Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Логос

Нови Сад: Слава храма у Окружном затвору

Оцени ову тему

Recommended Posts

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, у четвртак, 27. септембра 2018. године, у храму Воздвижења Часног Крста у новосадском Окружном затвору, свету Литургију је служио протопрезвитер Владан Симић. Присуствовали су протопрезвитер Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесењског храма на Клиси, протонамесник Ненад Стојшић, парох при храму на Телепу и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник.
 

 

IMG_8282.JPG
 
Честитајући велики празник свима који се труде и раде у овој установи, као и онима који привремено бораве у њој, прота Владан, секретар владике Иринеја, говорио је о Божјој икони у сваком човеку и о потреби пресаздавања сваког од нас. Ова сцена коју смо чули у Јеванђељу, где Христос стоји распет између два разбојника - један са леве а други са десне стране, на неки начин подсећа на свакодневно одигравање духовне борбе у нама самима. Свако од нас је то у животу макар једном осетио, а врло често то осећамо свакога дана, да је онај део наше душе и нашега бића који понекада вуче на ону лошу страну, у непрестаној борби са другим делом нашег бића који нас призива на добро и који представља глас Божји у нама, представља нашу савест. Једини начин да у нама победи глас Божји, да победи наша савест над нашим слабостима и нашом склоношћу ка греху, јесте да се чврсто држимо Крста Христовог, навео је отац Владан.
 
IMG_8302.JPG
 
Такође, секретар Епископа бачког је истакао да је покајање предуслов за такав подвиг прихватања Крста Христовог. Ми, данас овде сабрани, представљамо Цркву Божју. Нисмо сабрани с једне стране оних који су на овом месту силом закона и избором свог занимања, или нас који смо овде послани у име Цркве, него смо сви заједно Црква Божја, брат до брата. Тако треба да се односимо једни према другима, јер је и то начин прихватања Крста у овом свету, да страдамо једни за друге, да састрадавамо једни са другима, да помогнемо једни другима, да окренемо главу ка свом ближњем а не од њега, и да прихватимо бол, патњу и тугу онога који стоји поред нас. На данашњи празник треба да се присетимо Онога Који је на Крсту био распет и Који је својим непријатељима узвратио не силом којом је могао у том тренутку, него љубављу и молитвом за њих. Таква љубав коју Бог излива на свет, коју излива на човека, јесте позив и призив свима нама да кроз ту љубав сагледамо себе и своје грешке, свој погрешан начин живота, своје заблуде, и да кроз то сагледавање дођемо до личног покајања и почнемо да мењамо најпре себе, а онда и читав свет, поручио је отац Владан.  
 
Литургији су присуствовали запослени Окружног затвора на Клиси са својим управником г. Милетом Јандрићем, као и г. Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција при Министарству правде Републике Србије.
 
IMG_8309.JPG
 
После свете Литургије, на платоу испред храма извршен је чин благосиљања славског колача и кољива. Овом чину су присуствовали протопрезвитер Милан Малинић, парох при храму на Клиси, презвитер Глигорије Марковић, духовник у Централном затвору у Београду, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и управници свих затвора у нашој земљи.
 
 
Честитавши славу, протопрезвитер Бранко Ћурчин је истакао да, за двадесет и пет година његовог служења и пастирске мисије у затвору, овакав величанствен молитвени скуп којем присуствују представници Града и званичници институција Новог Сада, није био уприличен. Имајмо увек на уму да је слобода духовна категорија, јер човек може да буде на слободи а да буде у свом сопственом затвору. Вера је та која нам даје слободу. Наше опредељење нека увек буде добро – добро мислимо, добро желимо и добро ће нам бити, казао је отац Бранко, који је управнику Окружног затвора у Новом Саду уручио икону Светог Николе – дело људи који су на издржавању казне.
 
IMG_8339.JPG
 
Такође, иконе су дариване и затвореницима који су уложили љубав и труд на уређењу храма за данашње празновање. Присутнима се обратио г. Дејан Царевић који је честитао славу свечарима и изразио наду да ће, као што је Цар Константин уз помоћ Крста победио у великим и наизглед изгубљеним биткама, и сви делатници и сатрудници у Окружном затвору добити битку за изгубљене душе уз помоћ Часног Крста. Господин Царевић је најавио да ће састанак свих управника затвора у Србији и свештенослужитеља у тим установама бити одржан 1. новембра 2018. године у Нишу.
 
