Jump to content

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником?

Оцени ову тему


Recommended Posts

                                    desp.jpg

 

Често је узрок развода — тежак карактер другог супружника. „Он је тиранин, неподношљив човек“ или „она је стално нешто незадовољна“ — то су уобичајене жалбе оних који пате због тешких односа у породици. Али психолог Александар Колмановски је убеђен: неподношљиво понашање супруга није повезано с тим што је он лош већ с тим што је нјему лоше. Схвативши то, и правилним понашањем друге половине, чак и муж-тиранин или џангризава жена са временом могу постати уравнотежени и доброћудни људи.

„Саслушај ме, мила моја!“

— Свађе и несугласице међу супружницима често се завршавају сценама и жалбама — с тим човеком је немогуће живети! Шта се крије иза таквих претензија?

– Несвесно очекивање „посветиће ми пажњу, усредсредиће се на мене“. Наравно, однос двоје људи се не своди само на то очекивање. Постоји и сексуална привлачност и спремност да се помогне. Али ако ми говоримо о претензијама, онда оне проистичу управо из неоправданих очекивања.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Управо тим очекивањем се објашњава, на пример, та парадоксална чињеница, да је веома тешко другом изјавити љубав. Зашто је тако тешко рећи да се једна особа максимално лепо односи према другој? Зато што се он боји отказа, боји се да ће бити одбачен. Али, ако се он боји отказа — значи да то није била изјава већ прозба, захтевање: посвети се мени, припадај мени, поклони ми своју нежност, потроши на мене своје време. То је веома снажна потреба — да мени буде добро у оквиру наших односа. Ту потребу имају сви људи који улазе у брак, али код свакога је она изражена у различитом степену. Ко је психички јачи, стабилнији – тај има више шанси да се посвети другој особи и стварно се бави њом. Зато ако један од суприжника схвати да су сви испади другог (његова раздражљивост, приговори и сцене – само захтеви, вапаји: обрати пажњу на мене, видиш како ми је лоше! — онда тај однос има перспективу. На жалост, то се ретко дешава. Као правило, парови не разумеју узајамне претензије и обоје очекују да ће се „он напокон уразумити“, „поћи ће ми у сусрет“. Али, обично то не дочекају. У детињству недовољно вољена особа, која није пронашла саму себе, сама од себе неће постати испуњена љубављу. То се може десити само ако се њоме неко позабави. Зато, иза таквих прича, када је муж незадовољан тиме како жена спрема кућу или је жена незадовољна тиме како муж зарађује новац, увек стоје дубљи и важнији разлози — очекивања једног од другог су несхваћена и незадовољена.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

—Знате ли случајеве када се проблематичан човек изменио управо захваљујући томе што се друга половина, како ви кажете „сконцентрисала“ на њега?

— Да, многе. На пример, познајем породицу где је муж био изузетно раздражљив, чак и опасан, један „нервно-растројен“ муж. И за неколико година породичног живота жена је успела да га потпуно преобрази — постао је уравнотежен и доброћудан. Описивао ми је неке епизоде из њиховог живота. Чуо је негде да се сат не сме држати поред електромагнетских ствари и једном, дошавши кући, видео је да им сат стоји на фрижидеру. Насрнуо је на своју жену, почео викати на њу, како она не зна да чува ствари. А она, уместо да се увреди или узврати истом мером, мирно му је одговорила: „Владице, баш лепо што си ме томе научио, увек ме подучи таквим стварима, ја сам прави дудук за технику“. Он каже да се тада осетио потпуно разоружан, и била га је срамота. Смисао није у томе да признаш како си помало дудук. Ако то преведемо на пихолошки језик, муж говори: знаш, плашим се да ћеш ти престати да ме уважаваш, оваког свакаквог, да ти видиш како сам ја несавршен и плашим се у дубини душе да ме не поштујеш. Можеш ли ми доказати да то није тако? И жена му је одговорила: ја на тебе озбиљно рачунам и не желим да се са тобом такмичим. Јер када човек виче, он тиме показује своју незаштићеност. Крик – је увек сигнал бола, једно биће говори другоме: лоше ми је, болно ми је, обрати на мене пажњу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Друга илустрација из живота исте породице. Мужу за рођендан је цела породица удруженим снагама купила на поклон дигиталну камеру. Био је одушевљен, није се растајао од ње ни на трен. Једном су били у гостима, он је нешто снимао и одједном му је случајно камера упала у чинију са јелом! Потпуно ван себе, извлачио је камеру из чиније. Док се с камере цедила маринада, жена му је говорила: „Владице, ти увек снимаш у таквим екстремалним условима, ово ћемо сматрати ватреним крштењем!“ Другим речима, она се трудила да сваки његов промашај моментално претвори у достигнуће. Вероватно то и јесте љубав — стална природна потреба да се подржи човек, да се створи атмосфера потпуног прихватања и сигурности, да му не буде само споља удобно — зашећерено, већ да се цело биће истински осећа добро. И човек у таквој атмосфери кроз неко време престаје да се боји, постаје адекватнији и уравнотеженији. Јер управо страх да те неће прихватити, страх да ће те увредити, исмејати, злонамерно указати на твоје грешке – и јесте извор агресивности и раздражљивости. Како кажу, жури да он увреди први, док још нису успели да увреде њега.

