Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

Игуман Петар (Драгојловић): Не судимо неопрезно Патријарху Цариградском

Оцени ову тему

Recommended Posts

Видимо да поједина браћа и сестре, дају себи превелику слободу да Патријарха Цариградског називају јеретиком и расколником. Но, браћо и сестре, то није добро. Ако би боље познавали бурну Историју Цркве Христове, и како Црква Христова врло опрезно суди било коме, а посебно Патријарху Цариградском, не би сте упали у замку да Патријарха Вартоломеја, без обзира на све његове јавне слабости и грешке, називате јавним јеретиком и расколником.

Пазите, св. Кирило Александријски се у V веку, није усудио да сам, без одлуке Сабора, једног јавног безбожника и јересеначалника - Патријарха Цариградског Несторија, који је јавно проповедао да Богоридица није Богородица него христородица, одлучи од Цркве и избрише из Диптиха за помињање на Литургији у Александрији. Он га је и даље, до Саборске одлуке, називао Патријархом Цариградским, и помињао га је на Литургијама. А нека браћа и сестре се саблажњавају и на недавно саслужење нашег Српског Патријарха Г. Иринеја са Цариградским Патријархом Г. Вартоломејем, који заиста чини поједине грешке из Цариграда, али који још увек јесте Патријарх Цариградски, и није лично Саборски осуђен ни за једну јерес. Једно је рећи нешто погрешно, или учинити нешто погрешно, а сасвим друго, тај грех сматрати коначним и неког назвати јеретиком или расколником. То се нису усуђивали ни свети оци. Пазимо кад судимо другима.

Jeromonah-Petar-Dragojlovic-774x633.png

отац Петар (Драгојловић)

Постоји нешто што се зове, ПРИВРЕМЕНО ОЧЕКИВАЊЕ ЦРКВЕ, да се неко покаје, и стога Црква није преки војни суд. Мудрост Цркве није у брзоплетом осуђивању, већ у мудром ишчекивању са вером, надом и љубављу, да се неко исправи. Сетимо се само тога да се западна јерес „филиокве„ веома раширила у 9 веку, пре свега због Франака и Карла Великог, али да је Црква Христива чекала 200 година, док коначно није дошло до одбацивања Рима због јереси у коју су коначно упали. Мада је и тада на западу било оних који су остали верни православној вери, и остали у Цркви Христовој.

Зар у саслужењу нашег Српског Патријарха са Цариградским Патријархом не видимо и покушај посредништва нашег Патријарха да спречи велики раскол који је могућ због украјинског и македонског Црквеног питања? Хајдемо да будемо мало више људи вере, љубави, наде и поверења у Мудрост Цркве, а не у наше преке војне судове у глави.

Игуман Петар (Драгојловић)


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слажем се са братом фарисејским буквоједом, да Несторије није имао титилу Патријарха, јер је ту титулу Цариградски Архиепископ званично добио на Четвртом Васељенском Сабору, 451. у Халкидону. Несторије је имао титулу Архиепископа Константинопољског. Но, ко пише, тај некад, у брзини и нехотично погреши. Али, то није грешка суштинског карактера за текст и циљ овог мог писања.

Што се остаог тиче, брат фарисејски буквојед, није у праву кад критикује мој став да не смемо некога брзоплето називати јеретиком и расколником, посебно не Цариградског Патријарха, без саборске одлуке. Ни неког другог Патријарха, а посебно не Цариградског. Ипак је он први међу једнакима, и предстојатељ Првопрестолне Катедре.

С поштовањем,

"необавештени" игуман Петар (Драгојловић)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, farisejski.bukvojed рече

Nije.

 

Imamo odluku Sabora Moskovske Patrijarsije.

 

Osim toga, ne radi se o posutpku Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja, nego o odlukama Sabora Vaseljenske Patrijarsije.