Затвор у Новом Саду основан је почетком 20. века са седиштем у Дунавској улици, а 1986. године дислоциран је на Клису, где се и данас налази. Просечно се у овом затвору налази око 150 осуђеника, 200 притворених и 20 кажњених у прекршајном поступку.
 
IMG_8340.JPG

IMG_8351.JPG

 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Занимљиво је знати да су сви храмови на Цетињу посвећени Рођењу Пресвете Богородице (црква Цетињског манастира, стара гробљанска црква коју називају и Влашка црква и црква на Старом цетињском гробљу – пред Капелицом), као да је и преслава или послужбица најстаријих цетињских породица Мали Госпођиндан.     Раније се празник Рођења Пресвете Богородице тј. Мали Госпођиндан славио као слава града Цетиња. Проф. Предраг Вукић и моја маленскост прије неку години поново смо покренули питање код надлежних у Престоници Цетиње да се празник Рођења Пресвете Богородице тј. Мали Госпођиндан прославља као слава града, али до сада то није наишло на њихово разумијевање.   У вријеме када је господар Зете Иван Црнојевић пренио сједиште Зетске митрополије у новоосновани Цетињски манастир, Цетињско поље се именовало као Подловћенски долац. Временом ће овај назив ишчезнути и замијениће га назив Цетињско поље, који ће као топоним опстати све до наших дана. Цетињско поље и Цетиње као некадашњи државни и духовни административни центар Црне Горе добило је име по ријеци Цетињи или Цетини која је у даљој старини протицала средином Цетињског поља.   Први помен Цетиња у архивским изворима налазимо у Историјском архиву Котора (Списи нотара, VII, 13), у документу из 1440, у коме се између осталог каже: „Године 1440. индикције треће, првога септембра: Тудор Ненојев Ивановић са Цетиња (Thudor Nenoe Ivanovich de Zetine), у име своје и својих насљедника и потомака изјављује ….Сачињено у Котору, у општинској канцеларији, у присуству господина Михаила Пелегрина, суца и господина Драгона де Лука, аудитора.“   По доласку на Цетиње, војвода Иван Црнојевић је 1482. у Цетињском пољу подигао дворац за резиденцију, па се зато 1482. година и узима као година утемељења,тј. постанка Цетиња. Када и на који начин је дворац Црнојевића уништен, науци није познато. Једини документ о његовом изгледу је занимљива гравира у Цетињском Октоиху петогласнику из 1494. године.   Један од потомака најстаријих становника Цетиња и ктитора најстаријег храма Рођења Пресвете Богородице, у народу познате као „Влашка црква“., Јован-Јошо Иванишевић (син попа Филипа), секретар министра правде др Валтазара Богишића и познати културни посленик, у народопису под насловом ,, Подловћенско Цетиње“ штампаном у часопису,, Јавор“ 1892.године пише о насељењу Цетиња (Подловћевског долца) прије доласка Ивана Црнојевића следеће:   ,,Предање каже, да није био настањен Подловћевски долац у почетку XV- ог вијека, но тек при крају прве половине ХV-ог вијека досели се на њ војвода Иван Боројев из Старог Влаха (Златиборац). Војвода Иван живљаше с фамељом у Нишу у вријеме турског насиља, па се атака у једном боју с Турцима, те му погине најстарији син Драгољуб, — он препрати фамељу у Рачу, а с четом прибјеже планини Старог Влаха, у своје родно мјесто, задржавши код себе два старија сина, Бороја и Владислава Пошто је препратио фамељу у Гучу, Иван је живио двије године у планинама Старог Влаха, борећи се с Турцима, а у томе ране му оба сина, те буде принуђен водити рањене синове код фамеље, а и с друге стране био је принуђен оставити друштво, будући војвода, арамбаша чети…   Пошто му пребољеше синови, намисли поново тражити склоништа, па крене с фамељом из Раче и на сами Мали Госпођин-дан дође на Подловловћевски долац ( како се називало данашње Цетиње) и почине под данашње село Иванишевиће, у Гомиле, ђе су до скора биле развалине кућишта, која је Иван градио са синовима.   Иван се доселио на долац около 30—40 год. прије доласка Ивана Црнојевића на Цетиње, а довео је собом жену Јелицу и синове: Бороја, Владислава, Вушура и Драгослава. Ријечица Цетиња. као да је била прије тога оставила ток цетињским пољем — те је било мало воде, као обична поточина.   