Jump to content
Поуке.орг инфо

Игуман Петар (Драгојловић): Не судимо неопрезно Патријарху Цариградском

Оцени ову тему

Recommended Posts

Видимо да поједина браћа и сестре, дају себи превелику слободу да Патријарха Цариградског називају јеретиком и расколником. Но, браћо и сестре, то није добро. Ако би боље познавали бурну Историју Цркве Христове, и како Црква Христова врло опрезно суди било коме, а посебно Патријарху Цариградском, не би сте упали у замку да Патријарха Вартоломеја, без обзира на све његове јавне слабости и грешке, називате јавним јеретиком и расколником.

Пазите, св. Кирило Александријски се у V веку, није усудио да сам, без одлуке Сабора, једног јавног безбожника и јересеначалника - Патријарха Цариградског Несторија, који је јавно проповедао да Богоридица није Богородица него христородица, одлучи од Цркве и избрише из Диптиха за помињање на Литургији у Александрији. Он га је и даље, до Саборске одлуке, називао Патријархом Цариградским, и помињао га је на Литургијама. А нека браћа и сестре се саблажњавају и на недавно саслужење нашег Српског Патријарха Г. Иринеја са Цариградским Патријархом Г. Вартоломејем, који заиста чини поједине грешке из Цариграда, али који још увек јесте Патријарх Цариградски, и није лично Саборски осуђен ни за једну јерес. Једно је рећи нешто погрешно, или учинити нешто погрешно, а сасвим друго, тај грех сматрати коначним и неког назвати јеретиком или расколником. То се нису усуђивали ни свети оци. Пазимо кад судимо другима.

Jeromonah-Petar-Dragojlovic-774x633.png

отац Петар (Драгојловић)

Постоји нешто што се зове, ПРИВРЕМЕНО ОЧЕКИВАЊЕ ЦРКВЕ, да се неко покаје, и стога Црква није преки војни суд. Мудрост Цркве није у брзоплетом осуђивању, већ у мудром ишчекивању са вером, надом и љубављу, да се неко исправи. Сетимо се само тога да се западна јерес „филиокве„ веома раширила у 9 веку, пре свега због Франака и Карла Великог, али да је Црква Христива чекала 200 година, док коначно није дошло до одбацивања Рима због јереси у коју су коначно упали. Мада је и тада на западу било оних који су остали верни православној вери, и остали у Цркви Христовој.

Зар у саслужењу нашег Српског Патријарха са Цариградским Патријархом не видимо и покушај посредништва нашег Патријарха да спречи велики раскол који је могућ због украјинског и македонског Црквеног питања? Хајдемо да будемо мало више људи вере, љубави, наде и поверења у Мудрост Цркве, а не у наше преке војне судове у глави.

Игуман Петар (Драгојловић)


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слажем се са братом фарисејским буквоједом, да Несторије није имао титилу Патријарха, јер је ту титулу Цариградски Архиепископ званично добио на Четвртом Васељенском Сабору, 451. у Халкидону. Несторије је имао титулу Архиепископа Константинопољског. Но, ко пише, тај некад, у брзини и нехотично погреши. Али, то није грешка суштинског карактера за текст и циљ овог мог писања.

Што се остаог тиче, брат фарисејски буквојед, није у праву кад критикује мој став да не смемо некога брзоплето називати јеретиком и расколником, посебно не Цариградског Патријарха, без саборске одлуке. Ни неког другог Патријарха, а посебно не Цариградског. Ипак је он први међу једнакима, и предстојатељ Првопрестолне Катедре.

С поштовањем,

"необавештени" игуман Петар (Драгојловић)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, farisejski.bukvojed рече

Nije.

 

Imamo odluku Sabora Moskovske Patrijarsije.

 

Osim toga, ne radi se o posutpku Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja, nego o odlukama Sabora Vaseljenske Patrijarsije.

Ако би могли брате мало да објасните ово?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не бих се сложио са оценом која произилази из контекста писања брата који се потписује под псеудонимом „фарисеј буквојед„ да је једна Синодска одлука, једне Помесне Аутокефалне Цркве, тј. Руске, заједно са одлукама Аутономне РПЦЗ, или пак УПЦ МП, довољна да ми некога називамо јеретиком или расколником, или да га не помињемо на Литургијама. Из више разлога то кажем.

