Jump to content
  1. obi-wan

    obi-wan

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 2. августа 2020. године, на Илиндан, светом архијерејском Литургијом у храму Светог пророка Илије у Миријеву.
          Звучни запис беседе   Саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Предић, војни свештеник Стеван Стевановић и протођакон Дамјан Божић. Поводом храмовне славе додељене су грамате благодарности за несебичну љубав и материјалну помоћ миријевској цркви заслужним парохијанима: г. Драгиши Вукашиновићу, г. Златану Јанковићу и гђи Слађани Шћекић, која је била домаћин славског сабрања.   Прослави су молитвено присуствовали директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и директор Седме београдске гимназије г. Мирослав Маркићевић.   Након Свете Литургије уследила је Литија око храма. Литија се зауставила испред новоподигнуте чесме у порти цркве коју је Патријарх Иринеј освештао. По повратку литије испред храма уследило је читање Светог Јеванђеља, те је Патријарх Иринеј са свештенством, верним народом и домаћинима славе пресекао славски колач.   На крају, Његова Светост Патријарх Иринеј је упутио речи поуке и утехе свештенству и верном народу о величини дела св. Пророка Илије, који је „живећи у времену случном нашем, позивао народ на покајање и моралну обнову“.   Време у коме је живео Пророк Илија јесте време велико духовног пада Израиљског народа. Стање сличном нашем данашњем, то је време када се име Божије није поштовало, када се вера није уважавала у народу. У таквом времену Господ шаље своме народу једног великог Пророка који је изобличавао народ због његових грехова и, који се није устручавао да ни једном цару да каже страшне опомињуће рећи, рекао је Патријарх Иринеј у беседи.   У молитвеном разговору између Пророка и Господа видимо да је Господ многомилостив и да из љубави чека да се Његов народ покаје и поврати од греха. Чак и онда када Господ шаље различите невоље на свој народ, као што је суша, Он то чини нерадо и из љубави да поврати народ од греха, а о томе јасно можемо читати управо у Библији где се говори о светом Пророку Илији, поручио је Патријарх Иринеј, закључујући да је Пророк Илија чудесно завршио свој живот, исто као што је и га је чудесно живео. А Нови завет нас учи да ће Пророк Илија поново доћи пред други долазак Христов.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од PredragVId,
      А К А Т И С Т
      ПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ БОГОРОДИЦИ
      У ЧАСТ ЊЕНЕ ИКОНЕ „РЕЧ ПОСТАДЕ ТЕЛО"
       


      Са благословом Оца Милана Ристића, црква Светог Нестора, у месту Витковац, где је и донешена икона Пресвете Богородице из Русије.

      Акатист у част иконе Пресвете Богородице „Реч постаде тело".
      Обзиром да је ова икона први пут у Србији, и да није била присутна нигде на овим просторима, тако ни акатист не постоји нигде на интернету на Србском језику.

      МОЛИМ СВЕ ДОБРЕ ЉУДЕ ДА ПОДЕЛЕ, У СВИМ ГРУПАМА, КАКО БИ ДОШАО ДО ШТО ВИШЕ ЉУДИ.
      ТАКОЂЕ, КО ЖЕЛИ МОЖЕ ДА ПРЕБАЦИ У ПДФ, И ЗАКАЧИ НЕГДЕ ГДЕ ЋЕ НАРОД МОЋИ ДА ВИДИ.
      БРАЋО И СЕСТРЕ, НЕМА СЛУЧАЈНОСТИ У БОГУ.
      ОВА ИКОНА УСПЕШНО ЈЕ БРАНИЛА ГРАНИЦЕ МАЈКЕ РУСИЈЕ ВИШЕ ВЕКОВА, И ДОШЛА ЈЕ БАШ САДА У СРБИЈУ.
      НА НАМА ЈЕ ДА СЕ МОЛИМО И ИЗМОЛИМО ПОМОЋ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, У ПРЕДСТОЈЕЋИМ ВРЕМЕНИМА...

      А К А Т И С Т
      П Р Е С В Е Т О Ј    Б О Г О Р О Д И Ц И
      ПРЕД ЧУДОТВОРНОМ ИКОНОМ
      А Л Б А З И Н С К О М
      "РЕЧ ПОСТАДЕ ТЕЛО"

      Кондак 1.
      Изабраној Војвоткињи и благој Заступници земље Амурске и Отаџбине наше, похвалне песме узносимо, ми који се окуписмо око свете иконе Твоје. Не презри мољења наша пред чудотворном иконом Твојом, већ нас молитвама Твојим од свих невоља ослободи и све што је добро нам даруј, нама који Ти у умиљењу велегласно кличемо:
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Икос 1.
      Архангела и Ангела Царице и рода људског Заступнице, Пречиста Дјево Богородице, јављањем иконе Твоје Албазинске благодаћу просветлила си крај Амурски и земљу руску, чувајући пределе Отаџбине наше и људе верне, који Ти певају овако:
      Радуј се, освећено станиште Бога Речи;
      Радуј се, Агнице, Која си родила Јагње, Које узима грехе света;
      Радуј се, рају цветоносни, из Које је изникло Божанско Дрво;
      Радуј се, Богообрадована Мати, Која си радост небу и земљи родила;
      Радуј се, прародитељског преступа разрешење;
      Радуј се, пророчких речи испуњење;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 2.
      Видећи, Преблага Владичице, ревност старца Ермогена, свештеномонаха обитељи Уст-Киренскија, благоизволела си да он свету икону Твоју у својим рукама донесе у земљу Амурску, због чега Великом Промислитељу Богу појемо, Алилуја.

