Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

Игуман Петар (Драгојловић): Не судимо неопрезно Патријарху Цариградском

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

пре 23 минута, Августин рече

Оче игумане док на Украјини свештеници народу говоре да им се спрема Вартоломејска ноћ и стрепе за своје животе сматрам да је Ваш текст у најмању руку неуместан.

Мене ништа не забавља нити ја ишта подмећем као што ви говорите него саосећам са нашим народом тамо. Сматрам да је много потребније објаснити шта се тамо дешава јер има их нажалост који не разумеју.Ја се нисам залауфао нити сам употребљавао шатровачке изразе али ипак не могу да схватим да се оно најбитније поставља као споредно, а пише о неким споредним стварима.

Увредили сте ме кад кажете да ме нешто забавља.Превише сам прошао да би ме такве стваро забаваљале.Нек Вам Бог опрости на таквим речима и да свако добро.

Брате Августине, Ви опет подмећете, и чините класичну замену теза.

Да ли уопште читате оно што сам написао или не? Или читате само онако како желите да сте прочитали? Као и у Вашој првој реплици, пишете и оптужујете ме за нешто што нисам нигде написао, и плус ме оптужујете да немам саосећања према страдајућим хришћанима у Украјини, иако сам неколико пута врло јасно рекао да Патријарх Вартоломеј греши, и да је по питању Украјине небратски и неканонски поступио. Можда сте Ви очекивали неки други текст од мене, а можда ће он и доћи, али допустићете ми толико личне слободе, да сам бирам теме о чему ћу писати. Или би сте желели да се Вама прво обраћам са питањем: Брате Августине, шта мислите да би требао писати?

Брате мој у Христу, подвлачим Вам, нигде у тексту нисам написао да Вас то забавља, већ управо супротно, питао сам Вас директно да ли Вас то просто забавља,па причате неке приче које немају везе са темом, и да се потом још налазите увређеним. Стога, не подмећите, јер то није хришћански.

Ево, и да Вас подсетим мојих речи из прошле реплике:

"Ви као да не читате да сам одлуке мини Сабора у Цариграду око Украјине, из септембра ове године, већ назвао "погрешним, небратским и неканонским", јер да сте то прочитали не би изфантазирали и подметали ми да Вама или било коме забрањујем и помислити нешто против одлука Патријарха Вартоломеја и Цариградске Патријаршије? Не знам зашто се бавите подметањима? Или Вам је то просто забавно?"

И на крају, замолио бих Вас, да се не понашате као увређени Перица, већ будите елементарно коректни, и пратите смисао и циљ мог текста, ако то уопште желите.

Ја сам се само запитао, због чега се бавите подметањима и да ли Вам је то просто забавно? Нисам написао ... Вама је брате Августине просто забавно да тако пишете. Једно је констатација а сасвим друго упитни облик или конструкција реченице. 

А сада, братски Вам ово кажем, запитајте се шта радите и шта пишете.

Моју пак бригу и бол за Украјином и страдалним народом у Украјини не мешајте са Вашим погрешним читањима и погрешним разумевањима мојих речи.

П.С. Управо док сте ми слали Ваше последње некоректно реаговање, превео сам још један текст који Вас директно разобличава у Вашем небратском подметању да не саосећам са свештенством и верним народом у Украјини.

С поштовањем, игуман Петар (Драгојловић)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево мог превода једног дела недавне беседе Митрополита Онуфрија, јединог канонског поглавара Православне Цркве у Украјини. Да ли ће и сада неко да ме оптужи за несаосећајност према страдајућем свештенству и верном народу у Украјини? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Kifa 

Imam ja jedno pitanje oce: sta u stvari cilja ova tvoja rec da ne treba da "sudimo neoprezno Patrijarhu Carigradskom"?

Da li to znaci da smo mi neki temperamentni i prgavi samo preostri u recima, ili znaci da svi treba jednostavno da cutimo na sve ovo?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, obi-wan рече

@Kifa 

Imam ja jedno pitanje oce: sta u stvari cilja ova tvoja rec da ne treba da "sudimo neoprezno Patrijarhu Carigradskom"?

