Jump to content

На 680. годишњицу постојања освећен обновљен манастир Стањевићи

Оцени ову тему


Препоручена порука

У оквиру централне свечаности прославе 680-годишњице постојања Манастира Свете Тројице – Стањевићи код Будве у подножју Ловћена јутрос је обављено велико освећење ове обновљене светиње и служена Света архијерејска литургија Прослави овог великог јубилеја наше Цркве присуставовао је Драган Краповић, предсједник општине Будва, Ђорђе Вујовић предсједник СО Будва, будванско општинско руководство, велики број гостију и вјерног народа.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Просвећене господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, пакрачко словенског Јована, милешевског Атанасија, бихаћко-петровачког Сергија, диоклијског Методија, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, архимандрита Методија, игумана манастира Хиландар, архимандрита Прокопија из Антиохијске патријаршије, свештенства, монаштва и вјерног народа.

У току Лутургије Високопреовећени Митрополит је уручио часни крст и у чин архимандрита произвео Јефрема (Дабановића) игумана ове свете обитељи.

Отац Јефрем је први архимадрит Стањевића од времена (1839. године) када су у овом манастиру живјели и подвизавали се владике Сава Петровић, Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац.

„Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда“, истакао је Митрополит.

Подсјетио је да је по ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година.

Високопреосвећени је нагласио да је ова светиња 100 година била престоница Црне Горе а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Астроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе.

Истакао је да је ова светиња која је засијала својом исконском љепотом, освећена захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свима часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Подсјетио је да је њена благодат кроз вјекове стизала свуда чак и до краја Русије, Сибира и да је свјетлост Пресвете Животворне Тројице са овога светога мјеста обасјавала све.

Митрополит је казао да се Господ, Бог љубави поново вратио овдје, и позвао све на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима, и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима.

Благодарећи на високом признању, Архимадрит Јефрем је подсјетивши на ријечи бесједе Митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лијечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лијечи и мири братску крв, истакао да је и ова стањевићка рана исто крварила 172 године:

„Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божију, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божија у немоћи пројављује.“

Након Причешћа, Високопреосвећени је казао да се службом Божијом и Причешћем у овој светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје двије хиљаде година:

„Тамо гдје је Божија љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светоројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећеној Светој Тројици – Богу љубави.“

Митрополит је казао да није чудо да је ова светиња разарана, и уништавана, и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божија и братска љубав неће процвјетати:

„Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу.“

Говорећи о томе да су Стањевићи васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, владика је подсјетио на велике личности који су у овој светињи Христа Бога свједочили и проповједили. На првом мјесту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у овој светињи у име Оца и Сина и Духа Светога, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Митрополите Данила и Саву.

Нагласио је да се ова светиња обнавља у име Бога љубави – Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља Причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Митрополит је још једном заблагодарио свима који су помогли да се обнови ова древна светиња и са благословом Светог Синода СПЦ  Драгану Краповићу, предсједнику општине и Ђорђу Вујовићу предсједник СО Будва уручио Орден Св. Петра Цетињског.

Помолио се да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и Црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац.

Изразио је наду Архиепископ цетињски да ће се као што је обновљена престоница Црне Горе – Стањевићи, обновити и божанска љубав међу браћом и да ће се Црна Гора отказати мржње, братомржње и братоубиства, оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју.

„Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо које је носилац Божије љубави а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови“, закључио је у архипастирској бесједи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Захваљујући се на признању господин Драган Краповић је казао да историја једног народа подразумјева велика страдања, али и духовно богатство. На том дугом путу постоје мјеста која су ослонац идентитета и да је за наш народ једно такво мјесто Манастир Свете Тројице – Стањевићи:

„Под капом небеском, свједок и чувар седам вјекова наше историје манастир Стањевићи је непроцјењиви дио заједничког сјећања. Он нам даје уточиште, охрабрење и животну снагу. Подсјећа нас да се очувањем духовних вриједности једино може бранити физички опстанак народа. Манастиру Стањевићи  од оснивања припала је баш таква улога.“

Предсједник СО Будва г. Вујовић је казао да нема веће части и задовољства него примити орден Светога Петра у његовој кући у којој се замонашио, школовао, подвизавао и писао своја велика дијела.

