Jump to content

DIJALOG DANA: Željko Mitrović dobio kulturan odgovor od ministra kulture

Оцени ову тему


Recommended Posts

Izjava ministra kulture Vladana Vukosavljevića da bi rijaliti programi trebalo da se emituju na posebnim kanalima koji se plaćaju, isprovocirali su vlasnika Pinka Željka Mitrovića koji se ministru ovako obratio:

 

 „Ministar, kao i svaka površna neznalica, ovim predlogom hoće da dodatno obogati proizvođače rijaliti sadržaja. Sad bi još da natera građane da plaćaju svoj omiljeni program. Da nije toliko površan i glup, znao bi da snaga ovakvog sadržaja ne zavisi od mesta prikazivanja.“

Ubrzo je usledio i odgovor:

 

„Čuvajući dostojanstvo Ministarstva kulture i informisanja, i svoje lično, nisam u prilici da gospodinu Mitroviću odgovorim na način i jezikom koji se neguje u delu programa njegove televizije, a koji bi jezik, nesumnjivo, sasvim precizno razumeo. Ovako, svesno rizikujući da ostanem neshvaćen, ohrabrujem ga da, uprkos neslaganju sa sagovornicima, počne da oblikuje svoje izražavanje u skladu sa opšteprihvaćenim normama komunikacije, koje i dalje važe u javnom prostoru. Taj proces, iako za početnike težak i mukotrpan, na kraju uvek daje pozitivne rezultate.“

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Društvenim mrežama deli se objava ratnog vojnog invalida Novice Kostića iz Vlasotinca, koji je kao pripadnik JNA ranjen u Karlovcu nakon samo pet dana ratovanja, a koji je od ratnog veterana iz Hrvatske na poklon dobio protezu za stopalo, nakon što sedam godina nije uspevao da zameni staru koja se raspala.
        Kostić je već dugi niz godina angažovan kao mirovni aktivista preko neprofitne organizacije Centar za nenasilnu akciju koja okuplja ratne veterane iz Armije BiH, Vojske Republike Srpske Krajine, hrvatske vojske i Vojske Jugoslavije. Od 2008. organizuju zajedničke posete mestima stradanja civila i vojnika u ratu koji se 90-ih vodio na prostoru bivše Jugoslavije i učestvuju na komemoracijama stradalih koje organizuju lokalne i državne vlasti.
      Živi na jugu Srbije, u Vlasotincu, gde je predsednik udruženja ratnih vojnih invalida, pišu zagrebačka 24sata. Nakon što je objavio da sedam godina nosi istu protezu s raspadnutim stopalom i da nema pravo na novu, iznenadio ga je paket koji mu je iz Hrvatske stigao preko Mađarske.
      Naime, ratni veteran iz Hrvatske poslao mu je oblogu stopala za levu protezu C41 koju je, kako je napisao, teško nabaviti i nije jeftina. Uz nju je stiglo i pismo.
      - Pismo koje je bilo unutra je bilo jako jako dirljivog sadržaja s puno topline, empatije i solidarnosti, čovek pojašnjava da smo mi samo ljudi i da smo u istim problemima, kao da nam taj prokleti rat nikome ništa dobrog nije doneo. Taj moj bivši neprijatelj, a sada već duže vreme prijatelj kaže da me je od momenta upoznavanja prihvatio kao prijatelja i brata - napisao je Novica.
      Novica Kostić, FOTO: Facebook/Printscreen Autor pisma zamolio ga je da ostane anoniman jer ne želi da ga sredina u kojoj živi, proziva. Iako nije ranjen u ratu, preko kolega je pronašao deo proteze koji je Kostiću bio potreban.
      - Šta ovde dodati, što reći osim da je ovo možda jedna snažna poruka ostalima, posebno političarima, da ako mi koji smo direktno pucali jedni na druge možemo razgovarati i prihvatiti jedni druge, zašto je to njima problem, što ih sprečava u tome? Znam da će ovo svako gledati iz svog ugla, ali priznaćete, o ovome treba razmišljati posebno kada su u pitanju obični ljudi, ljudi koji sve u društvu pa i rat, iznesu na svojim leđima - zaključuje Novica.
       
      https://direktno.rs/zivot/295311/vojni-invalid-iz-srbije-dobio-protezu-od-veterana-iz-hrvatske.html
       
    • Од Жељко,
      Поводом циркуларног мејла који су потписали професори ПБФ Родољуб Кубат и Владан Перишић, огласили су се и Владан Таталовић и Ненад Божовић