Више је пута Иван савјeтовао синове, да што прије подигну — ђе виде да је најзгодније мјесто — малену црквицу и да је посвете рођењу св. Богородице, пошто тога дана дођоше на подловћенски долац. Још их је савјетовао, да њега и жену му Јелицу укопају онђе, гђе узмисле цркву градити — ако 6и умрли прије подигнућа цркве; да пазе долац и да га добро раде; да им је најљепше мјесто кућама испод присоја сјевернијем крајем доца ; да се љубе, слушају и сложно живе ; да лијепо примају гоњену браћу Србе и да им дају мјеста код себе, а да се не узносе од сиромаха; да буду чувари народнијех обичаја, својијех светиња, браниоца слободе, браниоци вјере и закона и да буду покорни зетскијем господарима.   „Будете ли извршили моје аманете — обично Иван свршаваше савјетовање — бићете достојни зват се синовима војводе Ивана, имаћете приступа и мјесто код људи и имаћете ово првијенство, које од старине има наша кућа!“ — Иван је био у дубокој старости и поживио је у новој постојбини пет-шест година, па умре, а наскоро по његовој смрти умре и жена му Јелица.   Синови их укопају на „Вељу Гомилу,“ ђе одреде градити цркву, а на гробове навале два велика камена, који се и данас могу виђети пред Влашком црквом. Иванови синови поитају што прије извршити очев аманет и око тридесет година прије доласка Иван-бегова на Цетиње на пВељу Гомилу,“ које је мјесто — ђе је данас Влашка црква — очито сваком куту цетињског поља, оплету од прућа, а покрију сламом црквицу и посвете је рођењу св. Богородице, а у исто вријеме одреде: ко-год би се населио на Подловћенски долац мора славити или прислуживат Малу Госпођу, па је и ови узму за прислугу. Тај њихов договор, та њихова одредба и збиља извршавата је код свијех становника Цетиња, што је јаки непобитни свједок, да су „Цетињани“ били први насељеници Подловћенског доца.Становници из окола назваше ову црквицу „Влашка“ црква с тога, што су је подигли додигаоци из Старог Влаха, па јој то име остаде за вазда.   Подловћенски долац, прозват је Цетињем по ријечици Цетињи, но пошто је она готово пресушила, и пошто је Иван-Бег- оградио манастир и дворац на увору речице Цетиња, па становници изокола и синови војводе Ивана не шћеше пошље зват Старовлашанима, но „ Цетињани,“ тако их називаху и доцнији досељеници на Цетиње, па доцније то име „Цетињани“ примише сви насељеници Подловћенског доца.“   Јован-Јошо Иванишевић даље пише да су од четворице синова војводе Ивана Боројева ( који је био Србин са Златибора,из мјеста које се као топоним назива Стари Влах- као и читава област која се простире од Златибора до ријеке Ибар) и жене му Јелице (која је била Српкиња из мјеста Рача код Крагујевца) настали потомци са презименима: Иванишевићи (на Цетињу, Београду, Петровом селу у Шумадији, Мостару и Попову у Херцеговини), Ивановићи(на Цетињу и у Бјелицама), Вушуровићи (на Цетињу и у Бјелицама), Драгославићи( од њих Шабани на Љуботињу), Дапчевићи (са Врањине и из Мркојевића), Бошковићи(са Цетиња) и Мариновићи (у Грбљу, Котору и Трсту). Од Иванишевића воде поријекло: Иваниши у Будви, Иванчићи на Корчули, Радуловићи у Жупи Никшићкој, Радуловићи у Гацку и Попову у Херцеговини, Љепаве у Херцеговини, Мачуге у Херцеговини, Главати у Херцеговини и Перашиновићи у Кладову. Боројевића од којих је војвода Иван Боројев има и данас на Златибору и Ужицама. Крсна слава потомака војводе Ивана Боројева на Цетињу је Ђурђевдан а послужују Малу Госпођу (Рођење Пресвете Богородице) како су се завјетовали њихови преци.   Знаменити српски етнограф др Јован Ердељановић послије дугогодишњих научних истраживања у волуминозној студији „Стара Црна Гора“( Београд, 1926, ст.126), само потврђује писање Јована-Јоша Иванишевића из 1892.г, и закључује сљедећа: „Предање о досељењу Ивана Боројева из Старог Влаха и о томе, да су његови синови подигли послије названу Влашку Цркву, врло поуздано, јер је засвједочено са разних страна (као што смо показали)“   Као што пише Јован-Јошо Иванишевић црква је неколико пута преправљана, док најзад, средином 19. вијека, није добила данашњи изглед. У прилог томе говори и натпис уклесан изнад улазних врата:   ,,ХРАМ ОВИ РОЖДЕСТВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ САГРАДИШЕ ДОЊОКРАЈЦИ ПРВИ ПУТ 1450. ГОДИНЕ – ПОСЉЕ ПРЕПРАВЉАЊЕГА ТРИ ПУТА ПОСЉЕДНИ ПУТ ПОДИГОШЕГА ОВАКО 1864. ГОДИНЕ“.   