Jump to content

Крстовдан у Јерусалиму

Оцени ову тему


Препоручена порука

Патријарх јерусалимски г. Теофило примио је 27. септембра 2018. године у Патријарашкој резиденцији у Јерусалиму Владику пакрачко-славонског г. Јована и чланове реда Чувара Христовог Гроба.

Предводећи делегацију Српског реда Чувара Христовог Гроба - древних чувара српске традиције и културног наслеђа из Врлике, малог места у северној Далмацији - која се поклонила Животворном Гробу Господњем и другим светим местима, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан молитвено је прославио 27. септембра 2018. године у Јерусалиму.

Са верним народом, поклоницима Свете Земље из васцелог православног света, члановима реда Чувара Христовог Гроба, свештенством и монаштвом, уз саслужење Високопреосвештене и Преосвештене господе Архиепископа, Митрополита и Епископа, у храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму Његовом Блаженству Патријарху јелусалимском и све Палестине г. Теофилу у торжественој празничној Литургији саслуживао је и Преосвештени Владика славонски г. Јован.

После молитвеног славља, у Патријарашкој резиденцији Његово Блаженство Патријарх г. Теофило примио је у званичну посету Његово Преосвештенство Владику пакрачко-славонског г. Јована и чланове реда Чувара Христовог Гроба.

Прослави Крстовдана у Јерусалиму присуствовао је и Преосвећени Епископ источноамерички г. Иринеј.

 

Извор: Српска Православна Црква


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ. To je дан који је тело Господа, колико можемо знати, провело управо ту, у Гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео „без Бога", жртвено пострадалог на Крсту за разрешење грехова света. Тај дан је и једна од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове богочовечанства.

       
      Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ који чудесно пали свеће православном патријарху, а потом и осталим верницима.
      На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа."
      "... Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се 20 пута".
      "Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином".
      Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају: "Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња." ("Чуда на гробу Господњем", 3-4)
      Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални. О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. века, бележе да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи...
      Из описа бројних ходочасника дознајемо да су православни првосвештеници који добијају Благодатни огањ људи високе духовности, који сами представљају узор благочестивости. У успоменама Варваре Брин де-Сент Иполит, ходочаснице из 19 века, она описује како је после појаве овог чуда на Велику суботу 1859. године посетила митрополита Мелетија из Петре, који је те године примао Благодатни огањ: "Био је веома омршао и убледео, али је израз његовог лица зато био пријатнији и одликовао се необичним спокојем. Посматрао ме пажљиво и продорно и, погађајући моју потпуну убеђеност у знамење Божје благодати, рекао: ,Овога пута благодат је већ била сишла на Гроб Спаситељев када сам ушао у Кувуклију; јасно је: ви сте се сви тако усрдно молили да је Бог услишио ваше молитве. Дешавало се да се дуго молим са сузама, а да огањ не силази с небеса до два часа. Овога пута сам га угледао чим су се за мном затворила врата... Кад сам изашао, био сам као слеп, ништа нисам видео', одговарао је. ,И да ме нису придржавали, пао бих!'
      * * *
      Тако је било и на Велику суботу, 1. маја 2021. године. Његово Блаженство Патријарх јерусалимски г. Теофило у пратњи светогробних отаца и делегацијом грчког Министарства спољних послова око 13 часова је стигао до цркве Светог гроба.
      После трократног опхода око свете Кувуклије, Његово Блаженство je ушао у Свети Гроб, где се молио. Патријарх је одмах по чудесном јављању Благодатног огња исти предао кроз јужни прозор Кувуклије свештенику из цркве Светог Јакова, а када су се врата Светог Гроба отворила Патријарх је Благодатни огањ разделио и осталим свештеницима и присутном народу.
      Делегација грчког Министарства спољних послова Благоданти огањ је авионом пренела у Грчку.
       
      Извор: Јерусалимска Патријаршија
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Наша Црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који Га је крстио у реци Јордану. Крстовдан славимo увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који славимо 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет. Овог дана у храмовима се обавља и чин великог водоосвећења.   Светогорски типик за Богојављење       Извор: Ризница литургијског богословља и живота  
    • Од Иван Ц.,
      Посетите линк и погледајте 3D виртуелно путовање до Храма Гроба Христовог у Јерусалиму
      ЛИНК

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      Посетите линк и погледајте 3D виртуелно путовање до Храма Гроба Христовог у Јерусалиму
      ЛИНК
    • Од Slobodan Milošević,
      СВЕТА ЗЕМЉА, храм у славу Свете Марије Магдалене, руски храм поред Јерусалима.
      Света Марија Магдалена моли ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА да спасе наше душе.
      АМИН.
       
×
×
  • Креирај ново...