Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Поуке.орг инфо

Игуман Петар (Драгојловић): Не судимо неопрезно Патријарху Цариградском

Оцени ову тему

Recommended Posts

Видимо да поједина браћа и сестре, дају себи превелику слободу да Патријарха Цариградског називају јеретиком и расколником. Но, браћо и сестре, то није добро. Ако би боље познавали бурну Историју Цркве Христове, и како Црква Христова врло опрезно суди било коме, а посебно Патријарху Цариградском, не би сте упали у замку да Патријарха Вартоломеја, без обзира на све његове јавне слабости и грешке, називате јавним јеретиком и расколником.

Пазите, св. Кирило Александријски се у V веку, није усудио да сам, без одлуке Сабора, једног јавног безбожника и јересеначалника - Патријарха Цариградског Несторија, који је јавно проповедао да Богоридица није Богородица него христородица, одлучи од Цркве и избрише из Диптиха за помињање на Литургији у Александрији. Он га је и даље, до Саборске одлуке, називао Патријархом Цариградским, и помињао га је на Литургијама. А нека браћа и сестре се саблажњавају и на недавно саслужење нашег Српског Патријарха Г. Иринеја са Цариградским Патријархом Г. Вартоломејем, који заиста чини поједине грешке из Цариграда, али који још увек јесте Патријарх Цариградски, и није лично Саборски осуђен ни за једну јерес. Једно је рећи нешто погрешно, или учинити нешто погрешно, а сасвим друго, тај грех сматрати коначним и неког назвати јеретиком или расколником. То се нису усуђивали ни свети оци. Пазимо кад судимо другима.

Jeromonah-Petar-Dragojlovic-774x633.png

отац Петар (Драгојловић)

Постоји нешто што се зове, ПРИВРЕМЕНО ОЧЕКИВАЊЕ ЦРКВЕ, да се неко покаје, и стога Црква није преки војни суд. Мудрост Цркве није у брзоплетом осуђивању, већ у мудром ишчекивању са вером, надом и љубављу, да се неко исправи. Сетимо се само тога да се западна јерес „филиокве„ веома раширила у 9 веку, пре свега због Франака и Карла Великог, али да је Црква Христива чекала 200 година, док коначно није дошло до одбацивања Рима због јереси у коју су коначно упали. Мада је и тада на западу било оних који су остали верни православној вери, и остали у Цркви Христовој.

Зар у саслужењу нашег Српског Патријарха са Цариградским Патријархом не видимо и покушај посредништва нашег Патријарха да спречи велики раскол који је могућ због украјинског и македонског Црквеног питања? Хајдемо да будемо мало више људи вере, љубави, наде и поверења у Мудрост Цркве, а не у наше преке војне судове у глави.

Игуман Петар (Драгојловић)


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слажем се са братом фарисејским буквоједом, да Несторије није имао титилу Патријарха, јер је ту титулу Цариградски Архиепископ званично добио на Четвртом Васељенском Сабору, 451. у Халкидону. Несторије је имао титулу Архиепископа Константинопољског. Но, ко пише, тај некад, у брзини и нехотично погреши. Али, то није грешка суштинског карактера за текст и циљ овог мог писања.

Што се остаог тиче, брат фарисејски буквојед, није у праву кад критикује мој став да не смемо некога брзоплето називати јеретиком и расколником, посебно не Цариградског Патријарха, без саборске одлуке. Ни неког другог Патријарха, а посебно не Цариградског. Ипак је он први међу једнакима, и предстојатељ Првопрестолне Катедре.

С поштовањем,

"необавештени" игуман Петар (Драгојловић)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, farisejski.bukvojed рече

Nije.

 

Imamo odluku Sabora Moskovske Patrijarsije.

 

Osim toga, ne radi se o posutpku Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja, nego o odlukama Sabora Vaseljenske Patrijarsije.

