Jump to content

BLIC: VELIKA ČAST I OBAVEZA ZA SRPSKU CRKVU Moskvu i Carigrad miri patrijarh Irinej, i to NIJE SLUČAJNO

Оцени ову тему


Препоручена порука

Srpskom patrijarhu Irineju može pripasti uloga mironosca između dve trenutno zaraćene patrijaršije - Carigradske i Moskovske, a čiji prekid odnosa preti da dovede do raskola u pravoslavlju. Kako "Blic" saznaje, poglavar SPC će se u nedelju u Solunu sastati sa carigradskim patrijarhom Vartolomejom.

V7nk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Do susreta će doći na Zejtinliku, gde se obeležava godišnjica proboja Solunskog fronta. Iako je bilo i pritisaka da patrijarh srpski ne treba da ide u Solun, mudro je odlučeno da se ide. Poglavar SPC, na izvestan način, u nedelju biće medijator u sukobu, ali i u istoj ulozi u kojoj se svojevremeno kao najstariji patrijarh u pravoslavlju našao i patrijarh Pavle. Odlazak na Zejtinlik, kako sada stvari stoje, biće iskorišćen za razgovor o potezu Carigradske patrijaršije koja je na korak od priznavanja Ukrajinske pravoslavne crkve - Kijevske patrijaršije, odnosno davanja autokefalnosti samoproglašenoj crkvi na istorijski-crkveno ruskoj teritoriji, što može podeliti pravoslavni svet na dve patrijaršije i dovesti do raskola.

SPC i njen patrijarh Irinej nisu slučajno u ovoj ulozi koja je do sada najteža u pravoslavlju, ali može biti i istorijska. SPC ima specifičnu ulogu u pravoslavnom svetu. S jedne strane, vezana je sa Carigradom i grčkim svetom još od vremena Svetog Save jer je pre 800 godina dobila autokefalnu arhiepiskopiju i ima Hilandar kao jedan od najznačajnijih zaloga srpske tradicije na kanonskom prostoru Vaseljenske patrijaršije. S druge strane, SPC sa narodom je vezana sa Moskovskom patrijaršijom posebnim kulturnim i duhovnim vezama - kao slovenski narodi. Vekovima su se grčki i ruski duhovni uticaji isprepletali na prostorima SPC i iznedrili autentičnu srpsku pravoslavnu duhovnost, koja je cenjena i u Moskvi i u Carigradu.

Od Irineja se očekuje da u

Prema očekivanjima upućenih u trenutni problem pravoslavlja - od srpskog patrijarha se očekuje da u "pomiriteljskom duhu ljubavi uputi još jednom apel Carigradskoj patrijaršiji da u saradnji sa Moskovskom patrijaršijom iznađe najbolje rešenje". Srpski patrijarh kao poglavar Crkve koja je na razmeđini između Istoka i Zapada, na izvestan način je privilegovan da kao "posrednik dobre volje" pokuša da pomogne da se novonastali problemi reše.

Patrijarh Irinej u avgustu je poslao pismo carigradskom patrijarhu Vartolomeju u kojem piše da se autokefalnost ne može davati svakoj novonastaloj državi, već da se moraju poštovati kanoni. Iako se na Srpsku crkvu vrši pritisak da se prikloni jednoj strani, posebno Moskvi, problem koji potresa pravoslavlje, ali i stav SPC, bilo bi pogrešno posmatrati kroz prizmu - ruski ili carigradski.

Najjednostavnije objašnjeno - nije ni promoskovski ni procarigradski jer nije motivisan ni crkvenom ni svetskom politikom, već je kanonski i zasnovan na vekovnom iskustvu Crkve. A on glasi - autokefalija jednog crkvenog prostora se ne može proglasiti bez saglasnosti "majke Crkve". U ovom slučaju Moskovska patrijaršija već vekovima postoji u Ukrajini, a u sadašnjosti njen predstavnik je mitropolit Onufrije, inače Ukrajinac.

gs2k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Ova Ukrajinska pravoslavna crkva - Moskovska patrijaršija, okuplja većinu pravoslavnih u Ukrajini. Ona je administrativno sasvim autonomna, ali čuva vezu sa Moskovskom patrijaršijom. Najednostavnije objašnjeno, jedini priznati - mitropolit Onufije nikada nije tražio autokefaliju jer ne želi da prekine duhovne veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Najveći manastiri Kijevo-pečerska lavra, Počajevska lavra i druge su pod upravom mitropolita Onufrija. Paradoks u celom velikom problemu je upravo što - Carigrad priznaje kanoničnost mitroplita Onufrija.

