Jump to content

Архимандрит Прокопије (Тајар) из Антиохијске патријаршије богослужио у острошкој светињи

Оцени ову тему


Препоручена порука

У 17. недјељу по Духовима, 23. септембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученице Минодору, Митродору и Нимфодору, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Више стотина вјерника из разних крајева свијета дошло је на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу током овог викенда.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Посебна радост била је у Доњем Острогу гдје је у цркви Свете Тројице Светом Литургијом началствовао архимандрит Прокопије Тајар из Антиохијске патријаршије, распете и мученичке Сирије. Саслуживали су му протојереј Витомир Костић из Београдско-карловачке архиепископије, јереј Драженко Ристић шавнички парох и острошка сабраћа јеромонаси Јеротеј и Владимир. Велики број монаштва и вјерног народа сабрао се на Светој Литургији, а они који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. Заједничарење свештенства, монаштва и вјерног народа настављено је у манастирској гостопримници, а потом за трпезом љубави. Света Литургија одслужена је и у Горњем Острогу.

8XfT3p5M1UisvIgai03VHxTxml0w_Hu03ZD5F9mJUV0VNKfCxg_rtSLuamgtocxv0OgNeS0nqvcjhuxO8tPkmrrkl8JcmcPElThDHIejdlPftHxLaCMuFTP3n3YY2FZ-Dy2bzydyOSOYKJhYqJsWdDawbkSKNKjY9rZqCQHQzt5L9K_hNsDWwopUKbKTRt4r1odjM0iXWJ-yNqCvi_ZBvwkygi1Pav8geeKvOdfSA986Cpj2ZFHVSNo06jz2VcGVV8Z3fnd5kRz9mQcG-2I3x_uOCQOfYhd7kdW9QQg0fH11hKAy72W8uofdlHVHTOwhFl_J3dDOZls_LGK3QPuDAB6OVw7pdoULgoqOKjxFvThFvSp8qvF4K4j8dvxtwl--moZCnkx50mhwyKTPunz4tl8-Puv_EY82mPKLGXyvruP0nk3KwjFR0JOXQ48IYbYGm8LL-L-S5pSjIjNpELcb_1U6OKLTtTTrG9RmfPcLWoamKCX8nH3Z2cMaILPcOcWNaX0wYVbVIq_itL2Ts3RQR1_ytn22lKDSQ6zxc0QUnkE1thvAiG8z-k-KQRxGwrHlFcc59BJG1Y7-qUnkFZymOBeBcrBJkxUIALyG0VO5v-phwGNCnIgd035vqIGKWiJPKb8_lOwjR9cqcsADd6P1aPVS9B5ZFHPzPINFtCby1yGud0haJFcsGcJUWw=w947-h627-no

mEvUFIW8l5BJWCCBjUYnZM-Hinor51vdeVAb-M6KO2g2RuQeVyt7XxtUfkMGHB4Fgdf4dqX7VqIBxZBBkwspwjS3mme_OSe0yGmTof8VDvI1YtZv1aDNSaM6jJb62ZoUAAErhfwvtHx3U6D2PgXEST3hxIX9mKbm9l7PjmHMQX-xpY3C4qHuhgJFyEKICaoi3KYyg_SUzXdFtjiOnyU9WkU3xgp7KNXcVggLLJgw-AmToPUOiTk95Y-EkX08PSMM65C37AISd7T3ZXxFygfeYN7WpYgR9NLi79aga0-XDibW6JJTFC7YOTkW4cRHdbkf2l-4qd-Ba5LVWw8OCyY591JVHFyGCdiKNIKa2WnFtKRpJxFX66DnhP2UVNEsASGeXShbXWT_QKB11ZwBMvjSBuAy1aQhN6vdk4RmZDJZ6eGFMvwTEbGBv-BELjs9ReqUNxzGVQHjWf0kQUeYi6YrUZTwWqmclx5x75zDFRr0RNxZFA-xKQC9d3C5a6_NZAcIRpMlzy6uE0XVnDIGnacYmwqKkYxK3rJ88j7gDCrKj8L-MHF2bSj-VlfD3i6HeytytRzqzps_M-Y6k2xPz_3w5_rivwQICi-L3614S1aSr0C0ThSueTRiyvTvOrse0fouD4KaL9yVhbSJnZRDrB3w1DqhAw9OJ1CSfwFRCBtCt0k5XUk4TCssOGMlNA=w947-h627-no