Ако би могли брате мало да објасните ово?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не бих се сложио са оценом која произилази из контекста писања брата који се потписује под псеудонимом „фарисеј буквојед„ да је једна Синодска одлука, једне Помесне Аутокефалне Цркве, тј. Руске, заједно са одлукама Аутономне РПЦЗ, или пак УПЦ МП, довољна да ми некога називамо јеретиком или расколником, или да га не помињемо на Литургијама. Из више разлога то кажем.

Прво, у тим одлукама само Синода али не и целог Сабора те једне Аутокефалне Цркве, Руске, нема директне квалификације Цариградског Патријарха као јеретика или расколника.

Друго, то нису Саборске одлуке целе Цркве, већ само Синода једне Аутокефалне Православне Цркве.

Треће, то није одлука наше Помесне Цркве Српске. Нити нашег Синода нити нашег Сабора и нас не обавезује.

Четврто, Саборна одлука Цркве, је она одлука коју прихвати цело Православље, а не само једна Аутокефална Црква.

На пример, када је св. Кирило Александријски писао прва протесна и упозоравајућа писма Несторију, он га је и даље наставио помињати као Архиепископа Цариградског, и није га називао јеретиком, иако је овај већ почео јавно проповедати јерес.

Потом, кад га Несторије није послушао, св. Кирило Александријски организује Сабор епископа тог дела Африке, на коме одбацују и не прихватају Несторијево лажно учење, али га ни тада нису назвали јеретиком, нити се св. Кирило осмелио да прекине општење са Несторијем. Нити да га избаци из Диптиха.

Потом је св. Кирило Александријски тражио мишљење св. Целестина Првог, папе Римскога. И тада је и један локални Сабор у Риму, осудио учење Несторијево, али не и Несторија лично као јеретика. Ни тада се не престаје са помињањем Несторија. Он и даље остаје у Диптисима и у Риму и у Александрији. И у целом Православљу.

Папа св. Целестин Први, на крају предлаже Васељенски Сабор, да се коначно реши питање око Несторија, што св. Кирило прихвата. Тражило се дакле мишљење целе Цркве, а не само неког Њеног дела.

И тек на Трећем Васељенском Сабору, 431. у Ефесу, Несторије бива од целе Цркве и лично осуђен као јеретик, јер коначно и дефинитивно није хтео да се одрекне свог јеретичког учења.

Дакле, тако суди Црква. Врло опрезно и врло човекољубиво. Без брзања. Без панике. Са пуно љубави, вере и наде. И никог коначно не назива јеретиком или расколником без Саборске одлуке целе Цркве.

То је дакле поента мог писања.

Наравно, немам ништа против брата који се представља под псеудонимом фарисејски буквојед (можда је то баш брат Бранислав). И помолићу се за њега, а нека се и он помоли за мене.

И лично се слажем са Вама брате, да Цариградски Патријарх нема право на свевасељенско поимање 28. правила Халкидонског Сабора. А и одлуке мини Сабора Цариградске Патријаршије из септембра ове године, по питању Украјине су погрешне, небратске и неканонске.

Но, ни тада, ми немамо право било кога да називамо јеретиком нити расколником, јер те одлуке Цариграда још увек нису коначне и остварене на делу, а нити су епископи Цариградске Патријаршије осуђене Саборски, од целе Цркве. Све то важи лично и за Цариградског Патријарха.

О коментару да Константинопољ није Првопрестона катедра, већ како рече наш брат, „другопрестона" не бих ни да расправљам, јер је очигледност промашаја мог опонента, тако јасна.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, farisejski.bukvojed рече

Nadam se brate da sam objasnio odgovorom ocu Igumanu.

Сада ми је јаснији Ваш став. Мада, мислим да нисте добро разумели изнето у горњем тексту, јер се, колико сам ја схватио, о. Петар бави нечим другим, а то је осуђивање некога, у овом случају једног Патријарха, мимо осуде Цркве.

Саборска одлука Московске Цркве нема никакве везе са овим о чему говори о. Петар, јер он прави паралелу са рашчињењем и анатемисањем Несторија, док се одлука Руске Цркве односи само на административни прекид општења и ни по чему није обавезна за Српску Цркву, све док се сама СПЦрква не одлучи на такав корак.