      Икос 2.
      Ум богопросвећени имајући, преподобни Ермоген се храбро супроставио невољама и лишавањима у земљи незнабожачкој, а ми пројављеним благодатима од иконе Твоје у вери укрепљени, благодарно Ти кличемо:
      Радуј се, Утешитељко наша милосрдна;
      Радуј се, надо наша непостидна;
      Радуј се, Која Покровом Твојим све који притичу икони Твојој заклањаш;
      Радуј се, Која дарујеш непроцењиво богатство свима који Те поштују;
      Радуј се, Мати милосрђа неисрцпног;
      Радуј се, Која слушаш све у невољама који Ти се моле;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 3.
      Силу преизобилне благодати пројави Господ икони Твојој, Пресвета Владичице, дарујући покров и избављење људима села Албазинског који Ти се у искушењима мољаше. Радујући се таквом благовољењу Божијем, по молитвама Теби, Преблага, прослављамо Дародавца Бога, појући му, Алилуја.

      Икос 3.
      Имајући Те заиста Војвоткињу и Заступницу, Која си пројавила многобројне знаке и чуда од иконе Твоје, људи Албазински пожурише да храм Васкрсења Христовог у тврђави изграде, да се у њему постављеној икони Твојој са умиљењем поклоне, певајући Ти:
      Радуј се, јер Тебе неразрушиву стену стекосмо;
      Радуј се, јер снажну Покровитељицу спознасмо;
      Радуј се, јер нам кроз своју свету икону дарујеш благо изобилно;
      Радуј се, јер си иконом Твојом Албазинском земљу осветила;
      Радуј се, јер си нас Славу Божију певати научила;
      Радуј се, јер онима који Ти се са вером моле молбе испуњаваш;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 4.
      Буром јарости запоседнути иноверници, супростављаху се благоустројењу људи руских у земљи Даурској; ради молитава пред светом иконом Твојом јавила си се у виђењу чудесном, застрашујући иноплеменике који желеше да спале усеве пшенице; радујући се таквој пројави милости Твоје, благодарно кличемо Богу: Алилуја.

      Икос 4.
      Чувши од иноплеменика о дивном јављању Твојем на коњу, Жени у белим одеждама, неизрециве лепоте, уплашивши оне који смишљаху подлости. Таквој заштити Твојој са трепетом благодарног срца пред часном иконом Твојом кличемо:
      Радуј се, јер чисте рукама и срцем земљораднике благословеним плодовима награђујеш;
      Радуј се, Мати милосрђа, Која море богатих дарова хришћанима изливаш;
      Радуј се, изнемоглих заступнице и укрепљење;
      Радуј се, јер у глади и невољима бринеш;
      Радуј се, јер се иконом Твојом вера умножава;
      Радуј се, јер си нас научила да певамо Славу Божију;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 5.
      Божанској звезди уподобила се икона Твоја, Владичице, пројављујући образ од Тебе оваплоћеног Бога Речи. Видевши је молише се пред њом Оци наши у истинској вери укрепише се, исповедајући Господа Исуса Христа, Сина Твога и Бога нашег, научише и нас да Му кличемо овако, Алилуја.

      Икос 5.
      Видећи чуда преславна, од иконе Твоје, као многосветли светилник у земљи Далекоисточној просијавши, видимо свету икону Твоју, Пречиста Богомати, светлошћу вере Христове земљу нашу озаривши и правом слављењу Триипостатног Бога верне научивши, кличемо ти:
      Радуј се, јер си тврђаву Православља узвеличала;
      Радуј се, јер се њоме Православље у земљи утврдило;
      Радуј се, јер си је као утеху и покров људима даровала;
      Радуј се, јер нас зрацима милости Твоје озарујеш;
      Радуј се, јер дивне знаке иконама Твојим чиниш;
      Радуј се, јер Богоматеринском дарежљивошћу све који Ти прибегавају посећујеш;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 6.
      Цео свет проповеда чуда која се од иконе Твоје Албазинске изливају у земљи Далекоруској, нема града, Владичице, где се по молитвама пред иконом не пројави дејство силе Божије, обилне потоке чуда изливала си онима који Ти у умиљењу притичу. Дивећи се таквом старању Божијем, јављању чудесне иконе Твоје, благодарни људи кличу Богу, Алилуја.

      Икос 6.
      Засијавши зрацима славе војсци Руској, Владичице, Која си увек по молитвама пред иконом Твојом успешно одбранила Козачке војске на рекама Шилки и Амура, грофу Николају Муравјеву помажући, у делу одбране граница руских, у земљи Камчатској, малобројном Петропавловском гарнизону победоносни отпор англо-француском ескадрону даровала си, Христоименита Војска кличе Ти овако:
      Радуј се, непобедива Војвоткињо вођа и војски хришћанских;
      Радуј се, рода хришћанског свагдашња помоћи;
      Радуј се, јер си људе Твоје дивном победом увенчала;
      Радуј се, јер се иконом Твојом извори чуда великих нама пројављују;
      Радуј се, јер одгониш таму љутих невоља од оних који Те поштују;
      Радуј се, јер непостижним знацима крепиш оне који Ти се моле;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 7.
      Желећи Господ да дарује нове милости у освајању земаља Далекоисточних, стави у срце светитељу Инокентију Венијаминову и генерал-гувернеру Николају Муравјеву да оснује обитељ Уст-Зејску и у њој да храм преславном Благовештењу изграде, у коме ће бити постављена икона Твоја Албазинска у знак сећања на чудесно заступништво Твоје. У њему се сабравши, благодарно кличемо Богу, Алилуја.

