Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Danas je praznik svete Jefimije, zaštitnice žena

Оцени ову тему

Recommended Posts

Jvuk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas se sećaju Svete velikomučenice Jefimije, po legendi device neverovatne lepote koja je živela početkom 4. veka.

 

Sveta velikomučenica Jefimija bila je rodom iz Halkidona i od malena je bila odgajana kao hrišćanka. Nakon što je naišao paganski praznik koji je podrazumevao prinošenje žrtava idolima, prema priči 49 hrišćana iz mesta, uključujući i porodicu Svete Jefimije sklonilo se kako to ne bi gledalo, ali se njihov čin protumačio kao izdaja i oni su izvedeni pred sudiju.

Kada ih sudija upita zašto se ne pokoravaju zapovesti carskoj, oni odgovoriše “i carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti”.

Tada ih udaraše na razne muke, i to kroz 19 dana, iz dana u dan. Dvadesetoga dana sudija, po legendi, odvoji Jefimiju od ostalih i poče joj laskati zbog njene lepote, da bi je pridobio za sebe. Nuđeno joj je da postane njegova ljubavnica u zamenu za živote svojih roditelja i ostalih hrišćana, no kako sve laskanje prođoše uzaludno, sudija naredi mučenje device.

O ovome postoji jako živopisno predanje: "Mučiše je prvo na točku, no anđeo Božji javi se i izlomi točak. Potom je baciše u peć ognjenu, no Božjom silom bi sačuvana. Videvši to dva vojnika – Viktor i Sosten, poverovaše u Hrista, zbog čega su bačeni zverovima. Potom Jefimija bi bačena u rov, napunjen vodom, no ona prekrsti vodu, kad uđe u rov, i osta nepovređena".

Najzad, izvedena je pred divlje zveri kada se, kaže predanje, blagodarnošću pomoli Bogu, i predade duh svoj. Postradala je 304. godine i zbog svoje volje, čestitosti i snage da izađe na kraj i sa najvećim nevoljama danas se smatra zaštitnicom devica.

Njena molitva glasi:

“Ovčica Tvoja Isuse, Jefimija, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.”

 

https://zena.blic.rs

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Efimija sveblažena,

sveta devica,

Na žrtvu se Bogu dade,

Božja ovčica;

Niti huknu nit' jauknu niti zažali,

No Bogu se na mukama toplo zahvali,

Angeli se u plamenu njojzi javiše,

I nebeskom rosom hladnom žar ugasiše;

O takva je vera naša – nesavladljiva!

O takva je ljubav k Bogu – neutoljiva!

Efimijo, umna devo, devo Hristova,

Za muke ti Hristos Gospod carstva darova.

Pristup imaš Božjoj Majci i Hristu Bogu,

Te molitve svete tvoje pomoći mogu.

O Moli se, Efimijo, za sve grešnike,

Obrati ih, svetiteljko, u pokajnike."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Najteže je priznati svoje greške, suočiti se sa prošlošću i poručiti drugima da ne ponove ono što ste sami uradili.

       
      Najteže je uradio upravo on, Stanislav Krezić, koji je u ratu bio pripadnik Hrvatskog vijeća odbrane (HVO), a  koji je danas u braku sa Srpkinjom. Kroz rat je naučio ono što danas pokušava prenijeti mladima, a to je da podjele postoje samo u našim glavama i da su u potpunosti besmislene. 
      “Dok smo kopali rovove u logoru, s jedne strane smo bili mi, a sa druge oni. Sjećam se da sam tad vidio druge ljude tako blizu, shvatajući da smo mi svi zapravo u istim problemima. I da je suština svega što radimo zaista loša, a rat sam po sebi besmislen”, iskren je Stanislav.
      Bio je obuzet nemirom rata u Mostaru, verbalno napadao ljude, a u kafiću koji je držao tada, namjerno je radio stvari za koje je znao da će isprovocirati druge. Imao je problema sa svim ljudima koji nisu pripadnici njegovog naroda. Danas mu je to apsurdno, ali vjeruje da nije kasno za učenje lekcija. 
      “Puštao sam Thompsona u kafiću, držao slike Ante Pavelića na zidu. Znao sam da će to ljude provocirati. Gledao sam kako reaguju na to. Danas me iskreno stid za takve postupke i naravno da nisam ponosan na to, ali mislim da je dobra stvar da sam priznao da sam griješio”, govori za BUKU.
      Dodaje kako nikada nije udarao nikoga, a to mu je, uvjeren je, sreća u nesreći. Što je sve ostalo na sitnim provokacijama i uvredama. U ratu je bio u mladosti, a u svojoj zrelosti odlučio je aktivno raditi na pomirenju i širenju mira i pozitivnih vrijednosti. Aktivan je kroz projekte ProBudućnost, ali i projekte Centra za nenasilnu akciju, kroz koje želi svojim iskustvom pomoći drugima. 
      Da mu je neko prije petnaest godina rekao da će danas biti sa Srpkinjom, rekao bi 'nema šanse', ali danas je sretan upravo radi toga, što zna da je to žena sa kojom želi ostati do kraja života.
      “Bio sam uvjeren da je nemoguća misija živjeti sa ženom koja nije Hrvatica, odnosno katolkinja. Ali moja Daca (Daliborka) je nešto sasvim drugo. To je žena koju sam tražio“, govori Krezić.
      I u tome je suština njegove priče, koja je ispričana u Banjaluci u okviru “Žive biblioteke” u organizaciji “Helsinškog parlamenta”. Krezić je predstavljao knjigu “Život u logoru” koja je sasvim sigurno još jednom objasnila da ne treba suditi o knjizi po koricama. 
      A suština je svakako vrlo jednostavna. Ako je neko dovoljno spreman da otvoreno prizna svoje greške i poruči mladima da na njima uče, onda je vrijeme da i svi mi uradimo isto. Priznamo svoje učešće u prošlosti, svoje greške, propuste, gubitke, ali ih i prihvatimo kao sastavni dio onoga što smo danas, svjesni da možemo mijenjati sutra za nove naraštaje.
      Stanislav Krezić je čovjek koji je naučio lekciju na teži način kako bismo svi mi danas lakše učili iz prošlosti i spremili se za budućnost.
      Sara VELAGA

