Jump to content
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Василије је светитељ који је, попут генерација светих хришћана прије и послије њега, допустио да Христос управља његовим кормилом.

       
      Шта то значи? Сјетите се оне јеванђелске слике првог сусрета Исуса и Симона рибара прозваног Петра. Исус се тада укрцава на Петрову лађу, а да га при том нико није ни позвао, ни молио нити тражио да дође. Он једноставно непозван улази у Симонову лађу и преузима кормило те почиње издавати наредбе. Симон Петар при том сарађује, а могао је изабрати и да не сарађује. Могао га је нпр. истјерати као незваног странца јер му се мијеша у посао који већ годинама ради и којим успјешно прехрањује породицу. Могао је Петар том потпуном странцу рећи да је риболов његов бизнис и да он нема никакво право да преузима контролу. Могао је, али није.
      Исус је тада Петру оставио да слободно изабере јер Бог још пада човјека неизмјерно поштује људску слободу. Петар је некако препознао да овај Исус није попут осталих људи те га пушта у свој живот. Он отприлике каже: “У реду. Испловићемо у дубину, бацићемо мрежу опет иако смо цијелу ноћ бацали и ништа нисмо ухватили. Вјероваћу ти на ријеч и учинити оно што тражиш од мене”!
      Управо ово је светитељ. Ово је модел светости. Свет је неко ко је децентрализовао свој живот, неко ко не сматра да је његов живот његов пројекат. Од простог рибара, одговоривши на Христов позив, Симон постаје апостол Стијена (Петар), првоврховни апостол, послан да буде ловац људи!
      Тако је отприлике било и са дјечаком Стојаном Јовановићем, сином Петра и Ане из херцеговачког сеоцета Мркоњићи, а касније свима добро познатог као светитеља Василија Острошког и Тврдошког чудотворца. Могао је дјечак Стојан остати у свом селу, можда радити и обрађивати виноград, засновати породицу или емигрирати у неке крајеве гдје је земља плоднија, а политика наклоњенија. Уосталом, то је учинила и огромна већина његових вршњака. Могао је остати глух и слијеп на болести, глад, патње и страдања око себе.
      Сјетимо се да тада није било ни вакцина, нити доктора у правном смислу, јер се медицинска наука као и свака друга наука почиње развијати тек од 18. стољећа. Зато, тешко да је у вријеме Стојановог одрастања било иједног дјетета које није гледало свога брата или сестру како болује, пати, умире и на крају сахрањује на оближње гробље или у своју њиву. Мали је био број оних који су дочекали пунољетство а да при том нису сахранили барем једног од својих родитеља. У таквом добу морао је човјек (као и човјек сваког доба и свих времена) да нађе неки механизам одбране, да прежи, да нађе неки свој животни пројекат и гура докле се може. Стојан, међутим, није изабрао тај пут.
      У времену када се све око њега тресло можда је тражио оно што се не може уздрмати – самог Бога. А можда и није. Заиста, оно што је у цијелој Библији најинтересантније није човјекова потрага за Богом, већ Божија инцијатива, његова љубав и његово тражење човјека. То коме Бог даје своју благодат, када и на који начин је у потпуности Божија ствар. Ту ни један човјек не може ништа учинити нити Његову благодат ичим заслужити. Зато се и зове благодат јер је благо, тј. добро, даровано и дато безусловно.
      Поставља се онда питање: Ако је благодат Божија његова ствар коју он даје коме и када хоће, која је онда ту улога човјека? Која је улога духовног живота: поста, молитве, литургије, причешћа, исповијести итд? Улога цјелокупног духовног и црквеног живота је да нас учини осјетљивим, да отвори сва наша чула како бисмо, онда када нас Бог позове, препознали да нас то заиста Он позива. Можда је Господ потпуно непозван, као што је некада закорачио у барку апостола Стијене, ушао и у живот младог Стојана, и ту, као некада Петру, почео издавати наредбе.
      У сваком случају и Стојан је, као што свети Атанасије Велики вели описујући живот Антонија Великог: „Кренуо путем отаца, увидевши да га Господ позива.“
      Од тог, нама незнаног тренутка, његов живот и даље јесте његов живот, али се више није радило о њему, његовим пројеката и његовим циљевима. Сада Бог постаје центар, а његови планови и циљеви су сада у рукама кормилара Христа. У њему доминира оно што Христос жели да оствари кроз њега. Сада он постаје средство. Ипак, монах Василије, а касније митрополит, ту није изгубио себе већ заправо тек тада је себе и пронашао будући да га је претходно пронашао Христос. И што год је кроз живот постајао ближи Богу то се више разгорјевала свјетлост и ватра унутар и око њега. Постајао је као она несагорива купина која гори, али не сагоријева. Када Бог продре у творевину Он је запали, али је не спржи.
      Свети Василије је био и остао као несагорива купина која се разгорјела, али га божанска ватра није спалила. Зато се и послије упокојења приказује са ореолом и открива као светитељ и чудотворац. Ставивши ореол око његове главе Црква жели казати је он, будући у јединству са Господом који јесте Свјетлост свијету, сада и Василије Острошки извор свјетлости и просвећења за друге који му се приближавају!
      Нека бисмо његовим молитвама и ми стекли храброст да се отворимо за Бога јер срца наша у овом свијету неће наћи смисао док не нађу смирење у Њему коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова.
      Амин.
       