Da li to znaci da smo mi neki temperamentni i prgavi samo preostri u recima, ili znaci da svi treba jednostavno da cutimo na sve ovo?

Ни једно ни друго. Нити смо сви ми неки пргави момци, нити треба да ћутимо.

Ми само треба да будемо мудри, и да знајући да су и Патријарх Вартоломеј и врх Васељенске Патријаршије неканонски и небратски ушли на територију Московске Патријаршије, не одемо у другу крајност, па да због тог греха Цариградске Патријаршије и Патријарха Вартоломеја, не почнемо самоиницијативно, неопрезно, гордо и несаборски да их по кратком поступку, и без Саборске одлуке осуђујемо као јеретике или расколнике.

Осим тога, преговори и дипломатија и даље трају, и још увек има шансе и наде да се ствари врате у канонски ред и поредак. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Kifa рече

Ни једно ни друго. Нити смо сви ми неки пргави момци, нити треба да ћутимо.

Prgav sam ja, nisam ni mislio na sve. Mozda ovde jos par njih, kao ovaj Bukvojed, ali sta da se radi, ima nas i takvih.

A za ovo drugo - ako ne treba da cutimo, sta onda nije u redu sa onim sto se prica? Ako neko u zestini izrekne neku jacu rec to svakako ne znaci da je istrcao mimo same Crkve - siguran sam da to nikad nikom ne bi palo na pamet, barem medju ljudima ovde na forumu, i uopste medju onima koje znam licno - te da je tim jacim recima stavio sebi neznamkakvo pravo da nesto sam za sebe odlucuje.

Jasno je da ce Crkva kao celina (a to opet znaci i mi prgavi i temperamentni, koji smo isto Crkva kao i ovi drugi smireniji) da dadne konacnu rec, kao sto je uvek i davala u svemu i oko svega, ali upravo ovom zustrom i zestokom pricom ljudi i pokazuju dokle je sve to stiglo, tj. da je konacno prevrsila dara meru. Nije ovo ni izbliza prvi problem koji vaseljenska patrijarsija pravi uopste u PC, nego kap u prepunoj casi.

Znaci jos jednom - sta nije u redu sa ovim sto se prica? Zar nije raskolnik svaki onaj koji izaziva raskole, makar i potencijalno? Sta drugo treba da se kaze za takvog?

Drustvo na Fanaru odavno je izgubilo svaku osnovu da se uopste zove patrijarsijom, kamoli vaseljenskom. To treba otvoreno reci, i to se i prica.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, obi-wan рече

@"Tamo daleko" 

Nesto ti nije jasno? Kazi sta je da razjasnimo, iz nemog cudjenja nista ne moze da se zakljuci.

Mislim da Ti licno ne mozes da mi razjasnis cudjenje pri procitanom komentaru, jer me iznova iznenadi kako pojedini Hriscani, teolozi pa I svestenik , dozvole sebi takve sentimentalne I emocionalne gafove, kada je u pitanju bilo kakvo iskusenje, a kamoli ova svojevrsna kriza medjupravoslavnih odnosa. Kakvu li tek imaju odgovornost pred Bogom I svetom, svi oni koji se kriju iza temperamenta I gordeljivih izjava, a u ime samoproglasene (ne)pravde, poznavanja crkvenih prilika, bilo putem crkvenih analiticara ili strucnjaka svake vrste, koji svesno I bez imalo smernosti, pozivaju na "lincovanje", rat , poodvajanje I tome slicno.

Malo ko od nas Srba je izabrao da "cuti" kako ti kazes, vec naprotiv , posto smo siti svega, na politickoj sceni I svakoj drugoj dimenziji danasnjeg zivota, e onda cemo punom parom protiv koga nego protive Crkve. Ti dobro znas, da unutrasnji neprijatelj moze da napravi vecu stetu nego spoljasnji. Pa Zasto da mi podgrevamo sukob I da stavljamo so na rane?  Ako je iko pobornik toga da se stvari nazovu svojim pravim imenom - bez lazne skromnosti, mogu reci za sebe da to cenim. Medjutim, u ovom konkretnom slucaju, mislim da si preterao kako u iskljucivosti rasudjivanja, tako I u bezrazlozno drcnom obracanju igumanu Petru, koji je jedan od retkih sto poziva na mir, smernost, jevandjelsku mudrost (a ne od ovoga sveta) I strpljenje, a ne trcanje pred rudu. 

