Jump to content
Sign in to follow this  
Логос

Митрополит Иларион о хришћанству у Европи

Rate this topic

Recommended Posts

Високопреосвећени митрополит Иларион  је одржао предавање у Лисабону на тему будућности хришћанства у Европи. Одмах је истакао да је тема веома актуелна, јер, према данашњој статистици, хришћанство је најпрогоњенија религија на свету, кад  више од 200 милиона хришћана бива подвргнуто разним истјазањима у више од 50 земаља, а да не говоримо о новим изазовима који ударају у основне моралне императиве и традиционалне вредности.

Митрополит је навео чињеницу да је хришћанство културно преобратило европске народе и оставило снажан печат на поглед на свет новообраћених, на њихово друштвено уређење. Хришћанство је постала државна религија многих европских држава у којима је извршило моћан утицај на развој права и на изградњу друштвеног морала. Хришћански проповедници су заједно са доношењем Благе вести на европски континент донели и просвету; Црква је постала извор писмености за народе, а храмови и манастири центри образовања. У многим великим манастирима оснивају се прве библиотеке, а локални житељи се спремају за свештенички или монашки чин.
 
Јеванђељски идеали су надахнули Европејце да остваре невен-дела из области архитектуре, примењених уметности, живописа, музике, књижевности. Ова остварења су ушла у ризницу европске културе, постала су заједничко добро целокупног човечанства. И данас се многобројни туристи надахњују достигнућима сликара и вајара посвећеним јеванђељским и новозаветним темама, а која украшавају катедрале европских градова, чувају се у музејима или у галеријама.
 
Међутим, са настајањем Новог доба појачане су секуларне идеје, настао је нихилизам и релавитизам на духовном и моралном плану. У Европи су ови процеси били повезани са крвавим револуцијама 17. и 18. века - енглеском и француском, које су довеле до слабљења хришћанства и измене личне карте Европе.
 
Данас житељи европског континента, сматра Високопреосвећени, у великом броју не идентификују себе са хришћанством. Анкете проведене у Великој Британији показују да више од половине њених становника – први пут у историји – не сматрају себе припадницима било које религије. У анкети коју је провео Национални центар социјалних истраживања Британије 2016. године, уз учешће 2042 одраслих, њих 53% одговорили су на питање „религиозна припадност“ варијантом „без религије“. Међу лицима узраста од 18 до 25 година проценат нерелигиозних још је већи – 71%. Ради поређења, када је 1983. године проведено слично истраживање, само је њих 31% одговорило да не исповеда ниједну веру.
 
У континенталној Европи ситуација се чини да је гора. Подаци анкете проведене 2014-2016. сведоче да већина младих (више од 50%) у старости од 16-25 година у земљама као што су: Чешка, Естонија, Швајцарска, Холандија, Мађарска, Белгија, Француска, Финска, Данска, Норвешка, Шпанија, уопште себе не доводе у везу са неком религијом. У Португалији тај показатељ износи 42%.
 
Секуларна идеја, која све више и више улази у ум људи, крајње је негативно настројена према религији, посебно према хришћанству; она у религиозној вери види свог идеолошког притивника. Под окриљем секуларног хуманизма јавља се представа о апсолутном достојанству човека и постојању такозваних „универзалних“  вредности које треба да су у основи неке глобалне цивилизације. Међутим, под универзалним вредностима не сматрају се више духовно-морални оријентири који су у основи свима религијама и једнако обавезни и за верујуће и за неверујуће људе (Не убиј, Не кради, Не сведочи лажно и др.).
 
Хуманистички морал потиче из гледишта да је једино ограничење људске слободе - слобода других: морално је оно што не утиче на интересе других; неморално је оно што нарушава њихову слободу. Схватање апсолутне моралне норме, као и схватање греха, у савременој хуманистичкој етици потпуно одсуствује из разлога што она одбацује Бога и оне законе које је Он дао људској заједници. Али, ако морал постане релативан, онда се слобода претвара у распуштеност из разлога што је само моралност способна да ограничава и управља према добру слободни избор човеков. Високопреосвећени Митрополит се позива на истраживање спроведено у САД и Енглеској, из којих се види да Европа постаје једини континент на свету где се број хришћана постепено смањује. Са 560 милиона људи 2015. године, биће их 501 милион 2050. године. То је зацело поражавајућа прогноза и  одражава тужну тенденцију на верској карти Европе. Он се позива и на стање хришћана у САД, где је интересовање за религију веће него у Европи, где, штавише, они који себе сматрају „неверујућим“, верују у постојање Бога.
 