Прво, у тим одлукама само Синода али не и целог Сабора те једне Аутокефалне Цркве, Руске, нема директне квалификације Цариградског Патријарха као јеретика или расколника.

Друго, то нису Саборске одлуке целе Цркве, већ само Синода једне Аутокефалне Православне Цркве.

Треће, то није одлука наше Помесне Цркве Српске. Нити нашег Синода нити нашег Сабора и нас не обавезује.

Четврто, Саборна одлука Цркве, је она одлука коју прихвати цело Православље, а не само једна Аутокефална Црква.

На пример, када је св. Кирило Александријски писао прва протесна и упозоравајућа писма Несторију, он га је и даље наставио помињати као Архиепископа Цариградског, и није га називао јеретиком, иако је овај већ почео јавно проповедати јерес.

Потом, кад га Несторије није послушао, св. Кирило Александријски организује Сабор епископа тог дела Африке, на коме одбацују и не прихватају Несторијево лажно учење, али га ни тада нису назвали јеретиком, нити се св. Кирило осмелио да прекине општење са Несторијем. Нити да га избаци из Диптиха.

Потом је св. Кирило Александријски тражио мишљење св. Целестина Првог, папе Римскога. И тада је и један локални Сабор у Риму, осудио учење Несторијево, али не и Несторија лично као јеретика. Ни тада се не престаје са помињањем Несторија. Он и даље остаје у Диптисима и у Риму и у Александрији. И у целом Православљу.

Папа св. Целестин Први, на крају предлаже Васељенски Сабор, да се коначно реши питање око Несторија, што св. Кирило прихвата. Тражило се дакле мишљење целе Цркве, а не само неког Њеног дела.

И тек на Трећем Васељенском Сабору, 431. у Ефесу, Несторије бива од целе Цркве и лично осуђен као јеретик, јер коначно и дефинитивно није хтео да се одрекне свог јеретичког учења.

Дакле, тако суди Црква. Врло опрезно и врло човекољубиво. Без брзања. Без панике. Са пуно љубави, вере и наде. И никог коначно не назива јеретиком или расколником без Саборске одлуке целе Цркве.

То је дакле поента мог писања.

Наравно, немам ништа против брата који се представља под псеудонимом фарисејски буквојед (можда је то баш брат Бранислав). И помолићу се за њега, а нека се и он помоли за мене.

И лично се слажем са Вама брате, да Цариградски Патријарх нема право на свевасељенско поимање 28. правила Халкидонског Сабора. А и одлуке мини Сабора Цариградске Патријаршије из септембра ове године, по питању Украјине су погрешне, небратске и неканонске.

Но, ни тада, ми немамо право било кога да називамо јеретиком нити расколником, јер те одлуке Цариграда још увек нису коначне и остварене на делу, а нити су епископи Цариградске Патријаршије осуђене Саборски, од целе Цркве. Све то важи лично и за Цариградског Патријарха.

О коментару да Константинопољ није Првопрестона катедра, већ како рече наш брат, „другопрестона" не бих ни да расправљам, јер је очигледност промашаја мог опонента, тако јасна.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, farisejski.bukvojed рече

Nadam se brate da sam objasnio odgovorom ocu Igumanu.

Сада ми је јаснији Ваш став. Мада, мислим да нисте добро разумели изнето у горњем тексту, јер се, колико сам ја схватио, о. Петар бави нечим другим, а то је осуђивање некога, у овом случају једног Патријарха, мимо осуде Цркве.

Саборска одлука Московске Цркве нема никакве везе са овим о чему говори о. Петар, јер он прави паралелу са рашчињењем и анатемисањем Несторија, док се одлука Руске Цркве односи само на административни прекид општења и ни по чему није обавезна за Српску Цркву, све док се сама СПЦрква не одлучи на такав корак.