Дакле, не постоји никаква Саборска одлука која оправдава "приватно" анатемисање Пт. Вартоломеја и Цг Цркве.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оче Петре да ли сте свесни да у Украјини већ траје прогон православних, а да ће ако се ова аутокефалија да дође до крвопролића и оружаног војног напада на храмове и манастире једине православне Цркве.Да ли сте свесни да ако Русија не реагује може доћи до грађанског рата у Русији, а ако реагује до светског рата?

Да ли знате да Порошенко у парламенту говори да се ради о политичком и државном питању и да Стејт департмент говори да Украјини мора да се да аутокефалност?

Ако неко прогони цартиградског патријарха и чини му неку штету онда је то Турска и НАТО.

Зар ми не смемо по вама да помислимо да Вартоломеј погрешио а он доводи до руба пропасти и православље и цео свет?

Шта ми Срби то радимо Вартоломеју?

Шта ћете рећи кад почне да прави аутокефалне цркве по бившим републикама СФРЈ што је и најављаено за Македонију?

Да ли је баш сада највећи проблем да својим мислима не повредимо Вартоломеја?

Да ли знате  да је међу његовим "архоонтима" и такав лик као Михаил Горбачов?

Да ли Ви говорите са позиције православног српског свештеника ?

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брате Августине, не разумем Вас. Чему та срџба и нестрпљење? Откуд у Вама толико подозрења па и неке врсте огорчености и панике? Постављате ми „сто педесет и шест питања„ у пар реченица и то као да уопште не читате оно што сам написао. Или Вам је моје писање небитно а битно Вам је да, пошто пото, избифлате нека Ваша подозрења и фатаморгане?

Ко овде уопште говори о повреди Патријарха Вартоломеја „мислима„ - како Ви то претеривачки, подметачки и фалсификаторски закључисте? Где сам то говорио о мислима и осуђивању у мислима? Говорио сам и писао само о томе да нико не треба пре Саборске одлуке, унапред, пре времена, појединачно, одокативно, самоиницијативно, брзоплето, јавно осуђивати Патријарха Вартоломеја као јеретика или расколника.

Говорио сам и о томе, и то великим словима нагласио у свом тексту, да постоји у историји Христове Цркве нешто што се зове ПРИВРЕМЕНО ОЧЕКИВАЊЕ ЦРКВЕ.

Како ли се тога не сетисте и то не приметисте у мом тексту?

Куда сте се драги брате залауфали? Или мислите да сам пао са Марса и не видим неке ствари о којима и врапци знају? Није поента у томе. Поента је да се људи науче да не осуђују брзоплето било кога, а посебно не првог међу једнакима у Православљу. Да почну да гледају очима вере, наде, љубави и стрпљења. Посебно у овим тешким временима препуним саблазни и искушења.

Или мислите да ће јавно и брзоплето осуђивање Патријарха Вартолимеја, као јеретика и расколника, и поред његових очевидних грешака око Украјине, било шта променити на боље?

Писао сам дакле о томе, ако Вас уопште интересује шта сам писао, да нико не треба и нема право да било кога, а посебно не Патријарха Цариградског, без одлуке Сабора називати јавним јеретиком и расколником.

Ви као да не читате да сам одлуке мини Сабора у Цариграду око Украјине, из септембра ове године, већ назвао "погрешним, небратским и неканонским", јер да сте то прочитали не би изфантазирали и подметали ми да Вама или било коме забрањујем и помислити нешто против одлука Патријарха Вартоломеја и Цариградске Патријаршије? Не знам зашто се бавите подметањима? Или Вам је то просто забавно?

Стога ми и не пада на памет да Вам одговарам на сва Ваша, с брда с дола и конфузно набацана питања, очевидно настала из неке својеврсне еуфоричне паничности и подозрења неке моје, од  Вас измишљене, апсолутне подршке Патријарху Вартоломеју, у свему и свачему.