Митрополит жали што је у великом броју европских протестантских Цркава дошло до црквеног признања и благосиљања  једнополних веза, што представља капитулацију пред светском либералном идејом о правима и слободама човека. Неке добро организоване мањинске групе са успехом намећу своју вољу већини под изговором поштовања људских права. Заправо, људска права су постала оруђе за манипулисање већином.
 
Високопреосвећени се пита зашто је Европа као историјски бастион хришћанства данас постала главном локомотивом и проводником таквих разорних процеса и идеја. Савремено слабљење хришћанства у западном свету може се упоредити са ситуацијом у Руској империји пред 1917. годину, о чему је говорио Свјатејши патријарх Кирил.
 
Значајну улогу у ширењу секуларних идеја врше и поједине секуларне европске државе својим утицајем на Цркву. Архитекте секуларног друштва разрадили су јуридичку страну питања: формално можете припадати било којој вероисповести, али ћете бити подвргнути у најбољем случају укору, а у најгорем – прогањау уколико желите своје поступке да мотивишете верским убеђењем. Ако лекар, нпр., одбије да изврши абортус или обави еутаназију позивајући се на своје верско убеђење, он онда нарушава закон. Ако сте, пак, свештеник и живите у земљи у којој су озакоњене једнополне везе, ви немате много шанси да одбијете такав „пар“ са венчања и да на томе остане а да вас не казни држава. Тако је председник Владе Шведске Стефан Левен изјавио да сви свештеници Шведске Цркве имају да венчавају једнополне парове, направивши следеће поређење: ја правим паралелу са медицинском сестром која одбија да обави абортус. Ако си запослена као медицинска сестра, дужна си да умеш обавити абортус, и тебе се ништа друго не тиче... Тако је исто и са свештеницима“.
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос Свету архијерејску литургију у манастиру Ћелија пиперска. У току литургије Владика је у презвитерски чин рукоположио ђакона Ранка Радоњића. У литуријској проповиједи рекао је да нас лествица светога поста постепено уздиже према небесима.   Звучни запис беседе   “У исто вријеме она нам указује на ону другу лествицу, коју смо чули из Светога Јеванђеља – лествицу блаженстава, која је пут човјеков, који започиње смиреноумљем”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да је ту лествицу на један другачији начин описао Свети Јован Лествичник.   “Са она тридесет и три степана равна годинама Христовога живљења овдје на земљи”, подсјетио је Владика и закључио да преко лествице, тј. подвига труда, од смиреноумља се пењемо према Господу и према Царству Његовом.   Митрополит Амфилохије је синоћ замонашио искушеницу ове монашке обитељи Милицу, којој је дао име Никодима.   Рекао је да је новој монахињи Свети Никодим, светогорски пустињак и подвижник, заједно са Никодимом, игуманијом ормилијском подарио ово свето име.   “Да га носи, да се њиме поноси и да се, преко тога имена, угледа на Светога Никодима Светогорца и на игуманију Никодиму”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније (Паканич), управитељ администрације и организације Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, дао је интервју телевизијском каналу Наш, 24. марта 2020. године, и нагласио да у време пандемије вируса корона верујући не треба да се предају страху.      Митрополит Антоније је казао да ми сада пролазимо кроз посебно стање у вези са вирусом ковид-19, којe се врло често граничи са паником. Верујући људи треба увек да имају на уму да смо у рукама Божјим, и треба да се сећају речи нашег Спаситеља: „Не бој се, мало стадо, и веруј”, напоменуо је овај јерарх.   Говорећи о епидемији коронавируса, митрополит Антоније примећује да је све у Божјим рукама. Ми морамо учинити оно што можемо, морамо се заштитити са медицинског становишта, али без страха. Страх је веома лош при решавању било ког питања, било ког задатка, поготово овог актуелног, оценио је митрополит Антоније, уз савет да све треба чинити „са надом на Бога, са унутрашњим миром и жељом да се изборимо са својим гресима”.    Митрополит Антоније још објашњава да вера у Бога није неки апстрактни осећај уверености да постоји нешто друго осим овог земаљског живота. Она је још и поверење у Бога и пројављује се у међусобним односима, не апстрактним делима, већ конкретним, тачно онда када је неком потребна подршка, осмех или љубазна реч. Тако је у овом тренутку старим и усамљеним људима често потребна основна помоћ у виду доношења намирница из продавнице или лекова из апотеке. Треба учинити све што је у нашој моћи и живети у покајању, у молитви, тежећи да себе очистимо, тежећи да спознамо своје унутрашње стање и очистимо се да би се у нас уселио Христос, знајући да је то циљ човековог живота – Васкрсење Христово, речи су владике Антонија.