Jump to content
Justin Waters

Sve što ste hteli da znate o hedonizmu

Оцени ову тему

Recommended Posts

Za početak da kažem ono što hedonizam nije, a najčešće asocira ljude:

Hedonizam nije isključivo uživanje u materijalnim, po mogućnostim skupim stvarima

Hedonizam nije kada samo gledaš na sebe i kako sebi da priuštiš skupe materijalne stvari

Hedonizam nije ludovanje, žurke i pijančenje

Bogata djeca instagrama, koja su često po mnogima obrazac ponašanja hedonista, nisu hedonisti. 

U nastavku se će biti uglavnom priče o tome šta jeste hedonizam. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не бих рекао да је хедонизам супростављен аскетизму. ОК, дефинитивно не можеш бити и аскета и хедониста истовремено, ал мислим да ту философски нема неког сукоба, само су прилази различити. Лично ценим аксете иако ми то није блиско.

Хедонизам је супротан вулгарном прагматизму, утилитаризму, материјализму, прорачунатости, екстремној организованости итд. 

И да, мислим да хедониста не можеш да будеш ако те не боли душа. Ал не типа повредила те женска, па си у бедаку, него да стално осећаш тај бол света и да се не мириш са светом. Тешко ми да објасним, ал ваљда ће неко сконтати. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Још једна ствар која је занимљива. Да би се уживало пуном паром и пуним плућима и да би се осетило све што се може осетити, јако је битно одлагање задовољства. А онда то одлагање тренира карактер и спречава прелазак хедонизма у разврат. Ту имамо тај неки неочекивани елемент аскетске праксе у хедонизму.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У рају је највећи хедонизам, у смислу да нема патње, бола и да је сваки  тренутак  уживање, али наравно, онај " свише ужитак " , немерљиви, неописви и недоживљенi овде на земљи, сем као сећање  на онај рајски (у запису негде дубоко у нама) а овде на земљи често погрешно  каналисан кроз деструктиван хедонизам , од људи  дубоко верујућих   на правилан начин   проживљен, доживљен .   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, Juanito рече

И да, мислим да хедониста не можеш да будеш ако те не боли душа. Ал не типа повредила те женска, па си у бедаку, него да стално осећаш тај бол света и да се не мириш са светом. Тешко ми да објасним, ал ваљда ће неко сконтати. 

Ово си јако лепо рекао. Чекај сад да видим да ли сам разумела.. :)

Мораш да будеш свестан бола који и други људи преживљавају да би знао да цениш свој тренутак среће и уживаш у "малим стварима". *

Да када спремиш укусно јело од простих намерница, одаш почаст рукама које су их садиле и брале. Да застанеш и зањишеш се уз чујеш звук музике који стварају улични свирачи, да видиш лепоту у боји јесењег лишћа, у мирису прохладног јутра. Да искористиш сваку секунду проведену с вољеном особом... Да схваташ да је све то Божији дар.

*Јер ако немаш свест о томе да деца умиру од глади, да људи раде по цео дан за минималац, претворићеш се у хладног конзумента који баца, расипа се, не цени и увек жели још, још и још.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hedonizam - najlepša životna veština

Marija DEDIĆ | 01. januar 2018. 21:39 | 

Osnovna zabluda je da umeće uživanja iziskuje mnogo novca, a neka od najvećih zadovoljstava su besplatna. Svi se rodimo kao hedonisti, a neko samo uspe da, tokom života, usavrši tu veštinu i uživa još više

Dok izlazi sa posla kojim je nezadovoljan, jedan čovek pomišlja kako mu je samo falio još sneg koji upravo počinje da pada. Sočno opsuje, zamišljajući bljuzgavicu i gužve u saobraćaju zbog kojih neće stići da završi nagomilane obaveze.

