Jump to content

Sve što ste hteli da znate o hedonizmu

Оцени ову тему


Препоручена порука

Za početak da kažem ono što hedonizam nije, a najčešće asocira ljude:

Hedonizam nije isključivo uživanje u materijalnim, po mogućnostim skupim stvarima

Hedonizam nije kada samo gledaš na sebe i kako sebi da priuštiš skupe materijalne stvari

Hedonizam nije ludovanje, žurke i pijančenje

Bogata djeca instagrama, koja su često po mnogima obrazac ponašanja hedonista, nisu hedonisti. 

U nastavku se će biti uglavnom priče o tome šta jeste hedonizam. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Снежана рече

 

Samo par komemtara ostalo, tema zasluzuje da je prosirimo mnogo vise :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не бих рекао да је хедонизам супростављен аскетизму. ОК, дефинитивно не можеш бити и аскета и хедониста истовремено, ал мислим да ту философски нема неког сукоба, само су прилази различити. Лично ценим аксете иако ми то није блиско.

Хедонизам је супротан вулгарном прагматизму, утилитаризму, материјализму, прорачунатости, екстремној организованости итд. 

И да, мислим да хедониста не можеш да будеш ако те не боли душа. Ал не типа повредила те женска, па си у бедаку, него да стално осећаш тај бол света и да се не мириш са светом. Тешко ми да објасним, ал ваљда ће неко сконтати. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Још једна ствар која је занимљива. Да би се уживало пуном паром и пуним плућима и да би се осетило све што се може осетити, јако је битно одлагање задовољства. А онда то одлагање тренира карактер и спречава прелазак хедонизма у разврат. Ту имамо тај неки неочекивани елемент аскетске праксе у хедонизму.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У рају је највећи хедонизам, у смислу да нема патње, бола и да је сваки  тренутак  уживање, али наравно, онај " свише ужитак " , немерљиви, неописви и недоживљенi овде на земљи, сем као сећање  на онај рајски (у запису негде дубоко у нама) а овде на земљи често погрешно  каналисан кроз деструктиван хедонизам , од људи  дубоко верујућих   на правилан начин   проживљен, доживљен .   

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Juanito рече

И да, мислим да хедониста не можеш да будеш ако те не боли душа. Ал не типа повредила те женска, па си у бедаку, него да стално осећаш тај бол света и да се не мириш са светом. Тешко ми да објасним, ал ваљда ће неко сконтати. 

Ово си јако лепо рекао. Чекај сад да видим да ли сам разумела.. :)

Мораш да будеш свестан бола који и други људи преживљавају да би знао да цениш свој тренутак среће и уживаш у "малим стварима". *

Да када спремиш укусно јело од простих намерница, одаш почаст рукама које су их садиле и брале. Да застанеш и зањишеш се уз чујеш звук музике који стварају улични свирачи, да видиш лепоту у боји јесењег лишћа, у мирису прохладног јутра. Да искористиш сваку секунду проведену с вољеном особом... Да схваташ да је све то Божији дар.

*Јер ако немаш свест о томе да деца умиру од глади, да људи раде по цео дан за минималац, претворићеш се у хладног конзумента који баца, расипа се, не цени и увек жели још, још и још.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hedonizam - najlepša životna veština

Marija DEDIĆ | 01. januar 2018. 21:39 | 

Osnovna zabluda je da umeće uživanja iziskuje mnogo novca, a neka od najvećih zadovoljstava su besplatna. Svi se rodimo kao hedonisti, a neko samo uspe da, tokom života, usavrši tu veštinu i uživa još više

Dok izlazi sa posla kojim je nezadovoljan, jedan čovek pomišlja kako mu je samo falio još sneg koji upravo počinje da pada. Sočno opsuje, zamišljajući bljuzgavicu i gužve u saobraćaju zbog kojih neće stići da završi nagomilane obaveze.

