Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Zašto bi psihologija trebalo da bude obavezan predmet u školama

Recommended Posts

S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.

Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.

Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.

Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.

Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kritičko mišljenje.

Obrazovni sistem, onakav kakvim ga poznajemo već decenijama, učenicima plasira informacije koje je potrebno naučiti kao gotov produkt kojem nije potrebna nikakva prerada. Informacije se uzimaju „per se“, mehanički, bez prethodnog analiziranja istih i bez zauzimanja stava po pitanju tih informacija.

Predmet psihologije bi učenicima pružio uvid u temelje kritičkog mišljenja. Prilikom svakog suočavanja sa novim informacijama, učenik bi koristio četiri osnovna filtera za provjeru datih informacija koje uključuju: aktivno slušanje (visoki nivo koncentracije i razmišljanje), analiziranje (vrednovanje tvrdnji koje čuje), uočavanje razloga i povezanosti između plasiranih informacija (ko je izrekao date informacije, kada, kako i zašto) i postavljanje pitanja kako bi došli do alternativnih objašnjenja.

Ovakav vid podučavanja bi stvorilo buduće generacije mladih ljudi koji ne bi bili tako lako podložni društvenim manipulacijama. Ako ne znamo promišljati, preispitivati, pozorno čitati i slušati nemoguće nam je procijeniti koje informacije su istinite i dobronamjerne, a koje zlonamjerne izmišljotine. Nasijedamo manipulatorima i postajemo igračke u njihovim igrama. Ako ne znamo kritički misliti nismo slobodni,nego smo nesvjesni zarobljenici medijskih, političkih, ekonomskih i svih drugih manipulacija kojima nas društvo pretvara u stado poslušnih ovaca.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Divergentno mišljenje.

Ne možemo reći da obrazovni sistem potpuno zanemaruje razvoj divergentnog mišljenja, ali ga u velikoj mjeri potiskuje stavljanjem u prvi plan razvoja konvergentnog mišljenja.

Konvergentno mišljenje podrazumijeva vještinu biranja jedne tačne informacije iz velikog broja informacija koje su nam date, odnosno jednog mogućeg rješenja za problem koji nam je dat. Konvergentno mišljenje zahtijeva brzinu, tačnost i logiku. Većina zadataka s kojima se susrećemo tokom školovanja, ali i na radnom mjestu, zahtijeva provjerene načine rješenja, već poznate metode i znanje o problemskoj situaciji.

S druge strane, divergentno mišljenje je takva vještina pri kojoj se pokušava ponuditi više rješenja za određeni problem. U formiranju divergentnog mišljenja ključne su tri komponente: fluentnost(sposobnost stvaranja velikog broja ideja), fleksibilnost (stvaranje nekonvencionalnih rješenja) i originalnost (stvaranje rijetkih ideja).

Da li ste ikada iz matematike došli do tačnog rješenja drugačijim načinom od onog koji je profesor pokazao? Neki od nas nisu (jer smo bili prosječni matematičari). Međutim, neki drugi učenici jesu. Šta bi se nakon toga dogodilo? Zadatak bi bio netačan jer proces izračunavanja nije odgovarao kalupu koji nastavnik traži i koji je prezentovao na svojim predavanjima. Ovo je jedan tipičan primjer sputavanja učenikove kreativnosti i onemogućavanja formiranja divergentnog mišljenja.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Asertivna komunikacija.

Komunikacijske vještine su osnova međuljudskih odnosa. Mnogi ljudi imaju velikih poteškoća kada se radi o komunikaciji s drugim ljudima. Prema riječima dr Bourg Cartera, problemi u komunikaciji bi se značajno smanjili kada bi se više vremena i truda posvetilo podučavanju mlađih generacija adekvatnom međusobnom komuniciranju.

Kako je već poznato iz ranijih istraživanja na polju psihologije, veliki procenat sukoba unutar bračne zajednice i na radnom mjestu je rezultat neadekvatne međuljudske komunikacije. Predmet psihologije unutar školskog kurikuluma bi učenike podučio interpersonalnim komunikacijskim vještinama, timskom radu i boljem razumjevanju vlastitog i tuđeg ponašanja i motiva koji su izazvali određeno ponašanje. Suština ovih vještina je da omoguće efikasan timski rad zasnovan na konstruktivnom načinu komunikacije.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Emocionalna stabilnost.

Svjesni smo da na naše psihičke procese djeluju kako genetičke predispozicije tako i okolinski faktori. Takođe smo svijesni da nismo mašine koje imaju dugme za isključivanje/uključivanje određenog psihičkog procesa po potrebi. Međutim, moramo biti svijesni da smo sposobni u određenoj mjeri kontrolisati naše psihičke procese u cilju naše dobrobiti i blagostanja.