Говрио сам о тешком мужу, али је сасвим идентична ситуација када је жена увек незадовољна и стално прави сцене — муж може помоћи да се поправи ситуација, ако се буде односио према њој са делатним саосећањем.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

— Али, пошто човек често једва да за себе има снаге, а ту се још мора бавити психотерапијом свог супружника – није ли то сувише тежак задатак?

— Ми говоримо не о ономе што је лако већ о ономе што је исправно. Од двоје супружника обично један бива стабилнији од другог и, ако му је припала „тешка“ друга половина, требало би да схвати да се ситуација сама од себе неће изменити, с проблематичним супругом није лако наћи заједнички језик. Чак и само трпљење овде нема увек позитиван ефекат.

Одакле се појавио муж-тиран? То је „болестан“ човек, не психијатријски већ психолошки. А узрок је – дубока несигурност у себе и велико неповерење према људима. Он не може да замисли да се на добронамерној основи може градити чврст однос, јер то не потврђује његово животно искуства. Он је у детињству, као и свако дете, покушавао да гради односе с поверењем, али је то изгледа од стране родитеља наилазило на такву реакцију, из које је он усвојио закључак: без насртања силом се ништа у животу не може добити. Таквог проблематичног човека неће смирити пука трпељивост његове жене. Он неће осећати да га заиста уважавају, ако је једино што покушавају то да са њим успоставе добре односе, на основу спремљеног ручка и испегланих кошуља – те функције може успешно да обавља и кућна помоћница. А од своје жене он очекује да, с једне стране, јасно види све његове озбиљне мане и брине због њих, а, с друге стране, да га не прекорева због њих.

Још нешто: по правилу, после неколико година брака они већ стекну децу. И за децу је животно важно да виде да се мајка управо тако односи према татиним проблемима, да се она због њих не љути на њега, да га не проклиње, да саосећа с њим, али не само виртуално, не просто седећи и позитивно мислећи о њему већ да саосећа на делу. То је једина позиција која може да спаси децу проблематичног родитеља. У противном ће они неизбежно бити окренути против једног од родитеља. А дете које осуђује родитеља, само је осуђено је на то да буде несрећан човек. Зато максимум који мајка може да уради за децу да би она израсла у здраве људе јесте да се саосећајно односи према њиховом оцу и да то показје својим делима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

— Стиче се утисак да ми више говоримо о тешким мужевима и трпељивим женама, али има и женске агресије у породици — када жена стално приговара мужу. Како да се муж понаша у таквој ситуацији?

— Када жена нешто приговара мужу то по правилу значи да не осећа да јој је он истински посвећен. Често она сама себи не може то точно да формулише и тражи пажњу хватајући се за неке спољашње разлоге. Она понекад може тако грубо да тражи од мужа да јој се посвети, да се његова душа, наравно, буни. Али ипак, ако муж хоће нормалне односе у породици, излаз је само један: да се истински посвети својој жени. Могуће је, опет, да је она из свог најранијег искуства понела уверење да, ако нешто не захтева строго, онда на њу неће ни обраћати пажњу. И онда њу треба научити да није у праву „да ће обратити пажњу“. Треба јој рећи: „А зашто вичеш? Бојиш се, ако мирно замолиш, да те нећу послушати и да ти нећу изаћи у сусрет? Наравно, Маријице, да ћу те послушати и бићу срећан да ти учиним“.