Дакле, не постоји никаква Саборска одлука која оправдава "приватно" анатемисање Пт. Вартоломеја и Цг Цркве.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оче Петре да ли сте свесни да у Украјини већ траје прогон православних, а да ће ако се ова аутокефалија да дође до крвопролића и оружаног војног напада на храмове и манастире једине православне Цркве.Да ли сте свесни да ако Русија не реагује може доћи до грађанског рата у Русији, а ако реагује до светског рата?

Да ли знате да Порошенко у парламенту говори да се ради о политичком и државном питању и да Стејт департмент говори да Украјини мора да се да аутокефалност?

Ако неко прогони цартиградског патријарха и чини му неку штету онда је то Турска и НАТО.

Зар ми не смемо по вама да помислимо да Вартоломеј погрешио а он доводи до руба пропасти и православље и цео свет?

Шта ми Срби то радимо Вартоломеју?

Шта ћете рећи кад почне да прави аутокефалне цркве по бившим републикама СФРЈ што је и најављаено за Македонију?

Да ли је баш сада највећи проблем да својим мислима не повредимо Вартоломеја?

Да ли знате  да је међу његовим "архоонтима" и такав лик као Михаил Горбачов?

Да ли Ви говорите са позиције православног српског свештеника ?

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брате Августине, не разумем Вас. Чему та срџба и нестрпљење? Откуд у Вама толико подозрења па и неке врсте огорчености и панике? Постављате ми „сто педесет и шест питања„ у пар реченица и то као да уопште не читате оно што сам написао. Или Вам је моје писање небитно а битно Вам је да, пошто пото, избифлате нека Ваша подозрења и фатаморгане?

Ко овде уопште говори о повреди Патријарха Вартоломеја „мислима„ - како Ви то претеривачки, подметачки и фалсификаторски закључисте? Где сам то говорио о мислима и осуђивању у мислима? Говорио сам и писао само о томе да нико не треба пре Саборске одлуке, унапред, пре времена, појединачно, одокативно, самоиницијативно, брзоплето, јавно осуђивати Патријарха Вартоломеја као јеретика или расколника.

Говорио сам и о томе, и то великим словима нагласио у свом тексту, да постоји у историји Христове Цркве нешто што се зове ПРИВРЕМЕНО ОЧЕКИВАЊЕ ЦРКВЕ.

Како ли се тога не сетисте и то не приметисте у мом тексту?

Куда сте се драги брате залауфали? Или мислите да сам пао са Марса и не видим неке ствари о којима и врапци знају? Није поента у томе. Поента је да се људи науче да не осуђују брзоплето било кога, а посебно не првог међу једнакима у Православљу. Да почну да гледају очима вере, наде, љубави и стрпљења. Посебно у овим тешким временима препуним саблазни и искушења.

Или мислите да ће јавно и брзоплето осуђивање Патријарха Вартолимеја, као јеретика и расколника, и поред његових очевидних грешака око Украјине, било шта променити на боље?

Писао сам дакле о томе, ако Вас уопште интересује шта сам писао, да нико не треба и нема право да било кога, а посебно не Патријарха Цариградског, без одлуке Сабора називати јавним јеретиком и расколником.

Ви као да не читате да сам одлуке мини Сабора у Цариграду око Украјине, из септембра ове године, већ назвао "погрешним, небратским и неканонским", јер да сте то прочитали не би изфантазирали и подметали ми да Вама или било коме забрањујем и помислити нешто против одлука Патријарха Вартоломеја и Цариградске Патријаршије? Не знам зашто се бавите подметањима? Или Вам је то просто забавно?

Стога ми и не пада на памет да Вам одговарам на сва Ваша, с брда с дола и конфузно набацана питања, очевидно настала из неке својеврсне еуфоричне паничности и подозрења неке моје, од  Вас измишљене, апсолутне подршке Патријарху Вартоломеју, у свему и свачему.

И сада, као и у предходном мом одговору брату који се представља као фарисејски буквојед, одговору који као да нисте ни прочитали, поновно сведочим, да не подржавам цариградско свевасељенско тумачење 28. канона Халкидонског Васељенскиг Сабора из 451. године.

Но, брате Августине, ако баш желите или Вас то посебно забавља, слободно постављајте нова бесмислена питања, потпуно ван контекста онога о чему иде реч. Нема проблема. Хартија и интернет скоро све трпе. А и не бих да Вас на силу спречавам у било чему, па ни у фантазирању и подозревању, нити мене нити било кога.