mIh6ozjs2b2G3J52VidmT9yAtUR3eG_g2CKXsbvJ2I9F3WLjQlGTtkpmlcUEAlsbAcRDpr0ANjwyuoe_5B8YXJIWrVM9Dzuirg9fkZG81e2hsMRYfW_FXPs4Kt1wSCMG42USb7AeF9orEy_bUkb8OjYT-MwxcGMKWsTOLuVLuaZdv6qeJVwkLJlHspCD-5tw1ZHWuuaUDWrCPUzx0trZgE6ZveDzxLYd8SRhAclIKgwj1PWEHrJ_bd8ukEA1Vhjf86xg5mtI4kC56F2L4-_2_FXfMMyjq3vE5ESs9EP31ui6SxsyPdOI5jSmunDoTFM6l7Dd2QPg7R73Y8pEyOKSzM-1380J7oZjjCpHNxpu9Wi5Z6-DXYcFwvzOxFgGgjI-xj7o7MdP9hI4kXgqm6tlq0kjhVwwOX9QpHBibDc5M2xCsWz74160HvAnMV0KuGbYU0sKUS2ACD3BW3iXWcvIhdZnLHFD5OeY5-skHJO5TujCQwh1qm7yTG_2eqNoVgLP1nPexDNix33nx5-Yv5gUtd63Wl-IUIGsN5jy9LN65R8wC71dTgKi14rB0tPr1aCDzgdRAv0ScSZZiirvdcxv4e8hFVKt4wJJBj0C1AkawGCy28dCN_ZBLafeOJhI6JWkpog1OntIJHzFD-CwCrMRj3IbYiZ6UwWmRsC3Peb5uSXSyfFyuG18MXWKIQ=w947-h627-no

4-Z2cDi8QgPCXG1daWCk7qRxbie8fsgK3r2nRiMomZJh2VBAp7vlaSrjsaMoaa2iDJIqWdPQm_h3JKOTOjqG0Fxbx5DHFoK1CIjaUv8PSzTgg9cL2SOYhLmo5CoXy6-1CxNE7l_7X3ipKCRqsDiH7CGPVaa1nGG6Z5Zka-KInXG7bOYb-pIotudAO8AyFs0uaVuWGjGTJhgcuUIN4Xln1bEEBjzN7SiXyQtYtxNg1Pw3FALj0BoUIf0FXPQufeRF-5EePK2FJHxEQ8GDO06MzNTfc2u43kvKjnUlFuTP0MnyKEQVnTp6SnksFUuizGwVYiXz0T7LoM1ZzyyMJKxLmla6da2Rwpwaezikos0ke6tqsTd3uUJnkjFbVw3mfxaSv1sO8fxoMjlwR6rOeAtnjK4fQKHbBk2CnWtKfMBG3e6912oJvnoStwzU0r6ubp39zwHCjdxqpGKAyXQ3x2ojsSgAjjYBnFvI5E8M7zdW-3EyWOf0-slLJAZPNtfCGMrzIOvxqA9TtgF-5kBivpA0LhakeBVU9n3-S4_foBK4TvuAGuxVPww6d5Z7F1qqSwElUt6UT9U-2gVkiXXea2WFwsVtHtN8eDIUGrqV9WH1ILJMkqSrCvHxMQe3-iDNCpxLiXQn6lwfx4Vmq9SUn9qbyIODkZXCI8aTFTrcM0g4skS7MtzM2NDk04TSPA=w947-h627-no