Bolni problem raskola u Ukrajini postoji od raspada Sovjetskog Saveza i na prostoru novonastale države u međuvremenu su proglašene dve nekanonske pravoslavne jurisdikcije. Jedna od njih - Kijevska patrijaršija, koju je osnovao za sada nepriznati mitropolit Filaret, a koga sada podržava svojim postupcima Carigradska patrijaršija. Inače, Filaret (Denisenko) 1992. godine tražio je autokefalnost, a kada je nije dobio, pravno je registrovao takozvanu Kijevsku patrijaršiju. U njegovoj biografiji je i neizostavna stavka da je bio u trci za ruskog patrijarha i izgubio od Alekseja Drugog.

 

Iza svih problema u Ukrajini su naravno sami interesi patrijaršija u Carigradu i Moskvi.

Podržavajući Denisenka, Carigrad ide u pravcu stvaranja svog egzarhata, koji bi bio novi centar okupljanja. Jedna od opcija koja postoji otkako i sami problem u Ukrajini, jeste da se raskolnici u Ukrajini priklone već priznatoj Crkvi, u čijem tronu je mitropolit Onufrije, ali da joj se da autokefalnost. Međutim, to je mučno pitanje za Moskvu jer bi ta ukrajinska crkva bila zapravo gotovo jednako velika po broju vernika i parohija kao i Moskovska patrijaršija.

Tako je problem Ukrajine zapravo borba dva velika prestola na koju su se nadovezali i politički interesi.

Denisenko se družio s raspopom mirašem Dedejićem

Princip kojim se koristi carigradska - prva među jednakim Patrijaršijama, na pitanju Ukrajine opasan je presedan koji se može loše odraziti na prostore koji istorijski-crkveno pripadaju SPC. To bi dovelo do novih problema u Makedoniji, Crnoj Gori, odnedavno se pominje i kosovska pravoslavna crkva, pa čak i hrvatska. Priznavanje Denisenkove crkve bilo bi loše za istorijski dobre odnose SPC i Carigradske patrijaršije. Naime, Demisenko je uradio ono što niko u pravoslavlju nije učinio - ne samo što je podržao raspopa Dedejića u Crnoj Gori, već je i sasluživao s njim.

 

Ruski mitropolit na sednici Sinoda SPC

Neposredno pre susreta u Solunu, u Beograd je doputovao i boravi već dva dana mitropolit volokolamski Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije. Iako je odranije dogovoreno da se ruskom mitropolitu dodeli titula počasnog doktora Univerziteta u Beogradu, nije samo na tome ostalo. Prema saznanjima "Blica", mitropolit Ilarion je juče prisustvovao i sednici Sinoda SPC, koja je održana u najužem krugu.

 

Izaslanik ruskog patrijarha prisustvovao sednici Sinoda SPC

Drugi čovek Ruske crkve poručio je juče da je pozicija Srbije prema ukrajinskom pitanju veoma ispravna i da se nada da će i druge crkve zauzeti isti stav.

- Legitimizacija raskola u Ukrajini, a upravo je to ono čime se, na našu veliku žalost, bavi patrijarh Vartolomej, ne može da objedini ukrajinske vernike, naprotiv, stvoriće nove raskole i ne samo među pravoslavnim vernicima u Ukrajini već i čitavo svetsko pravoslavlje, što se već dešava. Nadamo se da se to neće dogoditi i da će, kao i ponovo, solidarna pozicija pomesnih pravoslavnih crkava sprečiti takav razvoj događaja - istakao je mitropolit Ilarion.

