Jump to content

Празник Симона Монаха у Студеници

Оцени ову тему


Препоручена порука

У манастиру Студеници 7. октобра 2018. године прослављен је спомен Преподобног Симона Монаха, краља Стефана Првовенчаног.

Уочи празника служено је свеноћно бденије, а сутрадан, у недељу, свету архијерејску Литургију служио је Епископ жички г. Јустин. Саслуживали су архимандрит Тихон (Ракићевић), протосинђел Сава (Илић), јеромонах Виталије (Милошевић), свештенослужитељ из Антиохијске Патријаршије, протојереј-ставрофор Миро Маринковић, протојереји Иван Радовановић и Радоја Сандо, као и гости из Епархије шумадијске свештеници Саша Антонијевић и Милош Ђурић.

На славу су дошле сестре из манастира Благовештења Овчарског на челу са игуманијом Михаилом, а било је присутно око 250 верника.

ÐÑазник Симона ÐонаÑа Ñ Ð¡ÑÑдениÑи

ÐÑазник Симона ÐонаÑа Ñ Ð¡ÑÑдениÑи

ÐÑазник Симона ÐонаÑа Ñ Ð¡ÑÑдениÑи

Владика се на крају Литургије обратио верном народу и подсетио: -На овом месту се догодило велико чудо. Овде су се измирила рођена браћа Вукан и Стефан захваљујући молитвама Светог Симеона и Саве - „и Господ се смилова на молитву праведника“. Љубав, истину и милост човек може наћи само у Господу, а Он нас  учи „узмите јарам мој на себе и научите се од мене, јер јарам је мој благ и бреме је моје лако, и наћићете покој душама вашим“.

-Господ хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине, тако што ћемо бити милостиви једни према другима. Свима нама који смо у Њему, који се трудимо да задобијемо благодат Божју, Господ даје силу, поучио је присутне епископ Јустин.

Извор: Епархија жичка

СПЦ


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки др Иринеј: „Свети Георгије је положио живот свој за Христа, за Његову правду, истину, љубав, за све оно што нам Христос доноси и дарује у Својој Личности. Он је велики сведок љубави Христове, сведок истинске, дубоке, свепрожимајуће вере правих хришћана. Свети Георгије чује и наше молитве, ако му се обратимо са вером у моћ његове молитве, а, пре свега, у моћ и љубав Онога Који је и њему дао благодат и силу”.

      У четвртак, Светле седмице, 23. априла/6. маја 2021. године, житељи Новог Сада свечано су прославили престони празник Саборног храма Светога великомученика, победоносца и чудотворца Георгија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем, на којем је, у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, началствовао протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење новосадских свештеника и ђаконâ.
      На дан празника, на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, као и новосадских свештеника и ђаконâ.
      У својој архипастирској беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је поучио верни народ о празнику Светога великомученика Георгија. „Свети Георгије, родом из града Лиде у Палестини, био је римски војник. Он је пред царем и пред сенатом Рима исповедио своју хришћанску веру и, уједно, изобличио владаоце тадашње најмоћније империје због њиховог идолопоклонства. Разјарио се, наравно, сурови Диоклецијан, и наредио да га ставе на најстрашније муке. Свети Георгије је остао доследан и, на крају, положио живот свој за Христа, за Његову правду, истину, љубав, за све оно што нам Христос доноси и дарује у Својој Личности. Зато је и назван великомучеником. Тај почасни назив добијају они који су најстрашније страдали и остали непоколебиви. Реч великомученик у изворном облику на грчком језику, са којега је преведена, има два значења: великомученик и велики сведок – један од великих сведока Христових. Мучеништво није добровољно тражење страдања, није истицање себе, неког свог самоубилачког хероизма, него спремност – из љубави према Христу и из Христове љубави према ближњима нашима свима – да сведочи Христа у свако време, на сваком месту и по сваку цену, па, ако је тако Господ допустио, и по цену свога живота и проливања своје крви од стране гонитељâ. Тако је, дакле, он с правом велики сведок љубави Христове, сведок истинске, дубоке, свепрожимајуће вере правих хришћана. Он је био један од њих и зато га је Господ прославио и зато се и назива победоносац. Господ га је и после његовог телесног упокојења прославио даром чудотворства. До дана данашњега, за све оне који призивају његове молитве, веома је осетан у њиховом животу. Зато је један од најомиљенијих и најпознатнијих угодника Божјих, и то не само у нашем, хришћанском свету, него на читавом Блиском и Средњем истоку, где су, као што знамо из историје, многи милиони хришћана насилно исламизирани. Многи православни хришћани код нас, у српском народу, славе Ђурђевдан као своју славу. Свети Георгије чује и наше молитве, ако му се обратимо са вером у моћ његове молитве, а, пре свега, у моћ и љубав Онога Који је и њему дао благодат и силу”, истакао је Преосвећени владика Иринеј, честитајући свима сабранима престони празник Саборног храма.
      После заамвоне молитве, владика Иринеј је благословио славске дарове, које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог великомученика Георгија, принео кум храмовне славе, господин Зоран Тадић са породицом. Светој Литургији су присуствовали господин Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама, господин Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду, и господин др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на празник Светог великомученика и победоносца Георгија свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог оца Николаја у Вршцу, преноси радио "Слово љубве".
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо  све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења)
      Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег
       
          ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК:     Патријарх Порфирије у Реснику: Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини   Епископ Атанасије на Васкрсни понедељак: Када ми славимо свето Васкрсење Христово ми себе одевамо у ново рухо   На Васкрсни понедељак Епископ шумадијски Јован богослужио у Станову   Епископ Арсеније на Васкрсни понедељак служио у Лесковцу   Епископ Херувим богослужио у Преображењској капели манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини     ВАСКРС:   Патријарх Порфирије: Опростимо све онима који нас мрзе Васкрсењем Христовим
      Патријарх Порфирије са бескућницима и болесним малишанима
      Митрополит Хризостом на Васкрс: Да нас Васкрсли Христос васкрсне из пандемије болести, страха и неизвјесности
      Пасхално јутрење и Васкршња Литургија у Саборном храму у Новом Саду
      Вечерње љубави у Саборном храму у Новом Саду
      Васкрс у Саборном храму у Краљеву, богослужио Епископ Јустин
      Празник Васкрсења Христовог у Карловцу, богослужио Владика Герасим
      Епископ Јоаникије на Васкрс богослужио у манастиру Ђурђеви Ступови
      Празник над празницима – Христос васкрсе – Диселдорф
      Епископ Фотије на Васкршњој Литургији: Наш народ васкрсава
      Васкршња Литургија у Манастиру Грачаница
      Епископ Сергије предводио Пасхално торжество у Рмњу
      Епископ нишки Арсеније служио Пасхално јутрење и Литургију у нишком Саборном храму
      Васкрс прослављен у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини
      Епископ Методије на Васкрс богослужио у подгоричком Храму Васкрсења
      Пасхални дани у Хиландару
       
      ВЕСТ У ИЗРАДИ...
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду , 7. априла 2021. године, када наша света Црква прославља Благовести, у храму Светога великомученика Георгија у Сомбору Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење протојереја Александра Лазића, протонамесникâ Саве Николића, Срђана Нешића и Бранислава Шијачића, презвитера Младена Глушца и ђакона Александра Верића.

       