Njegov kolega, jednako ophrvan sumornim mislima o ne baš obećavajućoj budućnosti, na izlasku iz zgrade zastaje, očaran prizorom prvih zimskih pahulja. Vidi decu koja se raduju, oseća miris kuvanog vina u vazduhu, pada mu na pamet da prošeta pored reke i ukrade dragoceni trenutak za sebe. Koja je razlika između njih dvojice? Prvi je, nažalost, zaboravio da uživa.

Mada kažu da živimo u površnom društvu, čiji je glavni cilj uživanje i da moderan čovek voli da ugađa sebi, neretko, on to zaboravi. Iscrpljen zbog brzog životnog tempa, napet zbog finansija, zastrašen nedostatkom perspektive, uživanje stavlja u drugi plan, u fioku za bolja vremena. Koja nikad ne dođu. I zato, ne smemo da tražimo izgovore, poručuje naš sagovornik, osnivač "Asocijacije autentičnih hedonista", Dragan Đorđević.

- Mnogi greše kad traže izgovore u nedostatku vremena ili lošim okolnostima. Pa kažu, uživaću kad odem u penziju. Od tog odlaganja nema ništa, treba da uživamo svakog dana. Svako može da uradi nešto malo da mu život bude lepši, da popriča sa nekim, uputi kompliment dragoj osobi. I lepa reč je hedonizam - kaže Đorđević.

Novac nije presudan

Deluje da su neki ljudi talentovani za ovu "disciplinu" i da su lako savladali najlepšu životnu veštinu - umeće uživanja. Neko neće uživati ni u šetnji Monmartrom, dok će drugi i od hodanja ulicama malog grada u provinciji napraviti ugođaj. Nekom ništa ne znači guščija džigerica servirana na zlatnom tanjiru, drugi će uživati u vrućoj lepinji i kajmaku. Naš sagovornik, ipak, veruje da se svi rađamo kao hedonisti.

- Svi se rodimo kao hedonisti, a neko samo uspe da, tokom života, usavrši tu veštinu i da uživa još više - siguran je Đorđević.

06-najlepsa%20(3).jpg

Tirkizno more, beli pesak, kremast čokoladni mus - očigledne su asocijacije na hedonizam. Ali on nije samo to. Nije ni samo krstarenje na preskupoj jahti, odmor na egzotičnim destinacijama, niti ispijanje skupih koktela i konzumiranje tartufa. Hedonizam dolazi od grčke reči koja znači užitak, a uživati se može u svemu - svitanju na obali mora, hodu po snegu koji škripi, jutarnjoj kafi uz omiljene novine. Očaranost pozorišnom predstavom, ispunjenost posle dobrog koncerta, opijenost prizorom planinskih vrhova ili zalaska sunca, cupkanje u ritmu argentinskog tanga dok seckamo luk za sos od šampinjona - sve je to hedonizam. Da za uživanje nije potreban novac, tvrdi i naš sagovornik koji kaže da hedonizam nije elitizam.

- Osnovna zabluda o hedonizmu je da on iziskuje mnogo novca, a uživati se može i - besplatno. Hedonizam je i odlazak na vino sa dragim bićem, uživanje u čaju i kolačiću, gledanje omiljene serije... Ponekad je i samo razgovor hedonizam - kaže Đorđević.

Želja za zadovoljstvom deo je ljudske prirode, ali neki je shvataju banalno i površno, pa odu u neumerenost. Vudi Alen je duhovito primetio da možemo živeti 100 godina ako se odreknemo svih stvari zbog kojih i želimo da živimo toliko. Hedonizam svakako nije odricanje, ali nije ni preterivanje. Najviše uživaju ljudi koji su umereni u svemu i koji se vode geslom "treba znati kada stati". Za najveće hedoniste među nacijama važe Italijani i Francuzi, ali i mi umemo da uživamo, siguran je naš sagovornik:

- Srbi najčešće povezuju hedonizam sa hranom i pićem, ali on nije samo to. Neko voli čokoladu, neko sladoled, neko pivo, a neko da šeta pored reke. Svako može da pronađe ono u čemu uživa - upozorava Đorđević.