Mtvid2RYhqRDQjQfiOdZvwec6n7AymKW8QrPre57dLMunKP0QzoWF-pK7Z5WIFKVmzjJKt9SFKNK3X943dDwpkJbGXWCKEpQWupUiJXd4f-e-GUOff5aJGu7UrqL9cgjJHO5olhqZEST7WxopUxuAmuCseNUaMg56D6sFAYIMo96R1GDpxq8YFxqz-GpJjIMlgmtbK4hpDBw3og5kbyPVQA3hkjEjq-P0Ztrz227hqZnY1T-qJ7gmA5qFKoVRshKVWuSo5FZ_S7HxaVTNeeQhx7EyhykLoIADerRjJNvqpbT0vezIGQtDCuL2P2D79bkFUVxQSm3-cTzKBZea5fSTMXbKIi8iLCsYy6oZ1dMjnJS2u_CPes8Vh4qSa_zv_mkIUpffgpc9yEPQwp4IBfKSyFKVry_Dev39vZh5J_hyrBjZL-tLJBdh8-Wlp_6LIyf1Um9UIeIbzLQeXeCapjZnKwO2ROdM_LDKXsBLzw9FJQETrl6TnY4foDOVYXJXX99qdDJVjU-gyfZZLURtfuij4Z4E1190N5DFtPM_cIKZCKxXtQbqbvmhWpF6SkSuaK-eLlvwwMOpv3aBmRdxlwDfCKG74H9hI4mYe8S26UGbO3X-ixAkJViNvAptr8y0FijrKFqd01_gb5iCN1J-sFX-BTxXbdMACG0i3-m6Zw2bjcVc_qC4YKLO2dbjQ=w947-h627-no

 

Извор: Манастир Острог


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Светом архијерејском литургијом, резањем славског колача и славском трпезом љубави, празник Светог Василија Острошког прослављен је у острошкој светињи у сриједу 12. маја 2021. љета Господњег.
      -ФОТОГАЛЕРИЈА-