Jedna od najčešće korištenih krilatica u psihološkim krugovima (a i šire) jeste „Ne možemo birati stvari koje će nam se dogoditi u životu, ali možemo birati način na koji ćemo reagovati po pitanju tih stvari“. Već u školskom dobu možemo uočiti veliki broj neadekvatnih reakcija kod djece na određene podražaje iz okoline, kao što su pretjerana emotivnost, agresivnost, povučenost i slično. Pored roditeljskog odgoja, škola bi trebalo da omogući formiranje ispravnih obrazaca ponašanja kod djece u određenim situacijama, a to bi se konkretno moglo postići uvođenjem predmeta psihologije u nastavni plan i program.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Razvoj individualnog identiteta.

Školski sistem oduvijek potencira kolektivni identitet u odnosu na individualni, pri čemu trpi individualnost svakog učenika. Rijetki su oni nastavnici unutar jednog takvog obrazovnog sistema koji imaju vremena, želje, volje i motivacije da uoče specifične karakteristike nekog učenika i da ih usmjeravaju u cilju ostvarenja punog potencijala koje taj učenik ima za određenu oblast. Razvoj kolektivnog identiteta sam po sebi nije loš, ali je veoma važno kod učenika izbalanasirati omjer individualnog i kolektivnog identiteta, to jest važno je izbalansirati koliko se čovjek adaptira zahtjevima svoje kulture, a koliko ima sposobnosti da se putem samorefleksije od nje distancira i formira jezgro vlastitosti (uniqueness).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zašto psihologija (verovatno) nikada neće postati obavezan predmet?

Sistem ne želi nezavisne mlade umove koji će koristiti metode kritičkog mišljenja i koji će postavljati pitanja. Postavljanje pitanja je veoma opasno za vladajući sloj društva koji želi poslušne pojedince.

Vladajućem sistemu ne ide u prilog ni razvoj divergentnog mišljenja jer je cilj stvoriti pojedince koji su „ukalupljeni“ u već postojeće obrasce mišljenja i ponašanja i od kojih ne prijeti invazija novih ideja. Trokomponentni paket „asertivno mišljenje (komunikacija), emocionalna stabilnost i individualni identitet“ pogotovo ne mogu biti poželjni jer ne doprinose manipulaciji i masovnoj hipnozi. Navest ćemo jedan primjer. Kako nastaje rat? Tako što vlastodršci igraju na kartu emocionalne nestabilnosti, kolektivnog identiteta i agresivnosti koja izbija iz frustracija članova društva koje se ne mogu iskazati u okolnostima kada vlada mir.

Iz navedenih razloga imamo dužnost djelovati na plastične mlade umove dok nije kasno. Ne moramo nužno učiti djecu ništa revolucionarno, samo im trebamo dozvoliti da usmjere svoje urođene potencijale i vještine na pravi način.

 

http://www.psihoverzum.com

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Justin Waters,
      Ambasada Nemačke: Zašto smo podržali portal ratusrbiji.rs
      Nemačka Ambasada obrazložila je motive za podršku portalu ratusrbiji.rs i odgovorila na komentare koji su se javili nakon toga.

       
      Samo ako smo spremni da dozvolimo da se čuju različiti glasovi, možemo se približiti "objektivnoj" istini, poručuju iz Ambasade Nemačke u Beogradu nakon pitanja Tanjuga o motivima podrške.
      Sajt je, inače, pokrenula Inicijativa mladih za ljudska prava, kao platformu za koju kažu da će pružati "sve važne i relevantne informacije o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na teritoriji Srbije u periodu od 1991. do 2001. godine".
       