      Празник Благовести је слава Радио-Благовесника Епархије бачке, који делује у оквиру Српске православне Црквене општине сомборске. После свете Литургије је пререзан славски колач и освештано славско кољиво. Отац Бранислав, главни и одговорни уредник Радија, захвалио је присутнима и честитао им празник.
      Овогодишњи кум славе је ђакон Александар Верић са породицом, а за следећу годину кумства се прихватио г. Никола Ступар.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Благовести Пресвете Владичице наше Богородице, почетак је нашега спасења и сваке радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару. Ову сверадосну вест Пресветој Дјеви изркао је први благовеститељ Архангел Гаврило, чија благвест и данас одјекује васцелом васељеном.       По надахнутим речима преподобног оца Јустин ћелијског: „Вечна тајна открива се данас – Син Божји постаје Сином Човечијим, да узевши оно што је најгоре, подари најбоље. Превари се у старини Адам па окуси плод … да постане Бог. Не постаде! Бог постаје човек, да човека начини Богом. Ето красне песме и у њој све Еванђеља Неба и земље: Вечна Тајна открива се данас. Каква тајна, браћо! Тајна да ће Света Дјева родити Бога.   Света Дјева родивши Бога, сама постаде Богородица. Ово је прва половина ове велике свете Тајне и светога Празника; а друга половина: да ће тај рођени Бог, тај Богочовек, Господ Христос, људе начинити боговима. Ето друге половине ове велике и страшне Тајне: људи створени да постану богови! Ја вам говорим о великим истинама. Такав је ово Празник, браћо, такву нам велику и свету Тајну доноси.ˮ Ова благовест Пресветој Дјеви да ће родити Спаситеља света, благовештава и нама онај дар над даровима и достојанство над достојанствима, да је сваки хришћанин бог по благодати, а то нам потврђује и Свети Атанасије: „Бог се очовечио, да би се човек обожиоˮ. Са друге стране, као што је човеку даровано достојанство да буде бог по благодати, тако се и Пресвета Дјева Марија овом Архангелском благовешћу уздиже мимо свих створених људи, јер је управо она, својим подвигом и предавањем вољи Божјој, суделовала у име рода људског у спасењу света.  О догађају Благовести Архангела Гаврила Пресветој Богородици једино нам сведочи Свети Апостол и Еванђелист Лука у свом Еванђељу (Лк. 1, 26-38). Благовештенски синаксар нам такође описује овај спасоносни догађај ослањајући се на Еванђелско сведочанство, наглашавајући да овом Архангелском благовешћу отпочиње не само спасење људи, већ и обновљење васцеле твари. Обратимо мало пажњу на све стихире које појемо приликом прослављања овог дивног празника, а које на предиван начин својом лепотом цело биће човечије испуњавају Архангелском благовештенском радошћу. Наше срце радује се Пресветој Богородици, часнијој од Херувима и славнијој од Серафима, оној  која је у својој утроби благодаћу Светога Духа сместила Несместивог Бога.      Данас је почетак нашег спасења и објава вечне Тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици: Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом! (тропар)   Празник Благовести припада реду Богородичиних празникâ и најранија сведочанства о његовом прослављању имамо од седмог века, али то не значи да се празник није и раније прослављао. Једно од сведочанстава празновања Благовести као посебног празника налазимо у 52. канону Трулског сабора (692. год), који наглашава да се у овај празнични дан, када падне за време Свете четрдесетнице, не служи Литургија Пређеосвећених дарова, већ због спасоносног значаја и величине празника служи се потпуна Литургија Светог Јована Златоустог која почиње вечерњим. Према сведочаству блаженог Јеронима, на месту у Назарету на коме је Архангел Гаврил благовестио Пресветој Дјеви радосну вест, саграђен је храм у спомен на овај празник. И најраније омилије које су изговорене на Благовести потичу из седмог века, међу којима је најстарија проповед Светог Софронија патријарха јерусалимског. Као што је познато, празник благовести прослављамо тачно девет месеци пре празника Рождества Оваплоћеног Логоса.    Теби, војвоткињи, поборнику нашем, ми слуге твоје, Богородице, узносимо победничке песме и захвалност за избављење од зала. А ти, пошто имаш непобедиву моћ ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо: Радуј се, невесто неневесна! (кондак)   Када је у питању химнографија празника Благовести, богослужбене текстове саставили су познати химнографи цркве: Свети Андреј Критски славу и ниње на стиховње; Свети Јован Дамаскин  једну стихиру и славу и ниње на Господи возвах, али и чувени благовештенски канон; Козма монах спевао је славу и ниње на литији, док је другу литијску стихиру саставио Анатолије. Када говоримо о богослужењу овог празника неизоставно је споменути чувени Благовештенски акатист који у исто време представља најлепши и најстарији акатист који је постао образац за све касније акатисте. Са друге стране, благовештенски акатист је једини који је присутан у богослужењу наше Свете цркве.    И завршавајући, поново се подсећамо речи преподобног Јутина Ћелијског који нас надахнуто поучава: „И данас, данас кроз црквене песме и молитве само се химне и славопоји чују пресветој Богомајци. Чули сте и чујете како се стално њој обраћамо кроз песме: „Радуј се, радуј се“! Зашто? Јер си нам Ти, Пресвета Богомајко, Једину Радост донела роду људском, Ти си нам објавила и дала силе, да победимо смрт, ђавола и грех. Има ли веће радости од тога за род људски? Има ли веће среће од тога, већега блаженства од тога? Сигурно да нема. У једној дивној стихири се пева: „Радуј се, Весеље рода људског“. Заиста, Богомајка је Вечно Весеље за свако људско биће од Адама до последњег човека на дан Страшнога Суда.   И ми славећи Свете Благовести, славимо Њу као свог Вођу, као свог Вођу и Учитеља, и Омоћитеља, Који нам даје моћи да победимо сваки грех, сваку страст, сваког ђавола. А пре свега, Она и чини у нама, само Је треба призивати, Њој се обраћати. Нема милостивнијег бића од Ње. Она свемилостива као и њен Божански Син, Господ Христос.Браћо моја, данашњи Свети Празник биће на спасење свакоме од нас, ако ми као хришћани и данас обновимо у себи то осећање, и то сазнање, и ту свест: да смо ми од крштења богоносци; да смо дужни живети у овоме свету као богоносци, као христоносци, да избегавамо сваки грех и чинимо свако добро. У томе, у томе, у томе је наш Вођ бесмртни, Чудесна, Дивна, Свемилостива Богомајка. Она, Она нека нас води и руководи у свима путевима Сина Свог Божанског. Еда би сваки од нас, вођен Њоме, ишао за Њом и стигао у Царство Небеско. Да тамо са Светим Анђелима, Арханђелом Гаврилом и Михајлом, и са Небеским Силама, славимо Вечно Весеље рода људског: Пресвету Богомајку и Њеног Божанског Сина, Господа Христа. Амин!ˮ     Господе, Боже Сведржитељу, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој оваплоти од неискусобрачне жене и постане човек ради нашега спасења, а послао си Твога архангела Гаврила који је благовестио Његово бесемено зачеће Светој Дјеви Марији, коју си пре векова предодредио да буде радионица ове страшне тајне, унапред знане Теби и Твоме савечном Логосу. Ти сам молитвама њеним и свих светих Твојих благовести душама нашим, благодаћу Твојом, отпуштење грехова и радост неодузимљиву . Проповедај мир народу своме, дај нам да познамо пут којим ћемо идући благоугодити Твоме небеском царству .Милосрђем Христа Твога, са Којим си благословен, са пресветим, и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин (Заамвона молитва Благовести)     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...