Jump to content
Justin Waters

Sve što ste hteli da znate o hedonizmu

Оцени ову тему

Recommended Posts

Za početak da kažem ono što hedonizam nije, a najčešće asocira ljude:

Hedonizam nije isključivo uživanje u materijalnim, po mogućnostim skupim stvarima

Hedonizam nije kada samo gledaš na sebe i kako sebi da priuštiš skupe materijalne stvari

Hedonizam nije ludovanje, žurke i pijančenje

Bogata djeca instagrama, koja su često po mnogima obrazac ponašanja hedonista, nisu hedonisti. 

U nastavku se će biti uglavnom priče o tome šta jeste hedonizam. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не бих рекао да је хедонизам супростављен аскетизму. ОК, дефинитивно не можеш бити и аскета и хедониста истовремено, ал мислим да ту философски нема неког сукоба, само су прилази различити. Лично ценим аксете иако ми то није блиско.

Хедонизам је супротан вулгарном прагматизму, утилитаризму, материјализму, прорачунатости, екстремној организованости итд. 

И да, мислим да хедониста не можеш да будеш ако те не боли душа. Ал не типа повредила те женска, па си у бедаку, него да стално осећаш тај бол света и да се не мириш са светом. Тешко ми да објасним, ал ваљда ће неко сконтати. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Још једна ствар која је занимљива. Да би се уживало пуном паром и пуним плућима и да би се осетило све што се може осетити, јако је битно одлагање задовољства. А онда то одлагање тренира карактер и спречава прелазак хедонизма у разврат. Ту имамо тај неки неочекивани елемент аскетске праксе у хедонизму.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У рају је највећи хедонизам, у смислу да нема патње, бола и да је сваки  тренутак  уживање, али наравно, онај " свише ужитак " , немерљиви, неописви и недоживљенi овде на земљи, сем као сећање  на онај рајски (у запису негде дубоко у нама) а овде на земљи често погрешно  каналисан кроз деструктиван хедонизам , од људи  дубоко верујућих   на правилан начин   проживљен, доживљен .   

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Juanito рече

И да, мислим да хедониста не можеш да будеш ако те не боли душа. Ал не типа повредила те женска, па си у бедаку, него да стално осећаш тај бол света и да се не мириш са светом. Тешко ми да објасним, ал ваљда ће неко сконтати. 

Ово си јако лепо рекао. Чекај сад да видим да ли сам разумела.. :)

Мораш да будеш свестан бола који и други људи преживљавају да би знао да цениш свој тренутак среће и уживаш у "малим стварима". *

Да када спремиш укусно јело од простих намерница, одаш почаст рукама које су их садиле и брале. Да застанеш и зањишеш се уз чујеш звук музике који стварају улични свирачи, да видиш лепоту у боји јесењег лишћа, у мирису прохладног јутра. Да искористиш сваку секунду проведену с вољеном особом... Да схваташ да је све то Божији дар.

*Јер ако немаш свест о томе да деца умиру од глади, да људи раде по цео дан за минималац, претворићеш се у хладног конзумента који баца, расипа се, не цени и увек жели још, још и још.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hedonizam - najlepša životna veština

Marija DEDIĆ | 01. januar 2018. 21:39 | 

Osnovna zabluda je da umeće uživanja iziskuje mnogo novca, a neka od najvećih zadovoljstava su besplatna. Svi se rodimo kao hedonisti, a neko samo uspe da, tokom života, usavrši tu veštinu i uživa još više

Dok izlazi sa posla kojim je nezadovoljan, jedan čovek pomišlja kako mu je samo falio još sneg koji upravo počinje da pada. Sočno opsuje, zamišljajući bljuzgavicu i gužve u saobraćaju zbog kojih neće stići da završi nagomilane obaveze.

Njegov kolega, jednako ophrvan sumornim mislima o ne baš obećavajućoj budućnosti, na izlasku iz zgrade zastaje, očaran prizorom prvih zimskih pahulja. Vidi decu koja se raduju, oseća miris kuvanog vina u vazduhu, pada mu na pamet da prošeta pored reke i ukrade dragoceni trenutak za sebe. Koja je razlika između njih dvojice? Prvi je, nažalost, zaboravio da uživa.