      Бранко Босанчић
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од младости своје целога себе предао си Господу  пребивајући у молитвама, подвизима и постовима,  оче Богоносни.  Образ си био врлине својему народу  Тога ради, видећи Бог твоју добру намеру  постави те за пастира своје Цркве и ревносног архијереја,  и по представљењу твоме сачува свето тело твоје нетрулежно  светитељу Василије.  зато, као онај који има смелост, моли се Христу Богу  да спасе душе наше.  (тропар)     Житије Светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца острошког и тврдошког   Емисија "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења"   О детињству Светог Василија Острошког   Монашење и владичанска служба Светог Василија Острошког   Упокојење и обретење моштију Светог Василија Острошког   О чудима Острошког чудотворца   Акатист светом Василију, Острошком чудотворцу   Свечев лек   Чуда молитве и љубави Светог Василија Острошког (једанаест емисија)   Казивање Епископа Јована (Пурића) о животу крај кивота Светог Василија острошког   Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић - Свети Василије Острошки у служби Свете Тројице   Протосинђел Сергије (Рекић) о чудима Светог Василија Острошког   Беседа протопрезвитера-ставрофора др Радована Биговића о Острошком чудотворцу   Протопрезвитер-ставрофор Драган Станишић: Свети Василије Острошки тврђава народа свог   Протопрезвитер Жељко Ћалић: Свети Василије Острошки - свједок Царства Небеског   Предавање јерођакона Романа о Светом Василију чудотворцу и исцелитељу острошком   Сведок васкрсења   Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!   Катихета Бранислав Илић о Светом Василију Острошком као истинском сведоку Васкрсења   Катихета Бранислав Илић: Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!   Документарни филм о Светом Василију Острошком "Светитељ походи народ свој", аутора протопрезвитера Николе Пејовића   Како је Светог владику Варнаву (Настића) исцјелио Свети Василије Острошки   Песма ђаконице Данице Црногорчевић посвећена Светом Василију Острошком   ТВ Храм: Тајна празника - Свети Василије Острошки     Радуј се, исцјелитељу болести сваке, радуј се, пастиру заблудјелих оваца које усрдно враћаш на пут истине и живота. Радуј се, хранитељу изгладњелих душа, радуј се, просветитељу помрачених умова. Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Седмо издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког посветили смо светом и богоносном оцу нашем Василију Острошком као чудотворцу преко чијих моштију истински Лекар душе и тела – Господ наш Исус Христос, дарује исцељење и утеху.

       
      Светога Василија је у нашој Српској Цркви Господ одредио за посебну мисију, за помоћника и исцелитеља свих невољних и болних, који са чврстом вером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божјем угоднику. И данас је острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и у којој почивају његове свете мошти, својеврсна Витезда, бања исцјељења, у којој многи: болесни, хроми, сухи, згрчени и умоболни налазе милост Божју и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и тијелом. Не могу се избројати чудеса, која је Господ преко њега учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља, великог Божијег угодника, великог јерарха и учитеља, молитвеника, подвижника, Василија Острошког, по чудима познатог широм васељене.
      Након поклоњења пред моштима светог Василија Острошког, епископ Варнава присутнима је испричао како је у младости исцељен водицом из Острога. Јеромонах Серафим (Кашић) замолио га је да то своје сведочење и писмено достави. Епископ је обећао да ће то учинити, и 4. септембара 1964 доставио исписано сведочење, које је отац Серафим преписао у манастирски љетопис, приложивши оргинал. Наведено сведочанство предочили смо у овом издању наше емисије.
      Такође, у оквиру другог дела разговора о чудима великог Острошког чудотворца, донели смо казивање Његовог Преосвештенства Епископа др Јована (Пурића), дугогодишњег игумана острошког, који је о животу крај кивота Светога Василија, казивао у оквиру интервјуа за “Православни мисионар”, званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе:
      „Пре тридесет четири године дошао сам до светиње да бих био искушеник и монах. Са прекидима, до дана данашњег везан сам за ову светињу, да није било свеца, не би било ни мене у свим могућим узрастима и падовима. Сведок сам многих исцељења. Сећам се исцељења једног човека који је устао из колица и стао на обе ноге. Острошка светиња сведочи Божије присуство, а највеће чудо је, да је Бог постао човек, а најузвишеније је, да човек уз помоћ благодати постаје обожен и спасен, то је највеће чудо. Да није личности светога Василија, не би било ни острошкога чуда, јер светлост острошке светиње која се дотакне људских срдаца, људе буди и просветљује. Славом Божијом из свеца острошког чудесно сија светлост, точе се исцељења, излива се сваки благослов Божији. Због тога народ у тако великом броју непрестано долази да би добио исцељење, да би добио утеху, лек и охрабрење. Наше је да разбуђујемо ту свест, наглашавајући да није само довољно доћи и поклонити се, већ у свакој парохијској заједници и манастиру, одржавати то надахнуће, чувати благодат кроз подвиг, пост и молитву. Зато је васкршње празновање посебно на Светој Гори у Јерусалиму и под Острогом, јер сваку благодат прати страдање, одржава се та благодат у подвигу, карактерности и постојаности, у сваком тренутку нашега живота било где да живимо и боравимо.ˮ
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу 2. маја 2021. године, на програму Телевизије Храм емитовано је прво издање емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. Премијерно емитовање емисије је недељом у 21:15 часова, а у репризном термину понедељком у 14:30 часова.