Ако би могли брате мало да објасните ово?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не бих се сложио са оценом која произилази из контекста писања брата који се потписује под псеудонимом „фарисеј буквојед„ да је једна Синодска одлука, једне Помесне Аутокефалне Цркве, тј. Руске, заједно са одлукама Аутономне РПЦЗ, или пак УПЦ МП, довољна да ми некога називамо јеретиком или расколником, или да га не помињемо на Литургијама. Из више разлога то кажем.

Прво, у тим одлукама само Синода али не и целог Сабора те једне Аутокефалне Цркве, Руске, нема директне квалификације Цариградског Патријарха као јеретика или расколника.

Друго, то нису Саборске одлуке целе Цркве, већ само Синода једне Аутокефалне Православне Цркве.

Треће, то није одлука наше Помесне Цркве Српске. Нити нашег Синода нити нашег Сабора и нас не обавезује.

Четврто, Саборна одлука Цркве, је она одлука коју прихвати цело Православље, а не само једна Аутокефална Црква.

На пример, када је св. Кирило Александријски писао прва протесна и упозоравајућа писма Несторију, он га је и даље наставио помињати као Архиепископа Цариградског, и није га називао јеретиком, иако је овај већ почео јавно проповедати јерес.

Потом, кад га Несторије није послушао, св. Кирило Александријски организује Сабор епископа тог дела Африке, на коме одбацују и не прихватају Несторијево лажно учење, али га ни тада нису назвали јеретиком, нити се св. Кирило осмелио да прекине општење са Несторијем. Нити да га избаци из Диптиха.

Потом је св. Кирило Александријски тражио мишљење св. Целестина Првог, папе Римскога. И тада је и један локални Сабор у Риму, осудио учење Несторијево, али не и Несторија лично као јеретика. Ни тада се не престаје са помињањем Несторија. Он и даље остаје у Диптисима и у Риму и у Александрији. И у целом Православљу.

Папа св. Целестин Први, на крају предлаже Васељенски Сабор, да се коначно реши питање око Несторија, што св. Кирило прихвата. Тражило се дакле мишљење целе Цркве, а не само неког Њеног дела.

И тек на Трећем Васељенском Сабору, 431. у Ефесу, Несторије бива од целе Цркве и лично осуђен као јеретик, јер коначно и дефинитивно није хтео да се одрекне свог јеретичког учења.

Дакле, тако суди Црква. Врло опрезно и врло човекољубиво. Без брзања. Без панике. Са пуно љубави, вере и наде. И никог коначно не назива јеретиком или расколником без Саборске одлуке целе Цркве.

То је дакле поента мог писања.

Наравно, немам ништа против брата који се представља под псеудонимом фарисејски буквојед (можда је то баш брат Бранислав). И помолићу се за њега, а нека се и он помоли за мене.

И лично се слажем са Вама брате, да Цариградски Патријарх нема право на свевасељенско поимање 28. правила Халкидонског Сабора. А и одлуке мини Сабора Цариградске Патријаршије из септембра ове године, по питању Украјине су погрешне, небратске и неканонске.

Но, ни тада, ми немамо право било кога да називамо јеретиком нити расколником, јер те одлуке Цариграда још увек нису коначне и остварене на делу, а нити су епископи Цариградске Патријаршије осуђене Саборски, од целе Цркве. Све то важи лично и за Цариградског Патријарха.

О коментару да Константинопољ није Првопрестона катедра, већ како рече наш брат, „другопрестона" не бих ни да расправљам, јер је очигледност промашаја мог опонента, тако јасна.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, farisejski.bukvojed рече

Nadam se brate da sam objasnio odgovorom ocu Igumanu.

Сада ми је јаснији Ваш став. Мада, мислим да нисте добро разумели изнето у горњем тексту, јер се, колико сам ја схватио, о. Петар бави нечим другим, а то је осуђивање некога, у овом случају једног Патријарха, мимо осуде Цркве.

Саборска одлука Московске Цркве нема никакве везе са овим о чему говори о. Петар, јер он прави паралелу са рашчињењем и анатемисањем Несторија, док се одлука Руске Цркве односи само на административни прекид општења и ни по чему није обавезна за Српску Цркву, све док се сама СПЦрква не одлучи на такав корак.