Mada kažu da živimo u površnom društvu, čiji je glavni cilj uživanje i da moderan čovek voli da ugađa sebi, neretko, on to zaboravi. Iscrpljen zbog brzog životnog tempa, napet zbog finansija, zastrašen nedostatkom perspektive, uživanje stavlja u drugi plan, u fioku za bolja vremena. Koja nikad ne dođu. I zato, ne smemo da tražimo izgovore, poručuje naš sagovornik, osnivač "Asocijacije autentičnih hedonista", Dragan Đorđević.

- Mnogi greše kad traže izgovore u nedostatku vremena ili lošim okolnostima. Pa kažu, uživaću kad odem u penziju. Od tog odlaganja nema ništa, treba da uživamo svakog dana. Svako može da uradi nešto malo da mu život bude lepši, da popriča sa nekim, uputi kompliment dragoj osobi. I lepa reč je hedonizam - kaže Đorđević.

Novac nije presudan

Deluje da su neki ljudi talentovani za ovu "disciplinu" i da su lako savladali najlepšu životnu veštinu - umeće uživanja. Neko neće uživati ni u šetnji Monmartrom, dok će drugi i od hodanja ulicama malog grada u provinciji napraviti ugođaj. Nekom ništa ne znači guščija džigerica servirana na zlatnom tanjiru, drugi će uživati u vrućoj lepinji i kajmaku. Naš sagovornik, ipak, veruje da se svi rađamo kao hedonisti.

- Svi se rodimo kao hedonisti, a neko samo uspe da, tokom života, usavrši tu veštinu i da uživa još više - siguran je Đorđević.

06-najlepsa%20(3).jpg

Tirkizno more, beli pesak, kremast čokoladni mus - očigledne su asocijacije na hedonizam. Ali on nije samo to. Nije ni samo krstarenje na preskupoj jahti, odmor na egzotičnim destinacijama, niti ispijanje skupih koktela i konzumiranje tartufa. Hedonizam dolazi od grčke reči koja znači užitak, a uživati se može u svemu - svitanju na obali mora, hodu po snegu koji škripi, jutarnjoj kafi uz omiljene novine. Očaranost pozorišnom predstavom, ispunjenost posle dobrog koncerta, opijenost prizorom planinskih vrhova ili zalaska sunca, cupkanje u ritmu argentinskog tanga dok seckamo luk za sos od šampinjona - sve je to hedonizam. Da za uživanje nije potreban novac, tvrdi i naš sagovornik koji kaže da hedonizam nije elitizam.

- Osnovna zabluda o hedonizmu je da on iziskuje mnogo novca, a uživati se može i - besplatno. Hedonizam je i odlazak na vino sa dragim bićem, uživanje u čaju i kolačiću, gledanje omiljene serije... Ponekad je i samo razgovor hedonizam - kaže Đorđević.

Želja za zadovoljstvom deo je ljudske prirode, ali neki je shvataju banalno i površno, pa odu u neumerenost. Vudi Alen je duhovito primetio da možemo živeti 100 godina ako se odreknemo svih stvari zbog kojih i želimo da živimo toliko. Hedonizam svakako nije odricanje, ali nije ni preterivanje. Najviše uživaju ljudi koji su umereni u svemu i koji se vode geslom "treba znati kada stati". Za najveće hedoniste među nacijama važe Italijani i Francuzi, ali i mi umemo da uživamo, siguran je naš sagovornik:

- Srbi najčešće povezuju hedonizam sa hranom i pićem, ali on nije samo to. Neko voli čokoladu, neko sladoled, neko pivo, a neko da šeta pored reke. Svako može da pronađe ono u čemu uživa - upozorava Đorđević.

06-najlepsa%20(4).jpg

"Fejsbuk" - parada lažnih hedonista

A kad ga nađe, ne mora baš da maše njim. Jer, hedonizam, ma kako delovalo u današnjem trenutku u kom caruju društvene mreže, nije pokazivanje. Na "Fejsbuku", stiče se utisak, svi uživamo. Kao što je ranije vladao stav da se nešto nije desilo ako nije bilo na televiziji, danas kao da nismo ni putovali ako fotografije nismo objavili na "Instagramu", kao da nismo uživali u ukusnom jelu ako ga nismo slikali, nismo uživali ako se nismo pohvalili i dobili gomilu lajkova i zavidnih komentara.

- Možda sam staromodan, ali ne vidim logiku da slikam jelo u kafani. Ipak, teška su vremena, ljudi hoće da pokažu da uspevaju da se izbore sa njima, pa preko "Fejsbuka" stvaraju iluziju da im je život lepši nego što zapravo jeste. A, možda je to njihov hedonizam - objašnjava Đorđević.