Njegov kolega, jednako ophrvan sumornim mislima o ne baš obećavajućoj budućnosti, na izlasku iz zgrade zastaje, očaran prizorom prvih zimskih pahulja. Vidi decu koja se raduju, oseća miris kuvanog vina u vazduhu, pada mu na pamet da prošeta pored reke i ukrade dragoceni trenutak za sebe. Koja je razlika između njih dvojice? Prvi je, nažalost, zaboravio da uživa.

Mada kažu da živimo u površnom društvu, čiji je glavni cilj uživanje i da moderan čovek voli da ugađa sebi, neretko, on to zaboravi. Iscrpljen zbog brzog životnog tempa, napet zbog finansija, zastrašen nedostatkom perspektive, uživanje stavlja u drugi plan, u fioku za bolja vremena. Koja nikad ne dođu. I zato, ne smemo da tražimo izgovore, poručuje naš sagovornik, osnivač "Asocijacije autentičnih hedonista", Dragan Đorđević.

- Mnogi greše kad traže izgovore u nedostatku vremena ili lošim okolnostima. Pa kažu, uživaću kad odem u penziju. Od tog odlaganja nema ništa, treba da uživamo svakog dana. Svako može da uradi nešto malo da mu život bude lepši, da popriča sa nekim, uputi kompliment dragoj osobi. I lepa reč je hedonizam - kaže Đorđević.

Novac nije presudan

Deluje da su neki ljudi talentovani za ovu "disciplinu" i da su lako savladali najlepšu životnu veštinu - umeće uživanja. Neko neće uživati ni u šetnji Monmartrom, dok će drugi i od hodanja ulicama malog grada u provinciji napraviti ugođaj. Nekom ništa ne znači guščija džigerica servirana na zlatnom tanjiru, drugi će uživati u vrućoj lepinji i kajmaku. Naš sagovornik, ipak, veruje da se svi rađamo kao hedonisti.

- Svi se rodimo kao hedonisti, a neko samo uspe da, tokom života, usavrši tu veštinu i da uživa još više - siguran je Đorđević.

06-najlepsa%20(3).jpg

Tirkizno more, beli pesak, kremast čokoladni mus - očigledne su asocijacije na hedonizam. Ali on nije samo to. Nije ni samo krstarenje na preskupoj jahti, odmor na egzotičnim destinacijama, niti ispijanje skupih koktela i konzumiranje tartufa. Hedonizam dolazi od grčke reči koja znači užitak, a uživati se može u svemu - svitanju na obali mora, hodu po snegu koji škripi, jutarnjoj kafi uz omiljene novine. Očaranost pozorišnom predstavom, ispunjenost posle dobrog koncerta, opijenost prizorom planinskih vrhova ili zalaska sunca, cupkanje u ritmu argentinskog tanga dok seckamo luk za sos od šampinjona - sve je to hedonizam. Da za uživanje nije potreban novac, tvrdi i naš sagovornik koji kaže da hedonizam nije elitizam.

- Osnovna zabluda o hedonizmu je da on iziskuje mnogo novca, a uživati se može i - besplatno. Hedonizam je i odlazak na vino sa dragim bićem, uživanje u čaju i kolačiću, gledanje omiljene serije... Ponekad je i samo razgovor hedonizam - kaže Đorđević.

Želja za zadovoljstvom deo je ljudske prirode, ali neki je shvataju banalno i površno, pa odu u neumerenost. Vudi Alen je duhovito primetio da možemo živeti 100 godina ako se odreknemo svih stvari zbog kojih i želimo da živimo toliko. Hedonizam svakako nije odricanje, ali nije ni preterivanje. Najviše uživaju ljudi koji su umereni u svemu i koji se vode geslom "treba znati kada stati". Za najveće hedoniste među nacijama važe Italijani i Francuzi, ali i mi umemo da uživamo, siguran je naš sagovornik:

- Srbi najčešće povezuju hedonizam sa hranom i pićem, ali on nije samo to. Neko voli čokoladu, neko sladoled, neko pivo, a neko da šeta pored reke. Svako može da pronađe ono u čemu uživa - upozorava Đorđević.

