Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ромејац

Јесте ли оставили паре поред иконе

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ушли смо у храм, мајка је одмах запалила свећу, а онда укочено, потпуно непомично гледала у пламен дуго, дуго, све док свећа није потпуно изгорела. А онда је наставила да гледа у место где је стајала изгорела воштаница...

saint-george--sveti-djordje-f-pixa.jpg

Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. Пријатељ ме назвао и панично замолио да одем до његове мајке и одвезем је до најближе цркве јер он не може да напусти посао.

Његова мајка и он су били избеглице које су прошле све голготе Сарајева и некако на крају стигли до краја света, у Аустралију.

Он је некако, ипак, колико толико, за собом оставио горке успомене, али мајка то није могла. Живела је у тешкој депресији, причала је врло мало, а никда не помињући прошлост. 

Пријатељ ми је само објаснио да га је мајка назвала у врло лошем стању и преклињала да мора до цркве да запали свећу.

Одмах сам отишао до њихове куће па мајку одвезао до најближе српске цркве у радничком предграђу. Црква је била закључана, али поред храма је парохоијска кућа.

melbourne-%20most%20city%20f%20pixa.jpg

Врата ми је отворила локална попадија, дала ми је кључ и кратко објаснила да када завршимо вратим кључ, а да паре можемо да оставимо поред иконе.

Ушли смо у храм, мајка је одмах запалила свећу, а онда укочено, потпуно непомично гледала у пламен дуго, дуго, све док свећа није потпуно изгорела.

А онда је наставила да гледа у место где је стајала изгорела воштаница.

god-candle%20sveca%20crkva%20f%20pixa%20k.jpg

Тихо сам јој пришао и што сам могао опрезније рекао да би могли сада да се вратимо кући. Тргла се, а онда одсутно и мирно без речи кренула из цркве.

Вратио сам попадији кључ и кренули смо до паркираних кола.

Тада је са веранде супруга свештеника што је могла гласније узвикнула: „А јесте ли оставили паре поред иконе”!

Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. 

 

Предраг Вучинић, Мелбурн

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/411625/Jeste-li-ostavili-pare-pored-ikone

Share this post


Link to post
Share on other sites

tuzno je sto je nas narod neodgovoran prema svojim spomenicima, svojoj proslosti,  svojoj prirodi, svojim hramovima, od tud i ovakvi ruzni odnosi prema posjetiocima hramova, ne mozes na liturgiju otici a da ti u pola liturgije ne nabiju kosaru pod nos da das pare, zalosno je to sto se sa nasim narodom tako mora, to je nasa slika, nisu samo svestenici krivi, svi smo krivi, tako je najpostenije reci, nikako se svrstavati samo na jednu stranu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

На вратима једног нашег православног  храма у западној европи пише на три језика "не делимо милостињу"  док је минимална  цена једна свеће око 50 еуроценти ( око 60 динара). Знам да су цркви потребна средства али овај натпис скроз одудара од појма православне цркве.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Ромејац рече

супруга свештеника што је могла гласније узвикнула: „А јесте ли оставили паре поред иконе”!

Popadija je institucija za sebe. Nema to veze ni sa popom ni sa crkvom. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Zoki1988 рече

Popadija je institucija za sebe. Nema to veze ni sa popom ni sa crkvom. 

da li ima veze sa crkvom ne znam, ali sa popom mora da ima veze...:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, kordun рече

tuzno je sto je nas narod neodgovoran prema svojim spomenicima, svojoj proslosti,  svojoj prirodi, svojim hramovima, od tud i ovakvi ruzni odnosi prema posjetiocima hramova, ne mozes na liturgiju otici a da ti u pola liturgije ne nabiju kosaru pod nos da das pare, zalosno je to sto se sa nasim narodom tako mora, to je nasa slika, nisu samo svestenici krivi, svi smo krivi, tako je najpostenije reci, nikako se svrstavati samo na jednu stranu.

Lepo si rekao "posetioci"... Posetioci su oni kojih crkva ne zanima kao liturgijska zajednica, te tako ni taj tas koji se gura pod nos, kao jedan od načina da crkva kao zajednica postoji i živi. Računi za crkvu, obaveze, porezi, struja, grejanje... se ne plaćaju na lepe oči. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Blaženi su siromašni duhom, jer njihovo je carstvo nebesko. :)

Tako i ova popadija, koja na reč daje ključeve crkve, a novac za sveću nek ostave pored ikone. ;)

Nije ona mislila loše, već je imama poverenje u ove.

Meni je bilo samo žao ove iz Sarajeva koja je ceo život izgubila :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Dragi рече

Tako i ova popadija, koja na reč daje ključeve crkve, a novac za sveću nek ostave pored ikone

Да. ово је мало ко приметио у тексту.