И сада, као и у предходном мом одговору брату који се представља као фарисејски буквојед, одговору који као да нисте ни прочитали, поновно сведочим, да не подржавам цариградско свевасељенско тумачење 28. канона Халкидонског Васељенскиг Сабора из 451. године.

Но, брате Августине, ако баш желите или Вас то посебно забавља, слободно постављајте нова бесмислена питања, потпуно ван контекста онога о чему иде реч. Нема проблема. Хартија и интернет скоро све трпе. А и не бих да Вас на силу спречавам у било чему, па ни у фантазирању и подозревању, нити мене нити било кога.

Све Вам је слободно, мада Вам све није на корист.

Једино немојте очекивати да ћу се и убудуће нешто посебно бавити Вашим ветрењачама, јер нити сам Дон Кихот, а нити ми пада на памет да трошим речи на злонамерне, изфантазиране и испразне коментаре.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Kifa рече

Постављате ми „сто педесет и шест питања„ у пар реченица и то као да уопште не читате оно што сам написао.

Svatá Dyslexie, čitaju ali ne razumiju tome pročitanome, otče, česta i dosta raširena stvar ovdje na forumu, trebaju to pročitati nekoliko puta! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оче игумане док на Украјини свештеници народу говоре да им се спрема Вартоломејска ноћ и стрепе за своје животе сматрам да је Ваш текст у најмању руку неуместан.

Мене ништа не забавља нити ја ишта подмећем као што ви говорите него саосећам са нашим народом тамо. Сматрам да је много потребније објаснити шта се тамо дешава јер има их нажалост који не разумеју.Ја се нисам залауфао нити сам употребљавао шатровачке изразе али ипак не могу да схватим да се оно најбитније поставља као споредно, а пише о неким споредним стварима.

Увредили сте ме кад кажете да ме нешто забавља.Превише сам прошао да би ме такве стваро забаваљале.Нек Вам Бог опрости на таквим речима и да свако добро.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 23 минута, Августин рече

Оче игумане док на Украјини свештеници народу говоре да им се спрема Вартоломејска ноћ и стрепе за своје животе сматрам да је Ваш текст у најмању руку неуместан.

Мене ништа не забавља нити ја ишта подмећем као што ви говорите него саосећам са нашим народом тамо. Сматрам да је много потребније објаснити шта се тамо дешава јер има их нажалост који не разумеју.Ја се нисам залауфао нити сам употребљавао шатровачке изразе али ипак не могу да схватим да се оно најбитније поставља као споредно, а пише о неким споредним стварима.

Увредили сте ме кад кажете да ме нешто забавља.Превише сам прошао да би ме такве стваро забаваљале.Нек Вам Бог опрости на таквим речима и да свако добро.

Брате Августине, Ви опет подмећете, и чините класичну замену теза.

Да ли уопште читате оно што сам написао или не? Или читате само онако како желите да сте прочитали? Као и у Вашој првој реплици, пишете и оптужујете ме за нешто што нисам нигде написао, и плус ме оптужујете да немам саосећања према страдајућим хришћанима у Украјини, иако сам неколико пута врло јасно рекао да Патријарх Вартоломеј греши, и да је по питању Украјине небратски и неканонски поступио. Можда сте Ви очекивали неки други текст од мене, а можда ће он и доћи, али допустићете ми толико личне слободе, да сам бирам теме о чему ћу писати. Или би сте желели да се Вама прво обраћам са питањем: Брате Августине, шта мислите да би требао писати?

Брате мој у Христу, подвлачим Вам, нигде у тексту нисам написао да Вас то забавља, већ управо супротно, питао сам Вас директно да ли Вас то просто забавља,па причате неке приче које немају везе са темом, и да се потом још налазите увређеним. Стога, не подмећите, јер то није хришћански.