Све Вам је слободно, мада Вам све није на корист.

Једино немојте очекивати да ћу се и убудуће нешто посебно бавити Вашим ветрењачама, јер нити сам Дон Кихот, а нити ми пада на памет да трошим речи на злонамерне, изфантазиране и испразне коментаре.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Kifa рече

Постављате ми „сто педесет и шест питања„ у пар реченица и то као да уопште не читате оно што сам написао.

Svatá Dyslexie, čitaju ali ne razumiju tome pročitanome, otče, česta i dosta raširena stvar ovdje na forumu, trebaju to pročitati nekoliko puta! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оче игумане док на Украјини свештеници народу говоре да им се спрема Вартоломејска ноћ и стрепе за своје животе сматрам да је Ваш текст у најмању руку неуместан.

Мене ништа не забавља нити ја ишта подмећем као што ви говорите него саосећам са нашим народом тамо. Сматрам да је много потребније објаснити шта се тамо дешава јер има их нажалост који не разумеју.Ја се нисам залауфао нити сам употребљавао шатровачке изразе али ипак не могу да схватим да се оно најбитније поставља као споредно, а пише о неким споредним стварима.

Увредили сте ме кад кажете да ме нешто забавља.Превише сам прошао да би ме такве стваро забаваљале.Нек Вам Бог опрости на таквим речима и да свако добро.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 23 минута, Августин рече

Оче игумане док на Украјини свештеници народу говоре да им се спрема Вартоломејска ноћ и стрепе за своје животе сматрам да је Ваш текст у најмању руку неуместан.

Мене ништа не забавља нити ја ишта подмећем као што ви говорите него саосећам са нашим народом тамо. Сматрам да је много потребније објаснити шта се тамо дешава јер има их нажалост који не разумеју.Ја се нисам залауфао нити сам употребљавао шатровачке изразе али ипак не могу да схватим да се оно најбитније поставља као споредно, а пише о неким споредним стварима.

Увредили сте ме кад кажете да ме нешто забавља.Превише сам прошао да би ме такве стваро забаваљале.Нек Вам Бог опрости на таквим речима и да свако добро.

Брате Августине, Ви опет подмећете, и чините класичну замену теза.

Да ли уопште читате оно што сам написао или не? Или читате само онако како желите да сте прочитали? Као и у Вашој првој реплици, пишете и оптужујете ме за нешто што нисам нигде написао, и плус ме оптужујете да немам саосећања према страдајућим хришћанима у Украјини, иако сам неколико пута врло јасно рекао да Патријарх Вартоломеј греши, и да је по питању Украјине небратски и неканонски поступио. Можда сте Ви очекивали неки други текст од мене, а можда ће он и доћи, али допустићете ми толико личне слободе, да сам бирам теме о чему ћу писати. Или би сте желели да се Вама прво обраћам са питањем: Брате Августине, шта мислите да би требао писати?

Брате мој у Христу, подвлачим Вам, нигде у тексту нисам написао да Вас то забавља, већ управо супротно, питао сам Вас директно да ли Вас то просто забавља,па причате неке приче које немају везе са темом, и да се потом још налазите увређеним. Стога, не подмећите, јер то није хришћански.

Ево, и да Вас подсетим мојих речи из прошле реплике:

"Ви као да не читате да сам одлуке мини Сабора у Цариграду око Украјине, из септембра ове године, већ назвао "погрешним, небратским и неканонским", јер да сте то прочитали не би изфантазирали и подметали ми да Вама или било коме забрањујем и помислити нешто против одлука Патријарха Вартоломеја и Цариградске Патријаршије? Не знам зашто се бавите подметањима? Или Вам је то просто забавно?"

И на крају, замолио бих Вас, да се не понашате као увређени Перица, већ будите елементарно коректни, и пратите смисао и циљ мог текста, ако то уопште желите.

Ја сам се само запитао, због чега се бавите подметањима и да ли Вам је то просто забавно? Нисам написао ... Вама је брате Августине просто забавно да тако пишете. Једно је констатација а сасвим друго упитни облик или конструкција реченице. 