Када мужу заповеда жена – то значи да он сам у свом животу нема чврстог темеља и да би побољшао односе са женом, он се мора сконцентрисати на свој сопствени живот, мора схватити – бави ли се он оним што би требао? Колико је оно чиме се бави, његов посао, његова делатност планирана, а колико је случајна? То је веома важно за нормалне односе у породици.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

— Обрнут пример агресије у породици је када муж бије жену. Постоји мишљење, ако је једном подигао руку на њу — готово је, подизаће је стално. Да ли је то тако?

— Ја нисам приметио такву законитост да, ако је једном подигао руку, онда ће се то неизбежно понављати. Бива свакако. Овде је битно, каква је реакција мужа. Ако се он следећег дана почиње са љутњом оправдавати: „ниси ме требала изводити из такта!“ – то је лош знак. Ако он говори: „Слушај, уопште не схватам како ми се то могло десити, какав ужас“, онда то охрабрује. Ако се жени чини да је покајање искрено – може се прихватити. Ако се инцидент понавља, тако се оставити не сме. Треба рећи: „“Васо, то си већ говорио, то нас неће спасити. Треба да видиш сам са собом, шта се стварно дешава. Како се ја могу осећати безбедном?“ Ако он каже: „Знаш, ја стварно осећам да нисам безопасан, не могу увек да се контролишем, можда би требало да се лечим, да нешто променим у свом животу“ – онда има наде. Али, ако он понавља да је жена сама крива – с тим човеком није безбедно живети.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2018/09/16/svoji-se-ne-ostavljaju-kako-ziveti-sa-teskim-suprugom-1-deo/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Једном приликом возећи се у кочији, угледни господин угледа сељака где седи на плочнику и плачући говори:
      “ Не како ти хоћеш, него како Бог да! „.
      Кочијаш прошапта: „Види, како је од раног јутра пијан“. Господин му рече да заустави кочије и позва сељака да сазна шта се догодило. Он му одговори да у селу има старог оца и седморо деце. Сви су болесни од тифуса. Хране је нестало а суседи их заобилазе бојећи се заразе и једино што  им је остало је коњ. Отац га је послао у град да прода коња и купи краву да с њом преживе зиму и не умру од глади. Продао је коња али краву није купио, новац су му узели разбојници. И онда је сео поред пута, плакао и  као молитву понављао: „Не како ти хоћеш него како Бог да! Не како ти хоћеш него како Бог да!“.
      Господин је поставио сељака поред себе у кочије и рекао кочијашу да вози на пијацу. Купио је тамо два коња, добру краву, музару, таљиге (теретна кола), и напунио их до врха храном. Привезао је краву за таљиге, узде је дао сељаку и рекао му да што пре пође кући. Сељак није веровао која срећа га је снашла а господин му је рекао: „Не како ти хоћеш, него како Бог да!“ Прекрстио се сељак, прославио Бога и пошао кући.
      А господин се вратио своме дому. Речи сељака су га толико дирнуле у срце да је ходајући по собама ишао и наглас  понављао: „Не како ти хоћеш него како Бог да! Не како ти хоћеш него како Бог да!“.
      Одједном, долази му његов лични берберин, који је тог дана требало да га обрија и ошиша, пада му пред ноге и кајући се виче: “ Опрости господине! Немој ме погубити! Откуд знаш! Демон (бес) ме је преварио! Молим те Христом Богом смилуј се!“
      И у једном даху је, збуњеном и затеченом господину, искрено без околишања, рекао да је дошао са намером да га опљачка и закоље. Видећи његово богатство, одавно је он то мрачно дело замишљао а сад је решио да га учини. Стојећи са ножем иза врата, одједном је чуо како господин говори: „Не како ти хоћеш, него како Бог да!“. Обузео га је страх и схватио је да господар све зна а није му било јасно како. Тада је пао пред његове ноге и молио за опроштај.