06-najlepsa%20(4).jpg

"Fejsbuk" - parada lažnih hedonista

A kad ga nađe, ne mora baš da maše njim. Jer, hedonizam, ma kako delovalo u današnjem trenutku u kom caruju društvene mreže, nije pokazivanje. Na "Fejsbuku", stiče se utisak, svi uživamo. Kao što je ranije vladao stav da se nešto nije desilo ako nije bilo na televiziji, danas kao da nismo ni putovali ako fotografije nismo objavili na "Instagramu", kao da nismo uživali u ukusnom jelu ako ga nismo slikali, nismo uživali ako se nismo pohvalili i dobili gomilu lajkova i zavidnih komentara.

- Možda sam staromodan, ali ne vidim logiku da slikam jelo u kafani. Ipak, teška su vremena, ljudi hoće da pokažu da uspevaju da se izbore sa njima, pa preko "Fejsbuka" stvaraju iluziju da im je život lepši nego što zapravo jeste. A, možda je to njihov hedonizam - objašnjava Đorđević.

06-najlepsa%20(2).jpg

NE ŽELI ONO ŠTO NEMAŠ

Hedonizam kao stil života nije uvek bio na dobrom glasu. Lametri, francuski filozof iz 18. veka, nije se libio da kaže da su cilj života ne bilo kakva, već čulna zadovoljstva, zbog čega su ga kao razvratnika napadali i kralj i crkva, ali i intelektualci. Nastavljač hedonističke filozofije je njegov sunarodnik Mišel Onfre, koji kaže da je hedonizam životni stav zasnovan na tome da zadovoljimo sebe i druge, a da ne povredimo ni sebe ni druge. Da su drugi važni, pa i važniji od nas, veruje i naš sagovornik koji ističe da su najbolji hedonizmi oni koji se podele sa nekim. I zato, ne tražite izgovore, uhvatite dragu osobu pod ruku i priuštite sebi dnevnu dozu hedonizma. I ne zaboravite opomenu starogrčkog filozofa Epikura, za kog je zadovoljstvo bilo vrhovna vrednost - nemoj kvariti ono što imaš želeći ono što nemaš, seti se da je ono što sada imaš, nekad bilo među stvarima kojima si se samo mogao nadati.

06-njeno.jpg

NjENO VELIČANSTVO ČOKOLADA

Čokolada se nalazi na svim listama najvećih hedonističkih zadovoljstava. Zbog nje nam srce brže kuca, osmeh se ne skida sa lica, a draža nam je čak i od seksa. Švajcarci su najveći obožavatelji, svaki pojede u proseku 10 kg godišnje, dok se u svetu uživa u tri miliona tona čokolade. Ova slatka industrija je vredna 110 milijardi dolara godišnje, a najveći promet je na aerodromu u Briselu. Kolika je njena moć, svedoči priča o kradljivcu dragulja u jednoj banci u Antverpenu, koji je uspeo da 2007. ukrade nakit vredan 28 miliona dolara. Kako? Pre pljačke, zadobio je poverenje čuvara tako što im je stalno donosio čokoladu.

NOVOSTI

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Рапсоди рече

У рају је највећи хедонизам, у смислу да нема патње, бола и да је сваки  тренутак  уживање, али наравно, онај " свише ужитак " , немерљиви, неописви и недоживљенi овде на земљи, сем као сећање  на онај рајски (у запису негде дубоко у нама) а овде на земљи често погрешно  каналисан кроз деструктиван хедонизам , од људи  дубоко верујућих   на правилан начин   проживљен, доживљен .   