       
      Од марта месеца ове године емисија се премијерно емитује на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке, која благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, своју мисију врши више од једне деценије. Као вид плодне сарадње два значајна црквена медија, екранизацију емисије приредила је Телевизија Храм.
      Наведена емисија представља допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког. Ово је изузетна прилика да, кроз циклус од десет емисија, укажемо на све важније детаље из Светитељевог житија, почев од његовог чудесног рођења и васпитања у побожном родитељском дому, до одласка у манастир и његове хиротоније у архијерејски чин.
      Будући да су мајчинске молитве и пажња Ане Јовановић, мајке светога Василија, дале свој благословени плод, једну од емисија посветићемо управо њој, док ће овај циклус нове емисије бити употпуњен и следећим темама: Историјски и духовни значај манастира Острог; Мошти Светога Василија Острошког; Свети Василије Острошки као чудотворац; О правилном поимању чуда; Свети Василије у химнографији; Свети Василије походи народ свој. Циклус закључујемо емисијом на тему: 350-годишњица упокојења светога Василија Острошког.
      Надамо се да ће ова емисија, која је слична семену које сејемо, дати свој плод, како у катихетском смислу, тако и у погледу сарадње медијских делатника Српске Православне Цркве.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Осмо издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког посветили смо химнографији у част великог острошког чудотворца.

       
      У свештеном богослужењу светитељ и чудотворац острошки Василије, велича се као прави и истински подвижник, и врлински архијереј, али и као наследник Светога Саве. Величамо и његова безбројна чудеса која Господ благодаћу својом чини преко њега и његових светих моштију. У наставку доносимо извод из химнографије Светом Василију, из службе коју је саставио последњи патријарх српски пре укидања Пећке патријаршије, Василије Бркић (1719-1772).
      Тако га величамо у првој стихири на Господи возвах: Свеосвећеним богоносцем показао си се, Светитељу Василије, помазање Божије имајући и Духом Светим будући ограђен. Свијетло улазећи у Светињу над светињама, богоначелним свјетлостима озариван, причестио си се Светих Тајни Благодати. Зато, као Светитељ истинити са смјелошћу се моли за душе наше!
      Друга стихира на Господи возвах казује о његовом узрастању у световрлинском животу: Свјетлостима врлина живот твој просвијетлио се, којима си и стадо своје научио, одагнавши од њега таму прелести. Зато си се сунцем свјетлозарним показао, преблажени Василије, уселивши се ондје гдје свјетлост безвечерња сија и сином благодати Духа Светога јавио си се данас. Зато, оче свагдаспомињаним не заборави, оне који часни спомен Твој савршавају и са љубављу те прослављају!
      О светитељу Острошком као подвижнику и неуморном молитвенику говори четврта стихира на Господи возвах: У Захумљу си поживео, блажени Василије, јавивши се добрим пастирем Цркве Христове. Када си отуда у Острог прешао, постом, бдијењем и молитвама тијело своје укротио си, благоугађајући  Богу, Који прослави Свете Мошти твоје, богоносни, што болести исцјељују свију. који са вјером и љубављу савршавају свеславни спомен твој. Зато  ти се молимо, избави и нас од свих  злоба  и  нападаја  молитвама  својим!
      О светитељевим моштима као ризници благодатног лека љубави Божје, говори прва стихира на литији: Кивот Моштију твојих, оче Василије, свијетло зари се, исцјељење подајући приступницима и од болести ослобађа их. Зато, весели се и ликуј, цркво острошка са околним странама, јер ти просија свијетли спомен блаженога Василија, који се свагда моли за душе наше!
      О Светом Василију као пастиру појемо у слави на стиховњим: Био си пастир добри и учитељ топли, Светитељу Василије! Тебе хвалећи свагда, зато ти кличемо: Бог Цркву Своју Тобом украси и тијело твоје многољетно, које у земљи пребиваше, нетрулежно се јави људима твојим. Стога не престај да се молиш за оне који побожно штују свети спомен твој.
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...