На дан када наша Црква слави Свете праведне Јоакима и Ану, освештан је и пререзан славски колач и прослављен имендан владике полошко-кумановског г. Јоакима.

Прослава 680-годишњице постојања и освећења манастира Стањевићи наставиће се вечерас свечаним концертом у 17 часова групе „Легенде“.

 

Весна Девић

DSC_8976-1024x683.jpg.ce890eda164cbb87ba0438403d6aaae0.jpgDSC_8985-1024x682.jpg.890fe1ba77aa96b2aa84d68f2a0571ef.jpgDSC_8999-1024x682.jpg.c756494ce51a8ed74c51b5fc027d0eff.jpgDSC_9005-1024x682.jpg.73d36f962b1202d6b6ed608cf18c1a26.jpgDSC_9010.thumb.jpg.b290496e3e4fc252df68e96e76bfcb14.jpgDSC_9028-1024x682.jpg.ff6ffdb5270b940a4ab19419e0f7d881.jpgDSC_9037-1024x682.jpg.fe08632068ff0641085582ae017b3b54.jpgDSC_9052-1024x682.jpg.61f613a04f06deaa86f4eaac3ec2e2d0.jpg

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан-Бобан Јокић је најприје тумачио причу из Светог Јеванђеља о узетоме, коју наша Црква предлаже на Пачисту, другу недјељу Часног поста, посвећену Светом Григорију Палами.

       
      Звучни запис емисије
       
      “Из данашње јеванђелске приче видимо да је јака вјера у Бога, љубав ових људи који су донијели узетога да га Господ исцијели, њихова несебичност, вјера, узајамна љубав и покајање управо она ,,добитна комбинација“ која исцјељује наше гријехе и отвара врата Царства Божијег“- каже отац Бобан.
      Архијерејски намјесник никшићки је у наставку говорио о духовној и техничкој страни Часног поста. О томе колико се често треба исповиједати и причешћивати у току овог поста, а осврнуо се и на питање наше слушатељке зашто се свештеници данас све рјеђе одлучују да одреде епитимију за гријехе које чују на исповијести.
      Отац Слободан је одговарао и на питања о богослужењима у току Васкршњег поста и колико је значајно учествовање у њима, као и о пређеосвећеним литургијама и покајном канону Светог Андреја Критског. Одговарао је и, на веома често питање слушалаца у овој нашој емисији, како наћи духовног оца.
      Отац Слободан Јокић је говорио и о томе шта је слобода у духовном смислу, и има ли истине у томе да човјеку име које добије на крштењу доста тога одреди у животу. Он се осврнуо и на своју књигу ,,Ломљење хљеба” која је недавно изашла из штампе, у којој се између осталог може наћи и то како је он добио име Слободан.
      ,,Књигу ,,Ломљење хљеба“ посветио сам блаженопочившим Митрополиту Амфилохију и оцу Лазару Острошком, који су нас научили да је смисао нашег постојања управо у литургијском ломљењу хљеба када постајемо једно са Господом“-каже отац Слободан-Бобан Јокић.
      Отац Слободан свима нама препоручује за читање књигу ,,Тамо гдје се Бог не види“ Митрополита месогејског Николаја (Хаџиниколау).
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Драгана Милошевић,
      Биљани Чекић, која је пред филмским камерама оживела лик мале Даре из Јасеновца, данас је, по благослову игумана Светог манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, уручена стипендија коју ће добијати до завршетка школовања. Стипендију је у просторијама Задужбине Хиландара у Београду уручио директор Миливој Ранђић. У пратњи Биљане били су њен отац Радован, сестра Дајана, брат Стефан и продуцент филма Макса Ћатовић.
      Манастир Хиландар је овим гестом желео да ода признање и изрази захвалност Биљани Чекић на упечатљивој улози мале Даре. Она је својом потресном улогом допринела да се о страдању невиних Срба, Јевреја и Рома, а посебно деце, у усташким логорима смрти, коначно упознају и они који до сада о томе ништа нису знали или су преко те чињенице олако прелазили. Братство Хиландара се нада да ће стипендија помоћи Биљани да се успешно школује и да преброди све тешкоће са којима се данас она, њена породица и српски народ који живи на страдалном подручју Козарске Дубице, сусрећу.
      извор: хиландар.орг
×
×
  • Креирај ново...