( vecni hedonizam,....:sunce: )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hedonizam ili potěšení (potěšenie starosl.) - porijeklo riječi je sa Morave: Hodonin (mjesto na Moravi), hodonizam, hodi (hody, hody doprovody) pa je iz velikomoravske verzije staroslovenskog do grčkog to došlo preko sv. Ćirila i Metodija obrnutom cestom a znači uživanje u vinu, pjesmi, plesanju, muzici, lijepim ženskima (galankama, šohajkama, frajirkama) i mladencima (hlapcima, šohajima, galanima). :D 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Grad Beograd i njegovi vazduhoplovni kapaciteti igraju glavne i najkvalitetnije uloge u prve dve epizode američke serije „SEAL team“. Domaćoj i aero-naklonjenoj publici svakako će biti interesantno da vidi Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije u filmskoj akciji uz nekoliko komičnih zapleta i pucanju po Beogradu.

      CBS-ova kreacija koja opisuje avanture američkih „Foka“ je očigledno ušla u svoju treću sezonu. Verovatno sa razlogom ali da odmah dam ton & ljuti sud – serija je bezveze. Ne gubite vreme. Ne gubite vreme na neku vrstu vrhunske B produkcije koja u sebi ima više drame i egzistencijalne filosofije teškog hleba specijalnog nego atraktivnog rokanja i dizanja stvari u vazduh. Ukoliko želite da vas neko nadraži kvalitetnim pucanjem uz upotrebu helikoptera a da je uz to platio vrhunske urban combat konsultante preporučujem Sicario (oba dela).

      Srpki pilot Ray Ban, američki kvazi-specijalac Randolph (ili Police)
      Produkcija serije je pre nekoliko dana na društvene mreže izbacila interesantan „behind the scenes“ sadržaj iz kojeg možete naslutiti količinu i intenzitet beogradske akcije uz objašnjenje da su (kako to biva u modernoj filmskoj industriji) lokalni filmski (sub-sub-subcontraktovani) radnici izneli većinu posla. Glavnog antagonistu u jednoj od epizoda igra Nikola Kojo uz nekoliko manje poznatih domaćih glumaca.

      Produkcija je osim poštenog plaćanja svega iznajmljenog i angažovanog saradnju sa državom Srbijom obezbedila i sa nekoliko suptilno pozitivnih detalja u scenariju. Kosovo je naravno srpska provincija („..and a hotbed of terrorist activity“), pljeskavice, žene i rakija su vrh a verovatno po prvi put od 90-tih na malim ekranima TV prijemnika američke i srpske službe bezbednosti (samo MUP, Vojska Srbije se ne pojavljuje) zajedno jure random teroriste. Da, u „SEAL teamu“ smo dobri momci.
      Poletanje u noćnu misiju desanta na Novi Beograd Prva epizoda počinje sa odlično snimljenom jurnjavom kolima kroz Beograd. Akcija se završava „onesposobljavanjem“ metinih kola jednim metkom iz Gazele u lebdenju. Osim u serijama, filmovima i prikazima Vojske Srbije i MUP-a za javnost, nišanjenje i precizno pucanje snajperom iz Gazele je, naravno, prilično besmisleno.
       