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије служио је јутрос у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру Острогу Свету архијерејску литургију.       Након литургије, којој због епидемије вируса корона није присуствовао вјерни народ, Владика је рекао да Света служба Божија извире из Христове тајне вечере.   “То је служба Божија у којој се подсјећамо на све оно што се догодило од настанка свијета. Подсјећамо се на стварање свијета и човјека, и Божје творевине, подсјећамо се на Адама и Еву, наше праоце и њихово изгнање из раја, али и на обећање њима да ће доћи Син Божји, који ће бити спаситељ свијета, од рода Евинога. И тако редом, кроз вјекове”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Рекао је да на свакој служби Божијој прослављамо Њега, Сина јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова, који се родио од Духа Светога и Марије Дјеве ради нас и нашега спасења.   “И који нас није оставо саме када се тјелесно вазнио на небеса него је послао и оставио Духа свога Светога да нас уводи у сваку истину”, подсјетио је он.   Додао је да Црква Божија никога и ништа не заборавља – од искони до данас.   “Она све памти, на све подсјећа и све се у њој и кроз њу обнавља и препорађа силом Духа Светога и присуством живога и живоноснога Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Митрополит Амфилохије је нагласио да се на литургији нарочито у ово вријеме молимо за оне који страдају од “ове пошасти која је напала сав људски род”.   “Није први пут, али на овакакв начин можда је и по први пут. Напала је та пошаст на све људе и све земаљске народе. И ми на овој Светој служби призивамо живога, животворнога Господа да свима подари здравље и спасење и свима да подари просвећење свјетлошћу истине Божје. И мудрошћу Божјом, правдом и љубављу Божјом да све испуни, да све препороди, да све преобрази. Да се свега дотакне сила Божја, животворна”, казао је Владика.   Рекао је да се моли и за све оне који данас нијесу могли да буду у овом храму и у осталим храмовима да их Господ укријепи.   “Јер, гдје год се налазили, ако су испуњени духа покајања и духа молитве и вјерности живоме и вјечноме Богу, ту је и Господ заједно са њима, без обзира да ли су или нијесу на Служби”, поручио је он.   Рекао је да и садашња невоља, која је притисла свијет није случајна.   “И то је да би се у нама пробудила истинска и права љубав и вјерност живоме Богу, и у исто вријеме да би се у нама пробудила љубав једних према другима. Ми заборављамо да смо призвани на ту вјечну и непролазну љубав, па онда кад дођу невоље као што је ова, то нас подсјећа на бригу, не само о себи и о најближима својима него и о сваком људском бићу”, поручио је Владика Амфилохије.   Митрополит Амфилохије је на крају прочитао молитву Патријарха румунског Данила против вируса корона који хара читавим свијетом.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      С обзиром на забрану масовних окупљања током пандемије вируса корона, архијереји и свештенство широм православног света почели су благосиљати своје градове и места из возила, па чак и из хеликоптера, носећи са собом чудотворне иконе и чесне мошти.     Сајт Orthchristian је раније известио да је белоруски митрополит Минска Павле благословио свој град светим иконама, моштима и освећеном водицом у вожњи хеликоптером, а исто је то учинио и митрополит белгородски Јован  у својој епархији.   А 25. марта је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије,  предстојатељУкрајинске православне цркве, благословио своју родну земљу Украјину у вожњи авионом летећи 300 километара од Кијева до Черноваца.   Молећи се за све оне који су оболели од вируса током свог лета, Његово Блаженство је благословио украјинску земљу Печерском иконом Матере Божје.   Његово Блаженство је одлетело у Черновце да испоручи нови вентилатор и 100 комплета заштитне опреме за медицинско особље. Такође је позвао све манастире своје Цркве да се припреме за пријем оболелих од вируса корона ако је потребно.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...