       
      Поштоване колегинице и колеге, 
      мене имејл наших уважених колега, о. Владана Перишића и Родољуба Кубата, није само растужио и насмејао, него и подстакао да на његову садржину одговорим, јер сам се – ако ништа друго – управо нашао у прилици коју двојица колега повезују са Митрополитом Порфиријем и сматрају проблематичном у нашем колективу. Стога ево неколико речи с тим у вези, а по ништа мање осетљивој савести – људској, колегијалној и надасве хришћанској.
      Будући, наиме, да сам стајао уз самог Митрополита док је обављао телефонски разговор са колегом Грчићем, лично могу да посведочим да са њим није говорио на представљени начин, него кроз шалу која је неизбежна ако вам је саговорник Грчић. Сигуран сам, такође, да члановима нашег колектива није увек јасно до којих све нивоа може бљеснути један обични разговор са Грчићем, али верујем да њему није нејасно шта га је Митрополит питао. Ствар се, међутим, радикално мења када се раскорењени детаљи овог разговора свесно поставе у универзалну приповедну структуру – о истинољубивим штрајкачима против саможивог директора који, ето, кињи последњег, најубогијег радника. Наратив сеже и до библијских времена: види ли то колега Кубат у себи неког ”Мојсија” који из власти религиозног фарона треба да спаси онеправдовани ”Израиљ”? Питам се, на крају, како је уопште могуће да ”сиротог и пониженог” али глаголивог Грчића још више вербално понизи колега (Каран) који и сам има потешкоћа да се вербално изрази у понижавајућем тону?
      С обзиром да су у истом кључу постављени и остали примери, забрињавајуће је то што проблем двојице колега - звани ”Савет” - добија вртложну форму личне жеље за обрачуном са председавајућим Саветом. А и та приповедна структура је универзална и одавно позната - није крсташким војскама било важно преотети Јерусалим из руку Сарацена и уздићи га у достојну раван хришћанске културе, колико заузети Константинопољ. У том смислу, колега Кубат не би имао морално право да икоме ишта приговара у вези са ”методом претњи”, чак и да он постоји у неком суптилном виду, с обзиром тај метод представља препознатљиви начин његове сарадње са ближим и даљим члановима колектива. Позиви уочи седница и притисци на млађе колеге, тихе претње неизгласавањем, приморавање на службу ауторитету – уз обављање бројних услужних делатности, претварање богонадахнуте Библијске групе у дисфункционалну истраживачку јединицу ”са посебним потребама”, све то, пре свега, треба да буде приоритетна тема заједничких целебних разговора и молитава, па онда и циркуларних мејлова. Нарочито с обзиром на чињенице које недвосмислено говоре о покровитељском и самопоништавајућем уграђивању Митрополита у рад Библијске групе који је колеги Кубату вишеструко користио, али који је једног тренутка вероватно морао да буде стављен у негативне оквире да би тако службу чинио онима које сам колега Кубат држи на ”горњем месту”. У међувремену, искрено се надам да ће, ако ништа друго, оно бар истакнута херменеутичка способност контекстуалне анализе – за чијег се власника овај наш драги колега издаје – истоме помоћи да схвати у какве је духовне, колегијалне и људске ћорсокаке доспео. 
      Са искреним поштовањем 
      и љубављу Христовом,
      Владан Таталовић
       