Pre svega nemojmo pretendovati da bas sve znamo o ovom sporu. Moj stav je moliti se I za jedne I za druge, kao I za sav rod Pravoslavni, a Bog ce nas pogledati kada dobije smerna srca od nas.

Moglo bi se jos stosta reci, ali I ovo je dosta/previse. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@"Tamo daleko" 

Da skratimo pricu...

1) Nemam pojma o kakvom lincovanju i ratu pricas.
2) Upravo i pricamo o tome da unutrasnji neprijatelji, vuci u jagnjecoj kozi, gledaju da pocepaju Crkvu. I protiv toga dizemo glas.
3) A sta tebe briga kako se kome ja obracam? Gledaj sebe i uzivaj. Ocu ne trebaju drveni advokati.
4) Mir i smirenost ne znace da ljudi postanu raskilavljena melasa.
5) Molitva je obaveza svakog hriscanina uvek, u volji i nevolji, vazduh kojim dusa dise, i nema ni najmanje veze sa ovim o cemu pricamo.

Eto, nadam se da ti je sad malo jasnije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Kao sto rekoh malocas, nisam ni ocekivala da ti mozes razjasniti nesto, pa se evo I potvrdilo tvojim uh mozes misliti cak taksativnim glupostima, onako da skratis pricu, kao neki autoritet. Uzivaj, ali I oladi kapisle

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, "Tamo daleko" рече

Kao sto rekoh malocas, nisam ni ocekivala da ti mozes razjasniti nesto, pa se evo I potvrdilo tvojim uh mozes misliti cak taksativnim glupostima, onako da skratis pricu, kao neki autoritet. Uzivaj, ali I oladi kapisle

Bas cu tebe da pitam za kapisle. Ja sam se lepo izjasnio sta imam i pitao sam uljudno sta sam imao o tome: sta tacno nije u redu sa nasim pricama? Zestina?
Pa ima i toga, ne moze sve da bude bas maslac i mleko.

I ovo sitno bacanje prasine u oci ostavi za nekog drugog, mene to ni ne zasvrbi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, "Tamo daleko" рече

 

Kao sto rekoh malocas, nisam ni ocekivala da ti mozes razjasniti nesto, pa se evo I potvrdilo tvojim uh mozes misliti cak taksativnim glupostima, onako da skratis pricu, kao neki autoritet. Uzivaj, ali I oladi kapisle

 

sad ga i ti pretjera, popujes o nekoj smirenosti, miru, a mac ti visi iz usta :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da smemo da kritikujemo... ali nekoga nazivati pogrdnim rečima, ovo mislim da ne bi trebalo da bude, pre svega što u neke možda ostane da lepi ta u gnevu igovorena reč (patrija jeretik itd.).. i eto nam klevete, i podela Crkve. Niko nije jeretik. Jedino crkveni sud imamo pravo nekoga nazvati jeretikom. Pa kad ni sam patrija nema pravo nekoga nazvati jeretikom, a kamoli mi da imamo.

:) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

У овој слободи да сви кажемо шта мислимо, зашто је проблем да и отац Петар каже шта мисли? Не разумем. 

Да ли је рекао нешто погрешно? То је питање. А не шта он доживљава и шта ко од нас преживљава итд. Не видим да јесте рекао нешто неприлично. 

Неки овде говоре нешто у стилу како он брани да се раскол зове раскол. Ја то не прочитах. Он је писао о томе да не треба олако потезати оптужбе за "јерес", и сасвим је у праву. И то је његова пастирска дужност.