Дакле, не постоји никаква Саборска одлука која оправдава "приватно" анатемисање Пт. Вартоломеја и Цг Цркве.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оче Петре да ли сте свесни да у Украјини већ траје прогон православних, а да ће ако се ова аутокефалија да дође до крвопролића и оружаног војног напада на храмове и манастире једине православне Цркве.Да ли сте свесни да ако Русија не реагује може доћи до грађанског рата у Русији, а ако реагује до светског рата?

Да ли знате да Порошенко у парламенту говори да се ради о политичком и државном питању и да Стејт департмент говори да Украјини мора да се да аутокефалност?

Ако неко прогони цартиградског патријарха и чини му неку штету онда је то Турска и НАТО.

Зар ми не смемо по вама да помислимо да Вартоломеј погрешио а он доводи до руба пропасти и православље и цео свет?

Шта ми Срби то радимо Вартоломеју?

Шта ћете рећи кад почне да прави аутокефалне цркве по бившим републикама СФРЈ што је и најављаено за Македонију?

Да ли је баш сада највећи проблем да својим мислима не повредимо Вартоломеја?

Да ли знате  да је међу његовим "архоонтима" и такав лик као Михаил Горбачов?

Да ли Ви говорите са позиције православног српског свештеника ?

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брате Августине, не разумем Вас. Чему та срџба и нестрпљење? Откуд у Вама толико подозрења па и неке врсте огорчености и панике? Постављате ми „сто педесет и шест питања„ у пар реченица и то као да уопште не читате оно што сам написао. Или Вам је моје писање небитно а битно Вам је да, пошто пото, избифлате нека Ваша подозрења и фатаморгане?

Ко овде уопште говори о повреди Патријарха Вартоломеја „мислима„ - како Ви то претеривачки, подметачки и фалсификаторски закључисте? Где сам то говорио о мислима и осуђивању у мислима? Говорио сам и писао само о томе да нико не треба пре Саборске одлуке, унапред, пре времена, појединачно, одокативно, самоиницијативно, брзоплето, јавно осуђивати Патријарха Вартоломеја као јеретика или расколника.

Говорио сам и о томе, и то великим словима нагласио у свом тексту, да постоји у историји Христове Цркве нешто што се зове ПРИВРЕМЕНО ОЧЕКИВАЊЕ ЦРКВЕ.

Како ли се тога не сетисте и то не приметисте у мом тексту?

Куда сте се драги брате залауфали? Или мислите да сам пао са Марса и не видим неке ствари о којима и врапци знају? Није поента у томе. Поента је да се људи науче да не осуђују брзоплето било кога, а посебно не првог међу једнакима у Православљу. Да почну да гледају очима вере, наде, љубави и стрпљења. Посебно у овим тешким временима препуним саблазни и искушења.

Или мислите да ће јавно и брзоплето осуђивање Патријарха Вартолимеја, као јеретика и расколника, и поред његових очевидних грешака око Украјине, било шта променити на боље?

Писао сам дакле о томе, ако Вас уопште интересује шта сам писао, да нико не треба и нема право да било кога, а посебно не Патријарха Цариградског, без одлуке Сабора називати јавним јеретиком и расколником.

Ви као да не читате да сам одлуке мини Сабора у Цариграду око Украјине, из септембра ове године, већ назвао "погрешним, небратским и неканонским", јер да сте то прочитали не би изфантазирали и подметали ми да Вама или било коме забрањујем и помислити нешто против одлука Патријарха Вартоломеја и Цариградске Патријаршије? Не знам зашто се бавите подметањима? Или Вам је то просто забавно?

Стога ми и не пада на памет да Вам одговарам на сва Ваша, с брда с дола и конфузно набацана питања, очевидно настала из неке својеврсне еуфоричне паничности и подозрења неке моје, од  Вас измишљене, апсолутне подршке Патријарху Вартоломеју, у свему и свачему.