Upravo je on upozoravao na mogućnost krvoprolića i pitanje koliko je opasna situacija u Ukrajini, a kada su ga juče podsetili na te reči, kazao je da pravoslavni vernici štite i da će štititi svoje svetinje.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/velika-cast-i-obaveza-za-srpsku-crkvu-moskvu-i-carigrad-miri-patrijarh-irinej-i-to/n3b7vry

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

SPUTNjIK: Šta Ruska crkva očekuje od SPC povodom sukoba unutar pravoslavlja

Novosti online | 28. septembar 2018. 17:47 | Komentara: 2

U jeku tenzija između Moskovske i Carigradske patrijaršije oko ukrajinskog pitanja patrijarh srpski Irinej će se sresti sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom

patrijarh_620x0.jpg

U jeku tenzija između Moskovske i Carigradske patrijaršije oko ukrajinskog pitanja patrijarh srpski Irinej će se sresti sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom kada u nedelju budu zajedno služili liturgiju na Zejtinliku povodom sto godina proboja Solunskog fronta, a samo nekoliko dana pošto je u Beogradu boravio drugi čovek RPC, mitropolit Ilarion.

Prema saznanjima Sputnjika, RPC nije tražila od SPC da posreduje u sporu Moskve s Vartolomejom s obzirom na već izraženu podršku Srpske crkve kanonskom poretku u svetskom pravoslavlju. Ukoliko ipak vaseljenski patrijarh Vartolomej ostvari najavljeno i prizna raskolničku ukrajinsku crkvu, RPC očekuje, prema našem izvoru, da SPC ne prizna tu strukturu, ali ne mora da raskida euharističko opštenje sa Carigradom.

 

Docent Pravnog fakulteta u Kragujevcu dr Zoran Čvorović kaže da je jedna stvar šta će Moskovska patrijaršija tražiti od drugih pomesnih crkava, pa i od SPC, a drugo šta bi Srpska crkva trebalo da uradi sama, bez ikakvog poziva Moskve.

„Ako bi došlo do priznavanja raskolnika, SPC bi nezavisno od toga da li bi usledio poziv iz Moskve ili ne, morala da se oglasi aktom da ne priznaje raskolničku jerarhiju u Ukrajini niti tomos carigradskog patrijarha. To je minimalno što bi Srpska crkva morala da uradi“, ocenjuje Čvorović.

Što se tiče mogućeg prekida liturgijskog opštenja sa Carigradskom patrijaršijom, Čvorović smatra da takva odluka može da se donese samo zajedničkim dogovorom sa drugim sabornim crkvama, bilo zajednički, bilo bilateralno, ali dodaje:

Ne očekujem da će SPC doneti odluku da prekine liturgijsko jedinstvo sa Carigradskom patrijaršijom, iako bi Srpska crkva, po mom dubokom uverenju, bila dužna da to uradi zato što ovo nije obično kršenje kanona nego drastičan, samovoljan čin koji može teško da se odrazi na našem unutarckrvenom terenu i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, i tamo gde uopšte ne možemo da pretpostavimo“, upozorava naš sagovornik.

Čvorović se slaže da se može očekivati da SPC prekine euharističko opštenje sa Carigradskom patrijaršijom samo ako ona ode korak dalje i da autokefalnost Makedonskoj crkvi, jer je ukrajinski presedan, kako kaže, previše krupan.

„Ne vidim razloga da Carigradska patrijaršija to ne uradi prvo u Makedoniji, jer ako prođe na referendumu Prespanski sporazum, jasno je da Makedonija ide ka NATO-u. Jedan od uslova potpune integracije u evroatlantsku zajednicu jeste rešavanje svih spornih problema sa Grčkom, a to je vezano i sa pitanjem crkve“, objašnjava Čvorović.

Ubeđen je, kaže, da u Carigradskoj patrijaršiji ne treba gledati grčku strukturu jer je to multinacionalna tvorevina i pokazalo se više puta kroz istoriju da ona nije grčka crkva.

„Dakle, ona će se verovatno saglasiti sa nekim nazivom skopska ili ohridska arhiepiskopija i ako bude napravila presedan u Ukrajini, napraviće ga posle toga i u Makedoniji. Stvaranje NATO država sa antiruskim i antisrpskim identitetom je neodvojivo i od stvaranja autokefalnih crkava, a takav posao treba da odradi Carigrad“, zaključuje dr Zoran Čvorović.