      Ministar Ivica Dačić reagovao je čuđenjem što je takav sajt pokrenut, kada su se, kako navodi, Haški tribunal i nacionalni sudovi godinama unazad bavili tim pitanjem, i smatra da je to još jedna politizacija teme ratnih zločina.
      Komentar tim povodom objavio je i jedan beogradski list pod naslovom "Od Srba prave naciste uz evre iz Nemačke", koji nemačka ambasada odbacuje kao tendenciozne.
      "Imajući u vidu nezapamćene, stravične zločine koje su Nemci počinili za vreme Drugog svetskog rada, i ovde u Srbiji, smatramo kao Ambasada Nemačke da je upravo suočavanje sa svim aspektima istorije izuzetno važno", navodi Ambasada u dopisu Tanjugu.
      Iskreno, pa često i kontroverzno suočavanje sa vlastitom istorijom temelj je, kako se navodi, na kojem počiva pomirenje i na kojem se gradi bolja budućnost.
      To za zemlje bivše Jugoslavije posebno važi, ističu iz Ambasade, za period ratnih sukoba posle raspada Jugoslavije 90-tih godina.
      "Pri tom se, po našem dubokom uverenju, ne radi o jednoj jedinoj istini, već je neophodno da shvatimo i da prihvatimo da postoji više različitih subjektivnih sećanja i ''istina'' vezanih za isti istorijski događaj. Samo ako smo spremni da dozvolimo da se čuju različiti glasovi, možemo se približiti ''objektivnoj'' istini", ocenjuju u Ambasadi Nemačke.
      U tom smislu se, kako se dodaje, nadaju da će Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je uz njihovu podršku kreirala portal "ratusrbiji.rs", dati doprinos toj, po njihovom ubeđenju važnoj, debati o odnosu prema ratovima na tlu bivše Jugoslavije, navode iz Ambasade, te dodaju da se ta podrška ne može kvalifikovati kao "kampanja".
      Na pitanje da li je praksa da daju podršku sličnim inicijativama i u drugim zemljama i koje su to konkretne slične inicijative kojima pružaju podršku, nemačka Ambasada kaže da je njihov cilj da prate Srbiju na putu ka EU.
      "Naš cilj jeste da pratimo Srbiju na putu ka EU, pružajući podršku jačanju civilnog sektora, unapređenju demokratije i vladavine prava, slobodi medija i govora, regionalnoj saradnji i pomirenju među narodima na ovim prostorima", objašnjavaju u odgovoru i dodaju da sve ove oblasti igraju veliku ulogu u pregovorima u pristupanju EU.
      Ambasada Nemačke kao donator podržava realizaciju raznih projekata i u tom kontekstu sarađuje sa različitim partnerima, među kojima su državne institucije, međunarodne organizacije i nevladine organizacije u Srbiji u koje spada i Inicijativa mladih za ljudska prava, navode još u Ambasadi Nemačke.
      Izvor:B92
    • Од JESSY,
      Jedan od uzroka zbog koga ljudi ne shvataju hrišćanstvo i udaljuju se od Crkve je taj što su Jevandjelje - u bukvalnom prevodu “blaga vest”- zamenili nekom zlom vešću. Osnova naše vere - Vaskrsli Hristos, vaskršnja radost koju može da oseti svaki čovek - se zamenjuje propovedi o svetskoj masonskoj zaveri, o skorom dolasku antihrista, o zlim duhovima, adu i večnim mukama.
      Pravi religiozni život počinje onda kada čovek zaželi da Bog bude na prvom mestu u njegovom životu. A to nije uvek jednostavno i zahteva napore od čoveka: traženje i trud.
      Najzadivljujuće je to što ljudi idu u Crkvu, jer se u Rusiji posle cele epohe gonjenja, religiozne nekulture i nepismenosti savremeni čovek reklo bi se nije u mogućnosti da pronadje tradicionalnu duhovnu kulturu i veru
      Za mnoge je taj jezik, koji je najbogatiji i najlepši, potpuno nedostupan. Treba se više govoriti o smislu Bogosluženja, i omogućiti ljudima da shvate da se u Crkvi mogu sjedniti sa nebeskim, i postati već na zemlji pričasnici Neba.
      U stvari ljudi ne umeju da u Crkvi pronadju ono najvažnije - opit Neba. Zbog čega? Zbog toga što ponekad traže nešto drugo. I onda to ne nalaze i razočaravaju se. Možda njima i nije potreban taj opit Neba ... Ali sve ostalo je drugorazredno.
      Sveštenik Mihail Vasiljev,
      nastojatelj Patrijaršijskih podvorja pri štabu VDV i RVSM
    • Од ZeroPercent,
      Zanima me zasto verujete u Boga? Hteo bih da nastavim dijalog sa vama nakon odgovora.