А сада, братски Вам ово кажем, запитајте се шта радите и шта пишете.

Моју пак бригу и бол за Украјином и страдалним народом у Украјини не мешајте са Вашим погрешним читањима и погрешним разумевањима мојих речи.

П.С. Управо док сте ми слали Ваше последње некоректно реаговање, превео сам још један текст који Вас директно разобличава у Вашем небратском подметању да не саосећам са свештенством и верним народом у Украјини.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево мог превода једног дела недавне беседе Митрополита Онуфрија, јединог канонског поглавара Православне Цркве у Украјини. Да ли ће и сада неко да ме оптужи за несаосећајност према страдајућем свештенству и верном народу у Украјини? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Kifa 

Imam ja jedno pitanje oce: sta u stvari cilja ova tvoja rec da ne treba da "sudimo neoprezno Patrijarhu Carigradskom"?

Da li to znaci da smo mi neki temperamentni i prgavi samo preostri u recima, ili znaci da svi treba jednostavno da cutimo na sve ovo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Игуман Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије сусрео се у среду 2. октобра, у Задужбини Хиландара у Београду,  са сином и супругом покојног Оливера Ивановића. Током свог кратког боравка у Србији, игуман Хиландара је изразио жељу да се сретне са Богданом и на тај начин покаже породици покојног Оливера Ивановића да је манастир уз њих и да Богдан има пријатеље и духовне очеве.     Том приликом је малом Богдану, ученику 3. разреда основне школе, други пут уручио годишњу стипендију Манастира Хиландара. Он ће до пунолетства бити корисник стипендије која је први пут била уручена прошле године.   У разговору са Богданом и његовом мајком Миленом, игуман се интересовао о свему што је везано за породицу. Као посебан поклон, игуман Методије је Богдану са пута по Аустралији, одакле се недавно вратио, донео плишаног кенгура. Такође, показао му је фотографије и видео записе занимљивих догађаја које је тамо забележио. У плану је да Богдан ускоро посети манастир и братство.   Богдан и Милена су се захвалили игуману Методију и манастиру Хиландару на пруженој љубави, као и Милошу Стојковићу, који је иницирао ову акцију.     Извор: Хиландар
    • Од Логос,
      На данашњи дан, 13. октобра 1784. године у цркви Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима  за црногорског митрополита  хиротинисан је Петар I Петровић.    Повезан садржај:   Житије Светог Петра Првог Митрополита Цетињског и Чудотворца   Јеромонах Петар (Драгојловић): Свети Петар Цетињски - светли украс Српске Цркве     Чин хиротонисања у присуству  три архијереја обавио је митрополит Мојсије  Путник.  А Свети Петар Цетињски још као Архимандрит Петар Петровић, гувернадур Иван Радоњић, и сердар Иван Петровић, су 1779. године писали аустријској царици Марији Терезији: „Желимо да Митрополит црногорски зависи од Пећкога Патријарха у Србији. Кад садашњи Митрополит умре, пристајемо засад да његов наследник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, тј. да га бирају: гувернадури, потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“   Препоручен од главара и гувернадура и цијелог народа као богољубив и благонараван, он доби дозволу од аустријског двора да га рукоположи карловачки митрополит Мојсије Путник. Но на путу од Беча за Сремске Карловце догоди се светоме још једно искушење, или „Божја посјета“, како он то сам називаше. Догодило му се, наиме, да испадне из кола и сломи десну руку. Послије шестомјесечног боловања, Бог Светоме поврати здравље и он би свечано рукоположен тројицом епископа у саборном храму у Сремским Карловцима, за архијереја Црногорског, Скендеријског и Приморског. У својој првој архипастирској поуци, нови архијереј називаше себе „недостојним слугом и робом Исуса Христа“, изражаваше своју радост због чина, а преко њега и његова паства, која је саизвољела, како говораше пун смирења, да и против његове воље буде изабран за његовог духовног архипастира. Изражавао је даље увјерење да неће изневјерити наде своје пастве већ да ће оне бити испуњене. Он који је дошао доста тужан и жалостан, говорио је, сада се враћа пун радости, примивши рукоположење и видјевши устројство тамошњих Цркава Божјих. Обећавао је враћајући се „у дане му предјеле судбине његове“, да све то у његовом уму дубоко записано проповиједа и да потстиче свој народ, „заједно са самим собом“, на вршење свих Богом задатих изузетних врлина. Молио је на крају митрополита Мојсија и архијереја да његову паству држе у милости, љубави и незаборавном молитвеном сјећању, дајући и сам ово обећање: „А ја заједно са мојом паством, која иако се далеко налази притискана од свуда различитим биједама, у истинском савезу вјере, љубави и наде сa вама до краја живота потрудићу се пребити и бићу“. У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима чува се фелон у којем је хиротонисан Свети Петар Цетињски.   Новембра 1785. године Свети Петар побожно приступа граду Петра Великог, као да је сав тај град једно велико црквено здање-сводови, кубета, крстови,звона у торњевима високим. И свакоме се смјерно уклања с пута. А мимо њега промичу брзе кочије и тешке рањаве ноге умотане крпама. „Челобитно падам пред ноге твоје, царице росијска, мајко наша премилостива, и доносим плач од све Црне Горе и Брда, и молим те да у своје добре руке узмеш нашу вјерност и да примиш наше молбе- оне су сиротињски вапај, који под овај трон приносим ја, тек настали владика црногорски Петар…да кажем још и Петровић, син Марка Дамјанова и Анђелије Мартиновић- нек се и њихова имена чују у раскошној царској одаји“.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Милан Ракић,
      Нзнм да ли је било или не. Ипак мислим да јуједињену тему несмо имали. А одјекнуло је! Не као атомски здесна или лева, али је свакако пореметило учмалост литерарне кризе са почетка двајеспрвог столећа.