Ево, и да Вас подсетим мојих речи из прошле реплике:

"Ви као да не читате да сам одлуке мини Сабора у Цариграду око Украјине, из септембра ове године, већ назвао "погрешним, небратским и неканонским", јер да сте то прочитали не би изфантазирали и подметали ми да Вама или било коме забрањујем и помислити нешто против одлука Патријарха Вартоломеја и Цариградске Патријаршије? Не знам зашто се бавите подметањима? Или Вам је то просто забавно?"

И на крају, замолио бих Вас, да се не понашате као увређени Перица, већ будите елементарно коректни, и пратите смисао и циљ мог текста, ако то уопште желите.

Ја сам се само запитао, због чега се бавите подметањима и да ли Вам је то просто забавно? Нисам написао ... Вама је брате Августине просто забавно да тако пишете. Једно је констатација а сасвим друго упитни облик или конструкција реченице. 

А сада, братски Вам ово кажем, запитајте се шта радите и шта пишете.

Моју пак бригу и бол за Украјином и страдалним народом у Украјини не мешајте са Вашим погрешним читањима и погрешним разумевањима мојих речи.

П.С. Управо док сте ми слали Ваше последње некоректно реаговање, превео сам још један текст који Вас директно разобличава у Вашем небратском подметању да не саосећам са свештенством и верним народом у Украјини.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево мог превода једног дела недавне беседе Митрополита Онуфрија, јединог канонског поглавара Православне Цркве у Украјини. Да ли ће и сада неко да ме оптужи за несаосећајност према страдајућем свештенству и верном народу у Украјини? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Kifa 

Imam ja jedno pitanje oce: sta u stvari cilja ova tvoja rec da ne treba da "sudimo neoprezno Patrijarhu Carigradskom"?

Da li to znaci da smo mi neki temperamentni i prgavi samo preostri u recima, ili znaci da svi treba jednostavno da cutimo na sve ovo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Чтец Ведран Гагић: Апел Северномакедонаца патријарху Вартоломеју
       
      Поводом најновијег мешања Цариграда у унутрашње питање Српске Православне Цркве у Северној Македонији није лоше подсетити се на изјаву патријарха Цариграда у интервјуу за Политику од 21.02.2019.
      "...Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба..."

      Превод:
      1. Цариградска патријаршија сматра да МОЖЕ да мења чак и Устав и границе аутокефалних Цркава. Сматра да може да преправља већ додељене Томосе о аутокефалији, и да преиначује стогодишње одлуке. Уосталом, то су посведочили својим деловањем у Украјини. Сада само потврђују да то није једниствени случај него да је у питњау modus operandi садашњег патријарха Цариграда.
      2. Даље, ова изјава потврђује да цариградска патријаршија никада не прекорачује границе других цркава ОСИМ онда када цариградски патријарх одлучи да треба да их прекорачи.
      3. Судећи по најнонивијим збивањима, и изјавама Цариграда о питању Цркве у Северној Македонији, "односни захтев" из Северне Македоније је очигледно већ стигао, и "већа црквена потреба" ће највероватније ускоро бити медијиски проглашена ubi et orbi. (види тачке 1-3 испод)
      Уколико СПЦ пристане на уплитање Цариграда у наше унутрашње питање, направићемо силну грешку. На тај начин би се делимично легитимисали сви скорашњи упитни потези Цариграда и њихове све јасније космо-екслисиолшке претензије. Положај страдалне канонске Цркве у Украјини би се отежао, забио би се нож у леђа свима онима који одолевају притисцима да се црквена питања решавају по (гео)политичком диктату, и који настоје да деескалирају и зацеле садашњи раскол који је настао неканонским деловањем. И сами себи бисмо пуцали, не у ногу, него у стомак, јер би се притисци на нашу Цркву само појачали.
      Уколико СПЦ не пристане на уплитање Цариграда, уколико им културно одговоримо како смо разочарани њиховом одлуком да се мешају у наше унутрашње питање, без претходних консултација са нама, без нашег позива, и без нашег пристанка да они посредују у решавању овог проблема, и обавестимо их да настављамо у настојањима за проналазак решења са јерархијом у Северној Македонији по мандату Сабора наше Цркве, бићемо изложени медијском линчу. Односно врх Цркве, Патријарх и Синод, на првом месту биће изложен наставку медијског линча који траје још од прошлог СА Сабора након јасно израженог јединственог става наше јерархије по питању Украјине. Поред већ постојећих спинова на цео низ тема, кренуће медијски спин на тему Северне Македоније у три главна правца:
      1. Спиноваће се о томе како ми заоштравамо ситуацију са Цариградом, а Цариград само жели да помогне.
      2. Како смо неспособни да решимо македонски раскол и како нам ипак треба "Мајка" да нам реши проблем.
      3. Како смо немарни према спасењу милиона верника у Северној Македонији.
      Међутим, боље је бити нападнут правде ради, него бити похваљен неправде ради.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Чтец Ведран Гагић: Апел Северномакедонаца патријарху Вартоломеју
       