Данашњи облик храма Рођења Пресвете Богородице (Влашке цркве), датира из 1864. године. Те године је проширена и „изнова у клак ограђена“. Око цркве је била некропола са стећцима, који су том приликом уграђени у њене зидове. То је једнобродна црква, са звоником ,,на преслицу“, олтарском апсидом на истоку и порталом на западној страни. Ентеријер украшава диван иконостас, који је 1878. године урадио Василије Ђиновски, иконописац из Македоније, који је сликарску вјештину изучио у Русији   Храм Рођења Пресвете Богородице има свакако једну од најоригиналнијих ограда у свијету: око њене авлије је крајем 19. вијека подигнута симболична ограда од 1544 пушчаних цијеви које су Црногорци заплијенили од Турака у ратовима 1858 и 1876-1878. године. Када су, 1896. године Руси поклонили велику пошиљку од 30.000 пушака (острагуша, или московки), дошло се на оригиналну идеју да се потребна количина трофејних пушака издвоји и да се од њихових цијеви сагради ограда око Влашке цркве. Ова идеја је реализована 1897. године. Цијеви су распоређене у 98 поља, између исто толико стубова. У врхове цијеви, постављени су метални шиљци у виду копља.   У посљедњој деценији 19. вијека забрањено је сахрањивање испред ове цркве, како би се она претворила у својеврстан споменик културе. Гробље је нивелисано или конзервирано. Један број гробница је очуван, и то оних у којима су сахрањене значајне личности црногорске прошлости, као што су: митрополити Иларион Рогановић и Висарион Љубиша, ректор Богословије на Цетињу-протојереј Станко Ивановић, кнез Грујица Лопичић, Јован Павловић – први министар просвјете и црквених дјела, Илија Беара, директор Цетињске гимназије, командир Зрно Поповић, капетан Трипко Грубачић, ађутант књаза Данила Марко Ј. Бјеладиновић, Сула Радов Радуловић – народни мудрац и др.   Занимљиво је напоменути да су у храму Рођења Пресвете Богородице (Влашкој цркви) 27. октобра 1860. године вјенчани књаз Никола Петровић Његош и Милена Вукотић, кћерка катунског војводе Петра Стевановог Вукотића, а да је поводом крунисања Николе I за краља, педесет година касније, 1910. године управо у њој обављено благорадење краљевског пара.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Обраћањем и представљањем Сабраних дјела Његовог високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија сјутра, 19. септембра, са почетком у 18 часова, у Варни, Бугарској, почеће  21. „Недеља православне књиге“ на тему „Православно образовање младих“.     У оквиру „Недељу православне књиге“, која се одржава од 19. до 25. септембра, биће представљени нови наслови и аутори, које су прошле године објавили православни издавачи у Бугарској, и разговараће се о актуелним темама у животу заједнице и Цркве, саопштили су организатори ове традиционалне манифестације Варна и Велико Турново, уз помоћ општине Варна.   Специјални гост Недеље је, како је најављено, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић), ученик Светог Јустина Поповића и Светог Пајсија Светогорца и један од најпознатијих савремених православних теолога. Од прошле године, његово главно дијело „Увод у православну филозофију образовања“, издање Митрополије Варне и Велико Турново, доступно је на бугарском језику. Прве ноћи (19. септембра), Митрополит Амфилохије говориће на тему форума – „Православно образовање младих“, а биће представљени и његови сабрани радови.   На форуму ће се разговарати о питањима која се односе на васпитање дјеце, да ли је могуће да дјеца одрастају као вриједни појединци, носећи у себи традиционални дух хришћанских и породичних вриједности, ослањајуће се на вјековно искуство Цркве …     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Слава свештеника града Ниша, Сабор српских светитеља, свечано је прослављена 16. септембра 2019. године благосиљањем славског колача од стране Епископа нишког Г. Г. Арсенија у храму Светог апостола Петра и Павла у селу Јелашница на територији општине Нишка Бања.      Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније је у обраћању свештеницима Епархије нишке честитао крсну славу и истакао значај заједништва које се пројављује окупљањем око славског колача и чаше вина који указују на Онај хлеб и Оно вино који су предложени на Светој литургији.   