Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Милан Ракић

Позоришна представа о хероинама из Великог рата „Женско срце у шињелу” [НАЈАВА]

Оцени ову тему

Recommended Posts

У Свечаној сали Дома Војске Србије, у среду 10. октобра у 19.00 часова, биће изведена позоришна представа о хероинама из Великог рата „Женско срце у шињелу”, по тексту Милоша Витезовића, а у режији Мирјане Карановић.

E-pozivnica-2018-10-10-Predstava-ZenskoS

Представа прати три глумице – Искру, Јасну и Сенку – које поводом обележавања годишњице Првог светског рата покушавају да приреде представу о животима три хероине – Милунке Савић, најодликованије жене војника у историји ратовања, Флоре Сендс, једине Британке с чином капетана у српској восци и Надежде Петровић, која се, да би помогла свом народу, одрекла живота.

Улоге тумаче Нина Граховац, Јована Петронијевић и Весна Паштровић.

Среда, 10. октобар 2018. године, 19 сати, Дом ВС. Улаз слободан. Добро дошли! 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Позоришна представа „Женско срце у шињелу“ изведена је у Свечаној сали Дома Војске Србије.

UNA_4697.jpg

Пред многобројним публиком испричана је прича о три хероине Великог рата – Милунки Савић, Флори Сендс и Надежди Петровић по тексту Михајла Витезовића, а у режији Мирјане Карановић. Улоге су тумачиле Нина Граховац, Јована Петронијевић и Весна Паштровић.

UNA_4686.jpg

Представа је пратила три глумице – Искру, Јасну и Сенку, које поводом годишњице Великог рата покушавају да направе представу о животима три хероине.

UNA_4747.jpg

Прича у себи носи преплитање живота самих глумица и недаћа које их муче и њихових покушаја да испричају животне приче Милунке Савић, најодликованије жене војника у историји ратовања,  Флоре Сендс, једине Британке с чином капетана у српској војсци и Надежде Петровић, која је жртвовала живот да би помогла свом народу.

UNA_4757.jpg

Током представе три глумице проналазе снагу у ликовима које тумаче и поистовећују се са њима, што им даје ветар у леђа да се суоче са сопственим проблемима. Током увежбавања премијере представе о хероинама, што су дубље залазиле у срж ликова које тумаче, пожелеле су да никад не забораве шта су Милунка, Флора и Надежда учиниле за српски народ, али и да ту причу испричају свима, како њихово јунаштво не би било заборављено.

UNA_4729.jpg

Дело прати живот хероина од тренутка када добровољно ступају у војску, њихово ангажовање у рату, али и живот после рата, пун неправди према њиховом доброчинству и пожртвованости.

odbrana_elipsa_98x98_d.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Liga Džentlmena рече

Lepa zamisao. Te heroine se ne pominju bas cesto u medijima.

Tako je! …. a I zasto bi kada su nam sada servirane sasvim druge "vrednosti" modernog doba, pa se promovise homoseksualizam na velika vrata. Sramno za hriscanski svet, pa I za nasu malu Srbiju.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, "Tamo daleko" рече

Tako je! …. a I zasto bi kada su nam sada servirane sasvim druge "vrednosti" modernog doba, pa se promovise homoseksualizam na velika vrata. Sramno za hriscanski svet, pa I za nasu malu Srbiju.

Treba vise da se prica o herojima i heroinama.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Дејан,
      Срце у Светом Писму и посебно у православној духовној традицији не означава емоције, већ пре свега најдубљи део човекове личности. Понегде се у духовној литератури срце (καρδία) поистовећује са умом (νοῦς). Погледајте код Јеротеја Влахоса у "Православној психотерапији" - http://www.zrak.ch/pravoslavna-psihoterapija/23-um-i-srce 
       