Podsetimo, mitropolit Ilarion je u Beogradu, gde se sreo i sa patrijarhom Irinejom, ocenio da je pozicija srpske crkve prema ukrajinskom pitanju veoma ispravna i izrazio nadu da će i druge crkve zauzeti isti stav. Patrijarh Irinej je dvaput pisao Vartolomeju, ali mu on nije odgovorio. Srpski patrijarh je rekao da je SPC „pružila podršku kanonima, poretku crkve“ i izrazio uverenje da će carigradski patrijarh uvideti da davanje autokefalnosti ukrajinskoj crkvi „nije celishodno i da bi moglo dovesti do problema u samom narodu i pravoslavlju“.

Porodica pravoslavnih crkava broji inače 15 članova, a svaka ima svoju „zonu odgovornosti“, odnosno kanonsku teritoriju, pri čemu su sve pomesne crkve u euharističkom opštenju, što znači da mogu zajedno da obavljaju bogosluženje i „budu jedno u Hristu“. Ukoliko se, međutim, naruši taj kanonski poredak i prizna raskolnička ukrajinska crkva, to bi moglo da pokrene lančanu reakciju ne samo na kanonskoj teritoriji SPC — u Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu, već i u Abhaziji, čiji sveštenici pripadaju Gruzijskoj pravoslavnoj crkvi.

„Talas raskola“ mogao bi da dođe i do Rumunije i Grčke, gde su dosta aktivne pristalice starog kalendara (te crkve su prešle sa julijanskog na gregorijanski kalendar), kao i Bliskog istoka, gde bi libanski pravoslavci mogli da traže odvajanje od Antiohijske pravoslavne crkve, čije je sedište u sirijskom Damasku.

novosti

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Odbornik Demokratske partije socijalista i vaterpolista Primorca, Danilo Adžić, u centru je velikog skandala koji potresa Crnu Goru.
      Crnogorski mediji objavili su da je Adžić, inače nekadašnji igrač Crvene zvezde i Partiana, u društvu bivšeg fudbalera Bokelja Miloša Banićevića i karatiste Filipa Krivokapića skrnavio ulazna vrata Crkve Svetog Nikole u Starom Gradu, u noći između 2. i 3. maja.
      Navodi se da je su oni urinirali na vrata crkve, a crnogorski portal in4s.net prenosi da je Adžić vređao suprugu kotorskog sveštenika Nemanje Krivokapića.
      „Pomenutog dana u 00:20 videla sam tri pijana momka, a potom čula kako izgovaraju, citiram ‘Hajde da pi*amo po crkvi’. Jedan od njih je prišao Crkvi Svetog Nikole, počeo da otkopčava i spušta pantalone. Ja sam zatim uzviknula da da ću zvati policiju, da bi mi jedan od tih momaka rekao – ‘Šta je srpska k*rvo ili d*oljo’, ne mogu se tačno setiti“, navodi se u zapisniku koji je napravila policija nakon što je uzela izjavu od supruge kotorskog sveštenika Nemanje Krivokapića.
      Ovaj portal preneo je ceo transkript njene izjave, uz sve skandalozne detalje.
      „Potom su obojica u glas upućivali sledeće pogrdne reči, citiram: Srpska k**vo, hajdo dođi, da te“, dalje nisam čula, jer sam već prozor pritvorila na kant, ali sam i dalje čula razne uzvike koji se više ne sećam od stresa“, navela je ona.
      Ona je navela i da su bacali staklene predmete prema njenoj kući, dok je ona razgovarala sa policijskim službenikom.
      „U međuvremenu, moj suprug Nemanja obukao je garderobu i obuću, dok su naša deca Luka i Katarina stajali pored nas vidno uplašeni, nakon čega Katarina odlazi na sprat, kako bi uzela svoj mobilni i snimila ono što se događa ispred kuće, ali u momentu kada je počela da snima, trojica momaka su bili u neposrednoj blizini crkve Sveti Nikola, kada im prilaze još dvojica meni nepoznatih momaka. Jedan je visok, obučen u majicu kratkih rukava crne boje, ta dva momka su takođe bili vidno pijani, te su zajedno sa ovom trojicom momaka krenuli prema našoj kući“, navela je ona, dodavši da misli da nisu njoj ništa više govorili, ali nije bila sigurna jer je u tom momentu razgovarala sa policijskim službenikom.
          Izvor Vijesti tvrdi da su Adžić, Banićević i Krivokapić noć proveli u pritvorskim prostorijama.
      Kod Adžića se moglo pronaći veličanje komitske zastave i teze da je „Srbija okupirala Crnu Goru“ 1918. godine.
      Takođe, isticao je i da studira u Beogradu, gde je igrao za Crvenu zvezdu i Partizan.
      izvor
       