      Avijacija
      Kako Tango Six saznaje, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije iznajmila je amerikancima oko 20 sati letenja na dva helikoptera. U pitanju su adekvatno maskirane mašine koje su pre koju deceniju videle mnogo ozbiljniju akciju sa specijalnim snagama i teroristima – Gazela YU-HFF i Bell 212 YU-HCA.
      Fejk i pravi specijalci u istom kadru. Pomoć Žandarmerije producentima / Foto: CBS Druga pažnje vredna vazduhoplovna uloga pripala je kompaniji Jat Tehnika koja je rentala svoje hangare i platformu na kojoj je snimljeno presretanje starije Cessne Citation koja nije na srpskom registru.
      Hangar Jat Tehnike nikada nije izgledao ovoliko cool? / Foto: CBS „Ostavite sve kako jeste“. Epizodno pojavljivanje Er Srbije „Poletanje“ Cessne ispred hangara Jat Tehnike Treća sekvenca upotrebe policijskih helikoptera odvija se noću kada „Foke“ desantiraju na jednu od najviših zgrada u šezdeset i nekom novobeogradskom bloku. Jedino će beograđani primetiti da tu zgradu u nekom trenutku počinje da glumi zgrada BIGZ-a na kojoj se u tami dešava fast-rope desant iz 212-ce praćen adekvatnom makljažom i eksplozijama.
      BIGZ ima jednostavniji vertikalni pristup nego zgrada na Novom Beogradu / Foto: CBS Sve u svemu, ukoliko premotate sve delove gde se ne puca, gde se ne vidi Beograd i gde se ne leti, veoma interesantne prve dve epizode treće sezone serije „SEAL team“.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Bernard,
      5. maj 1945: Prva slovenska vlada?
      Partijski mitologija: 5. maja 1945 je bila v Ajdovščini ustanovljena prva slovenska vlada v zgodovini, ki jo je vodil Boris Kidrič, ob Edvardu Kardelju vodilni slovenski komunist.
      9. maj 1945: Dan zmage?
      Partijska mitologija: 9. maja 1945 je kapitulirala nacistična Nemčija. To je dan zmage.
    • Од Justin Waters,
      Hari je obišao BUKVALNO sve zemlje sveta i za "Blic" kaže da najviše voli Srbiju: Naučio sam srpski u INAT NATO BOMBAMA
      Hari Micidis važi za najvećeg svetskog putnika, jer ne samo da je posetio sve zemlje na svetu, već je obišao i najviše njihovih regiona. Ipak, od svih zemalja najdraža mu je Srbija koju poznaje bolje od prosečnog Srbina. O tome zašto je zavoleo Srbiju, ali i brojnim neobičnim iskustvima govorio je za "Blic"
      Kada ste otkrili strast za putovanjima i odlučili da posetite sve zemlje na svetu?
      Rođen sam u Londonu od oca Grka i majke iz Južne Afrike, odrastao sam u Atini. Moji su takođe voleli da putuju, a inače sam od prvih godina života obožavao avione i uvek bio srećan kad bismo negde odleteli. Kad je došlo vreme da počnem da živim onaj normalni "punoletni" život, nešto mi nije bilo u redu. Kako da 40 godina života provedem radeći nesto sto mozda i ne volim? Najviše sam voleo da letim i da otkrijem nova mesta. Pre nekoliko godina sam odlučio da život posvetim putovanjima i uspeo sam da se time i bavim. Postepeno sam sve više putovao – 2003. godine sam uspeo da kročim u Avganistan, i nakon toga mi je postao jasno da nije nemoguće posetiti sve zemlje sveta.
      Koja je zemlja bila prva koju ste posetili?
      Zvanično Grčka, s obzirom na to da sam se rodio u Londonu. Ali kasnije, recimo kad sam krenuo da posetim čudnije zemlje, rekao bih da je Moldavija prva bila, 2000 godine. Bio sam jedini putnik u avionu, inače punog prelepih devojaka, koji nije bio iz Moldavije!
      Kako ste finansirali svoja prva putovanja?