Иако нисам приметио да у овом конкретном случају имамо мноштво људи који то чине (оптужују за јерес), ми данас ипак имамо општу хистерију и манију називања једни других јеретицима. Па тако добисмо разне, Акакије, Артемите, Хрисофоре, Никодиме, итд.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Ведран* рече

У овој слободи да сви кажемо шта мислимо, зашто је проблем да и отац Петар каже шта мисли? Не разумем. 

Да ли је рекао нешто погрешно? То је питање. А не шта он доживљава и шта ко од нас преживљава итд. Не видим да јесте рекао нешто неприлично. 

Неки овде говоре нешто у стилу како он брани да се раскол зове раскол. Ја то не прочитах. Он је писао о томе да не треба олако потезати оптужбе за "јерес", и сасвим је у праву. И то је његова пастирска дужност.

Иако нисам приметио да у овом конкретном случају имамо мноштво људи који то чине (оптужују за јерес), ми данас ипак имамо општу хистерију и манију називања једни других јеретицима. Па тако добисмо разне, Акакије, Артемите, Хрисофоре, Никодиме, итд.

Свакако да и о.Петар има право да каже али нико сем Андреја Кураева није назвао јеретиком

цариградског патријарха тако да је било постављено право питање.Чему овај текст?Поготово без објашњења ширег контекста који некима није уопште јасан.Неки стварно мисле да је цариградски патријарх у праву.Ипак није.А овакав текст може да им послужи као потврда њихове заблуде.Јер у јавном исказу ништа се не подразумева.Поготово када се поставља одређена теза.Ја на пример нисам дужан да знам ни ко је отац Петар ни шта мисли док он то не каже.Како је на пример еп.Ириниеј Буловић лепо и јасно све објаснио и ништа није пропустио да каже.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополит дабро-босански Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године, која је у народу и историји забележена као "Невесињска пушка". Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за суплента, а наредне, 1895. године, за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. На дужности професора богословије остао је до 20. јуна 1895. године када је прешао на дужност конзисторијалног саветника у Сарајеву. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког. На трон захумско-херцеговачких епископа устоличен је 27. маја исте године. На тој дужности је остао све до 7. новембра 1920. године када је изабран за митрополита дабро-босанског.   Радио Светигора: Житије Светог свештеномученика Петра, митрополита Дабробосанског   Митрополит Петар је као захумско-херцеговачки епископ унео у Херцеговину дух мира и утехе за српски православни народ на тим светосавским и световасилијевским просторима. Митрополит се храбро борио за верску аутономију Срба у Аустро-Угарској, која је била озбиљно нарушена. Био је велики патриота те је и на тај начин стекао велику подршку српског народа. Његов долазак у Српску Босну означио је јачање верске активности, што је нешто касније резултирало и верском аутономијом српског православног народа. Био је Архијереј Српске Цркве у времену када је римокатоличка црква појачала прозелитизам у тим крајевима. Његово држање је у многоме представљало утеху за српски народ у времену анексије Босне 1908. и Првог светског рата 1914. године. Одликован је Орденом Светог Саве првог степена, Белим орлом другог реда и Карађорђевом звездом. Други светски рат га је затекао на дужности дабро-босанског митрополита у Сарајеву. С обзиром да је Сарајево било бомбардовано у априлском рату, митрополит Петар се привремено склонио у манастир Свете Тројице код Пљеваља, где је остао до другог дана Васкрса 1941. године, када се вратио у Сарајево. Међутим, тада су у Сарајеву и другим градовима увелико трајала хапшења и убијања Срба. Многи су му предлагали да привремено напусти Митрополију и пређе у Србију или Црну Гору. Он је све предлоге такве врсте одбио речима: Ја сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту. Немачка патрола, која је бројала шест официра и војника, упала је у зграду Митрополије 27. априла 1941. године. Имали су задатак да претресу Митрополију. Један немачки официр му је том приликом рекао: "Јесте ли Ви тај митрополит који је захтевао рат са Немачком?" и нагласио је да би га због таквог става требало убити. Митрополит Петар му је на то одговорио: Господине, Ви се љуто варате. Ми нисмо за рат криви. Ми никога нисмо напали, али се немојте варати, ми се не дамо поубијати. Ми нисмо кап воде која се да прогутати него народ који има право на живот! Митрополит је, с обзиром да је тумач лоше превео његов одговор немачком официру, поновио одговор на чистом немачком језику што је Немце изненадило. Они су после кратког времена напустили Митрополију не извршивши претрес. Митрополита је почетком маја 1941. године телефоном позвао католички фратар Божидар Брале, који је био наименован за усташког повереника за Босну и Херцеговину, и саопштио му наредбу да у току истог дана нареди свим својим свештеницима и црквеним