И сада, као и у предходном мом одговору брату који се представља као фарисејски буквојед, одговору који као да нисте ни прочитали, поновно сведочим, да не подржавам цариградско свевасељенско тумачење 28. канона Халкидонског Васељенскиг Сабора из 451. године.

Но, брате Августине, ако баш желите или Вас то посебно забавља, слободно постављајте нова бесмислена питања, потпуно ван контекста онога о чему иде реч. Нема проблема. Хартија и интернет скоро све трпе. А и не бих да Вас на силу спречавам у било чему, па ни у фантазирању и подозревању, нити мене нити било кога.

Све Вам је слободно, мада Вам све није на корист.

Једино немојте очекивати да ћу се и убудуће нешто посебно бавити Вашим ветрењачама, јер нити сам Дон Кихот, а нити ми пада на памет да трошим речи на злонамерне, изфантазиране и испразне коментаре.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Kifa рече

Постављате ми „сто педесет и шест питања„ у пар реченица и то као да уопште не читате оно што сам написао.

Svatá Dyslexie, čitaju ali ne razumiju tome pročitanome, otče, česta i dosta raširena stvar ovdje na forumu, trebaju to pročitati nekoliko puta! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оче игумане док на Украјини свештеници народу говоре да им се спрема Вартоломејска ноћ и стрепе за своје животе сматрам да је Ваш текст у најмању руку неуместан.

Мене ништа не забавља нити ја ишта подмећем као што ви говорите него саосећам са нашим народом тамо. Сматрам да је много потребније објаснити шта се тамо дешава јер има их нажалост који не разумеју.Ја се нисам залауфао нити сам употребљавао шатровачке изразе али ипак не могу да схватим да се оно најбитније поставља као споредно, а пише о неким споредним стварима.

Увредили сте ме кад кажете да ме нешто забавља.Превише сам прошао да би ме такве стваро забаваљале.Нек Вам Бог опрости на таквим речима и да свако добро.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 23 минута, Августин рече

Оче игумане док на Украјини свештеници народу говоре да им се спрема Вартоломејска ноћ и стрепе за своје животе сматрам да је Ваш текст у најмању руку неуместан.

Мене ништа не забавља нити ја ишта подмећем као што ви говорите него саосећам са нашим народом тамо. Сматрам да је много потребније објаснити шта се тамо дешава јер има их нажалост који не разумеју.Ја се нисам залауфао нити сам употребљавао шатровачке изразе али ипак не могу да схватим да се оно најбитније поставља као споредно, а пише о неким споредним стварима.

Увредили сте ме кад кажете да ме нешто забавља.Превише сам прошао да би ме такве стваро забаваљале.Нек Вам Бог опрости на таквим речима и да свако добро.

Брате Августине, Ви опет подмећете, и чините класичну замену теза.

Да ли уопште читате оно што сам написао или не? Или читате само онако како желите да сте прочитали? Као и у Вашој првој реплици, пишете и оптужујете ме за нешто што нисам нигде написао, и плус ме оптужујете да немам саосећања према страдајућим хришћанима у Украјини, иако сам неколико пута врло јасно рекао да Патријарх Вартоломеј греши, и да је по питању Украјине небратски и неканонски поступио. Можда сте Ви очекивали неки други текст од мене, а можда ће он и доћи, али допустићете ми толико личне слободе, да сам бирам теме о чему ћу писати. Или би сте желели да се Вама прво обраћам са питањем: Брате Августине, шта мислите да би требао писати?

Брате мој у Христу, подвлачим Вам, нигде у тексту нисам написао да Вас то забавља, већ управо супротно, питао сам Вас директно да ли Вас то просто забавља,па причате неке приче које немају везе са темом, и да се потом још налазите увређеним. Стога, не подмећите, јер то није хришћански.

Ево, и да Вас подсетим мојих речи из прошле реплике:

"Ви као да не читате да сам одлуке мини Сабора у Цариграду око Украјине, из септембра ове године, већ назвао "погрешним, небратским и неканонским", јер да сте то прочитали не би изфантазирали и подметали ми да Вама или било коме забрањујем и помислити нешто против одлука Патријарха Вартоломеја и Цариградске Патријаршије? Не знам зашто се бавите подметањима? Или Вам је то просто забавно?"