06-najlepsa%20(4).jpg

"Fejsbuk" - parada lažnih hedonista

A kad ga nađe, ne mora baš da maše njim. Jer, hedonizam, ma kako delovalo u današnjem trenutku u kom caruju društvene mreže, nije pokazivanje. Na "Fejsbuku", stiče se utisak, svi uživamo. Kao što je ranije vladao stav da se nešto nije desilo ako nije bilo na televiziji, danas kao da nismo ni putovali ako fotografije nismo objavili na "Instagramu", kao da nismo uživali u ukusnom jelu ako ga nismo slikali, nismo uživali ako se nismo pohvalili i dobili gomilu lajkova i zavidnih komentara.

- Možda sam staromodan, ali ne vidim logiku da slikam jelo u kafani. Ipak, teška su vremena, ljudi hoće da pokažu da uspevaju da se izbore sa njima, pa preko "Fejsbuka" stvaraju iluziju da im je život lepši nego što zapravo jeste. A, možda je to njihov hedonizam - objašnjava Đorđević.

06-najlepsa%20(2).jpg

NE ŽELI ONO ŠTO NEMAŠ

Hedonizam kao stil života nije uvek bio na dobrom glasu. Lametri, francuski filozof iz 18. veka, nije se libio da kaže da su cilj života ne bilo kakva, već čulna zadovoljstva, zbog čega su ga kao razvratnika napadali i kralj i crkva, ali i intelektualci. Nastavljač hedonističke filozofije je njegov sunarodnik Mišel Onfre, koji kaže da je hedonizam životni stav zasnovan na tome da zadovoljimo sebe i druge, a da ne povredimo ni sebe ni druge. Da su drugi važni, pa i važniji od nas, veruje i naš sagovornik koji ističe da su najbolji hedonizmi oni koji se podele sa nekim. I zato, ne tražite izgovore, uhvatite dragu osobu pod ruku i priuštite sebi dnevnu dozu hedonizma. I ne zaboravite opomenu starogrčkog filozofa Epikura, za kog je zadovoljstvo bilo vrhovna vrednost - nemoj kvariti ono što imaš želeći ono što nemaš, seti se da je ono što sada imaš, nekad bilo među stvarima kojima si se samo mogao nadati.

06-njeno.jpg

NjENO VELIČANSTVO ČOKOLADA

Čokolada se nalazi na svim listama najvećih hedonističkih zadovoljstava. Zbog nje nam srce brže kuca, osmeh se ne skida sa lica, a draža nam je čak i od seksa. Švajcarci su najveći obožavatelji, svaki pojede u proseku 10 kg godišnje, dok se u svetu uživa u tri miliona tona čokolade. Ova slatka industrija je vredna 110 milijardi dolara godišnje, a najveći promet je na aerodromu u Briselu. Kolika je njena moć, svedoči priča o kradljivcu dragulja u jednoj banci u Antverpenu, koji je uspeo da 2007. ukrade nakit vredan 28 miliona dolara. Kako? Pre pljačke, zadobio je poverenje čuvara tako što im je stalno donosio čokoladu.

NOVOSTI

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Рапсоди рече

У рају је највећи хедонизам, у смислу да нема патње, бола и да је сваки  тренутак  уживање, али наравно, онај " свише ужитак " , немерљиви, неописви и недоживљенi овде на земљи, сем као сећање  на онај рајски (у запису негде дубоко у нама) а овде на земљи често погрешно  каналисан кроз деструктиван хедонизам , од људи  дубоко верујућих   на правилан начин   проживљен, доживљен .   