       
      ****
        Поштовани професори и драге колеге,
      обраћам Вам овом приликом из разлога што сам имплицитно под изразом „млади доцент“ поменут у мејлу проф. Кубата. Наиме, желим да се у потпуности оградим од поменуте тврдње. Никада нисам добијао претње од митрополита Порфирија и разговор од пре годину дана који се у мејлу наводи је, заправо, био врло пријатан. Реч је било о недоумицама у оквиру Библијске групе које су касније расправљане на седници. Сам разговор са митрополитом Порфиријем, проф. Кубат је протумачио као „претњу“ што апсолутно није тачно. Када сам касније из своје лакомислености и лаковерности према неким особама у сасвим неформалном и непланираном разговору пренео садржај тог кратког телефонског позива дошло је даље до низа нових непријатности. Наиме, речи митрополита Порфирија су злонамерно протумачене и ја овде подвлачим да реченицу у наведеном облику из мејла проф. Кубата митрополит Порфирије никада није изјавио. Нажалост, такви наводи допрли су и до других који су се у томе позивали на мене што је изазвало додатне компликације и моја лична тескобна стања и заиста жалим што је до свега тога дошло. Овим сам желео да те наводе једном за свагда демантујем стога што се те теме у новим приликама рециклирају.
      Свих протеклих месеци и безмало годину покушавао сам сходно личним могућностима да неке нарушене односе поправим и да колегијалност и предусретљивост буде моја јача страна и мислим да ме већина колега као таквог познаје.
      Свако добро,
      доц. др Ненад Божовић
    • Од Драгана Милошевић,
      Spomen ploči Alojziju Stepincu nije mesto nigde u svetu, a kamoli u Jerusalimu i učiniću sve što mogu da ona što pre bude uklonjena, izjavio je šef jerusalimskog centra "Simon Vizental" Efraim Zurof.
        On je to rekao za današnji "Kurir", a povodom postavljanja memorijalne ploče zagrebačkom nadbiskupu u vreme NDH u centru Jerusalima.
      Zurof je izjavio da je tek u četvrtak saznao da je memorijalna ploča postavljena i to na Putu suza kojim je, prema predanju, poslednji put prošao Isus Hrist na putu do Golgote, gde je razapet na krst.
         To je odvratno. Pod jedan, ne znam ko je to uradio i nemam nikakvu ideju ko bi to mogao da uradi. Mnogo sam tužan zbog toga jer memorijalnoj ploči Alojziju Stepincu nema mesta nigde u svetu, a kamoli u Jerusalimu. Ne mogu da uzmem čekić i razbijem ploču, ali ću ove nedelje učiniti sve što je u mojoj moći da ona što pre bude skinuta - rekao je Zurof.
        FOTO: RAS SRBIJA
        Stepinac je bio zagrebački nadbiskup za vreme NDH, koji nije učinio ništa da spreči usrtaške zločine i masovna mučenja i ubistva Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu i drugim logorima u Hrvatskoj, navodi list.
      Memorijalna ploča Stepincu postavljena je još 27. aprila ove godine na inicijativu Hrvatske magistralne delegacije (HMD), čiji je zaštitnik bio Stepinac, a povod za postavljanje je bilo prvo hodočašće u Svetu zemlju od 23. do 30. aprila.
      izvor
    • Од Поуке.орг инфо,
      Željko Mitrović imao je problem da pronađe lokaciju na kojoj je, kako kaže, Radoš Bajić zamolio sveštenika da osvešta novu seriju "Preživeti Beograd".
       
       On je u video-materijalu, koji je postavio na svoj Instagram naveo da je zamolio popa da osvešta i rejtinge!
      Dodao je, šaljivo: "Neću da čujem zlurade jezike koji kažu 'Radošu ni pop neće pomoći'".
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Mladen Sekulović, odnosno Karl Malden, dobio je danas spomenik u Beogradu ispred Jugoslovenske kinoteke. 
       
      Na svečanom otvaranju obratio se i veliki glumac Majkl Daglas koji je poslao video poruku, izrazivši zahvalnost našoj zemlji. Video poruku poslale su i Maldenove ćerke koje su se takođe zahvalile na ukazanoj časti.
      - Pozdrav za Srbiju. Žao mi je što danas nisam u Beogradu. Mnogo mi je žao što danas ne mogu da odam počast mom dragom srpskom i američkom prijatelju, mom mentoru Mladenu Selukoviću. Ponosan sam što će dobiti ovaj divni spomenik u svojoj domovini. Imao sam privilegiju da radim četiri godine sa Karlom šest dana u nedelji i osam meseci. Karl i ja smo snimali 104 sata programa za TV. Sve sam naučio od njega. On je imao dve ćerke, ali ja sam bio njegov usvojeni sin. Nikada neću moći dovoljno da mu se zahvalim što me je naučio da slušam druge ljude, što je prava umetnost. Njegova radna etika bila je bez premca, a uz to bio je predivan čovek. U mislima sam s njegovom prelepom ženom Simonom, koja je i dalje sa nama. Pružam podršku svim njegovim srpskim prijateljima i mnogo vam hvala što odajete počast Karlu Maldenu, velikom, velikom čoveku - poručio je glumac u video poruci.
      Uvod u otkrivanje spomenika bila je promocija autobiografske knjige Mladena Sekulovića, "Kako sam uspeo". Knjiga je nedavno predstavljena na Sajmu knjiga i u Jugoslovenskoj kinoteci.
      Veliki prijatelj slavnog glumca Dan Tana je podvukao da je sa Maldenom sarađivao u snimanju filma Gorana Paskaljevića "Suton" iz 1982. godine, u kome se govori o životu emigranata.
      - Malden je bio ponosan na svoje poreklo i govorio je srpski jezik, kazao je Tana.
      Karl Malden je rođen u SAD 1912. kao Mladen Sekulović, a Oskara za najbolju sporednu ulogu je dobio za rolu u filmu "Tramvaj zvani želja".
      Maldenova karijera je trajala više od 60 godina, a umro je 2009. godine.
      Karl Malden je rođen 1912. godine u Čikagu od oca Petra Sekulovića, emigranta iz Bileće i majke Marije, češkog porekla.



      link
×
×
  • Креирај ново...