    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од Danijela,
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs "Ta reč za mene ne postoji. Da sam htela dom, odavno bih otišla. Ali ne. Glasno vičem ne. Šta ću ja tamo? Radije bih umrla nego ušla tamo, a zna se koliko sam vesela i koliko volim život. Moj život tada ne bi imao smisla, a ova kuća je moj smisao. Radije ću biti sama za Božić i rođendan nego tamo sa dosta ljudi. Recimo, nedavno sam pala niz stepenice i povredila nogu, nisam videla stepenik. Dobro je, nije tako strašno. Neko ima mnogo manje godina, pa ne zna da kaže ni kako se zove. Ljudi mi kažu: "Branka, imate 100 godina i nije Vam ništa". Ja kažem "Nije mi ništa", govori najstarija živa glumica, Branka Veselinović, tokom naše posete u njenom domu.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Branka Veselinovič, najstarija živa srpska glumica, sa njene 102 pune godine srećna dočekuje božićne praznike. Iako živi sama u centru Beograda, ona nikad nije sama. Do smrti njenog supruga božićna trpeza uvek je bila puna srpske tradicionalne hrane, a poslednjih godina na njenom stolu obavezna je nes kafa, voda, slatkiši i papiri na kojima svakodnevno crta i boji. Ekipa Nova.rs posetila je glumicu u njenom skromnom domu, gde nas je veličanstveno dočekala.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Dobro mi došli. Sve dok mi je vas, dok je ljudi koji prelaze ovaj prag, ja ću se smejati i živeti. Nažalost, ja nisam mama, ali nisam sama. Uvek u radosti dobrim ljudima se molim i dozvolite da vas sve volim. Neću da kažem da nisam srećna, a možda i spretna. Vaš dolazak je veličanstven i želim da me slikate, da vam lepo ispoziram. Zašto se ne bih slikala? Čast mi je kad me zovu telefonom i traže da me slikaju. Čekamo Božić. Obožavam taj praznik. Nekada sam ga proslavljala i puno spremala hrane, a sada mi donesu i mirna sam. Praznik, kao i svaki drug, obeležavam za ovim stolom, ut televizor i slike. Išla sam davno i u Dom penzionera na igranke”, rekla je Branka, a potom predstavila ženu Zoricu Pavlović iz službe za pomoći u kući koja je svakodnevno obilazi.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Ovoj lepoj gospođi ljubim ruke svakog dana. Bez nje ništa ne bih mogla. Tako me lepo čuva i brine o meni, daje mi lekove, kuva kafu, donosi hranu… Kad ona ode, ja opet nisam sama. Fizički jesam, ali psihički nisam, Tu su moji crteži. Stalno slikam i poklanjam. Nikada ih nisam prodala. Evo, i Vama ću jedan naslikati pa vi okačite u kujnu ili špajz. Radite sa tim šta god želite, ali od srca želim da Vam poklonim”, rekla je Branka.