( vecni hedonizam,....:sunce: )

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Hedonizam ili potěšení (potěšenie starosl.) - porijeklo riječi je sa Morave: Hodonin (mjesto na Moravi), hodonizam, hodi (hody, hody doprovody) pa je iz velikomoravske verzije staroslovenskog do grčkog to došlo preko sv. Ćirila i Metodija obrnutom cestom a znači uživanje u vinu, pjesmi, plesanju, muzici, lijepim ženskima (galankama, šohajkama, frajirkama) i mladencima (hlapcima, šohajima, galanima). :D 

 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од damsoyu,
      Stavio sam ovu temu na drugi forum ali mislim da se tice i ovog foruma
    • Од JESSY,
      Gospođo Ilić Tomić, pišem Vam u ime zabrinutih Voždovčana koji su zatražili pomoć Centra za lokalnu samoupravu za otklanjanje komunalnog nereda koji vlada na Vašoj opštini.
        Šokiran sam time što ignorišete problem stanovnika naselja Braće Jerković, koji godinama trpe posledice postojanja ogromne divlje deponije odmah ispod poznatog "Crvenog solitera", u centru opštine i na samo 6 kilometara od Slavije.
      Da li je moguće da niste u stanju da pošaljete komunalne inspektore ili urgirate kod JKP „Gradska čistoća“, kako bi rešili problem Vaših komšija?
      FOTO: Direktno.rs Potrebno je samo da nadležno komunalno preduzeće dogovori sa vlasnikom parcele čišćenje smeća i zatrpavanje zemljom te divlje deponije, za šta je potrebno manje sredstava od gomile nepotrebnih projekata koje se trenutno realizuju u Gradu.
      Koji je Vaš izgovor? Niste nadležni? Nisu Vas građani Voždovca birali da rešavate njihove probleme, nego partija? Ako tako razmišljate, niste dostojni mesta na kome radite.
      Idite do zamenika gradonačelnika Vesića, molite ga, zahtevajte, štrajkujte glađu kao narodni poslanik Martinović, spavajte na podu kao predsednik Vučić. Učinite nešto!
      Nadam se da ćete uvažiti našu molbu i shvatiti ovo kao dobronameran predlog.
      Nikola Jovanović
      https://direktno.rs/beograd/342084/jovanovic-pismo-opstini-vozdovac.html
       
    • Од Danijela,
      U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih.
       
       Foto: Shutterstock     Pojam Millennials označava generaciju koja je postala punoletna početkom 21. veka. Odrastanje ove generacije pratio je munjeviti razvoj tehnike. Proizvodi, kao izvor zabave, smenjuju se vrtoglavom brzinom, svet se praktično preko noći digitalizuje, internet uklanja sve barijere između protoka informacija i komunikacije. Učenje novih programa i aplikacija ne predstavlja im problem budući da su odrasli uz računare, a tolerancija i otvorenost ka novom i drugačijem je opšteprisutna. Površno gledano, deluju superiornije u odnosu na roditelje, ali novi milenijum ima i svoje mračne strane.
      Globalizacija, pored povezivanja sveta, iznedruje i oblik društvene otuđenosti, hikikomori. Ovaj termin se koristi za ponašanje adolescenta ili mlade osobe koja izbegava kontakt sa okolinom i povlači se iz socijalnih aktivnosti. Fenomen je prvi put opisan u Japanu devedesetih godina 20. veka gde se navodi da su mladi ljudi nezainteresovani da zauzmu svoje mesto na tržištu rada i u opštem društvenom doprinosu. Kuriozitet ovog fenomena je i to da nema statistički značajne razlike između stepena obrazovanja pojedinca.