      Грехови који се наводе у цитату заправо су последица деловања страсти, као неприродних покрета човекове воље и зато се каже да оно споља не би могло да духовно угрози човека да нема деловања страсти које су заразиле срце и ограничиле његову способност да опитује Бога, тј. учествује у божанским енергијама. Срце (ум) овладано страстима извор је сваког недела. Уместо ложнице у којој долази до сједињења човекове душе са Богом, ум који је под дејством страсти постаје аутономни центар човековог бића, наше лажно ја са којим се често у свом духовном слепилу и паду поистовећујемо. То је суштина духовне оболелости човека која људе држи у владавини греха и онемогућава да живе у Богу. Кроз Христа ми се обнављамо као нове личности и васпостављамо лепоту Божијег лика у нама која је изгубљена падом. То бива кроз евхаристијски живот, тј. живот у коме заједничаримо са Христом у Цркви - заједници љубави и тако се ослобађамо дејства страсти. Разуме се, потребан је подвиг, не зато што ми сами можемо да задобијемо заједницу са Богом, већ зато што Божији дар спасења можемо да прихватимо само слободном вољом која подразумева спремност да уложимо напор како бисмо се са пута који води у вечну смрт окренули путу вечног живота. Духовно исцељење срца се најчешће помиње као повратак ума у срце, кроз покајање (метаноју) промену ума, начина живота. Уместо да себе поистовећујемо са помислима и живимо под тиранијом побеснелог ума који у центар постојања ставља себе (наше пало ја, его), ми се молитвом враћамо у срце у кога се усељава Дух Свети. Разлог зашто се људи не могу ослободити од страсти јесте што живе под тиранијом палог ума и што своје (по)мисли прихватају као природно деловање ума, а не последицу деловања страсти.
      Просте мисли саме по себи нису зле, али ако бивају по деловању страсти (мржње, гнева, зависти) постају сложене мисли и усмеравају човека на грех. Заједница човека и жене у благословеном односу љубави (браку) не онечишћује човека нити умањује његову заједницу са Богом, штавише, благословена је од Бога. Али блуд, прељуба и сл. су последица деловања страсти похоте, а у крајњем смислу самољубља и гордости. Оне онечишћују човека и онеспособљавају га и за аутентичну љубав према Богу, али и за љубав према ближњима. Ови аномални покрети душе (страсти) који долазе из срца (ума) зараженим страстима нису природни човеку и долазе или од пале природе или од демона и када се спроведу у дело уводе човека у још дубље стање отуђености од Бога и ближњих. Прихватање страсти као природих својстава човекове природе је кључни проблем данашњег човека који управо у греху види крајње исходиште своје слободе. То је слобода без одговорности, која се своди на анархију и она онемогућава човеку да се реализује као личност у Христу. Зато је истински пут ка слободи коју једино имамо у Богу одрицање од палог човека, борба против страсти и греха (подвиг) у евхаристијском животу. Ово је јако важно јер аскетска борба против греха и страсти без заједничарења са Христом у Литургији, у Цркви постаје једна људска дисциплина, као у далекоисточним верским и философским системима, о чему је било речи у претходном одговору. Хришћанска аскетика је неодвојива и незамислива без заједничарења у Цркви, а оно бива пре и изнад свега у Светој Тајни Евхаристије.
      Пала човекова природа и ум који делује као аутономни центар палог човека утичу на нас да своју личност градимо као индивидуу. Хришћански појам личности је другачији јер човек је створен по лику Божијем и подразумева да ми не можемо наћи себе без заједнице са Богом и без заједнице са ближњима. Зато су љубав према Богу и љубав према ближњима две заповести на којима почива сав закон Божији. Без првог нема другог и без другог нема првога. Човек који себе своди на индивидуу другог види као нешто страно, одвојено, често као препреку и опасност или некога ко се може искористити. Зато у таквом односу према другима не може бити љубави и страсти само јачају човекову изолованост и од Бога и од ближњих. Када изгубимо себе (наше пало ја, наш его) тек онда можемо да нађемо себе у Христу, тек онда постајемо способни да истински волимо ближње. У противном наш живот је виртуелна стварност. Човек који себе остварује као личност у Христу се зато не боји смрти јер љубав и заједница са Богом и ближњима надживљује смрт тела и наставиће се у вечности након васкрсења свих. Међутим, човек који живи у оковима свог лажног ја, свог оболелог ума овладаност страстима и грехом у сталном је страху и ако се не преуми (не покаје) никад заправо неће ни почети истински да живи. 
      Архимандрит Сава Јањић
       