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Uprkos tome što se glumica sve manje kreće i da je pitanje dokle će samostalni moći da ustaje i leže u krevet, ona ne želi da ide u dom. Čim joj se spomene ta ustanova, u stanju je da izbaci gosta iz kuće i više ga nikada ne primi nazad.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Ta reč za mene ne postoji. Da sam htela dom, odavno bih otišla. Ali ne. Glasno vičem ne. Šta ću ja tamo? Radije bih umrla nego ušla tamo, a zna se koliko sam vesela i koliko volim život. Moj život tada ne bi imao smisla, a ova kuća je moj smisao. Radije ću biti sama za Božić i rođendan nego tamo sa dosta ljudi. Recimo, nedavno sam pala niz stepenice i povredila nogu, nisam videla stepenik. Dobro je, nije tako strašno. Neko ima mnogo manje godina, pa ne zna da kaže ni kako se zove. Ljudi mi kažu: “Branka, imate 100 godina i nije Vam ništa”. Ja kažem “Nije mi ništa”, kaže Branka i otkriva recept dugog življenja.
      “Nikada nisam pila i pušila, koristim neke pomadice za lice i tako to. Trudila sam se da se ne nerviram i stalno sam se smejala. Ja ne znam da govorim normalno. Deda mi je bio učitelj, pradeda pop i naučena sam da pričam kroz stihove. Ceo život mi se svodio na stihove. Nekada sebe pitam “Zašto stih”, a ja kažem: “Zato što Branka svoju radost života nikom dati neće pa mise čini kad pričam kao da berem cveće”. Kad ostanem sama pišem i za stihove dišem jer je moje lice stalno veselo”, kazala je glumica.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Branka ističe da mnogi misle da je preminula pre nekoliko godina, pa su je u pozorištima prozvali pokojnicom.
      “Ljudima su moje godine neshvatljive. Neki čak misle da sam odavno umrla, pa kad me vide pomisle da sam duh (smeh). Jednom sam bila u pozorištu i naišla na bračni par. Žena je rekla: “Vidi ovu ženu, baš lični na pokojnu glumicu Branku Veselinović”. On je cimnuo za ruku, a ja im kažem: “Ja sam Branka, nisam umrla”. Bilo je dosta sličnih situacija, na kraju su me prozvali umrlom (smeh), Ali, evo Branke pred Vama, živa i zdrava. Rođendan mi je 16 septembra, napuniću 103 godine, osećam to”, završava Branka.
      Rođena je 16. septembra 1918. u Starom Bečeju kao šesto dete prevodioca i bibliotekara Aleksandra Ćosića i učiteljice Jovanke Monašević. Odrastala je u Novom Sadu, a već u 17. godini upisala je glumačku školu u Beogradu. Tokom rata igrala je u Narodnom pozorištu, a posle oslobođenja u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom. Upravo tu je, zahvaljujući provodadžisanju Mire Stupice, potonje kume, upoznala svog Mladena Mlađu Veselinovića, glumca i prevodioca, koji je joj je bio verni životni i umetnički saputnik do pre osam godina kada je, kako ona kaže, otišao “gore kod Boge”.
       