      Radio sam kao profesor engleskog i onda kao profesor menadžmenta. Sve se svodilo na to da dobro upravljam svojim finansijama. Ljudi misle "čoveče ovaj mora da je jako bogat" ali morao sam se dosta toga odreći da mogu da putujem kao što sam putovao.
      Gde ste imali najbolja, a gde najlošija iskustva?
      Obično su najbolja iskustva vezana za ljude. U zemljama gde je doček bio dobar, gde su ljudi najviše srdačni ili uljudni sam se osećao najbolje. Naravno da je jako važna komunikacija i u nekim zemljama može lako doći do sporazuma zbog jezika. U svakom slučaju, mislim da mi je Iran ostao u sećanju kao nezaboravno iskustvo posto sam upoznao ljude preko "kaučsurfinga" i odmah su me prihvatili kao deo ekipe. Mislimo da su tamo jako konzervativni, ali to uopšte nije tačno, normalno smo išli na kafu, muškarci i devojke, svi zajedno, a onda smo išli na kuglanje, nisam mogao da verujem ! Osim bogate istorije i kulture, dakle, u Iranu putnik apsolutno mora da upozna lokalne ljude, da priča s njima, i to je najlakše kad neko putuje sam, znači ne u okviru organizovane ture.
      Rekao bih da je najteže bilo tamo gde je zaista opasno i tamo gde su i sami lokalni ljudi oprezni ili uplašeni. U Centralnooafričkoj Republici, gde sam bio u dva navrata, nema mnogo da se vidi i radi, a policija je korumpirana tako da će vas zaustaviti na ulici bez razloga, samo zbog toga sto niste crnac, tražiće od vas "poklon" i ukoliko ništa ne ponudite, naći će razlog da vam pravi probleme, i možda je još gore ukoliko nešto i date. Ne znam ko bi hteo da turistički ide u takvu zemlju, ali ja sam morao, mislim, ili idem svugde ili ne.
      U kojim zemljama ste proveli najviše vremena i zašto?
      Osim Grčke i Engleske, koji su mi "matične" zemlje, i Svajcarske i Finske, gde sam neko vreme radio na univerzitetima, najviše sam vremena proveo u Srbiji. Zašto ? Pošto mi je Srbija omiljena zemlja u srcu.
      Rekli ste da je Srbija Vaša omiljena zemlja i da ste zato naučili i srpski jezik. Zašto baš Srbija?
      Jako je teško objasniti svoja osećanja kad sam u Srbiji. Prvi put sam ušao u zemlju '98 godine kad je sve bilo jako teško kod vas. Došao sam bez vize (nisam ni znao da mi viza i treba) "švercerskim"autobusom iz Sofije. Za normalnog neiskusnog putnika kao što sam u to vreme bio, iskustvo je bilo kao da sam na drugoj planeti. Na granici su me carinici zaustavili, a onda putnici navijaju za mene, nešto tipa ‘pustite čoveka’, u to vreme nisam znao srpski niti šta se desava ali srećom je jedan od saputnika bio radio na Kritu i znao nešto grčkog. Na kraju su mi vadili tranzitnu vizu na 5 dana, a onda ulazimo i negde blizu Pirota vozač mora da jede i zaustavimo se u neki konak. A odjednom izlaze svirači i počinju da pevaju, putnici srećni pošto su uspeli nesto da švercuju, a ja gledam sa nevericom onu toplu atmosferu, muziku, nošnju svirača, sve mi je bilo kao iz nekog starog filma. U tom trenutku me je obuhvatila neka emocija koju nosim u srcu do danas, 21 godinu kasnije. Odlučio sam da se pridružim narodu i da učim kulturu i naučim jezik. Naredne godine je došlo do bombardovanja a ja sam dodatno prkosio zbog nepravde tako da sam se dodatno trudio, svakodnevno učio jezik. Od 2000. godine dolazim svake godine bar jednom godišnje, obišao sam skoro sve delove Srbije, svaki put je više volim. Smatram da je zemlja raznolika, jug i sever kao da nisu ista zemlja, čini mi se da uprkos svim problemima i izazovima Srbija je mozda najautentičnija zemlja u Evropi.
      Neću nikad zaboraviti jednom prilikom kad me je zaustavila policija na putu u vrnjačku banju. Osim iznenađenja što pričam srpski, još su se više čudili kad su me pitali "čime se bavite" a ja odgovorim "putnik sam". Uspeo sam da se izvučem bez kazne! 
