећа.

Сећам се ове сцене кад сам била први разред основне, гледала сам децу на одмору како безбрижно трче, играју се, смеју. Ја сам стајала по страни, посматрала их и чудила се како тако не мисле ни о чему, о будућности, животу, смрти... била сам љубоморна јер нисам имала ту детињу наивност, лакоћу. Тако је некако и данас у мојој глави.. не умем да објасним, али ето помислим да је трава зеленија па то пожелим. :)

Da li si možda odrastala bez jednog roditelja? Meni kad je otac umro umro je i deo mene, nisam više bila ista osoba, to je bila osoba koju sam obožavala, a imala sam samo devet godina. Odjednom neka ozbiljnost, sve drugačije...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Боли ме што некад не могу да суделујем у радости ближњих.

Стварно испаднем идиот, јер се тад појачава туга, можда себичлук.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Juanito рече

Пронађох се ту негде. 

И зато је мени ужасно тешко да живим у Холандији. Или у Данској, Шведској небитно. Јер тамо су сви срећни. Срећа је друштвени императив. Ако ниси срећан у тим рајевима, нешто с тобом догурно није у реду. 

Ne znam neko je rekao, neki stranac ne mogu da se setim neka javna ličnost da nije video tužniji narod kad je bio u Srbiji... Ko nam je kriv, puno nam je dato, al smo i dalje zatupeli...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Juanito рече

Пронађох се ту негде. 

И зато је мени ужасно тешко да живим у Холандији. Или у Данској, Шведској небитно. Јер тамо су сви срећни. Срећа је друштвени императив. Ако ниси срећан у тим рајевима, нешто с тобом догурно није у реду. 

Знам. Мислим да смо ту баш слични. Можда је добра животна лекција, да човек ојача. Sink or swim.. надам се ово друго.