      Икос 7.
      Нову показа милост Творац и Владика свих по молитвама пред иконом Твојом Албазинском Владичице, када је заувек и на општу сагласност Ајгунски договор закључен био. Под покровом Твојим и руководством, Пресвета Дјево, мир и сагласност Русије и Кине су успостављени, мирољубиви људи, с радошћу припадајући чудесној икони Твојој, једним устима и срцем кличу:
      Радуј се, јер нам мур, тишину и напредак дарујеш;
      Радуј се, чврста заштито оних који се у Тебе уздају;
      Радуј се, земље наше утврђење;
      Радуј се, земље наше неуништива оградо;
      Радуј се, јер умирујеш раздоре и неслагања;
      Радуј се, јер омофором Твојим светозарним све покриваш;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 8.
      Јави се необично чудо, Богомати, од иконе Твоје Албазинке, када се људи новоутврђеног града Благовешћенска, много година обузети епидемијом и свепогубним гнојним ранама, целивањем иконе Твоје и кропљењем водом освећеном исцељиваху. Примајући од Тебе, Исцелитељко Блага, такву благодат, људи похвално кличу Богу, Алилуја.

      Икос 8.
      Све обухватајући љубављу Твојом, Пречиста, који икони Твојој притичу усрдно, као што си некада давно оцима нашим помоћ Твоју моћну пројавила, тако и нас смирене не лиши Твог благодатног заступништва, који Ти кличемо овако:
      Радуј се, јер нас од рана и погибије смртне чуваш;
      Радуј се, јер нас од изливања вода и потопа руком крепком извлачиш;
      Радуј се, јер нас од пожара росом молитви Твојих избављаш;
      Радуј се, јер ударе муње и грома од главе наше одгониш;
      Радуј се, безнадежних сигурна надо;
      Радуј се, јер дарујеш дар рађања бездетним супружницима;
      Радуј се, породиља брзо и безболно разрешење;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 9.
      Сваки узраст и чин славослови Тебе и Сина Твога, Владичице, прибегавајући образу Твоме у земљи Приамурској прослављеној, имајући икону Твоју чудотворну као штит и ограду од непријатеља видљивих и невидљивих, а Богу Који нам добро чини певамо, Алилуја.

      Икос 9.
      Речити говорници ућуташе, јер не умеју да објасне преславно заступништво Твоје Саборне цркве и житеља града Благовешћенска, када подигавши се Кинези видеше Те у ваздуху, Жену чудесну у белим одеждама, носећи Младенца на рукама, војску и пуцњаву заустављајући. Радујући се видљивом заступништву Твоме, верни пред иконом Твојом кличу:
      Радуј се, Твојим молитвама пред Богом наша Заступнице;
      Радуј се, тужних утехо;
      Радуј се, у напастима превелика Заштитнице;
      Радуј се надо безнадежних;
      Радуј се, јер у невољама руку помоћи пружаш;
      Радуј се, јер нам материнску љубав и милосрђе пројављујеш;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 10.
      Онима који желе да се спасу и под кров Твој прибегавају буди Блага Помоћница, Пресвета Дјево. Онима који у земљи Приамурској живе и у тами неверја пребивају, и који су од истинске Цркве Христове отпали, у разум Истине приведи и у крило Цркве Сина Твога врати, да нас Твојим Богоматеринским заступништвом помилује Судија Праведни и да нас у дан Страшног Суда удостоји да Му са изабранима певамо, Алилуја.

      Икос 10.
      Стена необорива и извор чуда у земљи Амурској јавила се икона Твоја Богородице Дјево, образ Твој би сакривен у дане тешког одступања и великог искушења народа нашег. Да би се после много година са славом вратила, маглу безбожија краја нашег зрацима светлости Христове Истине просвећујући, радосно Ти кличемо:
      Радуј се, Купино несагорива, сачувавши нетакнутом у огњу пречасну икону Твоју;
      Радуј се, јер невољне људе Твоје чудотворне иконе не лишаваш;
      Радуј се, верних пастира Цркве крепости и уразумљење;
      Радуј се, истинске вере утврђење;
      Радуј се, од погубних учења заштито;
      Радуј се, светих обитељи Христових покрове и снабдевање;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 11.
      Похвалну песму приносимо Ти, Пресвета Дјево, пред светом чудотворном иконом Твојом Владичице. Сачувај од сваке зле околности град наш и земљу нашу, да тих и миран живот проживимо у свакој благочестивости и чистоти, Сину Твоме и Богу нашем певајући, Алилуја.

      Икос 11.
      Светозарна икона Твоја „Реч постаде тело" Владичице, као свећа која нематеријални огањ благодати Твоје примивши у подобију новом распламсава буктиње, благодатне силе, и озарујућа чуда, упућује на пут спасења, нас који кличемо:
      Радуј се, јер нас подобијем лика Твог тешиш;
      Радуј се, јер нас невидљиво благословиш;
      Радуј се, јер си неизрециво милостива онима који Ти певају;
      Радуј се, јер уразумљујеш одступнике од вере отачке;
      Радуј се, јер се Тобом истинска вера у земљи нашој успоставља;
      Радуј се, јер се Тобом замке непријатеља Православља разоткривају;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 12.
      Благодат и милост подај нам, Владичице, од иконе Твоје Албазинске многим знацима и чудима прослављеној, да нико ко Ти притиче с вером не оде од ње неуслишен. И ми Ти се поклањамо и молимо:
      У Православљу нас сачувај и удостој нас да до последњег даха нашег верно појемо Богу, Алилуја.