Шта је лоше у томе што је рекла да новац оставе поред иконе или где већ? Него, свако види оно што хоће... тако је то...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Поуке.орг инфо рече

Lepo si rekao "posetioci"... Posetioci su oni kojih crkva ne zanima kao liturgijska zajednica, te tako ni taj tas koji se gura pod nos, kao jedan od načina da crkva kao zajednica postoji i živi. Računi za crkvu, obaveze, porezi, struja, grejanje... se ne plaćaju na lepe oči. 

Ја бих рекла да је @kordun овде мислио да ми сами о својој цркви треба да бринемо, да не чекамо да нам се тражи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Milica Bajic рече

Ја бих рекла да је @kordun овде мислио да ми сами о својој цркви треба да бринемо, да не чекамо да нам се тражи. 

Поштована @Milica Bajic, до тога код нас готово никада неће доћи. Иначе, још у старој цркви у првим вековима постојао је тас (о овој или некој другој форми) који се одвајао за заједницу, за сиромашне, за удовице... о томе говори црквена историја, литургијска пракса итд... Наравно, увек је било оних и који су то злоупотребљавали на овај или онај начин. Имате у предавањима проф. Милошевића на Богословског Факултета где је изричит у томе да се тас не избацује из праксе цркве, јер је он још било какав принос (некада је то било вино, хлеб...) за служење Литургије.

Наравно, ми често многе ствари у Цркви превиђамо и судимо по нашим мерилима. Црква по нашем кроју... 

Мислим да нико не треба да има ништа против таса. 

А овај текст не знам шта би требало да нам каже, шта нам сугерише? Да је попадија никаква? Не бих рекао. Пре бих рекао да је веома пажљива и за народ и за цркву.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, JESSY рече

nisam dozivela pricu kao neku kritiku...vise mi lici na neku prozu...tipa - crtice iz zivota xxx...