општинама да више не употребљавају ћирилично писмо и да промене печате на латиницу, а да ће, уколико то не изврши у наведеном року, бити позван на одговорност. Митрополит му је на то одговорио: Ћирилово писмо се не може укинути за 24 часа, а осим тога, рат није завршен! Овакав став митрополита Петра представљао је повод за његово хапшење, које се догодило 12. маја 1941. године. Митрополит је, пре него што је ухапшен, позвао своје свештенике ради давања упутстава о даљем раду. Неки свештеници су га питали да се привремено склоне у Србију, али митрополит им је рекао: "Останите са својим парохијанима, па шта буде народу нека буде и вама". Сви свештеници су га послушали. Многи од њих су касније мученички пострадали, а неки су дочекали крај рата те су сведочили о држању митрополита Петра у тим тешким данима. Дана 12. маја 1941. године у 16,30 часова у митрополију су дошли усташки агенти и саопштили су да митрополит Петар мора одмах да крене са њима у "равнатељство" ради саслушања. У "равнатељству" је задржан три дана. Дана 15. маја, Митрополит је у пратњи двојице усташких агената дошао у Митрополију, узео неке личне ствари и саопштио је да га воде у Загреб. У Загреб је приведен 17. маја увече и затворен је у полицијски затвор у Петрињској улици, у ћелију број 34 на трећем спрату. Са њим су били затворени и прота Милан Божић, др Душан Јефтановић и др Воја Бесаревић. Сутрадан су га фотографисали и узели му отиске прстију. У усташкој картотеци је заведен под бројем 29781. Одатле је после неколико дана спроведен у логор Керестинац код Самобора. У Керестинцу су му обријали браду, скинули мантију и страшно га мучили. Одатле је спроведен у Копривницу, а потом у у Госпић или Јасеновац. У подацима Комисије за прикупљање података о страдању Срба у Другом светском рату постоје сведочанства, која су дали Јова Фуртула и Јова Лубура из сарајевског среза. Према тим сведочењима, митрополит Петар је после великог мучења убијен у Јасеновцу, а потом је бачен у ужарену пећ за печење цигле. Митрополит Петар је у тешким данима српске историје непрестано бдио над богоповереним му народом, а потом је поделио судбину свога народа, коме је у Христу служио. Епископ др Атанасије Јевтић, наследник митрополита Петра Мученика на трону захумско-херцеговачких епископа, у својој књизи "Српска Црква у Другом светском рату" навео је да је Свети Архијерејски Синод СПЦ својом представком број 86 из 1941. године тражио од Комесаријата Министарства правде, а потом и од Министра правде да се путем немачких војних власти ослободе затвора и интернације Његово Високопреосвештенство Митрополит дабро-босански Господин Петар Зимоњић и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Господин Сава Трлајић. Дана 20. септембра 1941. године под бројем 2015 упућена је представка Фелдкомандантури бр. 599 у Београду којом је такође тражено да се Митрополит Петар и Епископ Сава пусте из интернације. Под бројем 322 од 17. фебруара 1941. године достављена је путем Претседништва владе представка Светог Архијерејског Синода заповеднику Србије ради обавештења о судбини Високопреосвећеног Митрополита дабро-босанског Петра и Преосвећеног Епископа горњокарловачког Саве и о њиховом ослобођењу из интернације уколико су још у животу. Истим актом умољени су Г. Г. Министар правде и Министар унутрашњих послова да се заузму за што скорије избављење представника Српске Цркве. Претседништво Министарског савета Обр. 828 од 24. априла 1942. године одговорило је да је штаб командујућег генерала и Заповедника у Србији саопштио да се на основу извештаја усташке надзорне службе Митрополит Петар и Епископ Сава не налазе ни у једном од концентрационих и радних логора у Хрватској и да се други подаци о њиховом боравку нису могли утврдити. Свети Архијерејски Синод се и после тога у више махова интересовао за њихову судбину али без икаквог успеха (В. Бр. 322 и Пов. бр. 425 из 1942. године). После завршетка Другог светског рата, сазнала се права истина о страдању и великом мучеништву митрополита Петра Зимоњића.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Zoran Đurović,
      +  + +
      5.  И  ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО
      Њ. СВ. Патријарху Иринеју и Св.Синоду о несаборној одлуци о  Еп.Максиму Западно- америчком
      Ваша Светости и Оци Синодалци,
            Лежећи у болници у Требињу од упале плућа, добри људи донеше ми ово Писмо које већ кружи  у јавности по Српским Земљама.
      Његов писац је познати професор Правног Факултета у Бгд.  Б. БЕГОВИЋ.
           Шаљем вам га на пажљиво читање и упознавање да оно представља глас јавности у Српским Земљама и Српском Народу, - и процену поступка осуде Еп. Максима како ју је формулисао Еп.Бачки Иринеј (добро би било да га прочита и проучи и Брат Крушевачки Давид, еда би схватио да о 800-годишњици Светосавске Цркве не може се писати тако површно и несаборно о брату Еп.Максиму, па и о нама осталима).
       