      Икос 12.
      Опевајући Твоје раније и садашње милости, Владичице, пројављена верним слугама Твојим, поклањамо се пречудесном образу твоме, на Амурској земљи јављеном, хвалимо Те,часнију од Херувима, и величамо Те, славнију од Серафима, и припадамо часној икони Твојој, јер Теби Самој која си са нама, умилно кличемо.
      Радуј се, јер нам иконом Твојом чуда и милости јављаш;
      Радуј се, јер одгониш таму љутих невоља од оних који Те поштују ;
      Радуј се, јер нам Твојим заступништвом од свих беда избављаш;
      Радуј се, јер болести наше душевне и телесне исцељујеш;
      Радуј се, када си се светом Твојом на српској земљи ходила,
      Радуј се, када си се устоличила у трон светонесторског храма,
      Радуј се, свето прибежиште верних;
      Радуј се, дародавко вечних добара;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска похвалио и Заступнице света.

      Кондак 13.
      О, Мати свих, која си родила свих светих најсветију Реч, погледај на смирена мољења наша и похвалу пред пречистом иконом Твојом, од сваких нас беда и невоља избави и наследницима Царства Сина Твога учини, да прославимо бескрајно милосрђе Твоје, певајући Богу нашем Херувимску песму, Алилуја.
      Овај кондак се чита 3 пута, а затим Икос 1, и Кондак 1.

      Икос 1.
      Архангела и Ангела Царице и рода људског Заступнице, Пречиста Дјево Богородице, јављањем иконе Твојњ Албазинске благодаћу просветлила си крај Амурски и земљу руску, чувајући пределе Отаџбине наше и људе верне, који Ти певају овако:
      Радуј се, освећено станиште Бога Речи;
      Радуј се, Агнице, Која си родила Јагње, Које узима грехе света;
      Радуј се, рају цветоносни, из Које је изникло Божанско Дрво;
      Радуј се, Богообрадована Мати, Која си радост небу и земљи родила;
      Радуј се, прародитељског преступа разрешење;
      Радуј се, пророчких речи испуњење;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 1.
      Изабраној Војвоткињи и благој Заступници земље Амурске и Отаџбине наше, похвалне песме узносимо, ми који се окуписмо око свете иконе Твоје. Не презри мољења наша пред чудотворном иконом Твојом, већ нас молитвама Твојим од свих невоља ослободи и све што је добро нам даруј, нама који Ти у умиљењу велегласно кличемо:
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Молитва

      Богородице Дјево, Пренепорочна Мати Христа Бога нашег, Заступнице рода хришћанског! Пред чудотворном иконом Твојом стојећи, оци наши молише Те, да пројавиш покров Твој и заступништво земљи Приамурској.
      И ми те сада молимо: град наш и земљу ову од налета иноплеменика сачувај и од међусобног рата заштити. Даруј свету мир, земљи изобиље плодова; сачувај у светости пастире наше, који се у светим храмовима труде; осени сведарежљивим покровом Твојим њихове градитеље и добротворе.
      Утврди у правој вери и једномислију браћу нашу; заблуделе и отпале од Православне вере уразуми и присаједини Светој Цркви Сина Твога. Буди покров свима који притичу чудотворној икони Твојој, утеха и пристаниште од свих зала, беда и невоља, јер си Ти болесних исцељење, невољних утеха, заблуделих исправљење и уразумљење.
      Прими мољења наша и узнеси их ка Престолу Свевишњег, да Твојим заступништвом чувани и покровом Твојим осењени, прославимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

      Тропар, глас 3.
      Свемилостива наша Заступнице, Мати оваплоћеног Бога Речи, пројавила си чудотворну икону Своју на Амурској земљи, из ње благодат обилно изливаш, дарујући исцељење немоћи душевних и телесних. О, Свеблага Богородитељко, Помоћнице жена на порођају, и Изабрана Војвоткињо победоносна, од налета иноплеменика Чврсти Штите, Православље у земљи учврсти, и подај душама нашим велику милост.