      Светом службом Божијом на платоу испред Горњег манастира началствовао је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, са архијерејима преосвећеном господом епископима рашко-призренским Теодосијем и бихаћко-петровачким Сергијем, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва.
      После читања Светог јеванђеља, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио владика Сергије који је казао да док славимо Васкрсење Господа Исуса Христа, васкршњу радост употпуњује прослава Светог Василија Острошког Чудотворца, угодника Божијег који изнова сабира народ са свих страна свијети, доводећи га к себи да би се поклањајући се њему, поклонили Васкрслом Христу.
      – Навршило се 350 година како је Свети Василије прешао из времена у вјечност, са земље на небо, али упркос томе он је и даље са нама, у нама, сабира нас још и више него што је то чинио за живота. То могу само свети људи са којима данас без сумње живимо. Светог Василија није прекрио заборав, нису га скрили минулу вјекови у понор непостојања. Напротив, Свечева земаљска смрт приближила га је покољењима, потомцима, сабраћи са којима је патио и страдао, носећи крст Христов. И ту је парадокс који хришћанство чини посебним у односу на све друге овоземаљске вјере, философске системе и друга учења – казао је владика Сергије и нагласио да хришћани славе дан смрти светитеља као дан када је он угледао лице Божије.
      Замислимо на трен ондашњу Стару Херцеговину, данашњу Црну Гору, сиромашни манастир Острог у којем један изморени тијелом монах, учитељ и епископ Свети Василије напушта овај свијет, рекао је о. Сергије.
      – Неколико година након Светитељевог упокојења, Господ прославља његово тијело, које након неколико виђења у сну, људи ваде из земље нетрулежно, свето и миомирисно. Свети Василије опет собом прославља Бога, враћајући се својим чедима да их тјеши као некад, да их кријепи, благосиља преко својих светих моштију. Од тада до данас прошла су три вијека, кроз која су рођене и умрле генерације наших предака. У тих 350 година збили су се многи ратови, буне, устанци, много се крви пролило и наше и туђинске, а државе су у међувремену и нестале и настале. Све је било и прошло, само је Свети Василије присутан како тада, тако и данас и на земљи и на небу. Због тога му хрлимо, да бисмо заједно са њим завапили васкрслом Господу да и нас грешне избави из смрне трулежи, да нас сачува за вјечност – рекао је Преосвећени Епископ Сергије.
      И народи других вјера, који долазе, знају да је Свети Василије светац Божији коме ниједна тајна није непозната, али и коме ниједна болест није неизлечива, истакао је владика Сергије.
      – Усправимо се из блата гријеха, очистимо се од сопствене духовне прљавштине, умијмо своју душу искреним кајањем и пригрлимо Светитеља као родитеља, затражимо опроштај за сваки гријех, а он ће нас благословити, укријепити, оснажити и подржати на нашем земаљском друму. Мало је таквих духовних уточишта као што је Острог – закључио је владика Сергије и рекао да смо народ Божији, народ Светог Саве, Светог Василија и Светог Петра Цетињског, као и нашег Митрополита Амфилохија.
      Славски колач који су поводом славе Светог Василија Острошког, а у име Божије припремила острошка братија, благосиљао је и пререзао владика Теодосије.
      Епископи и свештенство благосиљали су и пререзали славске колаче бројних свечара, које су принијели поводом празника Острошког Чудотворца.
      Епископ Јоаникије заблагодарио је владикама, свештенству и вјерном народу који се на 350 година од упокојења Светог Василија, сабрао у његовој светињи.