06-najlepsa%20(2).jpg

NE ŽELI ONO ŠTO NEMAŠ

Hedonizam kao stil života nije uvek bio na dobrom glasu. Lametri, francuski filozof iz 18. veka, nije se libio da kaže da su cilj života ne bilo kakva, već čulna zadovoljstva, zbog čega su ga kao razvratnika napadali i kralj i crkva, ali i intelektualci. Nastavljač hedonističke filozofije je njegov sunarodnik Mišel Onfre, koji kaže da je hedonizam životni stav zasnovan na tome da zadovoljimo sebe i druge, a da ne povredimo ni sebe ni druge. Da su drugi važni, pa i važniji od nas, veruje i naš sagovornik koji ističe da su najbolji hedonizmi oni koji se podele sa nekim. I zato, ne tražite izgovore, uhvatite dragu osobu pod ruku i priuštite sebi dnevnu dozu hedonizma. I ne zaboravite opomenu starogrčkog filozofa Epikura, za kog je zadovoljstvo bilo vrhovna vrednost - nemoj kvariti ono što imaš želeći ono što nemaš, seti se da je ono što sada imaš, nekad bilo među stvarima kojima si se samo mogao nadati.

06-njeno.jpg

NjENO VELIČANSTVO ČOKOLADA

Čokolada se nalazi na svim listama najvećih hedonističkih zadovoljstava. Zbog nje nam srce brže kuca, osmeh se ne skida sa lica, a draža nam je čak i od seksa. Švajcarci su najveći obožavatelji, svaki pojede u proseku 10 kg godišnje, dok se u svetu uživa u tri miliona tona čokolade. Ova slatka industrija je vredna 110 milijardi dolara godišnje, a najveći promet je na aerodromu u Briselu. Kolika je njena moć, svedoči priča o kradljivcu dragulja u jednoj banci u Antverpenu, koji je uspeo da 2007. ukrade nakit vredan 28 miliona dolara. Kako? Pre pljačke, zadobio je poverenje čuvara tako što im je stalno donosio čokoladu.

NOVOSTI

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Рапсоди рече

У рају је највећи хедонизам, у смислу да нема патње, бола и да је сваки  тренутак  уживање, али наравно, онај " свише ужитак " , немерљиви, неописви и недоживљенi овде на земљи, сем као сећање  на онај рајски (у запису негде дубоко у нама) а овде на земљи често погрешно  каналисан кроз деструктиван хедонизам , од људи  дубоко верујућих   на правилан начин   проживљен, доживљен .   

( vecni hedonizam,....:sunce: )

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hedonizam ili potěšení (potěšenie starosl.) - porijeklo riječi je sa Morave: Hodonin (mjesto na Moravi), hodonizam, hodi (hody, hody doprovody) pa je iz velikomoravske verzije staroslovenskog do grčkog to došlo preko sv. Ćirila i Metodija obrnutom cestom a znači uživanje u vinu, pjesmi, plesanju, muzici, lijepim ženskima (galankama, šohajkama, frajirkama) i mladencima (hlapcima, šohajima, galanima). :D 