И на крају, замолио бих Вас, да се не понашате као увређени Перица, већ будите елементарно коректни, и пратите смисао и циљ мог текста, ако то уопште желите.

Ја сам се само запитао, због чега се бавите подметањима и да ли Вам је то просто забавно? Нисам написао ... Вама је брате Августине просто забавно да тако пишете. Једно је констатација а сасвим друго упитни облик или конструкција реченице. 

А сада, братски Вам ово кажем, запитајте се шта радите и шта пишете.

Моју пак бригу и бол за Украјином и страдалним народом у Украјини не мешајте са Вашим погрешним читањима и погрешним разумевањима мојих речи.

П.С. Управо док сте ми слали Ваше последње некоректно реаговање, превео сам још један текст који Вас директно разобличава у Вашем небратском подметању да не саосећам са свештенством и верним народом у Украјини.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево мог превода једног дела недавне беседе Митрополита Онуфрија, јединог канонског поглавара Православне Цркве у Украјини. Да ли ће и сада неко да ме оптужи за несаосећајност према страдајућем свештенству и верном народу у Украјини? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Kifa 

Imam ja jedno pitanje oce: sta u stvari cilja ova tvoja rec da ne treba da "sudimo neoprezno Patrijarhu Carigradskom"?

Da li to znaci da smo mi neki temperamentni i prgavi samo preostri u recima, ili znaci da svi treba jednostavno da cutimo na sve ovo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополит дабро-босански Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године, која је у народу и историји забележена као "Невесињска пушка". Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за суплента, а наредне, 1895. године, за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. На дужности професора богословије остао је до 20. јуна 1895. године када је прешао на дужност конзисторијалног саветника у Сарајеву. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког. На трон захумско-херцеговачких епископа устоличен је 27. маја исте године. На тој дужности је остао све до 7. новембра 1920. године када је изабран за митрополита дабро-босанског.   Радио Светигора: Житије Светог свештеномученика Петра, митрополита Дабробосанског   Митрополит Петар је као захумско-херцеговачки епископ унео у Херцеговину дух мира и утехе за српски православни народ на тим светосавским и световасилијевским просторима. Митрополит се храбро борио за верску аутономију Срба у Аустро-Угарској, која је била озбиљно нарушена. Био је велики патриота те је и на тај начин стекао велику подршку српског народа. Његов долазак у Српску Босну означио је јачање верске активности, што је нешто касније резултирало и верском аутономијом српског православног народа. Био је Архијереј Српске Цркве у времену када је римокатоличка црква појачала прозелитизам у тим крајевима. Његово држање је у многоме представљало утеху за српски народ у времену анексије Босне 1908. и Првог светског рата 1914. године. Одликован је Орденом Светог Саве првог степена, Белим орлом другог реда и Карађорђевом звездом. Други светски рат га је затекао на дужности дабро-босанског митрополита у Сарајеву. С обзиром да је Сарајево било бомбардовано у априлском рату, митрополит Петар се привремено склонио у манастир Свете Тројице код Пљеваља, где је остао до другог дана Васкрса 1941. године, када се вратио у Сарајево. Међутим, тада су у Сарајеву и другим градовима увелико трајала хапшења и убијања Срба. Многи су му предлагали да привремено напусти Митрополију и пређе у Србију или Црну Гору. Он је све предлоге такве врсте одбио речима: Ја сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту. Немачка патрола, која је бројала шест официра и војника, упала је у зграду Митрополије 27. априла 1941. године. Имали су задатак да претресу Митрополију. Један немачки официр му је том приликом рекао: "Јесте ли Ви тај митрополит који је захтевао рат са Немачком?" и нагласио је да би га због таквог става требало убити. Митрополит Петар му је на то одговорио: Господине, Ви се љуто варате. Ми нисмо за рат криви. Ми никога нисмо напали, али се немојте варати, ми се не дамо поубијати. Ми нисмо кап воде која се да прогутати него народ који има право на живот! Митрополит је, с обзиром да је тумач лоше превео његов одговор немачком официру, поновио одговор на чистом немачком језику што је Немце изненадило. Они су после кратког времена напустили Митрополију не извршивши претрес. Митрополита је почетком маја 1941. године телефоном позвао католички фратар Божидар Брале, који је био наименован за усташког повереника за Босну и Херцеговину, и саопштио му наредбу да у току истог дана нареди свим својим свештеницима и црквеним општинама да више не употребљавају ћирилично писмо и да промене печате на латиницу, а да ће, уколико то не изврши у