      Кондак, глас 6.
      Непостидна Заштитнице хришћана, незамењива пред Творцем Посреднице, не презри глас мољења нас грешних, него као блага притекни у помоћ нама, који Те са вером призивамо; пожури на молитву и похитај на умољавање, Богородице, свагдашња Заштитнице оних који Те поштују.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Крајем 2019. године у издању Храма Светог Саве на Врачару, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, објављена је књига дипл. теол. Славише Тубина Јесте и биће – црквени аспекти Крсне славе у уредништву презвитера Бранислава Кличковића.     Књига се бави можда и најбитнијим идентитетским питањем српског народа и православног етоса, али са црквеног становишта, што је врло битно јер се о Крсној слави до ове књиге у српској јавности шаролико писало, па су се методолошки мешале етнолошке, социолошке и црквене претпоставке, тако да је на крају таквих истраживања закључак морао да буде сагледаван са више становишта.   Ова књига искључиво говори о црквеном аспекту историјско-богословског феномена Крсне славе. Подељена је у три дела. Први део – Историјско-теолошка генеза – бави се библијским и предањским коренима Крсне славе, са истицањем четири темеља за генезу овог феномена јединственог за српски народ. На крају првог дела књиге, аутор се бави улогом Светог Саве у обликовању обреда Крсне славе, али и каснијим поменима Славе у светосавском наслеђу.   У другом делу књиге – Литургијска симболика славских елемената – аутор анализира саставне елементе обреда из литургијско-литургичке перспективе, а посебно потпоглавље посвећује односу Крсне славе и Евхаристије.   У трећем делу – Прослава славе – Славиша Тубин анализира појам славског завета, затим објашњава сам славски дан као освећење времена, улогу домаћина Славе у односу на молитву и трпезу. У овом делу књиге, аутор се посебно бави улогом пароха и парохијана – свечара, кроз објашњење обреда и обичаја резања славског колача. На крају књиге, аутор доноси и делове старих здравица у српском народу, али у контексту библијског, а не етнолошког.   На крају књиге налази се и потпоглавље Укратко о богослужбеној символици славског обреда и обеда, где је одговорено на двадесет и седам питања које је аутор чуо и сакупио у својој парохији. То овој књизи даје многоструки значај, јер је та практична поука као закључак отворила могућност да се ово истраживање настави.   Књигу препоручујемо верницима, парохијанима, катихетама, ђацима и студентима, а посебно свештеницима који су – можда већ и – чули за многа питања својих парохијана, на која у овој књизи могу да нађу одговор. Ова релација аутор-читалац даје овој књизи мултидисциплинарни оквир, али у богословском миљеу, а са друге стране је и поучна, јер су многе хипотезе у овој књизи проистекле из практичних питања која су се наметнула у животу Цркве.   Књигу можете набавити у продавници Храма Светог Саве на Врачару или наручити преко броја телефона: 064-9508872.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије служио је данас, 30. маја, на празник Светог апостола Андроника и Јуније, Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, гдје су синоћ враћене мошти Светог Арсенија Сремца, након што је у претходна два дана походио вјерни народ у Подгорици и Кучима.     На Светој архијересјкој литургији су саслуживали протосинђел Сергије, намјесник острошки, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, протојереј Илија Зекановић, парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, отац Пеђа Катанић, јерођакон Роман и ћакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и вјерног народа.   Митрополит је у чин чтеца произвео Недјељка Кнежевића а у току Литургије је крштена нова слушкиња Божија Арсенија чиј је кум био владика Амфилохије.   Након прочитаног јеванђелског зачала, подсјетивши на Христове ријечи “Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека и свијета”, Високопреосвећни Митрополит је казао да су то ријечи онога који је сјединио небо и земљу, Бога и човјека, и испунио домострој спасења па је земљу онебесио и обесмртио.   “Небеса је уселио у људску природу, самога себе као Сина Божијега јединороднога, да би човјек од смртнога бића, пролазнога, постао бесмртно, непролазно биће, да би задобио дар усавршавања у мјеру раста висине самога Христа”, казао је владика.   Даље је објаснио да је Христова мјера безмјерна и да је усавршавање у Христу безмјерни и безгранични напредак и усавршавање те да нема границе и да је тако и са човјеком и људском природом, која се вазноси на небеса и сједи са десне стране Бога и Оца.   “Онај који је у Христу је у Богу Оцу, и онај који иде за Христом иде јединим истинским и правим путем који открива и дарује живот и вјечну истину. То је оно што нам открива и дарује Господ, то је оно што добија своју поноћу у овом празнику кога прослављамо у Светом Вазнесењу Христовом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.   Митрополит је подсјетио да се Господ вазнео на небеса, претходно родивши се од Духа Светога и Пресвете Дјеве, поживевши заједно са нама, преобразивши се на Гори таворској и тим преображењем откривши Духа Светога животворнога, свјетлост вјечну и њоме обдаривши човјека, пострадавши ради нас и нашега спасења.   “Узео је крст на себе и послије тога васкрсао из мртвих, да би се јављао светим ученицима 40 дана и да би послије тога јављања пред њима вазнео се на небеса, потврдивши да ће Он остати заједно са њима до краја свијета и вијека, тиме што ће ми послати Духа Светога животворнога који ће их водити у сваку истину. И то је оно што примамо у Светој тајни крштења. Од мајке рођење је рођење за пролазни живот, а рођење Духом Светим и водом у Тајни крштења то ново рођење је рођење за вјечност и непролазност, за бесмртност.”   Честитајући крштење својој куми Арсенији, Архиепископ цетињски је нагласио да је она примила тај дар новога вјечнога рођења овдје поред ћивота Светог Арсенија. Добивши то име, како је казао, она је добила и благослов Светог Арсенија чудотворца, чувара ове светиње и душе нашега народа, наследника Светога Саве, који својим живим присуством овдје потврђује то јединство без прекида Цркве Божје у Христу. То јединство и силу јединственога Господа Оца и Сина и Духа Светога је, како је објаснио, примила и Арсенија у Светој тајни крштења и миропомазања, примивши печат дара Духа Светога животворнога.   “Онога Духа којим је рођен сам Господ и кога је Господ обећао својим ученицима, Цркви својој, и којега је подарио на Духовдан – Тројичиндан, а који је дошао по Његовом обећању послије Његовог вазнесења. Тако да ево још једна душа је пришла том Божјем дару и вјечном и непролазном Царству Божијем, примила квасац у себе бесмртнога вјечнога живота, новога рођења Духом Божјим и водом”, рекао је владика.   Заблогадаривши Господу који даровима вјечнога живота дарује човјека, Митрополит је истакао да је Господ обдарио људску природу тим даром вјечним вазневши је на небеса тиме што је сам сишао са небеса и вазнео човјека и људску природу. Обдарио је човјека вјечним и непролазним, бесмртним животом, у заједници својој –  Цркви, која је тијело Његово, “подаривши том тијелу душу а та душа Цркве Божије и оних који се крштавају јесте управо Дух Свети животворни”.   “Зато се и поклањамо Богу нашем и кршатавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. И трудимо се да живимо овај кратки земаљски живот у Оцу и Сину и Духу Светоме примајући Њега и Његове Свете божанске дарове, испуњавајући Његове заповијести, ходећи за Њим заједно са светим пророцима и апостолима, светим Божјим људима, који су кроз вјекове служили Господу”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Међу те свете људе спадају и Свети отац Арсеније, Свети апостол Андроник и Света Јунија, које данас прослављамо, као и сви свети у којима је диван Господ и у којима почива силом свога Духа животворнога, призивајући све људе и све земаљске народе у то вјечно и непролазно Царство своје.   “Зато читамо ово Јеванђеље гдје је Господи попевши се на Гору открио својим ученицима и рекао да иду и да крштавају све земаљске народе, све људе у име Оца и Сина и Духа Светога, и да их уче да испуњавају све оно што им је заповиједио. И тако се наставља то дјело Божије, дјело Цркве Божије, Христово дјело, кроз вјекове и овдје код нас и широм свијета и међу свим земаљским народима”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У амбијенту јудеохришћанске културе и Кириловско-методијевске традиције формира се икона св. Саве. Она је сведочанство његове духовне борбе у којој је, пре свега, превазишао све расцепе између сакралног и профаног, и сва распадања и осредњости културе. Она је израз Вере као Предања, култа као благодарствене свете Службе. Кроз њу видимо стваралачку синтезу Вере и културе једнога народа. Празнична икона нас обавезује да пригодно слово упутимо онима који изражавају љубав кроз пажњу, слушање и памћење. А то сте ви даме и господо, који сте носиоци племенитости, господства и културе Немањића, која је уткана у ову престоницу Европске културе. Нека би и ово слово било допринос идења у сусрет прославе која је почела вечерашњом службом у Цркви и овом свечаном Академијом. Јер, све што се догодило у мистичној матици небоземног живота, а то је Црква, дело је св. Саве који је нас Дрветом живота увeo у Царство Небеско.  
       