 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      ”Znoj kaplje po papiru, poslednju pišem želju, ostajte mi zdravi, verni našem htenju, i kad umrem za istinu, ispunite moju volju, poljubite za mene neku Srbiju bolju!” (Beogradski Sindikat - Welcome to Srbija)
      Moj pokojni otac je imao običaj da kaže da smo mi potomci vezivača pertli. Znate ono, kada momci krenu u boj, a on kaže: “Sada ću ja, samo pertle da vežem…” Naravno, takvi su preživljavali, razmnožavali se, širili svoj genetski materijal i menjali prirodu ovog naroda koji je ostavljao svoje kosti od ukrajinskih stepa, pa sve do Egipta i Alžira. Nije bilo naroda koji se lakše odrekao svoje vere od ovoga, kada su došli “oslobodioci” sa pogrešne strane Drine i zauzeli tuđe kuće, pozatvarali bogomolje i pobili sve misleće. O ovome sam počeo da razmišljam nakon srednjoškolske ekskurzije, kada sam jedne nedelje u Zagrebu zaprepašćeno gledao čitave porodice koje odlaze svečano obučene u katedralu na misu. U istom trenutku dete u Kraljevu koje bi videlo sveštenika hvatalo se za dugme i udaralo najbližeg druga da “prenese baksuz”.
      Ovo su samo primeri više nego lake degradacije našeg naroda. Ima li leka? Bilo bi vrlo naivno očekivati to od političkih stranaka, jer svaka koja se dokopa vlasti samo će nastaviti debilizaciju. Setite se, nakon najcrnjih godina našeg života, ratova, sakaćenja, masovnih zločina, bombardovanja i izginuća silne dece, šta se dogodilo? Prvo su otrčali na Pink. Da li su naši nastavnici dobili društveni status koji im pripada? Lekari, sestre, sudije? Da li ste prestali da klečite ispred raznih mentolskih šaltera? Imali smo pune prodavnice, ali su nam duše i glave ostale prazne. Nakon one svinjarije sa glasanjem iz Bodruma nismo izašli na ulicu i pokazali im da sa institucijama nema zezanja. Možda bi predupredili Kolesare, Malije, imali pristojniju državu?
      I zato, nemojte me pitati bojkot ili ne. Potpuno ignorisanje nevažnog događaja – prividne raspodele moći. Pa šta da radimo? Da budemo nešto što ni jedni ni drugi nikada neće biti – da budemo šmekeri, da budemo ljudi. Da ne zaboravimo Aleksandra Obradovića, da ne zaboravimo otpuštene niške policajce, otpuštene prosvetare koji su odbili da budu botovi. Bili su sjajne vesti, ali od čega sada žive? Da otvorimo račun i svako od nas da uplati po 100 dinara. Da pomognemo ljudima koji nemaju prihoda zbog svoje hrabrosti. Da ih nerviramo i da im pokažemo da ne mogu da se bahate. Da lobotomiranim mučenicima ne dozvolimo da uđu u naše kancelarije, radnje, ordinacije sa tabloidnim smećem. Da im objasnimo da je sramota šetati se sa tim pod miškom.
      Da na svojim televizorima ne uključujemo kanale koji su propaganda gluposti, laži, mitomanije.
      I ono što je najvažnije – da nađemo vremena da svoju decu odgajamo kao slobodne, uspravne,vredne i hrabre ljude. Da ne budemo strogi prema njima, jer naša deca rastu kao pirinač, iz mulja ispod vode, što bi rekao brat Škabo. Da svojim stavom, integritetom, svojim kvalitetom okolini damo primer kakav čovek treba da bude. Da nam svaki dan prođe u tim malim borbama u našim mikrosvetovima i da ne odustajemo. Da ne dozvolimo da nam poviju kičme, ugase nam osmehe, u duše uvuku zebnju. Da ih dovedemo dotle da ih bude sramota da uđu u autobus pun sendviča, da stanu ispred sudnice i vređaju svoje komšije, da budu ono što su Turci zvali marva.
      Setite se, naši pradedovi su godine i godine proveli po rovovima, prošli sve užase koje bolesni um može da zamisli, od albanskih vrleti do beskrajnog mora, a mučenici veću vodu od Morave u životu nisu videli. I na kraju su izdržali. Proći će i ovo, ne klonite duhom, već apatiju izbacujte iz svojih duša. Gledajte ih u oči. Kada vide sebe u vašim očima neće više da budu tako gordi. Spremite se, bićete bacani na leđa sto puta, ali na kolena ne padajte nikad. Mi smo zajebani likovi. Mi smo jači. Mi ćemo da pobedimo jer je to neminovnost.
      Zašto? Zato što su delije čija prezimena nosimo nama ostavili ovu zemlju, ovu lepotu, a ne lopužama, kurveštinama, degenericima bez trunke morala i bez dana škole. A oni hoće da nam je otmu, kao i našu vodu, kao i naš vazduh. Naše živote.
      Za koga sam ovo pisao? Za sve moje ljude. Za sve vas!
      Ukoliko ste u mogućnosti i želite da pomognete ljudima koji su ostali bez primanja jer su časno radili svoj posao, uplate možete da izvršite na sledeće račune:
      Dinarski 265000000576857940
      Devizni RS35265044000005631664
      Piše Dejan Žujović: Za sve moje ljude
      NOVA.RS ”Znoj kaplje po papiru, poslednju pišem želju, ostajte mi zdravi, verni našem htenju, i kad umrem za istinu, ispunite moju volju, poljubite za mene neku Srbiju bolju!” (Beogradski Sindikat -...  
    • Од JESSY,
      Kada razmišljamo o bliskim odnosima, skoro uvek zaključujemo da suprotnost ljubavi nije mržnja, već- ravnodušnost, i da ona najviše boli – naročito posle prekida svake komunikacije sa partnerom. U sadašnje moderno vreme “datinga”, razvile su se nove modifikacije ponašanja u vezi, a naročito završetka istih. Jedan od takvih oblika ponašanja se popularno zove “Ghosting”(nestajanje) . Šta je Ghosting?  On označava pojavu da voljena osoba, prijatelj, poznanik, prekida svaki oblik komunikacije i nestaje iz vašeg života odjednom – bez ikakvog objašnjenja. Nema telefonskih poziva, e-mailova, čak ni poruka i nakon više vaših poruka, pozivanja i zahtevanja objašnjenja ovog postupka.
      Ova pojava sama po sebi nije novo otkriće, jer su pojedinci oduvek bili skloni bežanju ili nestajanju iz nečijeg života, ali se do pre nekoliko godina ova vrsta ponašanja smatrala retkom, i ljudi koji su ga primenjivali su se, u najmanju ruku, smatrali nekorektnim. U današnjoj kulturi “datinga”, “Ghosting” fenomen je doživelo oko 50% muškaraca i žena, isti taj procenat (50%) svakodnevno primenjuje “ghosting”. Emocionalni efekti ovog ponašanja mogu biti razorni, a posebno štetni za one koji već imaju nisko samopoštovanje.
    • Од Драгана Милошевић,
      Neverovatno, ali istinito: na dan kada je pobeđeno najveće zlo u novijoj istoriji čovečanstva, Televizija Crne Gore pustila spot ustaše Marka Perkovića-Tompsona!
       