      – Свети Василије је нови Свети Сава. И није чудо, Бог је тако устројавао да је одмах послије спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, Господ послао у овај свијет Светог оца нашег Василија, који ће предводити његов народ, учити га, тјешити и исцјељивати. Свети Сава послије спаљивања његових моштију је остао у свом роду. Није непријатељ иновјерник могао спалити његов спомен, него је баш од тада срспки народ још више пригрлио и у своје срце загрлио свога светитеља и многи су од тада управо почели или да славе Светог Саву као своје крсно име, или да га прислужују. Али, Свети Василије је преузео улогу да окупља народ око свога кивота, као што је Свети Сава раније окупљао српски род око свог кивота у манастиру Милешева – рекао је бладика Јоаникије.
      Он је истакако да Свети Василије не чудотвори само у острошкој светињи, него у цијелом свијету.
      – Свети Василије Острошки излива Божију благодат на свој народ који му приступа и који му се моли. Сви воле да дођу да се поклоне моштима Светитељевим, да га цјеливају, да га додирну и да се нађу баш на том мјесту поред ћивота Светог Василија, али и сви који не могу доћи, који се налазе на било ком мјесту земаљског шара, ако истински призову Светог Василија, он има ту благодат и ту слободу у Господу да свуда стигне и свуда помогне. Он тјеши, храбри, подиже и нарочито исцјељује болеснике – казао је владика Јоаникије.
      Епископ Јоаникије је објаснио како од кад је почела зараза коронавирусом, поред свих мјера народ приступа ћивоту Светог Василија.
      – Наравно, нико није луд, ни од наших власти, нити од свештенства, да брани било коме у ова времена када су иначе доста озбиљне мјере због ове заразе, да приступа ћивоту Острошког видара и исцјелитеља, Чудотворца, јер добро знамо за његова чудеса и чудесну исцјелитељску моћ. Многи су од оних које су љекари били оставили и саопштили да им више не могу помоћи, нашли лијека овдје код ћивота Светог Василија и то посвједочили својим примјером и остала су добра свједочанства. И наравно ми ништа не чинимо, не правимо никакву пропаганду, него Бог пројављује свога Светитеља, а ми благодаримо на Божијем дару и на благодатном заузимању пред престолом Божијим, Светом Василију Острошком – нагласио је владика Јоаникије и додао да је јубилеј 350 година од упокојења Светог Василија обиљежен скромно и научним скупом на коме је учествовало око 50 научника.
      Владика је казао да вјерује да ће Свети Василије помоћи и одагнати епидемију далеко од нас и протјерати је, да је више нема, само ако се сви поправимо.
      – Ове стеге и ове невоље које су нас сналазиле, помогле су нам на неки начин, да се вратимо једноставности, у којој је љепота и снага. Све наше свечаности смо прослављали, обиљежавали скромније, ништа суштински нисмо изоставили, позивајући народ да поштује мјере, јер је ово опака болест и не треба нико да буде неразуман, људи умиру. Онај ко мисли да ове заразе нема, треба да посјети болеснике на ковид одјељењима и љекаре који тамо раде, да виде којим су мукама подвргнути и болесници и љекари. Срели смо се са једним ужасом у нашем времену, али се нисмо уплашили, јер је наша вјера у Васкрсење и све што нас сналази прихватамо са вјером – закључио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије.
      Светој литургији су присуствовали и представници Владе Србије, министар Ненад Поповић, Јован Палалић, посланик у Народној скупштини Србије и директор Канцеларије за вјере Републике Србије, Владимир Рогановић.
      Сабрани народ је током цијелог дана приступао кивоту са моштима Светог Василија Острошког.
      Сабрање је настављено у манастирској трпезарији у Доњем Острогу за славском трпезом коју је припремила острошка братија.
      Обраћајући се сабранима, владика Теодосије је казао да је велика радост бити у дому Светог Василија на дан када прослављамо њега који је својим животом, подвигом и љубављу прославио Господа.
      – Само да слиједимо његов пут, пут и дјело Митрополита Амфилохија, чије се молитвено присуство осјећа овој светињи. Острог, Дечани, Девич, гдје су светитељи, мјеста су поклоника, мјеста гдје ми потврђујемо свој завјет, да знамо ко смо, ког смо опредјељења и да знамо куда ходимо – казао је Епископ рашко-призренски Теодосије.
       