      Светост његове иконе нас обавезује на озбиљност и одговорност проналажења корена светосавске културе. Однос св. Саве према Божијој Мудрости одредио је рађање духовне културе. Његов универзитет била је Света Гора, где је ушао у матицу живота. У том Источнику богопознања и човекопознања као стваралац био је визионар савременог Универзитета и Матице српске. И дан данас савремене генерације се надахњују духовним стваралаштвом св. Саве. Исконска жеђ за знањем је уткана у човека, има своје порекло у самом стварању света и човека. То свечовечанско искуство и сазнање пронео је кроз себе млади боготражитељ Растко и познао себе у Христу као инок Сава, као св. Сава. Кроз Њега је савладао сву палост, зло и смрт. Пронео је кроз себе адамовску муку зарађивања хлеба у зноју лица свога. Зато кличе у своме слову о мукама: ,,...И пре смрти бива мртав. И пре суда сам се усуђује, пре бескрајне муке, са собом сам мучен од очајања...“ Овим речима св. Сава изражава нарушену хармонију и целовитост човека од стране греха с једне стране, а са друге стране сведочи вековно мноштво знања, које као да задаје муке и бриге, по речи премудрог Соломона. Упознати духовну методику сазнања света и човека, уз етичност научног приступа јесте: ,,почетак мудрости, а то је страх Божији“. Зато се он моли за стваралаштво, следећим речима: ,,О, Божанственом вишњом прмудрошћу испуни ми ум... подај крепост и знање, реч и разум, да Ти од твога твоје принесем...“ И заиста, Господ му је на молитвени вапај подарио мудрост која тече из уста Божијих. Св. Сава је испунио Закон Божији, којим је задобио светост. Познато је да никакво научно истраживање није могуће без методологије. Св. Сава је савладао методологију духовног живота која је услов његовог стваралаштва. Између осталог, истакнимо социјално – психолошку природу везе знања и љубави, коју је формулисао Ап. Павле: ,,...сви имамо знање, али знање надима, а љубав изграђује“ (I. Кор. 8.1). Св. Сава је задобио способност жртвене љубави – разумне и постојане, Љубави која умножава меру Добра и човекољубља. Без љубави којом задобијамо најлепше дарове Духа разума, ниједна култура не може опстати, поготову цивилизација која је у кризи. Основна покретачка сила његовог бића и његовог стваралаштва била је Личност Господа Исуса Христа. О томе говори његова молитвеност, коју су описали његови биографи. Међутим, у овом тренутку треба да се сетимо поруке св. Саве из Жичке беседе: ,,Браћо и чеда, као прво вас молим, положимо сву наду своју у Бога, држимо се, пре свега, праве Вере Његове.“ То значи за нас да се чувамо сујеверја, јереси, раскола и међусобног раздора. Не стидећи се своје Вере православне можемо сведочити Светосавље пред Европом без комплекса ниже вредности, јер савремени човек тежи духовном животу чији је сведок сами св. Сава. Богословље св. Саве је простор молитвеног ћутања, оно је небеска афирмација и позитивни став. Може се подједнако изговарати и речју и ћутањем. Св. Сава је, пре свега, молитвена и богослужбена личност. Из његовог дубоког молитвеног сасуда тече његово богословље и стваралаштво. Зато је то сведочанство – повеља и темељ наше српске културе. То је теологија једноречја, а не култура и стваралаштво противуречења. Зато је он за нас увек савремен, увек актуелан јер је стваралац. И заиста, нема краја неисцрпном изучавању његове личности и дела, јер нас он води Извору живота. О томе сведоче његове речи: ,,...наш ум да буде на небесима у гледању, на красотама рајским, у становима вечним, на анђелским зборовима у зборовима онде...“ При крају овог уводног слова о култури у светлости Иконе св. Саве и њеној иконичности, треба још једанпут следеће нагласити. Христос је Духом Светим васпоставио Његову икону у човеку. Сам дар Духа Светога утиснут у самој људској природи печатом подобија Сина, догађа се да човек заиста буде икона Божија. Другим речима, благодат дарује божански печат, а практиковање врлина утискује у нас својства Божије иконе. Зато трагање за људским лицем Бога од стране св. Саве налази истиниту икону Љубави Божије, и за нас он постаје света икона. Дар слободе стваралаштва и културе дошао је до врхунца све лепоте живљења и красоте нашег постојања у ,,Православљу српског стила и искуства“, које је по речима Оца Јустина за нас Светосавље. Љубав је сама икона Божија св. Саве, јер је у светлости Прволика Божијег засијао. Његовим посредством својим сопственим очима можемо се дивити Лепоти Божијој, која је засијала преко иконе св. Саве. Та љубав траје у времену и простору и оставља трагове у историји. То сведочи култура ових Војвођанских простора. То господство Немањића, између осталих димензија раније хришћанске културе, препознатљиво је и ишчитава се данас у разним облицима врлине, које треба открити у равницама и у овој новосадској градској средини. Благодарећи Вашој љубави и пажњи, препознајемо тему иконе св. Саве настале у својеврсном културном амбијенту, где се у начелу култура као таква превазилази. То превазилажење културе у светлости иконе св. Саве у оквиру свете Службе, јесте и нада да ће се у светлости ,,Осмог Невечерњег Дана“ превазићи и рукотворена икона, не само св. Саве, него ће се преобразити целокупна култура као таква. Истина будуће стварности већ се предокуша и заиста можемо да кажемо да ће се целокупна култура преобразити, и овим ставом отварам други део излагања о хришћанској култури у Светлости Иконе Христове. Почео бих овај део мишљу Виктора Бичкова: ,,Могућа је синтеза основних карактеристика источне грчко – римске културе према којој је логика историјског развоја усмеравала јелинизам. Ова синтеза која је значила активно превазилажење културе античког света на новом нивоу, заправо је и почела да се остварује у оквирима хришћанског јелинизма.