      Koliko puta ste bili do sada u Srbiji i šta ste sve videli tamo?
      Imam tačne statistike, granicu Srbije sam presao 94 puta ali računam svaki prelaz, i često sam u jednom putovanju posetio i zemlje u okolini. U svakom slučaju video sam mnogo više nego prosečan Srbin, od Tršića do Palića, od Leskovca do Đerdapa, sve veće gradove. Mnogo volim Vrnjačku Banju. Kad sam video da je Stiven Sigal postao počasni drzavljanin Srbije pitao sam se, što ne ja! Nepravda! Ali u svakom slučaju uvek ću se vratiti i provesti više vremena u vašoj predivnoj zemlji.
      Kako ste naučili srpski jezik i da li Vam je bilo teško?
      Bogami, teško je bilo. Kad sam počeo da učim, živeo sam u Finskoj. U biblioteci sam našao staru Lingvafon metodu za učenje srpsko-hrvatskog iz ’74 godine. Ponavljao sam tekstove slušajući kasete. Kad sam završio metodu, kupio bih novine i zabeležio bih nepoznate reči. Na početku sam počeo sa latinicom ali onda sam se opredelio za čirilicu, i naročito pisana ćirilica je jako teška za učenje ali sam bio uporan. 2002 godine sam pohađao letnju skolu srpskog jezika i kulture u Novom Sadu i već sam bio najjači đak tamo. Verujem da sam jezik naučio koliko dobro mogu s obzirom da ne živim u Srbiji i da retko pričam jezik. Ali nikad se ne zna – pre mesec dana sam bio u Pakistanu i u jednom od najglavnih drevnih mesta (Takt-e-Bag, čuveni stari budistički hram) sam bio jedini turista dok se nije pojavio još jedan lik. Pričamo, on mi kaze ‘Austrijanac’, ja mu kažem ‘Britanac’, rukujemo se, svaki ide svojim putem ali na kraju se opet vidimo kod izlaza a ja mu kažem, s obzirom da nema turista u Pakistanu, ajde da se nađemo u Islamabadu na večeri, daj mi mejl. Kaže mi ‘težak je, nećes ga pamtiti’. Kazem ja ‘hoću’ a on počinje ‘P A V L O V I Ć.’ a ja ga zaustavim i odmah krenem da pričam srpski. Proveli smo dva dana zajedno pričajući srpski u Pakistanu. Neverovatno.
      Planirate li uskoro opet da posetite Srbiju?
      Bio sam u Srbiji početkom maja i posetio sam Kuću cveća, svima bih preporučio! Nadam se da ću uspeti da dođem još jednom ove godine, imam gomilu prijatelja koji me čekaju.
      Da li ste imali neke predrasude prema pojedinim državama pre nego što ste ih posetili i da li ste možda posle putovanja promenili mišljenje o njima?
      Pokušao sam da nemam mada je to prilično teško ali sam po prirodi dosta širokouman i tolerantan. Mislim da sam imao negativan dojam o Saudijskoj Arabiji pre no što sam video tu zemlju. Ipak, uvek uspevam da vidim pozitivne stvari svega. Jeste da je zemlja bila nešto čudna, ali je ipak dobro organizovana, ljudi su uvek bili uljudni i od pomoći, hrana dobra, sve funkcioniše… znači ipak imam dobre uspomene.
      U koje zemlje Vam je bilo najteže da uđete?
      Imao sam sreću. Kad čujem priče nekih ‘kolega’ putnika kako su se mučili da vade neku vizu, shvatam koliko je meni bilo lako. Gorepomenuta Saudijska Arabija je teška pošto nema turističke vize ali sam zato uspeo da puta da nađem sponzora i da lako dobijem poslovnu vizu. Ekvatorijalna Gvineja mi je bila najteža viza Ii zato je bila i poslednja nezavisna zemlja što sam posetio, u martu 2008. godine. Nakon dosta meseci potrage, našao sam čoveka koji je radio u firmi koja je tamo imala poslove i on mi je pomogao, poslao mi je poziv, i gotovo.
      Kako ste se odlučili da napravite sajt Nomad Mania, koji okuplja svetske putnike?