наведеном року, бити позван на одговорност. Митрополит му је на то одговорио: Ћирилово писмо се не може укинути за 24 часа, а осим тога, рат није завршен! Овакав став митрополита Петра представљао је повод за његово хапшење, које се догодило 12. маја 1941. године. Митрополит је, пре него што је ухапшен, позвао своје свештенике ради давања упутстава о даљем раду. Неки свештеници су га питали да се привремено склоне у Србију, али митрополит им је рекао: "Останите са својим парохијанима, па шта буде народу нека буде и вама". Сви свештеници су га послушали. Многи од њих су касније мученички пострадали, а неки су дочекали крај рата те су сведочили о држању митрополита Петра у тим тешким данима. Дана 12. маја 1941. године у 16,30 часова у митрополију су дошли усташки агенти и саопштили су да митрополит Петар мора одмах да крене са њима у "равнатељство" ради саслушања. У "равнатељству" је задржан три дана. Дана 15. маја, Митрополит је у пратњи двојице усташких агената дошао у Митрополију, узео неке личне ствари и саопштио је да га воде у Загреб. У Загреб је приведен 17. маја увече и затворен је у полицијски затвор у Петрињској улици, у ћелију број 34 на трећем спрату. Са њим су били затворени и прота Милан Божић, др Душан Јефтановић и др Воја Бесаревић. Сутрадан су га фотографисали и узели му отиске прстију. У усташкој картотеци је заведен под бројем 29781. Одатле је после неколико дана спроведен у логор Керестинац код Самобора. У Керестинцу су му обријали браду, скинули мантију и страшно га мучили. Одатле је спроведен у Копривницу, а потом у у Госпић или Јасеновац. У подацима Комисије за прикупљање података о страдању Срба у Другом светском рату постоје сведочанства, која су дали Јова Фуртула и Јова Лубура из сарајевског среза. Према тим сведочењима, митрополит Петар је после великог мучења убијен у Јасеновцу, а потом је бачен у ужарену пећ за печење цигле. Митрополит Петар је у тешким данима српске историје непрестано бдио над богоповереним му народом, а потом је поделио судбину свога народа, коме је у Христу служио. Епископ др Атанасије Јевтић, наследник митрополита Петра Мученика на трону захумско-херцеговачких епископа, у својој књизи "Српска Црква у Другом светском рату" навео је да је Свети Архијерејски Синод СПЦ својом представком број 86 из 1941. године тражио од Комесаријата Министарства правде, а потом и од Министра правде да се путем немачких војних власти ослободе затвора и интернације Његово Високопреосвештенство Митрополит дабро-босански Господин Петар Зимоњић и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Господин Сава Трлајић. Дана 20. септембра 1941. године под бројем 2015 упућена је представка Фелдкомандантури бр. 599 у Београду којом је такође тражено да се Митрополит Петар и Епископ Сава пусте из интернације. Под бројем 322 од 17. фебруара 1941. године достављена је путем Претседништва владе представка Светог Архијерејског Синода заповеднику Србије ради обавештења о судбини Високопреосвећеног Митрополита дабро-босанског Петра и Преосвећеног Епископа горњокарловачког Саве и о њиховом ослобођењу из интернације уколико су још у животу. Истим актом умољени су Г. Г. Министар правде и Министар унутрашњих послова да се заузму за што скорије избављење представника Српске Цркве. Претседништво Министарског савета Обр. 828 од 24. априла 1942. године одговорило је да је штаб командујућег генерала и Заповедника у Србији саопштио да се на основу извештаја усташке надзорне службе Митрополит Петар и Епископ Сава не налазе ни у једном од концентрационих и радних логора у Хрватској и да се други подаци о њиховом боравку нису могли утврдити. Свети Архијерејски Синод се и после тога у више махова интересовао за њихову судбину али без икаквог успеха (В. Бр. 322 и Пов. бр. 425 из 1942. године). После завршетка Другог светског рата, сазнала се права истина о страдању и великом мучеништву митрополита Петра Зимоњића.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Zoran Đurović,
      +  + +
      5.  И  ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО
      Њ. СВ. Патријарху Иринеју и Св.Синоду о несаборној одлуци о  Еп.Максиму Западно- америчком
      Ваша Светости и Оци Синодалци,
            Лежећи у болници у Требињу од упале плућа, добри људи донеше ми ово Писмо које већ кружи  у јавности по Српским Земљама.
      Његов писац је познати професор Правног Факултета у Бгд.  Б. БЕГОВИЋ.
           Шаљем вам га на пажљиво читање и упознавање да оно представља глас јавности у Српским Земљама и Српском Народу, - и процену поступка осуде Еп. Максима како ју је формулисао Еп.Бачки Иринеј (добро би било да га прочита и проучи и Брат Крушевачки Давид, еда би схватио да о 800-годишњици Светосавске Цркве не може се писати тако површно и несаборно о брату Еп.Максиму, па и о нама осталима).
       