      Branka Veselinović: Sama za Božić - bolje nego starački dom - NOVA portal
      NOVA.RS  
    • Од Драгана Милошевић,
      Mladi Turci upali su u Crkvu Antuna Padovanskog u Beču i uz povike “Alahu akbar” demolirali unutrašnjost, polomili klupe, ispovedničke kabine i liturgijske predmete. Kancelar Sebastijan Kurc osudio vandalski napad i zatražio “kraj pogrešno shvaćene tolerancije” prema islamu.
      Upad u crkvu dogodio se juče u bečkoj opštini Favoriten. Sveštenik je pozvao policiju, koja je brzo stigla na lice mesta, ali su se mladići već razbežali. Bogomolja je nakon napada zatvorena. Oko crkve je mnogo mladih ljudi, dok se na igralištima može čuti samo arapski i turski jezik.
      Jedna prolaznica iz Francuske kaže da su mladi stalno u grupama, po desetak njih, i da se ne usuđuje da im se obrati. Međutim, imam Ramazan Demija kaže da je došao pred crkvu da razgovara sa sveštenicima, ali da mu niko ne odgovara na pozive.
      Solidarizacija sa islamističkim protestima u Francuskoj
      Vandalska akcija u Beču izvedena je u znak protesta zbog toga što francuska vlada odbija da zabrani objavljivanje “blasfemičnih” karikatura u listu Šarli Ebdo. Reč je o aktu solidarisanja sa islamističkim protestima u Francuskoj, koji imitira teroristički napad na katedralu u Nici, samo bez ljudskih žrtava.
      Koliko je grupa bila velika, o tome se izveštaji razlikuju. Bečki Kurir i Kronen govore o 50 osoba, nacionalna televizija ORF o trideset. Unutrašnjost Crkve je pokrivena kamerama, tako barem poručuju sa te strane.
      Crkva Svetog Antuna Padovanskog je u opštini Favoriten, za one koji poznaju Beč, u parku kod Rojmanplaca. Sam Favoriten se već dugo nalazi u fokusu bečke policije zbog učestalih obračuna u islamskom miljeu. RTS je prošlog leta izveštavao o incidentima tog tipa. Sa oko 200.000 stanovnika, Favoriten je najmnogoljudnija bečka opština. Od tog broja blizu polovine je migrantskog porekla, po statistikama najviše Srba i Turaka.
      Svakodnevna statistika, ona koja se provlači kroz medije i ad hok izjave političkih predstavnika, obično pod “Turcima” misli na sve muslimane. Razlog za takvo pojednostavljivanje je često brzina, ali u slučaju opštine Favoriten i politička procena.
      Već nekoliko meseci, iz austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova otvoreno optužuju turskog predsednika Erdogana da indirektno podbunjuje mlade muslimane u Austriji, time što im daje podršku za odbijanje integracije i izgradnju paralelnih društava. U procenama o organizovanom islamizmu, Favoriten obično zauzima prominentno mesto u izjavama austrijske i bečke policije.
      Porast islamističkih incidenata u opštini Favoriten
      Portparol Bečke nadbiskupije Mihael Priler osuđuje napad na crkvu i od izvršne vlasti očekuje brzu obradu i konsekvence za počinitelje.
      “Stvar je vrlo ozbiljna”, kaže Priler, “jer je pravo na neometano ispoljavanje religije jedno od stubova mirnog suživota i mora biti zaštićeno”.
      Oko Crkve Svetog Antona se već dve sedmice intenzivnije skupljaju članovi jedne omladinske bande i ometaju građane i vernike. Posle niza takvih incidenata nižeg ranga, situacija je eskalirala kad je ta grupa mladih u petak upala u crkvu, rušila i lomila, kaže Priler. I druge institucije u kvartu se žale na ometanje s te strane.
      Priler: “Društvo mora naći primereni odogovor na vandalizam te bande. Ali pre toga je potrebno rasvetliti pozadinu, motive i ciljeve njenih članova”.
      Kurc traži “kraj pogrešno shvaćene tolerancije” prema islamu
      Kancelar Sebastijan Kurc je na svojoj Fejsbuk stranici osudio vandalski napad i zatražio “kraj pogrešno shvaćene tolerancije” prema islamu. “Hrišćani u Austriji moraju biti u mogućnosti da otvoreno i slobodno žive svoju veru.”
      Ministarstvo unutrašnjih poslova je u Favoriten poslalo 50 dodatnih policajaca. Paralelno, Služba za zaštitu ustavnog poretka radi trenutno na proceni opasnosti od islamističkih snaga u Beču.
      Ministarka integracija Suzane Rab je pozdravila pojačano policijsko prisustvo u opštini Favoriten. “Ekstremizam i islamizam zahtevaju striktne odgovore, kako bi se sprečilo još gore”, kaže se u njenom saopštenju.
      Islamska verska zajednica se do subote pre podne nije oglasila nijednom reči o vandalskom aktu protiv franjevačke crkve. Poslednje saopštenje na njihovoj stranici, u meniju “aktuelno”, je protest od 23. oktobra zbog smenjivanja imama Sijamhodžića sa mesta dušebrižnika u austrijskoj vojsci.
       
      Autor Vesna Knežević
       
      Grupa Turaka demolirala crkvu u Beču, Kurc oštro reagovao - Novi Standard
      WWW.STANDARD.RS Канцелар Себастијан Курц је на својој Фејсбук страници осудио вандалски напад и затражио „крај погрешно схваћене толеранције“ према исламу  
×
×
  • Креирај ново...