      Iskreno, mislim da je meni bila potrebna konkretna motivacija da više putujem. Kad sam "završio" sve zemlja sveta, bio sam presrećan ali sam ipak imao osećaj praznine, tipa ‘sta sad’. NomadMania (www.nomadmania.com) je spisak mnogo veći od spiska zemalja pošto podelimo zemlje na mnogo više, tako da smatramo da ima 1281 regija na svetu. E, to je već veliki izazov! Inače, kad sam krenuo sa projektom nisam znao skoro nikoga u svetu svetskih putnika, tako da je i to bio cilj, da imamo način da se bolje upoznamo, da se prijateljski takmičimo, ali i da zajedno putujemo. U tome smo uspeli, sad ponekad putujemo u malim grupama.
      Osmislili ste listu svih svetskih regiona, kako ste to uradili?
      Pojam je jednostavam – skoro svaka zemlja zasluzuje najmanje dve regije. Čak i male poput Slovenije ili Crne Gore. Ali ako Sloveniji damo dve, onda koliko treba Hrvatskoj? Francuskoj? Kini? Vodimo računa ne samo o veličini zemlje nego i o broju stanovnika, kulturnom bogatstvu, ekonomskoj ulozi u svetu i broju turista. Onda želimo da svaka zemlja dobije regija koliko zaslužuje. Najveći broj ima Rusija, 93 regije, i onda SAD 75, Kina 60 i tako dalje.
      Koliko ste regiona do sada posetili?
      Malo mi je neprijatno pošto sam osnivač sajta (mada sam sarađivao sa dosta ljudi kad je spisak regija napravljen) pošto vodim na rang-listi, posetio sam do danas 1189 regija, znaći, ostaju mi 92. Ne znam da li ima nekoga koji je posetio više, a nije registrovan kod nas. ‘Normalni’ ljudi, koji dosta putuju, retko će posetiti više od 150 regija a čak i iskusni putnici teško nadmašuju 700. 
      Kako najviše volite da putujete, sami ili u društvu?
      Kako kad. Najiskrenije, malo sam vuk samotnjak. Osećam da više vidim, više učim, kad sam sam, a inače onda mogu lakše upoznati lokalne ljude. Kad imam drustvo često pričamo, što znači da nismo usredsređeni na cilj. A onda ponekad mora da dođe i do kompromisa, neko ne voli recimo muzeje, drugi ne voli da previše pešaci kad je vruće, treći nije ranoranilac i onda izgubimo vremena itd…
      Šta biste posavetovali ljudima koji žele da obiđu čitav svet?
      Prvo – moguće je. Ne treba biti bogat, uvek ima načina, jedino morate imati želju, radoznalost i da ne slušate druge kad vam kažu da ne može ili da ste ludi (do sad ima oko dve stotine ljudi koji je obišlo sve zemlje sveta, sigurno nismo svi ludi). Takođe bih rekao – ako ne poznajete sopstvenu zemlju, nemojte ići dalje. Kad putujete bićete neka vrsta ambasadora vaše drzave tako da morate da vidite sve što ima i da razumete istoriju, razlike u kulturi među regijama itd. Moji prijatelji u Srbiji često hrle u inostranstvo i nemaju nikakvu želju da obilaze meni prelepu Srbiju. Greška ! Blizu vas ima puno toga da se vidi i radi ! Ako živite u Beogradu – ko od vas je posetio vaš odličan muzej automobila u samom centru grada?! Niste ni znali da postoji, zar ne?
      Izvor: BLIC.NET
    • Од JESSY,
      Jako nevreme, poput onog koje je pogodilo popularna grčka letovališta u jeku sezone, možemo sve češće da očekujemo, predviđaju meteorolozi.
      U letnjoj oluji na severu Grčke, praćenoj gradom poginulo je sedam osoba, dok je 100 povređeno. Pričinjena je i velika materijalna šteta.
      Nedelju dana pre velike oluje, grčke vlasti su zbog velikog požara evakuisale nekoliko sela na ostrvu Evija.
      rošle godine, u požaru u oblasti istočno od Atine nastradalo je najmanje 70 osoba. Utvrđeno je da je požar izbio zbog ljudske nepažnje.
      Kada se ovakve stvari dogode, mnogi se pitaju kako da zaštite sebe i članove porodice.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...