Овогодишњи домаћин овог сабрања презвитер Игор Стојковић, парох јелашнички, је славски колач за идућу годину предао презвитеру Милану Крстићу, пароху орљанском.   Слава свештенства града Ниша се у овом граду прослављала још од прве половине XX века када су међу првима домаћини славе били свештеници Јанко Јанковић и Светомир Станковић. Након периода прекида прослављања славе, 80 – их година прошлог века, са благословом тадашњег Епископа нишког Иринеја, нишке проте Живота Јанковић и Божа Станковић, обнављају обележавање крсне славе свештенства града Ниша. Првих неколико година по обнављању прослављања славе Сабора српских светитеља домаћин славе је био тадашњи Епископ нишки а садашњи Патријарх српски Г. Г. Иринеј.     Извор: Епархија нишка
    • Од Логос,
      Поводом прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, у свом петнаестосептембарском броју Православље доноси текст проте Милисава Д. Протића писан пре педесет година поводом 750 година од самосталности Српске Цркве. О томе како је протекло обележавање годишњице самосталности наше помесне Православне Цркве пре пола века, односно обележавање јубилеја 750 година од њене самосталности Православље подсећа читаоце кроз посебан додатак - репринт Православља од 25. септембра из 1969. године.     Поводом почетка нове школске године Правослаље преноси разговор о књизи „Студије о верској настави Православне Цркве“. Књигу потписује и са Маријаном Прокоповић о њој разговара вероучитељ Ивица Живковић, катихета Средње стручне школе у Нишу, дугогодишњи професор хришћанске етике и православне педагогије у Богословији „Светих Кирила и Методија“ у Нишу и уредник Медијско-информативне службе Епархије нишке.   После 77 година таворења у дубинама реке Дрине мученици старобродски прославише се на најсвечанији начин 7. септембра 2019. године када добише спомен-музеј са изливеним статуама које парајући небо сведоче сву трагедију и агонију догађаја из марта 1942. године. Тих страшних дана хладна река је постала гробница више од 5500 невиних Срба сарајевско-романијске регије и шире. О злочину и геноциду над српским народом, којег починише хрватско-мусламанске усташе предвођене Јуром Францетићем, пише 1260 број новина Српске Патријаршије.   Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и историчар Музеја жртава геноцида, у Рубрици Из посебног угла представља књигу Предрага Илића „Степинац и Холокауст у НДХ“ која отвара још једно, до сада непознато читалачкој публици, поглавље о контроверзној личности – кардиналу Алојзију Степинцу, загребачком надбискупу од 1937. до 1960. године.   На странама новина Српске Патријаршије поново се враћамо величанственом јубилеју Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности кроз историјско-архивистички осврт др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве и текст протопрезвитера Братислава Кршића о прослави јубилеја у Епархији западноамеричкој која је протекла у складу са уверењем да су само она дела која су од Господа благословена – савршена.   У Рубрици У спомен часних ликова, поводом годишњице упокојења академика Владете Јеротића своја сећања на ту величанствену личност – једног од последњих универзалних умова српске академске елите – за Православље доноси академик Светислав М. Јарић. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, Православље обавештав кроз натписе у одговарајућим рубрикама.     Извор: Православље
    • Од Логос,
      Слава храма Саборa српских светитеља на Карабурми прослављена је 15. септембра 2019. године светом Литургијом којом је началствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског.     Саслуживали су архимандрит Филимон из манастира Каоне, протонамесник Милутин Илић,  јереји Драган Кирић и  Љубиша Јовановић, протођакони Стеван Рапајић и Младен Ковачевић, ђакони Драган Танасијевић и Немања Ристић, као и чтечеви Милош Шарић и Милош Стаменковић у молитвеном присуству старешине храма протојереја-ставрофора Живадина Протића, братства храма и благочестивог народа престонице.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...