          Професор Б. БЕГОВИЋ је очигледно човек високо стручан и такође добронамеран. Молим Вас да у години прослављања 800 година Аутокефалије Апостолске Цркве Светог Саве схватите да се не може  доносити одлука која личи на језик Конзисторије Карловачке Митрополије (која је у Црно-Жутој Монархији била под  дирекним утицајем поунијаћене Украјине).
         Својом одлуком Св.Синод није усвојио наводно “прећутно“ одобравање чланова Св.Сабора, јер је по сведочењу бројних Епископа Св.Сабора после читања Давидових неутемељених  оптужби  итекако гласно и јасно већина Епископа протествовала (зато су накнадно тражили да се исправи Саопштење Св.Сабора, редиговано самовољно од Брата кога ја зато зовем цензором у СПЦ). Брат Давид из Светолазаревског Крушевца треба да схвати да се тако не пише из Светосавског живог Апостолског Светоотагког Предања. Језуитизам и инквизицијски дух никад није био својствен Светосавском Предању. Очигледно да је тај Брат писао из “крушебачке“ Епархије, а не из суседног Светој Жичи Крушевца.
            Свети Оци, очигледно је да је оваквим „одлукама“ диктираним  само од једног члана Св.Синода, понижен углед и Светог Синода, и његовог Председника Патријарха, и самим тим целе Светосавске Цркве Христове. Такво понижавање није обележавање  800-годишњице Свете Архиепископије Светог Саве и Мученичке Пећске Патријаршије.
                Писано уочи Светог Успенија Богоматере 2019.г, у Њеном Манастиру  Тврдошу.
      Еп.Атанасије, који се због повреде повукао са Светосавске Столице, али се „није одрекао Архијерејског служења у Христовој Цркви“ (Св.Патријарх Николај Мистик).       
      У Херцеговини Светога Саве, Треће по рангу од оснивања Жичке Архиепископије.
      Прилог: Писмо професора Б. Беговића
        
       

    • Од Zoran Đurović,
      +  + +
      5.  И  ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО
      Њ. СВ. Патријарху Иринеју и Св.Синоду о несаборној одлуци о  Еп.Максиму Западно- америчком
      Ваша Светости и Оци Синодалци,
            Лежећи у болници у Требињу од упале плућа, добри људи донеше ми ово Писмо које већ кружи  у јавности по Српским Земљама.
      Његов писац је познати професор Правног Факултета у Бгд.  Б. БЕГОВИЋ.
           Шаљем вам га на пажљиво читање и упознавање да оно представља глас јавности у Српским Земљама и Српском Народу, - и процену поступка осуде Еп. Максима како ју је формулисао Еп.Бачки Иринеј (добро би било да га прочита и проучи и Брат Крушевачки Давид, еда би схватио да о 800-годишњици Светосавске Цркве не може се писати тако површно и несаборно о брату Еп.Максиму, па и о нама осталима).
       