@Ana B., да.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру. На крају богослужења благосиљано је кољиво, у спомен на Светог великомученика Теодора Тирона.     Владика је рекао да све што се пјева и служи у току прве недјеље Великог поста није ништа друго него је воспоминаније Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.   “И на сва она збивања од настанка свијета па до Христовог Васкрсења. Зато и почињемо, и читамо у току овога поста од првих поглавља Књиге постања, о настанку свијета”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да се онда редом спомињу сва збивања којима је припремано рођење Господа.   “И Његово крштење, Његово преображење, Његово распеће и Његово свето васкрсење”, казао је он.   Казао је да се посебно на сјутрашњој вечерњој Велике суботе сјећамо Светог великомученика Теодора који је мученички пострадао за Господа.   “И који је открио у своје вријеме хришћанима да не једу јела идолослужитеља. Припремио је тада прво кољиво које ми данас овдје имамо пред собом и које је било благословено за спасење и оних који су у то вријеме служили Господу и за спасење свих хришћана до наших времена”, казао је он.   Владика Амфилохије је нагласио да је пост припрема душе и тијела, очишћење од тјелесних, душевних и духовних страсти и припремање за свето причешће тијелом и крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.   “Нарочито на Велики четвртак и касније, на Велику суботу и дан Христовог васкрсења”, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ рашко-призренски г. Теродосије и Епископ Каракаса и Јужне Америке Руске заграничне цркве г. Јован служили су јутрос са свештенством Свету службу Божију у светогеоргијевском храму манастира Бешка на Скадарском језеру.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Теодосије је рекао да нас данашња јеванђелска прича о блудном сину учи о превеликој Божанској љубави.   „И покајању као почетку нашег спасења“, рекао је Епископ рашко-призренски.   Нагласио је да без покајања нема спасења.   „И Господ је рекао да је дошао у овај свет ради грешника, а не ради праведника. Под праведницима подразумевао је фарисеје и књижевнике, подразумевао је оне који су споља испуњавали закон Божји који је Мојсије предао људима, а нису имали љубави, самилости, нису припремили срце своје за Господа“, објаснио је Владика Теодосије.   Владика је, тумачећи данашње Јеванђеље, рекао да је Црква Божија очев дом, а отац Господ наш.   „А овај млађи син представља оне људе који се у гресима удаљавају од самога Бога“, рекао је он.   Нагласио је да нам ништа не вреди ако животом својим угађамо Богу, а немамо љубави према ближњем, према грешнику који исто треба да се спасе.   „Ето, то је порука данашње приче јеванђелске пред свети и велики пост за који нас Господ припрема смирењем, покајањем, уздржањем, да и  ми будемо носиоци његове љубави“, закључио је Владиока Теодосије.   На крају Литургије Митрополит Амфилохије је рекао да је вишеструк благослов данашњег богослужења – поред саме Литургије, благослов је и присуство Епископа Јована преко кога је стигао благослов велике Руске цркве, Владике Теодосија и дечанских монаха који су донијели благослов косовско-метохијских светиња, оца архимандрита Данила Љуботине из Пероја.   „Данас имамо посебан благослов и у томе што је овдје и крст у коме је дио Часнога крста Господњега – крст старца Никанора Хиландарца, светитеља наших времена, првога светитеља аустралијскога“, рекао је Владика Амфилохије.   Игуманија Фотина, поклонила је Епископима Теодосију и Јовану по икону- Епископу Каракаса Јелене Балшић, а косовско-метохијском Владици Светог пророка Јеремије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у храму Сретења Господњег у Берима код Подгорице, метоху манастира Михољска Превлака.       Пред почетак Литургије, Владика је освештао храмовни фрескопис.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да је Сретење Господње чудесни догађај, јер је то сретење Симеона Богопримца с Њим, са живим Господом од Дјеве рођеним.   „Симеон Богопримац је тада изговорио оне ријечи које и ми непрекидно понављамо: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер видјеше очи моје спасење Твоје које си припремио пред лицем свих народа, свјетлост на посвећење незнабожаца, на славу народа Твога Израиља“, рекао је он.   Додао је да је Симеон Богопримац био први од људи који је доживио и осјетио тајну доласка Христа, Сина Божијега у овај свијет и сретење са Њим.   „Овај догађај нам, уствари, открива велику и најсветију тајну сретења између Бога и човјека, Бога и човјечанства, Бога и овога свијета. Кроз Симеона Богопримца сва творевина Божја прима у своје наручје Христа Господа, поготово људски род га прима у своје наручје. Људски род постаје Богопримац“, објаснио је Владика Амфилохије.   Нагласио је да је сваки храм мјесто гдје се догађа сретење са Господом.   „И ми данас се овдје сретамо са Господом и примамо Господа у своје наручје, у своје срце, свој ум, у своју душу“, закључио је Митрополит Амфилохије.   Након светог причешћа благосиљан је славски колач.   Владика је на крају рекао да је данас и дан рођења предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.   „Да се помолимо Богу да се, као што се срео рођењем са овом земљом и са својом мајком и оцем, и он срете као Симеон Богопримац са Господом да би могао на крају свога живота да и он изговори оне ријечи: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер видјеше очи моје спасење Твоје, које си припремио пред лицем свих људи, свјетлост на просвећење незнабошцима у славу народа Твога Израиља“, рекао је Владика.   Рекао је да су сви људи призвани да се срету са Господом.   „Без тога сусрета земаљски живот је нула и ништа не представља, без обзира какав положај човјек имао овдје на овој земљи. Дај Боже да Господ просвијетли и све наше људе у Црној Гори свјетлошћу истине своје и богопознања, да се сви који се у њој рађају, и шире од ње, срету са живим Господом, да се просвијетле свјетлошћу истине Божје, Бога љубави, да би онда Божанском љубављу вољели и овај свијет и све људе и да би завољели живога и вјечнога Бога“, поручио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Архиепсикоп цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г.Амфилохије, служио је данас, када наша Црква прославља Свете мученике Јулијана и Василису, преподобног Георгија Хозевита и Светог Григорија Охридског Свету архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. Саслуживали су му острошка сабраћа архимадрит Мирон, протосинђел Сергије и јерођакони Роман и Зосима, као и јеромонах Лука Сиријац. Уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа, одговарала је острошка братија.     На крају богослужења, Високопреосвећени Митрополит је, поздрављајући сабране радосним поздравом ”Бог се јави – Васитину се јави”, казао да се од настанка свијета ништа чудесније није десило од јављања Божијег на ријеци Јордану приликом Господњег крштења, јављања Оца у гласу који се чуо са небеса, јављања Духа Светог у виду голуба и Сина Божијег Јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова.   „Који је, како је спознао Свети Јован Крститељ, Јагње Божије који узима на себе гријехе свијета, Јагње Божије које се жртвује, које се приноси и које свом својом саможртвеном љубављу грли и прожима сав свијет. Јагње Божије је на земљи рођено, а то Јагње Божије заклано за живот свијета ће судити свијету. Љубав Божија ће судити свијету, човјеку и човјечанству“, рекао је Митрополит Амфилохије.   Бог се јавио, који са нама и међу нама, који се непрекидно јавља, а који се и у светињи острошкој јавио и вјековима јавља кроз мошти Светог Василија Острошког.   „А шта је друго Острог, него наставак јављања Божијег? Овдје се јавља Господ, благосиља и просвећује и освећује безбројне душе, чинећи их од дјеце таме дјецом свјетлости“, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Синоћ је у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржано предавање и представљање нове књиге Преосвећеног Епископа диселдорфског и њемачког г. Григорија ,,Гледајмо се у очи“.   Прилог Радио-Светигоре   Поздравно слово изговорио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, који се овом приликом захвалио и пожелио добродошлицу уваженим гостима  Владици Григорију, проф. др Богољубу Шијаковићу и др Марку Вилотићу на издвојеном времену и пажњи и љубави које су и изњедриле ову посјету Митрополији црногорско-приморској, хришћанској заједници у Подгорици и Саборном храму Христовог Васкрсења. Захвалио и Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију и Епископу захумско-херцеговачком г. Димитрију, који су присуствовали промоцији.   Прво питање које је гостима поставио модератор др Дејан Вилотић, боло је питање политике, уз посебан акценат на то зашто је посебно важно да баш хришћани, а посебно Епископи, имају јасан, недвосмислен став око оног политичког у друштву.   Први је ријеч узео проф. др Богољуб Шијаковић.   Он је истакао да наслов књиге Владике Григорија ,,Гледајмо се у очи“ треба схватити озбиљно и директно. Он је даље појаснио да гледање у очи подразумијева да стојимо лицем наспрам лица, што значи да смо личности. ,,Тако комуницирамо као Божија бића која у себи имају личност, а зато што имамо у себи личност, то значи да имамо достојанство које нико не може да погази и на које нико не полаже право да погази и које је светиња“, рекао је он.   Професор Шијаковић је даље навео да је управо на том темељу хришћанског поштовања интегритета и достојанства личности и израсла цијела модерна цивилизација. ,,Управо на темељу поштовања личности је израсла читава модерна цивилизација – израсла је на темељу хришћанске идеје личности и идеје достојанства коју морамо да поштујемо и штитимо. И у овој књизи и у свим другим књигама и у докторској дисертацији владика Григорије се бави оним другим човјеком, оним човјеком наспрам нас“, истакао је Шијаковић упућујући слушаоце на важност имања бриге и свијести о политичким, друштвеним, моралним и етичким друштвеним токовима, које имају утицај како и на индивидуалном плану, тако и на оном општем, глобалном, свеоубухватном.   ,,Када говоримо о политици, она се морамо усредсредити на људско достојанство“, нагласио је он.   Даље навео и чињеницу да постоји заблуда и предрасуда која није плод незнања, која она тенденциозно и манипулативно шири, а то је флоскула и теза да постоји одређени и повлашћени сој људи који је надлежан искључиво за политичка питања. Навео је комунизам као par excellence примјер таквог манифеста.   „Комунизам и сљедбеници комунизма заступао идеју да се само они и руководство могу бавити политичким питањима и судбином цијелог народа, док народ нема право учествовања и одлучивања у питањима везаних за сопствени живот. Ако се не бавите политиком, сасвим је сигурно да ће се политика бавити вама“, нагласио је Шијаковић који је затоим појаснио изворно значење ријечи политика, које у античкој Грчкој значи – јавна ствар, односно јавно добро и јавна заједница – свих људи.   Навео је да је са тог разлога, бављење свештенства и цркве политиком у овом контексту изузетно пожељно, будући да је и у старим напредним системима Црква увијек била коректив, савјест и морални и етички компас друштва, а тако је како даље наводи проф. др Богољуб Шијаковић и у данашњем времену и најразвијенијим друштвима и цивилизацијама. Један од примјера које је навео јесте управо примјер Сједињених Америчких Држава и Републике Њемачке.   ,,Црква треба да буде много више присутна у нашем животу. Ако погледате напредне демократије онда ћете видјети нешто што је за нас незамисливо, а то је да рецимо сједнице Скупштине почињу молитвом као што је то случај у Сједињеним Америчким Државама у Америчком конгресу и Америчком сенату. За нас, наше прилике је такође незамисливо да у парламенту имамо свештеника коме може посланик да се обрати за савјет да ли неки закон да гласа. А такав примјер имамо у Бундестагу. Односно, у Њемачком парламенту имате свештенике који су на располагању посланицима да их консултују када треба да дигну руку и гласају неки закон“, рекао је Шијаковић   Владика Григорије се осврнуо на битност имања одговорности и агилности кад су у питања учествовања у друштвеним и политичким токовима, који имају за циљ обликовање будућности:   ,,Као неко ко се у склопу своје пастирске службе сусреће непрекидно са животом и свим његовим аспектима, увидио сам да је немогуће да човјек као хришћанин буде равнодушан на оно што се догађа око њега. А посебно је немогуће за хришћанина да буде равнодушан према ономе што треба да буде будућност – оно што је будућност наше дјеце, наше омладине. Уколико смо равнодушни на политику и на оно што она креира, то би значило да нас уопште не интересује шта ће бити са нашом будућношћу – са нашом дјецом“, рекао је он.   Владика Григорије је навео бављење будућношћу као основну ствар за сваког хришћанина, те да се исто не смије бранити.   ,,Врло је важно да схватимо да је наше бављење политиком у ствари бављење другим, и хришћанима се не смије забранити  основна ствар , а то је најбитнија ствар – гледање у будућност. Јер, као што знамо, наша котва је бачена у будућност и ми идемо за њом. Јер, наша је будућност Бог“, рекао је Владика диселдорфски.   Казао да ништа нема важније ни светије од људскости.   ,,И шта се догодило због те тврде вјере хришћана кроз историју и кроз све што су пролазили, кроз страдања, успоне и падове? Догодило се то да су хришћани успјели да наметну овоме свијету једну истину. А то је да нема ништа светије ни важније од људскости, од људске личности и да је највећи гријех потирати људску личност, односно другог човјека“, објаснио је Владика.   Владика Григорије је нагласио да је најсветија дужност сваког човјека одбранити онога другога и сачувати га од зла.   ,,Одбранити другога, сачувати га од зла, то је људска дужност најсветија. Дакле, ми морамо да бранимо другога да би ми уопште били људи и да би наша људскост дошла до изражаја. А да би људскост дошла до изражаја човјек мора имати јасну перспективу о будућности, јер таква перспектива доноси наду, а до наде се долази вјером и трпљењем. А нада доноси радост живљења“, поручио је Владика Григорије.   ,,Мизерији моћи, једино можемо да се супротставимо радошћу живљења. И у том смислу хришћанство је увијек побјеђивало том радошћу живота, том надом. Зато је важно да надом побјеђујемо, али, исто тако је важно да нас нико не поколеба у том погледу будућности. Због тога морамо бити слободни и због тога се морамо бавити садашњошћу и да објашњавамо прошлост, али и да увијек поставимо шта је наша нада и шта је наш циљ и нико нас не смије у томе спријечити и ограничавати без обзира на припадност и опредјељење.“ закључио је Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...