      Поводом најновијег мешања Цариграда у унутрашње питање Српске Православне Цркве у Северној Македонији није лоше подсетити се на изјаву патријарха Цариграда у интервјуу за Политику од 21.02.2019.
      "...Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба..."

      Превод:
      1. Цариградска патријаршија сматра да МОЖЕ да мења чак и Устав и границе аутокефалних Цркава. Сматра да може да преправља већ додељене Томосе о аутокефалији, и да преиначује стогодишње одлуке. Уосталом, то су посведочили својим деловањем у Украјини. Сада само потврђују да то није једниствени случај него да је у питњау modus operandi садашњег патријарха Цариграда.
      2. Даље, ова изјава потврђује да цариградска патријаршија никада не прекорачује границе других цркава ОСИМ онда када цариградски патријарх одлучи да треба да их прекорачи.
      3. Судећи по најнонивијим збивањима, и изјавама Цариграда о питању Цркве у Северној Македонији, "односни захтев" из Северне Македоније је очигледно већ стигао, и "већа црквена потреба" ће највероватније ускоро бити медијиски проглашена ubi et orbi. (види тачке 1-3 испод)
      Уколико СПЦ пристане на уплитање Цариграда у наше унутрашње питање, направићемо силну грешку. На тај начин би се делимично легитимисали сви скорашњи упитни потези Цариграда и њихове све јасније космо-екслисиолшке претензије. Положај страдалне канонске Цркве у Украјини би се отежао, забио би се нож у леђа свима онима који одолевају притисцима да се црквена питања решавају по (гео)политичком диктату, и који настоје да деескалирају и зацеле садашњи раскол који је настао неканонским деловањем. И сами себи бисмо пуцали, не у ногу, него у стомак, јер би се притисци на нашу Цркву само појачали.
      Уколико СПЦ не пристане на уплитање Цариграда, уколико им културно одговоримо како смо разочарани њиховом одлуком да се мешају у наше унутрашње питање, без претходних консултација са нама, без нашег позива, и без нашег пристанка да они посредују у решавању овог проблема, и обавестимо их да настављамо у настојањима за проналазак решења са јерархијом у Северној Македонији по мандату Сабора наше Цркве, бићемо изложени медијском линчу. Односно врх Цркве, Патријарх и Синод, на првом месту биће изложен наставку медијског линча који траје још од прошлог СА Сабора након јасно израженог јединственог става наше јерархије по питању Украјине. Поред већ постојећих спинова на цео низ тема, кренуће медијски спин на тему Северне Македоније у три главна правца:
      1. Спиноваће се о томе како ми заоштравамо ситуацију са Цариградом, а Цариград само жели да помогне.
      2. Како смо неспособни да решимо македонски раскол и како нам ипак треба "Мајка" да нам реши проблем.
      3. Како смо немарни према спасењу милиона верника у Северној Македонији.
      Међутим, боље је бити нападнут правде ради, него бити похваљен неправде ради.
    • Од Логос,
      Његово Блаженство митрополит Православне Цркве у Америци Тихон упутио је своме сабрату српском патријарху Иринеју писмо подршке поводом недавних збивања у Црној Гори проузрокованих усвајањем новог закона који државним властима даје могућност да конфискују имовину СПЦ.     У писму објављеном на сајту ове Цркве митрополит Тихон наглашава да ПЦА молитвено подржава напаћену Српску Цркву и чињеницу да не признаје расколничку „Црногорску православну цркву“ која ужива подршку садашње црногорске власти.   „Наша је молитва за све житеље Црне Горе да напусте сваку врсту насилничког националистичког екстремизма и похитају да отвореним рукама прихвате Свету Христову Цркву где ће наћи свој истински идентитет у лику Исуса Христа“, пише Предстојатељ ПЦА.   