      Kad mislimo da ništa ne može da nas iznenadi, pojavi se neko...

      Televizija Crne Gore, dakle Javni servis građana Crne Gore, napravio je neverovatan "gaf" (nazovimo ga tako) u jutarnjem programu i to na Dan pobede nad nacizmom, najvećim zlom u novijoj istoriji čovečanstva.

      Usred jutarnjeg programa neko je smislio da bi bilo prigodno da nam Dan pobede "čestita" niko drugi do Marko Perković-Tompson, čovek koji u svojim pesmama i stavovima zastupa ideologiju ustaša, zločinaca koji su u Drugom svetskom ratu pobili ko zna koliko hiljada ljudi i koji su napravili zloglasni logor Jasenovac.

      Dakle, taj Tompson, čiji su ideolozi pobeđeni u Drugom svetskom ratu, eto, našao se među prvima da "čestita" Dan pobede i to na televiziji zemlje koja je dala veliki doprinos pobedi nad nacizmom. Crna Gora je oduvek bila antifašistička, dala je svoju žrtvu u Drugom svetskom ratu, uvek je bila uz Srbiju...

      Istina, ova Tompsonova pesma nije ona u kojoj se pominje "klanje Srba", ali svejedno, zbog njegovog "minulog rada", ovo jeste SKANDAL.

      (ako pažljivo pogledate spot, moći ćete da vidite i prsten na Tompsonovoj ruci...)

       
       
      DA LI STE NORMALNI: Tompson na TV Crne Gore za Dan pobede?! (VIDEO)
      MONDO.RS Neverovatno, ali istinito: na dan kada je pobeđeno najveće zlo u novijoj istoriji čovečanstva, Televizija Crne Gore...  
    • Од Дејан,
      Autor mondo.r
      Izvor Vijesti.me
        Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije čestitao je predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću na odluci da napusti obeležavanje godišnjice vojne akcije "Bljesak" zbog isticanja znaka "Za dom spremni", ocenjujući da taj gest Milanovića zaslužuje poštovanje.
      Izvor: MONDO/Anto Baković "To što je uradio odlika je časnog hrvatskog naroda, kog mi svi poštujemo", rekao je on Vijestima.
      Milanović je ranije danas kazao da da odgovornost zbog incidenta u Okučanima treba da snosi organizator - Ministarstvo branitelja.
         Mitropolit Amfilohije kazao je i da je čuo da je Milanović ranije, prilikom pojete Jasenovcu, naredio da se sa tog spomen obeležja ukloni tabla sa natpisom "Za dom spremni".
          Milanović napustio obeležavanje "Bljeska" zbog ustaškog pozdrava
      Izvor: Tanjug
      Amfilohije o Milanoviću: To što je uradio odlika je časnog hrvatskog naroda
      MONDO.RS Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije čestitao je predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću na odluci da napusti...  
    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...