Шта знам... искористиће се као критика, то је сигурно....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, говорио је на Међународном форуму новинара ангажованих при црквеним медијима, одржаном 6. септембра 2019. године у Будимпешти. Поздравивши учеснике симпосиона уприличеног у главном граду Мађарске, Митрополит волоколамски је истакао да је служба медијског делатника важан део мисије Цркве у савременом друштву.     Верник који ради у црквеним медијима позван је да буде проповедник Исуса Христа и Његове еванђелске науке. Задатак новинара на пољу делања при црквеним медијима јесте – бити сведок Еванђеља. Да би могао искрено и часно да говори о животним питањима која се тичу сваког човека, медијски делатник при црквеним медијима и сâм мора да буде частан. Штавише, он  је призван да у свој професионални рад утка хришћанске моралне идеале. Немогуће је искрено писати о породичним вредностима, многодетности, љубави и жртви супружника, уколико је сâм аутор далеко од тога да те вредности оличава у свом животу.   Пажња савременог човека прелази из сфере традиционалних медија у сферу интернет технологијâ. Такав развој медијâ доноси нове мисионарске могућности. Црква настоји да те сфере медија активно користи како би на што квалитетнији и бољи начин ширила и проповедала Реч Божју и чувала традиционалне хришћанске вредности.     Није тајна да се у информационим ратовима увек користе лажи. И данас се информациони рат води против хришћанства, води се како против саме вере тако и против Цркава и њихових представника. Шта је оружје новинара у таквом рату? Не усвајати недобронамерне поступке појединих световних медијских установа.  Из историје хришћанства и новије историје ми можемо да наведемо многе примере  хришћанске одважности људи који су одбијали да чине било шта противно Божјим заповестима. Такви примери требало би да буду нама надахнуће и да нам покажу да нисмо сами, већ да је Христос увек са нама, поручио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.       Извор: Инфо служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      У 10. недељу по Духовима, 25. августа 2019. године, када наша света Црква слави св. мученике Фотија и Аникиту, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у селу Ратари код Смедеревске Паланке.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Епископу су саслуживали: архијерејски намесник јасенички протојереј - ставрофор Велибор Ранђић, протојереј – ставрофор Раденко Гавриловић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј Дејан Бркић, протонамесник Мирољуб Станковић, јереј Саша Миленковић, протођакон Иван Гашић, ђакон Владимир Степановић и многобројни народ Ратара и околине, као и деца из локалне основне школе са вероучитељем Милошем Старчевићем. Литургију је увеличало појање хора “Светог Симеона Богопримца” из Смедеревске Паланке.   Владика је у својој богонадахнутој беседи, након прочитаног јеванђељског зачала, подсетио да се у датој причи ради о ђавоиманом дечаку кога мучи ђаво, а узрок те муке у овом случају био је грех. Да не мора увек тако да буде, Епископ је подсетио причом из Јеванђеља о исцељењу слепорођеног . Још је Владика објаснио шта је то грех рекавши следеће: “Грех је злоупотреба човекове благодатне слободе. Лек против сваке злоупотребе је Богочовек Господ наш Исус Христос. Задобијање благодати Божије јесте циљ сваког човека, а вера, пост и молитва су само средства за остварење тог циља”. Подсетио је Владика још и на речи светог апостола Павла: “Све могу у Христу који ми моћ даје”. “Када је човек у греху он је немоћан, а са Христом је свемоћан. Господ поставља праву “дијагнозу” овој болести, а то је невера. Зато Господ и прекорева и ученике и народ речима: “О роде неверни”. Тек тада се отварају очи оца болесног дечака и он тада вапајно говори Господу: “Верујем Господе, помози моме неверју”. Зато смо дужни да преиспитамо чистоту своје вере, јер неверство одводи у странпутицу и на многе погрешне путеве који воде у пропаст. Бог жели да се сви људи спасу, али без нашег слободног пристанка ни Бог нам не може помоћи. Да се помолимо да нам Бог да вере и да ми помогнемо другима да би и Бог нама помогао”, закључио је Епископ Јован.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Хиљаде верних сабрало се 5. августа 2019. године да прославе једну од најомиљенијих икона Матере Божје. Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, предстојатељ Украјинске Православне Цркве, савршио је Божанску Литургију на празник Почајевске иконе Матере Божје у Преображеној саборној Успенско-Почајевске лавре, уз саслужење 23 архијереја Украјинске Цркве, међу којима је био и митрополит Владимир, игуман Почајевске лавре, извештава Одељење за информације и просвету Украјинске Цркве.     Хиљаде православних верних из Украјине и иностранства дошло је у Лавру да доживе духовну радост. Велики број њих стигао је у годишњој међународној литији дугој 185 километара, која почиње у Пољској и пролази кроз Белорусију, као и области Волин, Ривну и Тернопил на путу за Лавру. Верници Украјинске Цркве такође су стигли у одвојеним литијама из Ино-Франковске, Тернопилске, Ривенске и Лучке епархије како би одали почаст Пресветој Богородици.   После прочитаног јеванђељског зачала митрополит Онуфрије је напоменуо да Мати Божја „помаже да носимо свој овоземаљски крст, који се састоји од патње и бола. Морамо се непрестано окретати у молитви Богородици да наше душе постану обитавалиште Бога, а не страсти“.   Током богослужења прочитана је посебна молитва за мир у Украјини и јединство Православне Цркве.   После Литургије, митрополит Онуфрије је предводио литију с Почајевском иконом до Успенске саборне цркве у Лаври, где је служен свечани молбан.   Традиционална свечана поворка са Почајевском иконом одржана је и неколико дана раније, почев од 2. августа, од оближњег села Савчице до Лавре, која се сваке године оорганизује у знак сећања на догађаје од пре 400 година, када је манастир спасен од инвазије татарског кана Нуредина 1675. године молитвама пред чудесном иконом.   Почајевска икона Матере Божје једна је од најпоштованијих свештених предмета Православне Цркве. Позната је у целом славенском свету и широм света од стране православних хришћана. Хришћани других исповести такође долазе да одају почаст чудотворној икони Пресвете Богородице, заједно са православнима. Чува се у Почајевској лави, древном бастиону православља, већ скоро 400 година. Многобројна су чуда која је она учинила и она су збележена у манастирским књигама са потписима верника који су очишћени од нечистих духова, ослобођени из тегоба...   Године 1721. Почаев су заузели унијати. Чак и у овом тешком времену по Лавру, манастирска хроника бележи 539 чуда прослављене иконе. У време владавине унијата у другој половини 18. века, на пример, унијатски племић гроф Никола Потоцки постао је добротвор Почајевске лавре под следећим чудесним околностима. Оптуживши свог кочијаша да се преврнуо у колима због разјарених коња, гроф је извадио пиштољ да га убије. Кочијаш, окренувши се према гори Почајеву, подигао је руке нагоре и повикао: „Мајко Божја, која си изображена на Почајевој икони, спаси ме!“ Потоцки је неколико пута покушао да пуца из пиштоља, који га никада није изневерио, али узалуд. Кочијаш је остао жив. Потоцки је потом отишао до чудесне иконе и одлучио да посвети себе и сву своју имовину изградњи манастира. Од његовог богатства је саграђена Успенска Саборна црква, као и зграде за сабраћу.     Извор: Српска Православна Црква

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...