Пун текст писма митрополита Тихона гласи:   „Ваша Светости, возљубљени брате, саслужитељу у Господњим светим тајинствима, Усред радосног прослављања Рођења и Богојављања Господњег морамо да Вам се обратимо с тугом због невоља које спопадају нашу православну браћу у Црној Гори. Желимо да изложимо Вама и Вашој вољеној пастви да Православна Црква у Америци стоји молитвено, подржава и одржава општење са Црногорском митрополијом СПЦ и да Православна Црква у Америци не признаје као канонску тзв. Црногорску Православну Цркву, нити њено „свештенство“ које предводи рашчињени Мираш Дедеић.   Ми одбацујемо законе којима се ограничава верска слобода црногорских грађана, јер желимо да одржимо јединство наше Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, и да чврсто стојимо против радњи сваке и било које власти којима се изазива конфронтација и насиље према верницима и отимање њихове црквене имовине.   У служби на Богојављање чујемо зачало из књиге пророка Исаије у којем се вели: „Послушајте, и жива ће бити душа ваша, и чинићу с вама завет вечан ... Зваћеш народ кога ниси знао, и народи који те нису знали стећи ће се к теби“ (Исаија 55, 3.5).   „Наша је молитва за све житеље Црне Горе да напусте сваку врсту насилничког националистичког екстремизма и похитају да отвореним рукама прихвате Свету Христову Цркву где ће наћи свој истински идентитет у лику Исуса Христа“.   Са тугом, а ипак у нади на милост Господа нашег рођеног у Витлејему и крштеног у Јордану нас ради, остајем,   ТИХОН Архиепископ Вашингтона Митрополит све Америке и Канаде     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      На Бадњи дан, 6. јануара 2020. године Господње, у саобраћајној несрећи, која се догодила у 15,45 часова на Ибарској магистрали код Прељине, погинуо је архимандрит Јован (Никитовић), игуман манастира Вујнa.
      Отац Јован је рођен у Горњој Трепчи код Чачка 1946. године у кући српског домаћина из Горње Трепче Рајка Никитовића и мајке Ковиљке. Они изродише четворо деце, три сина и једну кћер, који се сви до једног Богу посветише. Када је имао само седамнаест година, замонашио га је знаменити владика жички и бањалучки Василије (Костић). Било је то у манастиру Вујну, на храмовну славу вујанску, Светог архангела Гаврила 1963. године. Од 1965. године био је јерођакон, а у Студеници је 1968. године завршио тадашњу знамениту монашку школу. Исте године постао је јеромонах. Отац Јован је одликован чином архимандрита почетком августа 2013. године.
      Иначе, Никитовићи су стара фамилија, а засеок који по њима носи име налази се на улазу у Горњу Трепчу из правца Чачка, односно суседне Доње Трепче. Никитовићи носе своје породично име од времена кад је књаз Милош тридесетих година деветнаестог века забранио да се, слично као код браће Руса, крштеном имену у свакој генерацији додаје име оца и додатак „ић.“ Дакле, Никитовићи су добили породично име по Никиту Милинковићу, а који је 1827. године био ктитор храма Рождества Пресвете Богородице у бањи Горња Трепча. Ова светиња је метох манастира Вујна, док је село Горња Трепча део парохије старе цркве Успења Пресвете Мајке Богородице из суседног Мојсиња.
      Био је снажне, чврсте, грађе и пленио је оптимизмом и енергијом. Вазда расположен за беседу, а по знању о Вујну и знаменитом Вујанском крсту патријарха Павла, захваљујући блиској дугогодишњој духовно-монашкој вези са знаменитим оцем Јулијаном (Кнежевићем) и патријархом Павлом, није му било равна. Увек када су му обавезе допуштале био је на располагању путницима намерницима, вазда насмејан и спреман на примерену монашку шалу. 