“ Иако је хришћанска уметност у много чему блиска антици, ипак је чињеница да је она од самог свог почетка себи поставила један нов задатак, а то је учинила због тога што Хришћанство има сасвим другачији поглед на свет и човека. Реч је о увођењу новог стила у уметности, новој тематици и њиховом облачењу у нове облике. На првом месту је било од посебне важности да се на иконама прикаже духовни садржај, односно да се пред гледаоца изнесе она небеска стварност која се не види телесним него духовним очима. Једном речју, „са појавом новог човека појављује се и нови образ који му одговара. – Хришћанство гради свој сопствени принцип живота, своје сопствено светозрење, свој топствени „стил“ у уметности. Насупрот античком погледу на живот и облицима уметничког изражавања који му одговарају, појављује се другачије поимање уметности, другачије уметничко виђење које прекида са оним на коме је почивала уметност античког света“. У изради тог новог хришћанског стила, као што правилно закључује В. Н. Лазарев, били су уложени сви стваралачки напори хришћанских уметника. Из горе изложеног се види да је по православном трезвеноумљу икона, а то значи и култура, неодвојива од Литургије, то јест органски је са њом повезана, испуњена је светошћу и саставни је део литургијске тајне. Дакле, литургијски садржај је један од главних садржаја православне хришћанске иконографије. Уколико би се култура одвојила од Литургије, она би тада изгубила свој свештени карактер, позив и мисао. Као што свету икону као култни предмет не можемо разумети ван Литургије, тако исто ни културу не можемо разумети ако је одвојимо од Литургије, јер Литургија је њен животни простор. Света икона је утемељена на Христу и сва је усмерена Христовим путем. Њен циљ је, по речима преподобног Јустина Поповића, да што више божанског унесе и оствари у човеку и свету око човека; другим речима: да оваплоти Бога у човеку и свету. Другачије речено, „када је истинита, култура, настала из култа, враћа се на своје литургијске корене. У својој суштини, она је потрага за јединственом неопходношћу која ће је извести из њених сопствених граница“.  Православну – хришћанску културу бисмо могли окарактерисати као црквену културу, јер она има духовне корене, садржај и димензије. Свети Василије Велики је изнео свеправославно мишљење по којем у човеку постоји пламена и урођена жеља за лепим. Међутим, лепота у литургијском живопису је духовна лепота, а не телесна. То и јесте разлог што у православној (= византијској) уметности влада категорија узвишеног, и у њој је све јасно, једноставно, богодолично и човекодолично. У православној хришћанској култури Дух Свети је њен унутарњи покретач и динамична чињеница, и због тога је православна хришћанска иконографија богословска уметност. Истинска култура је незамислива без утицаја Светога Духа, а духовна слобода је немогућа изван културе која органски израста из култа и из богослужења, сачувавши дубоко јединство са њим. Управо је слобода најзрелији плод културе, и то плод хришћанске и у суштини европске културе, чији је носилац Црква. Имајући у виду богооткривену истину да је човек створен по лику Божијем, и да је личносна икона Живога и Тројичнога Бога, тада слободно можемо рећи да је „земаљска култура икона Царства Небеског“. Неопходно је поменути да је икона у развоју православне хришћанске културе одиграла и игра значајну улогу јер је она савршено оваплоћење естетског. Међутим, потребно је рећи да иако је Хришћанство најузвишенији израз културе, јер је реч о новом и – најсавршенијем култу, новом начину богослужења живом Богу и општења са Њим, ипак постоји суштинска разлика између световне и Црквене уметности. Црквену уметност, за разлику од световне уметности, одликује светост и присуство нетварних Божијих енергија у духовном пресаздавању и обликовању тварнога света. Управо се у томе и састоји суштинска разлика између православане – хришћанске уметности с једне стране, и световне уметности, с друге. ,,Духовна уметност не подражава ни природу, ни материјални свет, ни произвољне ликове из људске маште, него ствари које припадају царству духа, служећи се при том сакралним и симболичним формама и мистичким бојама. Она није извештачена и уображена, него једноставна и смерна. Не служи људским страстима, него Богу. Није индивидуална, него свечовечанска, јер није вођена личним, субјективним склоностима, или световним укусом свога доба, него Предањем и Божанском благодати. Византија је пример једне такве уметности“. Још ћемо рећи и то да је „мисао Отаца једна грандиозна филозофија стварања. Она је много више од оправдања културе. Када буде служила у Царству Небеском, култура је та која ће оправдати историју, човека