          Професор Б. БЕГОВИЋ је очигледно човек високо стручан и такође добронамеран. Молим Вас да у години прослављања 800 година Аутокефалије Апостолске Цркве Светог Саве схватите да се не може  доносити одлука која личи на језик Конзисторије Карловачке Митрополије (која је у Црно-Жутој Монархији била под  дирекним утицајем поунијаћене Украјине).
         Својом одлуком Св.Синод није усвојио наводно “прећутно“ одобравање чланова Св.Сабора, јер је по сведочењу бројних Епископа Св.Сабора после читања Давидових неутемељених  оптужби  итекако гласно и јасно већина Епископа протествовала (зато су накнадно тражили да се исправи Саопштење Св.Сабора, редиговано самовољно од Брата кога ја зато зовем цензором у СПЦ). Брат Давид из Светолазаревског Крушевца треба да схвати да се тако не пише из Светосавског живог Апостолског Светоотагког Предања. Језуитизам и инквизицијски дух никад није био својствен Светосавском Предању. Очигледно да је тај Брат писао из “крушебачке“ Епархије, а не из суседног Светој Жичи Крушевца.
            Свети Оци, очигледно је да је оваквим „одлукама“ диктираним  само од једног члана Св.Синода, понижен углед и Светог Синода, и његовог Председника Патријарха, и самим тим целе Светосавске Цркве Христове. Такво понижавање није обележавање  800-годишњице Свете Архиепископије Светог Саве и Мученичке Пећске Патријаршије.
                Писано уочи Светог Успенија Богоматере 2019.г, у Њеном Манастиру  Тврдошу.
      Еп.Атанасије, који се због повреде повукао са Светосавске Столице, али се „није одрекао Архијерејског служења у Христовој Цркви“ (Св.Патријарх Николај Мистик).       
      У Херцеговини Светога Саве, Треће по рангу од оснивања Жичке Архиепископије.
      Прилог: Писмо професора Б. Беговића
        
       

    • Од Zoran Đurović,
      +  + +
      5.  И  ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО
      Њ. СВ. Патријарху Иринеју и Св.Синоду о несаборној одлуци о  Еп.Максиму Западно- америчком
      Ваша Светости и Оци Синодалци,
            Лежећи у болници у Требињу од упале плућа, добри људи донеше ми ово Писмо које већ кружи  у јавности по Српским Земљама.
      Његов писац је познати професор Правног Факултета у Бгд.  Б. БЕГОВИЋ.
           Шаљем вам га на пажљиво читање и упознавање да оно представља глас јавности у Српским Земљама и Српском Народу, - и процену поступка осуде Еп. Максима како ју је формулисао Еп.Бачки Иринеј (добро би било да га прочита и проучи и Брат Крушевачки Давид, еда би схватио да о 800-годишњици Светосавске Цркве не може се писати тако површно и несаборно о брату Еп.Максиму, па и о нама осталима).
       