      За оца Јована готово да није било вештине и посла у који се не разуме, који није био у стању да ваљано и спретно заврши. Зато је већину занатских и пољопривредних радова обављао сам, и то са великим жаром и разумевањем. Неуморан и марљив, просто није знао да стане кад је у питању обнова храма и градња конака.
      Од његове уже породице сви су ревносни бослужитељи. Пре неколико година упокојен брат оца Јована, Радован, на монашењу је добио име Арсеније. Као јерођакон био је возач владике жичког Василија, а потом је као јеромонах служио у више манастира и епархија. Сахрањен је на монашком гробљу у Вујну, у северном делу порте, крај гробова оца и мајке, као и Николе и Никодија Луњевице, браће краљице Драге Обреновић. Други Рајков син Милан добио је на монашењу име Јован и био је вишедеценијски игуман вујански. Отац Јован је био веома важан приповедач због многобројних сусрета са оцем Јулијаном, који је био игуман вујански у време боравка, боловања од туберкулозе и исцељења теолога Гојка Стојчевића, потоњег патријарха Павла.
      Јела, једина кћер Ковиљке и Рајка, из Горње Трепче, на монашењу је добила име Христина и дуго година била је придворна монахиња код владике жичког Василија (Костића). Као рођена сестра оца Јована, мати Христина већ годинама, на изузетно примерен начин, неуморно и веома успешно обавља послушање домаћице манастира Вујна.
      Трећи син Рајков, прота Драган Никитовић, рођен 1957. године. Мада најмлађи од четворо деце, био је веома угледни, омиљени духовник чачански, свештеник, протојереј, парох у древној задужбини Страцимировој, цркви Вазнесењској. Године 2009. године тешко је оболео и упокојио се.  
      Неизмерна трудољубивост оца Јована најбоље се видела када је било најтеже, на пример, када је претило да се стари конак из 1853. године уруши осамдесетих година двадесетог века. Заиста неуморан, успео је да прикупи потребна средства, као и да заинтересује Завод за заштиту споменика, па је прелепи, велики конак обновљен од темеља до крова. За овај градитељски подвиг он је тада добио чин игумана. Такође је потпуно обновио стари конак архимандрита Виктора (Гиздавића), одмах десно код главног улаза, а касније је подигао и јединствен летњи конак лево од улаза.
      У последње време за оца Јована такође није било одмора. У северозападном делу порте, између великог конака и звоника, подигао је још два веома лепа, мања, једноспратна конака. Последњи, такође изузетно леп, мањи конак подигао је недалеко од летњег конака, лево крај главне капије. Такође је за причу како је отац Јово подигао економске објекте, а госте без даха оставља призор када наиђу на огроман нови манастирски паркинг за више стотина аутомобила.
      Отац Јован је спадао у ред посвећеника, монаха који сваки динар који приходују, улажу у градњу и одржавање Богом поверених им манастира и конака. Био је један од оних посвећеника који искушења, препреке пред собом једноставно разнесу. Његова ревност у вери православној и неизмерна трудољубивост, ван сваке сумње, оставиће неизбрисив траг у срцима свештенства и монаштва васколиког Српства. И исто тако, несумњиво је да ће наш врли, новопрестављени отац Јован дати добар одговор пред Престолом Господњим.
      Нека Ти је слава, хвала и помен вечни, драги наш оче Јоване!
      Др Слободан М. Радуловић
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...