      Podjednako su ovim stanjem pogođeni i visoko obrazovani i slabo edukovani, a razlike nema ni u odnosu na to da li je reč o  uzornim ili problematičnim učenicima. Pojedinac prekida svaki kontakt sa društvom, svoj život zasniva na sopstvenom, zatvorenom svetu u porodičnoj kući ili sobi. U ekstremnim slučajevima odbija komunikaciju sa  članovima porodice, retko kad napuštaju sobu i to isključivo zbog fizioloških potreba, danju spava, a noć koristi za aktivnosti koje su uglavnom u vezi sa internetom.
      Otkrijte i Zašto su milenijalci takvi narcisi?
      Hikikomori, kao oblik ponašanja kod omladine, predstavlja socijalni problem u poslednje tri decenije, a prepoznat je i u drugim zemljama, uključujući i one na evropskom kontinentu. Moderna psihijatrija nije otkrila tačan uzrok ove pojave, ali u nekim slučajevima joj mogu prethoditi depresija, anksioznost ili poremećaj ličnosti. Takođe, u vezu sa ovom pojavom dovodi se zavisnost od interneta, porast nezaposlenosti mladih, otuđenost kao posledica promene načina komunikacije u novom milenijumu, mediska prezasićenost fikcijom, nametanje nerealnih kriterijuma umne i fizičke savršenosti.
      Međutim, ovaj fenomen se ne posmatra kao oboljenje, već kao stanje u kojem se pojedinac nalazi, ali samo ako je pojava izolovana i nisu joj prethodile druge psihijatriske dijagnoze. Prema kriterijumima prve epidemiološke studije Ministarstva zdravlja Japana 2003. godine, osoba koja se može smatrati hikikomorijem vreme uglavnom provodi kod kuće, nije u stanju da obavlja elementarnu društvenu interakciju kao što je odlazak u školu ili na posao, stanje izolovanosti traje duže od  šest meseci, nema bliske prijatelje i prethodno se kod osobe nije dijagnostikovalo nijedno psihijatrisko oboljenje. Ovom studijom, u koju je bilo uključeno 4134 ispitanika, starosti između 20 i 49 godina, procenjeno je da je ukupan broj hikikomorija u Japanu u tom trenutku bio veći od 600.000.
      Da bi se ovaj fenomen lakše pratio i razumeo, ovaj vid društvenog delovanja se može podeliti na primarni i sekundarni oblik. Primarni predstavlja pojavu opisanog ponašanja kod pojedinca kod koga se prethodno nisu ustanovile manifestacije poremećaja ličnosti ili raspoloženja, drugi mentalni poremećaji ili mentalna retardacija. Sekundarni predstavlja pojavu ovog poremećaja ponašanja udruženog sa nekim od mentalnih oboljenja.
      Definisanje primarnog hikikomorija je od izuzetne važnosti za prepoznavanje i tretiranje ovog stanja kao zasebnog fenomena za čiji nastanak nije neophodno prisustvo drugog mentalnog poremećaja, već on može postojati izolovano kao stanje pojedinca. Izučavanjem ovog fenomena mogu se bolje sagledati socijalni problemi, kako mladih u Japanu tako i u svetu, i pravilno se tretirati. Međutim, kod sekunarnog hikikomorija prvenstveno se mora tretirati primarno oboljenje.
      Suva i Suzuki sa Univerziteta Nakoja opisuju karakteristike koje su uočljive kod stanja hikikomori. Kao prvo navode javljanje simptoma „Prihvatanje poraza bez borbe“. Osoba izbegava svaki vid kompeticije, odustaje od svojih ciljeva iako je prethodno radila na njihovom ostvarenju. Mada lako odustaju od ideja i želja, svesni posledica, ovaj vid neuspeha donosi im frustraciju i nezadovoljstvo. Građenje idealne slike sebe na osnovu očekivanja okoline nastaje kao posledica nemogućnosti da zadrže svoje ideje i želje zbog čega padaju pod uticaj okoline koja im nameće ideal kojem bi trebalo da teže.