    • Од Поуке.орг инфо,
      Neki lik na YouTube koji se zove Elvis Duspara (u coveru na YouTube ima i ono Za dom spremni sa verovatno nekakvim glupavim opravdanjem da je to sve ok i da to nema veze sa nacističkim ustaškim usklikom), već dugo vremena pravi razne video snimke koje imaju nekakve veze sa rimokatoličkom Crkvom. 
      Tako je napravio i ovaj video iz naslova teme
      MASONERIJA U CRKVI: Tko je žena na slici?
       
      Ujedno, prozvao je i portal BITNO.net (sa kojima mi imamo veoma lepu saradnju) konkretno za ovu vest u ovom slučaju
      https://www.bitno.net/vjera/devetnice/devetnica-gospi-od-andela/ 
       
      U svakom slučaju, pogledajte o čemu se radi, ako imate malo vremena na pretek, mozda bude interesantno za diskusiju.
      Vidimo da je ovaj Elvis veoma popularan na netu.
       
    • Од JESSY,
      – Mogu da blejim sa ortakom nasamo bez da se ta situacija seksualizuje od strane društva, rodbine, itd.
      – Ja zauzimam prostor i zato što sam debela ljudi mi ga omogućavaju. Time što sam debela ljudi su neviđeno oprezni oko toga da mi ne bude neprijatno dok negde sedim na primer.
      – Niko nikada nije insinuirao da sam dobila neki posao ili da dobro zarađujem jer sam spavala sa nekim.
      – Kad smo kod toga, niko me nikad nije nazvao “kurvom”. Ne postoji koncenzus oko toga šta znači biti kurva, svakako šta god značilo, taj termin podrazumeva određen nivo agresije i mizogenije koju nije nikako prijatno pretrpeti.
      – Dosta ljudi misle da sam pametna, iako im objektivno nikada nisam dala povod za to, ali debelim ženama se u našem društvu upisuje u najmanju ruku emotivna inteligencija i dobrota.
      – Znam da se retko kome dopadam, samim tim ni ne osećam presiju da se dopadnem.
      – Mogu da imam intelektualnu konverzaciju sa muškarcem bez da se ona bespotrebno seksualizuje.
      – Gro žena me ne vidi kao pretnju i mogu bez tenzije da blejim sa njihovim partnerima.
      – S obzirom na to da me retko ko muva, ne osećam se kao hodajuće meso za mušku konzumaciju i objektifikaciju kao mnoge moje drugarice.
      – S tim u skladu, kroz svoju debelost ja sam oduzela sposobnost seksualizacije moj tela posmatraču. Drugim rečima, moje salo i meso, i tako dalje, sakriva najčešće seksualizovane delove tela kao sto su “linija”, struk, jasno izražene grudi, linije vilice, itd.
      – Neke žene godinama rade na tome da istaknu svoje telo, da njihovo telo bude primećeno, a moje se uvek nameće i to bez napora sa moje strane. Moje telo je prosto nezaboravno.
       
      http://www.psiholjub.com/nauka/poremecaji-ishrane/privilegije-debelih-zena/
    • Од Ekatarina_mala,
      Zna li neko adresu manastrira Svete Trojice kod Ljubovije?
       
    • Од Милан Ракић,
      Kako Tango Six saznaje, načelnik Generalštaba Vojske Srbije doneo je 6. juna odluku da se vojni aerodrom „Batajnica“ preimenuje u Vojni aerodrom „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“.

      Odluka o preimenovanju već je stupila na snagu i njom se najveći namenski vojni aerodrom na prostoru bivše Jugoslavije više ne zove po geografskom pojmu već po jednom od najslavnijih pilota lovaca u modernoj istoriji jugoslovenskog i srpskog RV i PVO.
      Pavlović je u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju bio komandant tadašenjeg 204. lovačkog avijacijskog puka. Poginuo je u borbenoj misiji 4. maja 1999. godine nedaleko od rodnog Valjeva. Vojska Srbije, pre svega RV i PVO baštinili su sećanje na Pavlovića, o njegovoj pogibiji snimljen je dokumentarac, njegovo ime nosi ulica koja vodi do batajničkog aerodroma a 101. lovačka avijacijska eskadrila nazvala je i jedan lovac MiG-29 (18351) po njemu.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...