          Професор Б. БЕГОВИЋ је очигледно човек високо стручан и такође добронамеран. Молим Вас да у години прослављања 800 година Аутокефалије Апостолске Цркве Светог Саве схватите да се не може  доносити одлука која личи на језик Конзисторије Карловачке Митрополије (која је у Црно-Жутој Монархији била под  дирекним утицајем поунијаћене Украјине).
         Својом одлуком Св.Синод није усвојио наводно “прећутно“ одобравање чланова Св.Сабора, јер је по сведочењу бројних Епископа Св.Сабора после читања Давидових неутемељених  оптужби  итекако гласно и јасно већина Епископа протествовала (зато су накнадно тражили да се исправи Саопштење Св.Сабора, редиговано самовољно од Брата кога ја зато зовем цензором у СПЦ). Брат Давид из Светолазаревског Крушевца треба да схвати да се тако не пише из Светосавског живог Апостолског Светоотагког Предања. Језуитизам и инквизицијски дух никад није био својствен Светосавском Предању. Очигледно да је тај Брат писао из “крушебачке“ Епархије, а не из суседног Светој Жичи Крушевца.
            Свети Оци, очигледно је да је оваквим „одлукама“ диктираним  само од једног члана Св.Синода, понижен углед и Светог Синода, и његовог Председника Патријарха, и самим тим целе Светосавске Цркве Христове. Такво понижавање није обележавање  800-годишњице Свете Архиепископије Светог Саве и Мученичке Пећске Патријаршије.
                Писано уочи Светог Успенија Богоматере 2019.г, у Њеном Манастиру  Тврдошу.
      Еп.Атанасије, који се због повреде повукао са Светосавске Столице, али се „није одрекао Архијерејског служења у Христовој Цркви“ (Св.Патријарх Николај Мистик).       
      У Херцеговини Светога Саве, Треће по рангу од оснивања Жичке Архиепископије.
      Прилог: Писмо професора Б. Беговића
        
       


      View full Странице
    • Од Логос,
      Ватопедски игуман Јефрем посетио је Цариградског Патријарха Вартоломеја у његовој резиденцији на Фанару. Како стоји у саопштењу, игуман је Патријарху честитао нови индикт (црквену Нову годину која почиње 1. септембра) а затим су разговарали о Патријарховој посети манастиру Ватопеду у октобру ове године.     У пратњи ватопедског игумана били су јеромонах Георгије Ватопеђанин, иначе ректор светогорске школе Атонијаде, отац Евдоким Ватопеђанин, и јеромонах Хризостом старац кутлумушке келије Св. Јована Златоуста.        Извор: www.vimaorthodoxias.gr
    • Од Логос,
      Дана 11.09.2019.године на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља у јутарњим часовима упокојио се у Господу игуман манастира Војловица код Панчева отац Димитрије (Лазић).     Отац Димитрије рођен је 1968.године у Панчеву. Монашки постриг примио је у манастиру Баваниште. Након неколико година службе из манастира Баваниште премештен је у манастир Војловицу где је и постављен за настојатеља ове свете обитељи. Свој пастирски живот посветио је очувању и обнови манастира као и духовном препороду.       Сахрана ће се обавити у манастиру Војловица, у четвртак  12. септембра. Заупокојена Литургија којом ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ банатски Никанор уз саслужење више свештеномонаха и свештеника, почеће у 09. часова. док ће опело почети у 12 часова у порти манастира.   Нека Бог свом верном и добром слуги игуману Димитрију подари рајско наслеђе. Вечан му помен.     Извор: Епархија банатска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...