      Istovremeno, nastoje da tu sliku očuvaju, što im povećava nezadovoljstvo, jer se vremenom ta slika sve više razlikuje od realnosti, što dovodi do povlačenja pojedinca sve više. Vrlo često je podstrek roditelja prisutan, oni veruju da i dalje postoji način da njihova deca postignu dosta u životu, pružaju im podršku, kako emotivnu tako i finansijsku. Na kraju, izbegavaju kontakt sa okolinom kako bi što duže očuvali pozitivno mišljenje o sebi, izbegavajući situacije u kojim bi pričali o svom životu, svojim ciljevima, idealima i planovima.
      Otkrijte i Zbog čega ljudi vole da gledaju rijaliti programe?
      Prema japanskom sociologu Miti, srž ovog problema može se naći u socijalno-kulturološkoj pozadini Japana nakon Drugog svetskog rata. Period nakon rata se može podeliti na tri dekade: vreme ideala, vreme snova i vreme fikcije. Za stvaranje društvenog fenomena hikikomori veruje se da je ključna sociološka pozadina perioda koji se označaba kao „vreme fikcije“, a to je period koji je trajao od početka osamdesetih godina do sredine devedesetih godina 20. veka.  U ovoj dekadi odrastanje mladih je obeleženo prisustvom vršnjačkog i porodičnog nasilja, izraženim buntom prema autoritetima poput  roditelja i profesora, kao i učestalo narušavanje javnog reda i mira od strane omladine.
      Na početku novog milenijuma dolazi do velikih interpersonalnih promena. Vreme fikcije nastaje posle perioda koji se označava kao „vreme snova“, koje je bilo obeleženo društvenom interakcijom poznatom kao konformizam, koji je podrazumevao društveni poredak u kojem se negovalo kolektivno dobro, favorizovao se timski duh, društvena zajednica se organizovala tako da svaki pojedinac u okruženju u kojem radi i boravi doživljava kolektiv kao širu porodicu. Nakon ovog perioda nastaju nagle promene u međuljudskim odnosima unutar društvene zajednice. Konformizam, kao oblik društvene interakcije, naglo gubi na značaju.
      Individualizam u tom periodu još nije u potpunosti formiran. Najveće žrtve ovog perioda tranzicije su upravo generacije koje će trpeti posledicu sudara globalizacije sa konformističkim društvom. Odnosi između Japanaca će se definisati kao rapidna promena u japanskom društvu koja vodi ka društvenoj situaciji koja nije orijentisana ka grupnoj pripadnosti. Novi oblik individualizma je sklonost kao mentalnoj i društvenoj izolovanosti, koju prati česta nezainteresovanost pojedinca za dešavanja i ljude u njihovoj okolini, ali sa hiperfokusom na daleke izvore informacija i osobe sa kojima održavaju kontakt putem mobilnih telefona i interneta.
      Pored svega navedenog ne treba zaboraviti i da je od početka devedesetih godina pa do sada, kako u  svetu tako i u Japanu, u porastu neregularna zaposlenost, kojom su posebno pogođeni mladi naraštaji. Nesigurnost zaposlenja i zarade doprinosi povećanju nesigurnosti pojedinca kao i nemogućnosti planiranja života. Sve navedene društvene pojave se uzimaju kao ključni socijalno-kulturološki faktori u nastanku fenomena hikikomori.
      Činjenica koja sve više zabrinjava je ta da je oblik ovog fenomena, pored  Japana, registrovan i u drugim zemljama kao što su Severna Koreja, SAD, Engleska, Italija, Španija. Posle 11. septembra i Lehmanovog šoka u SAD primećena je značajno teža interakcija mladih ljudi u društvu i povećana sklonost ka izolaciji. U Evropi je nazaposlenost mladih u porastu, stoga se i ovo gleda kao jedan od ozbiljnih faktora za danji razvoj fenomena otuđenosti. Stoga postoji opravdani strah da će se ovo stanje socijalne izolovanosti uskoro proširiti i na druge zemlje i da će fenomen, koji se rodio u Japanu, postati  globalni problem.
      Izvor: Elementarijum
      Život u izolaciji: Da li znate šta je hikikomori?
      WWW.NATIONALGEOGRAPHIC.RS U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih.  
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
×
×
  • Креирај ново...