      ИЗВОР
    • Од Логос,
      У Месопусну недељу, 23. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин поделио је литургијску радост празника са верницима Цркве Рођења Пресвете Богородице у Косјерићу. На Светој Литургији саслуживали су: архијерејски намесник црногорски јереј Жељко Пантелић, протојереј Радомир Трипковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Томислав Гајић.     Епископ се народу сабраном на Светој Литургији обратио беседом којом је, сумирајући црквено искуство, истакао како значај припремних недеља великог поста, тако и разумевање саме суштине и карактера поста у Православљу. Поучио нас је да прва припремна недеља Великог поста, недеља Митара и фарисеја, учи смиреноумљу. Недеља Блудног сина учи да живот без Оца нашег небеског води у пропаст, а живот у покајању и посту води у живот вечни.   Такође, подсетио нас је да је први човек изгубио рај прекршивши пост, а да се нама пост даје као начин којим ћемо поново задобити рај, као начин којим ћемо умањити бригу за житељске ствари, а посветити се бризи о спасењу душе своје. Нагласивши битност Месопусне и Сиропусне недеље, Епископ нам је указао на мудрост Цркве која нас постепено уводи у Васкршњи пост.     За пример најузвишенијег начина да се започне Часни пост, Владика је указао на Тримирје. Подсетио је да је то начин којим посте испосници, подвижници, светитељи Божији, а да је плод таквог поста мир и радост у Духу Светом.   Након окончања Свете Литургије, верни народ је са својим Епископом поделио трпезу љубави током које се старешина цркве јереј Жељко Пантелић захвалио Епископу на посети и пожелео му свако добро од Бога.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Подршка борби за светиње Српске православне цркве у Црној Гори стигла је и из Сремске Каменице, где су поподне одржани молебан и литија. Велики број грађана окупио се у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици како би пружили подршку народу у Црној Гори који протестује због Закона о слободи вероисповести.       Ректор Богословије светог Петра Цетињског, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић подсетио је да није први пут да свештенство са Цетиња прелази преко Дунава и Саве да би тражило благослов и помоћ за своју невољу.   "Пуно ми је срце кад видим ову порту испуњену братском љубави. Вјерујте, драги владико, и браћо и сестре, мислио сам да је бог затворио небо само изнад Црне Горе да у току ових литија не пада ни киша ни снијег, али видим где год се саберу људи, у име братске подршке. Нема кише ни у Каменици", рекао је, између осталог отац Гојко Перовић.   "Бол који трпи наш народ у Црној Гори и Косову и Метохији, и било где на другом месту, није то бол само њихов, већ је то за истину и засигурно бол наш", поручио је парох протопрезвитер-ставрофор Гавро Милановић.     Након молитве, литија је одржана на улицама Сремске Каменице. Подршку скупу дали су и представници градске и покрајинске власти, а главна порука и овог скупа била је "Не дамо светиње".     Извор: РТВ
    • Од Логос,
      Спомен Светог Фотија Великог, патријарха цариградског, а који је небески заступник Свештеног Синода Грчке Цркве, прослављен је Литургијом уз саслужење више архијереја. Његово Блаженство архиепископ атински и све Грчке Јероним началствовао је Литургијом у манастиру Успења Пресвете Богородице у Пенделију.     Богослужењу су молитвено присуствовали архијереји чланови Синода, представници Васељенске Патријаршије, Александријске Патријаршије, Егзарх Светог Гроба у Атини и многи јерарси Грчке Цркве, као и декани, професори и студенти Атинског и Солунског универзитета.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2020. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Преовећена господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, протосинђел Платон, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић.     -Све пролази у овоме животу, али истина свете вере православне на којој су наши преци зидали своју историју, државу и културу остаје за свагда. Сила прође, али сила Божја остаје за свагда у народу. Својима сам дошао и моји су ме примили како требује. Хвала вам, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао: -Данас је свака сила нечастива дигла свој глас против Цркве Христове. Многи непријатељствују против Цркве Божје, али знамо из искуства да нико није добио битку против Бога и Цркве. Верујемо да ће и Република Српска, која је утемељена на вери у Господа, одолети свим непријатељствима јер је Бог са нама. И ми да прихватимо ово страдање и трпљење као допуштење Божје да би се показала сила Божја у нашој вери. Крст носити нама је суђено, вели велики Његош, а ми праведно страдамо и Господ нас неће оставити. Останимо чврсти у вери, будимо уз Цркву нашу, будимо јединствени као народ, свој живот вежимо за истину и Онога који је победио свако зло.    Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем у поздравној беседи је упутио речи добродошлице и захвалности Његовој Светости Патријарху истичући да је слава последње што би Србима неко могао одузети и чега би се Срби одрекли.   У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српскеи.   Патријарашкој Литургији присуствовали су председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин.   Саборни храм Христа Спаситеља је био испуњен великим бројем верника који су дошли да заједно са својим Патријархом молитвено прославе празник Светог архиђакона Стефана, заштитника Републике Српске.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...