      Елем, каже Краљевска швеЦка академија наука да је Ноблесову награду о.г. завредио остеррајшки списатељ Петар Хандке!
      У последња, задња (и предња) времена, није било, са страна која о нама немају мишљење да смо најбољи, највреднији, ултимативно врхунски; дакле, кажу медији који пратУ "материју" (ипак у највеЧем не оспоравајући списатељски потенцијал лауреата), да је поменути у најмању "руку" контрадикторан.
      Спочитавају му "помирљив" став према скоту милошевићу, а понајвише његов однос ка "тзв. злочину геноцида у Сребреници"...
      Кроз такове медије се провлачи његов ангажман на Космету - нарочито у смислу посета српским енклавама тамо и подршка нашем народу доле...
      Којекаква удружења просвједују, најпре, судеЧи према реакцијама тзвих. "Мајки Сребренице" да је одлука жирија упитна - у најмању руку; пренебрегавајући притом одлуку жирија ШвеЦког (`ладно, `ал стандард), да је Петар Нобела добио "због језичке иновативности кроз писану реч, која описује људску маргинализацију и уникатност живљења".
      А ко чита одлуке...
      Како год беше, "неки тамо" су одлучили да поред свих оспоравања лауреата исти буде богатији за нешто мало више од милион евра... Неки се буне... Оспоравају одлуку и проче..
      Шта ви мислите? 
    • Од Логос,
      Јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира св. Архангела Гаврила у Пиносави (Кусадку) надомак Младеновца, говорио је данас о молитвеном правилу у свакодневном животу хришћана. Питамо шта је молитвено правило, који је његов значај, да ли нас свакодневни живот води у млакост, незаинтересованост и одвраћа од молитве?    Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Отац Петар напомиње и подвлачи да је „златно и прво правило - да нема правила за давање молитвеног правила, за свакога је потребно псоебно, па је зато увек најбоље ићи код свог парохијског свештеника или свештеника / духовника који нас најбоље познаје“, каже наш гост. „Молитвено правило је само увод у оно чему тежимо – да правило или оквир временом нестаје и претвара се у оно што треба да буде - начин живота однонсо отимање ка Богу – живот у непрестаној молитви“. Питали смо о. Петра и зашто се велики број људи данас понаша као да им је Бог само помоћник (асистент) у животу и одакле креће такав начин размишљања. „Бог гледа сваку нашу мисао као реч“ напомиње о. Петар.     Извор: Радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...