      Господин га је саслушао, није позвао полицију и пустио га је да оде у миру. Потом је сео за сто и замислио се, ето, да није било несрећног сељака кога је срео успут и његових речи  „Не како ти хоћеш, него како Бог да!“ сада би лежао мртав, пререзаног врата.
      Осврнуо се на свој живот. Како је почео као прости дечак продавац а касније постао власник велике трговине крзном, направио огромно богатство и постао милионер. И одлучио је да све ове милионе препише црквама и сиромашним људима, и отишао је у манастир и тамо примио монашки постриг. Многим послушањима и молитвама достигао је духовне висине и то такве да га је Господ даровао даром прозорљивости, да би се многи кроз њега спасли и многи обратили вери. На хиљаде људи су почели да му долазе и постао је познат по целој Русији. И ми га знамо, поштујемо и љубимо, пошто и после своје блажене кончине он помаже сваком који му се са вером обраћа.
      Његово име је преподобни Серафим Вирицки, који је целог свог живота учио да се верује светој вољи Божјој у којој је човеку милост и спасење.
      Свети Серафиме моли Бога за нас!
      https://www.manastirklisina.com/ne-kako-ti-hoces-nego-kako-bog-da-istinita-prica/
    • Од Поуке.орг инфо,
      Овај видео-запис, како се наводи, настао је 2015. године, када појма нисмо имали шта је коронавирус. Да ли је ово само још један покушај манипулације вирусом или је ово заиста истина?
      Ако ови научници имају начин како је настао онда ваљда имају и лек за ово? 
      Могуће је да је ово само још једна манипулација, али свакако погледајте:
      109830032_336813367358387_7131570625943336216_n.mp4
    • Од Иван Ивковић,
      У чину монашког пострига монаху или монахињи се не уручује само крст, као „штит вере“, већ и бројаница („κομποσκοίνι“ на грчком, „чотки“ на руском), као“духовни мач“. Приметићете да се оне често сматрају средством за одбројавање које нам служи ради увида у број изговорених молитава или метанија. Али монашка литература и чин пострига нам говоре да је бројаница нешто више; то је „духовни мач“, јер нам помаже да победимо расејаност у току молитве и од душе одагнамо зле помисли. Замолили су ме да објасним како/зашто ово делује или не.
      Говорећи савременим речником, коришћење бројаница се може упоредити са „добровољним врпољењем“, као што је стезање гумене лопте, жврљање, шеткање по соби или кликтање хемијске оловке, опет и опет, док се усредсређујемо на неки други, важнији задатак. Новија истраживања показују да код многих (иако не свих) људи активност која заокупља чуло небитно за извршавање примарног задатка заправо помаже фокусирању пажње на тај задатак. Сензорно-моторичка активност повећава нивое неуротрансмитера допамина и норепинефрина (норадреналина), као и лекови за ADHD поремећаје, тако да оба повећавају и изоштравају пажњу. Али пошто међу људима постоје различитости и у склопу нервног система неки од нас успешно обављају само један по један задатак. Неки од нас седе потпуно мирни за време дугог концерта, док други за то време пљескају по колену или чак штрикају.
      Да се вратимо на бројанице, неки се „врпоље“ с њима током црквене службе, док је другима коришћење бријаница за време Литургије сувишно. Сматрам да оне могу бити мање или више корисне, у зависности од нашег неуронског склопа. Лично, налазим да су од велике користи у борби против зависности од мог мобилног телефона у оним тренуцима кад га треба искључити, нпр. увече. На спавање одлазим са бројаницом у руци, оставивши телефон у другој просторији како не бих дошла у искушење да га проверавам ноћу. (Ово се догађа јер примећујем да телефон и сам на неки начин лако постаје средство за „врпољење“, али то је већ друга тема.)
      У сваком случају могу рећи: „Хвала Ти Боже за све алатке које имамо на располагању, које нам помажу да усмеримо пажњу ка Теби.“
      монахиња Васа (Ларин)
      Извор: Coffee with Sister Vassa
      Превод: Подвижничка слова
×
×
  • Креирај ново...