      Ja trenutno ne vidim validan razlog
    • Од Velja94,
      Zbog čega je sve veću udar AS na SPC?
    • Од Danijela,
      komentar dana >
      Zašto se nisam ubila
      jovana gligorijević   Nekako mi je uspelo da se izlečim od smrtonosne bolesti. Od bolesti koja će, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije za manje od dve godine biti najčešći uzrok smrti kod žena, a drugi po redu u ukupnoj populaciji. Govorim o depresiji.
      Da sam se ubila, svi bi pričali da sam bila energična i imala planove za budućnost. Bili bi šokirani i iznenađeni, tvrdili bi da ništa nije ukazivalo na to. Pojedini iz moje okoline bi čak rekli da sam uvek bila nasmejana. Za nekolicinu sam uverena da bi paranojisali kako sam zapravo ubijena, a sve je namešteno da liči na samoubistvo. Možda grešim, možda ne bi bilo tako, ali nikada neću saznati iz prostog razloga – nisam se ubila.
      Nisam se ubila jer sam bila vrhunski prevarant. Toliko sam vešto skrivala od drugih kako se osećam, sve dok nisam ostala bez snage da se pretvaram.
      Nisam se ubila i zato što sam pre svoje depresije imala priliku da vidim tuđu. Jer sam znala šta je i da može da se izleči. Čak i kad sam imala osećaj da je nemoguće i da nikad neće proći, terala sam sebe da mislim na dve izlečene osobe koje poznajem. Kad mi se činilo da mi je šansa za izlečenje ravna čudu, prisećala sam se da znam za dva čuda.
      Nisam se ubila, jer sam onog trenutka kad sam sebi priznala da sam bolesna, priznala i drugima oko sebe. Preživela sam jer sam imala sreće – ljudi oko mene nisu ignorisali ono što sam pričala i kako sam se ponašala. Nisu mi govorili da znaju kako je, nisu živeli u zabludi da je depresija isto što i teška tuga. Moja depresija se nikad nije manifestovala kroz tugu. Rastuživale su me situacije koje bi rastužile i zdravu osobu. Mene je depresija terala u strah, očaj i razne druge emocije koje se ne mogu opisati jednom rečju. Nisam se ubila jer su mi najbliži ponavljali da me vole onda kad sam ja sebe najviše mrzela. Nisam se ubila jer je moj prijatelj, a tadašnji cimer, znao da to što se svađam sa njim i divljam zbog gluposti – nisam ja. Znao je da je to bolest i nije digao ruke od mene.
      Nisam se ubila jer u vreme moje depresije mediji nisu pisali o samoubistvima ovako kako danas pišu. Da jesu, njihovi klik bajt naslovi bi me sigurno gurnuli sa vrha solitera u kom sam živela. Nisam se ubila i jer u vreme kad mi je bilo najgore nisam imala Tviter, mesto gde ljudi sa 30 i kusur hiljada pratilaca pišu kako je depresija izgovor bezvrednim ljudskim bićima, a ne bolest. I za to dobijaju stotine lajkova.
      Da sam se ubila, ostavila bih poruku od samo tri reči: "Ne mogu više." Depresivni ljudi se ne ubijaju zato što ne žele da žive. Ubijaju se jer ne vide drugi način da prestanu da se osećaju tako. Pitaćete se: kako? Iskustvo depresije nije prepričljivo. Može se dočarati samo metaforama, nikad do kraja preciznim, metaforama koje će potpuno razumeti samo oni koji su takođe depresivni. Zamislite da osobi koja nema receptore za fizičku bol treba da opišete kako je kad priklještite prst. Nemoguće.
      Kad sve saberem, živa sam samo zato što sam imala sreće. Takoreći, slučajno. Međutim, izlečenje ne mora da zavisi od sreće. Gledajte ljude oko sebe, probajte da vidite svet onako kako ga oni vide. Ne otpisujte ljutite žene kao "histerične kučke", ne osuđujte devojke koje žive za izlaske kao "podivljale drolje", ne odustajte od prijatelja koji vas stoti put ispaljuju u poslednjem trenutku iako ste odavno dogovorili viđanje. Ne sudite prema sebi i onome što vi mislite da je ispravno, već razmislite zašto se ta osoba ponaša tako kako se ponaša. Ako vam neko kaže da njemu nikada više neće biti dobro, podsetite ga na vreme kad mu jeste bilo dobro, pa je prošlo. Gađajte ga logikom: recite mu da će i ovo loše proći, kao što je prošlo i dobro. Ako vam kaže da sopstvenu budućnost vidi isključivo kao crnu, skrenite mu pažnju da nije vidovit. Pitajte da li je predvideo da će se osećati tako grozno, pa kad kaže da nije, recite mu da onda nema pojma šta ga čeka u budućnosti. Pošaljite mu poneki link sa iskustvima izlečenih, ponudite se da krenete sa njom ili njim na taj prvi, najstrašniji pregled kod psihijatra. Čuvajte mu strah, ako se plaši da će u čekaonici sresti nekog koga poznaje, obećajte da ćete reći da ste vi taj koji ide na pregled, a da vam on pravi društvo. Dovijajte se kako znate, jer tako spasavate nečiji život i to ne bilo čiji. Spasavate nekog svog.
      Ja sam živa. Vrlo lako sam mogla da ne budem. Živa sam jer je imao ko da mi dobaci pojas za spasavanje kad sam se davila. Celoj toj armiji porodice, prijatelja, pa i slučajnih poznanika nemam kako da zahvalim. Ali mogu da širim dalje i da ponudim svoje iskustvo, ako može nekome da bude slamka spasa.
       
      Zašto se nisam ubila
      WWW.VREME.COM  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...