и његов свештенички позив у свету“. Као што је правилно примећено од стране православних истраживача, „култура је коришћена за проповед Јеванђеља, премда није увек била прихватана као органски елеменат хришћанске духовности. С друге стране, тешкоћа је у самој природи културе. Принцип на којем је заснована грчко-римска култура је савршена форма у границама коначног времена, што је потпуно супротно идеји бесконачног, Откривењу. Не прихватајући смрт која погађа и њу саму, она не прихвата ни оно што је трансцендира, опире се есхатону и затвара у ток историје. Међутим, ,,обличје овога света пролази“, и треба пазити да се не праве идоли, да се не падне у илузију ,,земаљских рајева“, чак ни у утопију да се Црква поистовети са Царством Божијим. Православље је одувек имало позитиван став према култури, или боље речено, култура је прожета Хришћанством и без њега она је незамислива и била би мртва. Чувена је мисао Јустина Мученика и Философа да све оно што је од било кога прелепо, припада нама хришћанима. Заиста је тачна Јустинова примедба када се има у виду чињеница да је Хришћанство при свом ходу пригрлило елементе са којима се срело и обликовало их својом мишљу и снагом. Тако је хришћанска уметност позајмила хеленске и оријенталне елементе, обликовала их и уклопила у своју материју да би се развила. Отуда у уметности Православља туђи елементи нису остали недирнути, онакви кави су нађени у својој природи, него су отеловљени у хагиографи ју тек онда кад су духовним рођењем променили стил и структуру“. Дакле, православни хришћански уметници иако су се у свом раду користили античким уметничким наслеђем, ипак су у трагању за новим уметничким исказима свему томе давали једну потпуно нову садржину, продуховљеност, нов смисао и све су прилагођавали служењу хришћанској вери, хришћанском погледу на свет и човековом спасењу. У том смислу, по православном поимању, васцели човеков живот, а то значи и култура, требало би да има своју основу на догматском учењу и да се на том учењу темељи, то јест потребно је да Православље постане правоживље јер, како дивно каже Свети Григорије Нисијски, хришћанство је огледало природе Божије. У наставку истичемо да је православна (црквена) иконографија неодвојива од догматског учења Православне Цркве и да управо због тога она изражава одређене богооткривене истине; Ликови Светих на иконама су слике једног другачијег света од овоземаљског, пролазног, трулежног и смртног света који сав у злу лежи. Ликови Светих на православним светим иконама узносе и узводе човека иконопоштоваоца у тај духовни и небески свет, док западна уметност оставља човека у овом земаљском свету безнадежног и безоријентисаног. Једном речју, западна религиозна уметност је до краја захваћена духом овога света (= секуларизацијом), док је православна свештена уметност у ствари католичанска, општесветска, а не индивидуалистичка и уско национална, уметност која је сва прожета нетварним Божијим енергијама и неодвојива је од црквеног, саборног и богослужбеног живота. Слажемо се са мишљењем Павла Евдокимова, када он говорећи о култури карактеристично примећује да култура, ограничена каква јесте, продире у ствари и бића све до Божије мисли о њима, до откривања логоса бића и њихове преображене форме. Икона у томе успева, али се смешта ван културе као „слика водиља“, јер садржи непосредну визију, отворена врата ка „осмом Дану“. Али, овде ћемо још додати да „само православни култ рађа православну културу“, и да је без знања Светога Предања и патристике немогуће разумети европску културу. И зато је незамисливо да онај који не познаје Божије Откровење, које је изражено у Светом Предању и Светом Писму, које је уствари кључ културе и ко хоће да ишчита хришћанску, православну, српску, свесловенску културу, он треба да познаје свето Писмо и Свето Предање, а то је немогуће без Светих отаца. Нека би дао Бог да идемо у том правцу да очувамо меру живота, ону коју су задобили Свети оци и свети Сава, меру између вере, културе и живота, између науке, богословља и уметности. Тешкоће нашег времена нису условљене само процесима промене друштвеног уређења, него и непоколебљивим ауторитетом науке, културе и књижевности. Тек када се обрате истинским изворима моћи ће да васпоставе своје погажено достојанство. Не треба се удаљавати од општег културног процеса – као што је очување Светосавског (Косовског) Завета стални процес – увек осмишљавајући место и улогу националне културе. Нека би дао Господ да мудро узајамно радимо на Доброти, Истини и Лепоти. Пре него што завршимо са словом о Светлости од Светога Саве, треба нагласити да је код њега знање од Светлости, а не Светлост од знања, а то потврђује уместо закључка поменуто слово: Похитајте, браћо, и с љубављу сачувајте заповести моје да рајских радости истинити наследници будемо и достојни Славе небеске светлости коју нам доликује у Господа молити.   Не оне Светлости што на Истоку исходи и на Западу заходи, што с временом окончава и што се наиласком ноћи одељује, коју заједно са животињама видимо Но молимо Светлости коју видети можемо с једним анђелима, којој ни почетак не почињен ни крај не ишчезава.   Епископ Јован (Пурић)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...