      Извор: Манастир Острог
    • Од Драгана Милошевић,
      Колико је само текстова објављено у богословској или светоотачкој литератури у којима се говори о праштању као темељу духовног живота и путу који човека води у Царство небеско. И колико год они били утемељени, ни из далека не могу оставити утисак какав оставља само један пример истинског хришћанског праштања. Такво је сведочанство о праштању архимандрита Пајсија, некадашњег хиландарског игумана, онима који су му у грађанском рату 90-тих у селима Сребренице поклали више од 30 чланова породице.
      Горди људи нису кадри да приме и сведоче истину. Гордим људима отац гордости, непријатељ Божији од искони, лаж открива као истину и наводи их да постану сведоци лажи „у име истине“. Људи црне душе, нечисте савести, упрљаног образа, плитке памети и охладнелог срца, нису и не могу бити примери српског карактера, примери српског „самоослобођења“, путовође једног народа, објективни критичари. 
      Истина се открива људима Божијим, људима кротким, смиреним, побожним, честитим. Такав је, међу многима знаним и незнаним, у овом народу, у овом свету и веку, био и недавно упокојени архимандрит Пајсије, негдашњи протос Свете Горе Атонске, игуман манастира Хиландара, и на крају свога краткога земаљскога пута и живота – обновитељ православног монаштва на југу Србије, и игуман манастира Светог Прохора Пчињског.
      Иако сам га познавао и добро и дуго, иако сам са њим провео незаборавне дане и ноћи у разним приликама, у Хиландару, Кареји, Грчкој и Србији, нећу у овом тексту - који намењујем за покој његове душе, уместо свеће воштанице - писати о његовом подвижништву, љубави, трпељивости, кротости, богољубљу, братољубљу, духовништву, византијском појању, богослужењу. О томе ће, у времену које долази, сведочити и говорити његова многобројна духовна деца – монаси, монахиње, свештеници, хришћани из Грчке, Босне поносне, Македоније, Србије, и из многих других земаља.
      У овом тексту, заупокојеном сведочењу, исписаћу истину, Богу и многим православним хришћанима знану, о њему – Србину из Сребренице, Сребреници, и злочину. Ову истину исписујемо у времену када је народ архимандрита Пајсија стављен на стуб срама и распет; и пре тога, оклеветан због злочина у Сребреници.
      Неколико месеци након избијања рата у Босни и Херцеговини 1992. године, у манастир Хиландар су, као и свуда где Срби живе, стизале страшне и црне вести о новом поклању Срба у Босни и Херцеговини. Поново су се, као и 1941. године, повампириле усташко-муслиманске ханџар дивизије, оштрили су се ножеви и нови „србосјеци“, спремало ново поклање и изводило етничко чишћење Срба, кројили нови и остваривали стари планови о прогону босанско-херцеговачких Срба са својих вековних огњишта. Никли су нови концентрациони логори, пунила су се српска гробља, правиле нове, масовне и необележене гробнице, вијорили се црни барјаци, рушиле и сваковрсно скрнавиле древне српске цркве и манстири, добрим делом Босне господарили разни Изетбеговићи, Празине, Делимустафићи, Дудаковићи и слични исламски фанатици. Само Бог зна колико је Срба тада убијено, али би убијених било много више да Срби нису по злу упамтили Павелића, Степинца, Јасеновац и друга масовна српска стратишта из времена Другог светског рата.
      У том рату, за који Срби нису криви, било је жртава на све стране. И српских, и хрватских, и муслиманских. Те црне вести са краја двадесетог века никога нису остављале равнодушним, па ни хиландарске оце. Они су на то имали одговор. Хиландарци су се са својим игуманом Пајсијем молили да Господ свима подари понајпре унутрашњег, а потом и спољашњег мира, али и да у Царству Небеском упокоји све оне који пострадаше због православне вере и свог српског имена.
      У том суровом и крвавом рату, муслимански фанатици су у његовом родном селу Чичевци (20 километара од Сребренице) убили четрдесет братсвеника из фамилије хиландарског игумана. Од најближе родбине, на Ђурђевдан 1992. године, убили су му брата од стрица Симу Танасијевића, са којим се у младости највише дружио и војску служио. Неколико дана касније, 10. маја 1992. године, убили су му рођеног брата Миленка (р.1954. г.) и деду Манојла Танасијевића. Сви су побијени у атару свог села, а Симо је мучен најстрашнијим мукама у муслиманском затвору. Злочин су извршиле прве комшије и стари познаници, муслимани из суседног села Јадра.
      Једног каснијег поподнева, у смирају сунца, када Хиландар посебно мирише миром, у хиландарској канцеларији је зазвонио телефон. Јавио се, као и обично, монах Василије (Урошевић), тадашњи манастирски епитроп задужен за контакте са народом. Са друге стране зачуо се глас:
      – Овде команда јединице Војске републике Српске. Тражимо да чујемо хиландарског игумана Пајсија.
      Отац Василије је замолио официра да позове поново за десетак минута, док он позове игумана да дође из његове монашке келије. Отац Пајсије је дошао, а док телефон није поново позвонио, размишљао је да ће поново чути црни глас из свог родног краја. Премишљао је у себи ко је од његових најближих нова жртва исламског фундаментализма. Није дуго чекао. Телефон је поново позвонио. Када се официр представио, и уверио да разговара са хиландарским игуманом, кренуо је са својом причом:
      – Оче игумане, наше јединице су ухватиле једног познатог муслиманског зликовца, кољача из околине Сребренице. На ислеђивању је признао да је, поред многих других Срба, лично мучио и убио – како је рекао – брата првог попа са Свете Горе. Он је сада у нашим рукама, и тај нема осећај гриже савести због почињеног злочина. Одлучили смо да вас позовемо, и његов живот стављамо у Ваше руке. Како Ви кажете, ми ћемо тако урадити – војнички је завршио свој „рапорт“.
      Игуман је заћутао неколико тренутака, а онда, својим смиреним и тихим гласом, рекао:
      – Ја га нисам тражио. Ја сам му опростио. Нека му Бог суди по делу његовом. Што се мене тиче – слободан је, а ви радите како вас Бог учи. 
      Официр је, не верујући да то чује, питао да ли га је добро разумео. Отац Пајсије је поновио свој одговор. На крају разговора, официр је рекао:
      – Када сте тако одлучили, ми ћемо га пустити.
      Будући да сам био сведок ове јеванђелске приче, дуго сам размишљао о овом готово библијском и драматичном догађају: Шта би човек урадио да су га животне неприлике и воља других довеле у овакву ситуацију? Каквим би судом судио, и каквом би мером мерио?
      Знао је отац Пајсије да је коначни суд у рукама Божијим, да је крв људска – како Његош каже - „рана наопака, да је боље - како каже Јевросима мајка - изгубити главу него своју огрешити душу; да човек хришћанин не завршава у мртвачком сандуку, и у два метра гроба; да је ово на земљи само прво, измериво, краће полувреме у утакмици које овде људи воде са ограничене земље за бескрајно и вечно Небо Божије.
      Све је то знао, и то веома добро, отац Пајсије. Јер, да ту истину није знао, не би у овоме свету и веку сав био Човек, сав Хришћанин, сав Монах, сав Светогорац и Хиландарац, сав Србин. Знао је отац Пајсије да то није учинио због тога да би се људи дивили, да би о томе причали, да би неко о томе писао и приповедао. Знао је да је, по речима Светог Јустина Ћелијског, људска душа важнија од свега. Зато је тако и одговорио.
      Протојереј Велибор Џомић
      извор
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Нови број новина Српске Патријаршије, доноси Васкршњу посланицу Његове Светости и архијереја наше Свете Цркве. У рубрикама са актуелностима читаоци ће наћи:

       
      – Патријарх Порфирије: Са премијером Kривокапићем постигнута сагласност о уговору
      – Изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења”
      – Ауторски текст Миљана Лазовића који се осврће на проблеме савременог законодавства и питања односа Цркве и државе у Србији данас – Нарушавања начела „кооперативне одвојености” државе и цркве у Србији чланом 18. Закона о забрани дискриминације
      У рубрици Реч две са... Разговор са Епископом белогородским Силвестeром на тему постојања и опстајања духовних академија и богословских факултета...
      – Владика рашко-призренски говори о свакодневно кршењу људских и верских права српског народа на Косову и Метохији
      – Протођакон Љубомир Ранковић пише о Св. Вл. Николају, поводом 30. годишњице преноса његових моштију
      – У рубрици Светачник читаоци ће наћи текст блажене успомене оца Радована Биговића о Светом Василију Острошком...
      – Владика Јован шумадијски за новине Српске Патријаршије пише о Епископу шумадијском Сави Вуковићу поводом 20. годишњице његовог упокојења...
      – Ђакон Будимир Кокотовић у свом ауторском тексту се осврће на споменике Симе Андрејевића Игуманова великог српског добротвора и задужбинара, за којим следи извештај са постављања реконструисане скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима” на Игуманову палату на Теразијама, с које јe уклоњена пре око 70 година....
       
      Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Христос воскресе, радост донесе!
      Свим читаоцима и сарадницима Православља, новина Српске Патријаршије желимо благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
      Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Редакција
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У вечерњим часовима 30. априла 2021. године, на Велики петак, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстовао је службом јутрења Велике суботе са статијама у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду.

      Саслуживали су протојереји-ставрофори Милован Глоговац и Милосав Радојевић, јеромонах Сава (Бундало) и ђакон Владимир Пекић, у молитвеном прусуству игуманије Теодоре, ваведењског сестринства и верног народа. Појала је Дивна Љубојевић са хором Мелоди.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У вечерњим часовима 29. априла 2021. године, на Велики четвртак, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстовао је службом са читањем дванаест јеванђеља у манастиру Ваведења Преосвете Богородице у Београду.

       
      Саслуживали су протојереји-ставрофори Милован Глоговац и Милосав Радојевић, јеромонах Сава (Бундало), јереј Чедомир Милосављевић и ђакон Владимир Пекић, у молитвеном прусуству игуманије Теодоре, ваведењског сестринства и верног народа.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...