          Професор Б. БЕГОВИЋ је очигледно човек високо стручан и такође добронамеран. Молим Вас да у години прослављања 800 година Аутокефалије Апостолске Цркве Светог Саве схватите да се не може  доносити одлука која личи на језик Конзисторије Карловачке Митрополије (која је у Црно-Жутој Монархији била под  дирекним утицајем поунијаћене Украјине).
         Својом одлуком Св.Синод није усвојио наводно “прећутно“ одобравање чланова Св.Сабора, јер је по сведочењу бројних Епископа Св.Сабора после читања Давидових неутемељених  оптужби  итекако гласно и јасно већина Епископа протествовала (зато су накнадно тражили да се исправи Саопштење Св.Сабора, редиговано самовољно од Брата кога ја зато зовем цензором у СПЦ). Брат Давид из Светолазаревског Крушевца треба да схвати да се тако не пише из Светосавског живог Апостолског Светоотагког Предања. Језуитизам и инквизицијски дух никад није био својствен Светосавском Предању. Очигледно да је тај Брат писао из “крушебачке“ Епархије, а не из суседног Светој Жичи Крушевца.
            Свети Оци, очигледно је да је оваквим „одлукама“ диктираним  само од једног члана Св.Синода, понижен углед и Светог Синода, и његовог Председника Патријарха, и самим тим целе Светосавске Цркве Христове. Такво понижавање није обележавање  800-годишњице Свете Архиепископије Светог Саве и Мученичке Пећске Патријаршије.
                Писано уочи Светог Успенија Богоматере 2019.г, у Њеном Манастиру  Тврдошу.
      Еп.Атанасије, који се због повреде повукао са Светосавске Столице, али се „није одрекао Архијерејског служења у Христовој Цркви“ (Св.Патријарх Николај Мистик).       
      У Херцеговини Светога Саве, Треће по рангу од оснивања Жичке Архиепископије.
      Прилог: Писмо професора Б. Беговића
        
       


      View full Странице
    • Од Логос,
      Ватопедски игуман Јефрем посетио је Цариградског Патријарха Вартоломеја у његовој резиденцији на Фанару. Како стоји у саопштењу, игуман је Патријарху честитао нови индикт (црквену Нову годину која почиње 1. септембра) а затим су разговарали о Патријарховој посети манастиру Ватопеду у октобру ове године.     У пратњи ватопедског игумана били су јеромонах Георгије Ватопеђанин, иначе ректор светогорске школе Атонијаде, отац Евдоким Ватопеђанин, и јеромонах Хризостом старац кутлумушке келије Св. Јована Златоуста.        Извор: www.vimaorthodoxias.gr
    • Од Логос,
      Дана 11.09.2019.године на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља у јутарњим часовима упокојио се у Господу игуман манастира Војловица код Панчева отац Димитрије (Лазић).     Отац Димитрије рођен је 1968.године у Панчеву. Монашки постриг примио је у манастиру Баваниште. Након неколико година службе из манастира Баваниште премештен је у манастир Војловицу где је и постављен за настојатеља ове свете обитељи. Свој пастирски живот посветио је очувању и обнови манастира као и духовном препороду.       Сахрана ће се обавити у манастиру Војловица, у четвртак  12. септембра. Заупокојена Литургија којом ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ банатски Никанор уз саслужење више свештеномонаха и свештеника, почеће у 09. часова. док ће опело почети у 12 часова у порти манастира.   Нека Бог свом верном и добром слуги игуману Димитрију подари рајско наслеђе. Вечан му помен.     Извор: Епархија банатска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...