Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником?

Оцени ову тему

Recommended Posts

                                    desp.jpg

 

Често је узрок развода — тежак карактер другог супружника. „Он је тиранин, неподношљив човек“ или „она је стално нешто незадовољна“ — то су уобичајене жалбе оних који пате због тешких односа у породици. Али психолог Александар Колмановски је убеђен: неподношљиво понашање супруга није повезано с тим што је он лош већ с тим што је нјему лоше. Схвативши то, и правилним понашањем друге половине, чак и муж-тиранин или џангризава жена са временом могу постати уравнотежени и доброћудни људи.

„Саслушај ме, мила моја!“

— Свађе и несугласице међу супружницима често се завршавају сценама и жалбама — с тим човеком је немогуће живети! Шта се крије иза таквих претензија?

– Несвесно очекивање „посветиће ми пажњу, усредсредиће се на мене“. Наравно, однос двоје људи се не своди само на то очекивање. Постоји и сексуална привлачност и спремност да се помогне. Али ако ми говоримо о претензијама, онда оне проистичу управо из неоправданих очекивања.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Управо тим очекивањем се објашњава, на пример, та парадоксална чињеница, да је веома тешко другом изјавити љубав. Зашто је тако тешко рећи да се једна особа максимално лепо односи према другој? Зато што се он боји отказа, боји се да ће бити одбачен. Али, ако се он боји отказа — значи да то није била изјава већ прозба, захтевање: посвети се мени, припадај мени, поклони ми своју нежност, потроши на мене своје време. То је веома снажна потреба — да мени буде добро у оквиру наших односа. Ту потребу имају сви људи који улазе у брак, али код свакога је она изражена у различитом степену. Ко је психички јачи, стабилнији – тај има више шанси да се посвети другој особи и стварно се бави њом. Зато ако један од суприжника схвати да су сви испади другог (његова раздражљивост, приговори и сцене – само захтеви, вапаји: обрати пажњу на мене, видиш како ми је лоше! — онда тај однос има перспективу. На жалост, то се ретко дешава. Као правило, парови не разумеју узајамне претензије и обоје очекују да ће се „он напокон уразумити“, „поћи ће ми у сусрет“. Али, обично то не дочекају. У детињству недовољно вољена особа, која није пронашла саму себе, сама од себе неће постати испуњена љубављу. То се може десити само ако се њоме неко позабави. Зато, иза таквих прича, када је муж незадовољан тиме како жена спрема кућу или је жена незадовољна тиме како муж зарађује новац, увек стоје дубљи и важнији разлози — очекивања једног од другог су несхваћена и незадовољена.

Share this post


Link to post
Share on other sites

—Знате ли случајеве када се проблематичан човек изменио управо захваљујући томе што се друга половина, како ви кажете „сконцентрисала“ на њега?

— Да, многе. На пример, познајем породицу где је муж био изузетно раздражљив, чак и опасан, један „нервно-растројен“ муж. И за неколико година породичног живота жена је успела да га потпуно преобрази — постао је уравнотежен и доброћудан. Описивао ми је неке епизоде из њиховог живота. Чуо је негде да се сат не сме држати поред електромагнетских ствари и једном, дошавши кући, видео је да им сат стоји на фрижидеру. Насрнуо је на своју жену, почео викати на њу, како она не зна да чува ствари. А она, уместо да се увреди или узврати истом мером, мирно му је одговорила: „Владице, баш лепо што си ме томе научио, увек ме подучи таквим стварима, ја сам прави дудук за технику“. Он каже да се тада осетио потпуно разоружан, и била га је срамота. Смисао није у томе да признаш како си помало дудук. Ако то преведемо на пихолошки језик, муж говори: знаш, плашим се да ћеш ти престати да ме уважаваш, оваког свакаквог, да ти видиш како сам ја несавршен и плашим се у дубини душе да ме не поштујеш. Можеш ли ми доказати да то није тако? И жена му је одговорила: ја на тебе озбиљно рачунам и не желим да се са тобом такмичим. Јер када човек виче, он тиме показује своју незаштићеност. Крик – је увек сигнал бола, једно биће говори другоме: лоше ми је, болно ми је, обрати на мене пажњу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Друга илустрација из живота исте породице. Мужу за рођендан је цела породица удруженим снагама купила на поклон дигиталну камеру. Био је одушевљен, није се растајао од ње ни на трен. Једном су били у гостима, он је нешто снимао и одједном му је случајно камера упала у чинију са јелом! Потпуно ван себе, извлачио је камеру из чиније. Док се с камере цедила маринада, жена му је говорила: „Владице, ти увек снимаш у таквим екстремалним условима, ово ћемо сматрати ватреним крштењем!“ Другим речима, она се трудила да сваки његов промашај моментално претвори у достигнуће. Вероватно то и јесте љубав — стална природна потреба да се подржи човек, да се створи атмосфера потпуног прихватања и сигурности, да му не буде само споља удобно — зашећерено, већ да се цело биће истински осећа добро. И човек у таквој атмосфери кроз неко време престаје да се боји, постаје адекватнији и уравнотеженији. Јер управо страх да те неће прихватити, страх да ће те увредити, исмејати, злонамерно указати на твоје грешке – и јесте извор агресивности и раздражљивости. Како кажу, жури да он увреди први, док још нису успели да увреде њега.

Говрио сам о тешком мужу, али је сасвим идентична ситуација када је жена увек незадовољна и стално прави сцене — муж може помоћи да се поправи ситуација, ако се буде односио према њој са делатним саосећањем.

Share this post


Link to post
Share on other sites

— Али, пошто човек често једва да за себе има снаге, а ту се још мора бавити психотерапијом свог супружника – није ли то сувише тежак задатак?

— Ми говоримо не о ономе што је лако већ о ономе што је исправно. Од двоје супружника обично један бива стабилнији од другог и, ако му је припала „тешка“ друга половина, требало би да схвати да се ситуација сама од себе неће изменити, с проблематичним супругом није лако наћи заједнички језик. Чак и само трпљење овде нема увек позитиван ефекат.

Одакле се појавио муж-тиран? То је „болестан“ човек, не психијатријски већ психолошки. А узрок је – дубока несигурност у себе и велико неповерење према људима. Он не може да замисли да се на добронамерној основи може градити чврст однос, јер то не потврђује његово животно искуства. Он је у детињству, као и свако дете, покушавао да гради односе с поверењем, али је то изгледа од стране родитеља наилазило на такву реакцију, из које је он усвојио закључак: без насртања силом се ништа у животу не може добити. Таквог проблематичног човека неће смирити пука трпељивост његове жене. Он неће осећати да га заиста уважавају, ако је једино што покушавају то да са њим успоставе добре односе, на основу спремљеног ручка и испегланих кошуља – те функције може успешно да обавља и кућна помоћница. А од своје жене он очекује да, с једне стране, јасно види све његове озбиљне мане и брине због њих, а, с друге стране, да га не прекорева због њих.

Још нешто: по правилу, после неколико година брака они већ стекну децу. И за децу је животно важно да виде да се мајка управо тако односи према татиним проблемима, да се она због њих не љути на њега, да га не проклиње, да саосећа с њим, али не само виртуално, не просто седећи и позитивно мислећи о њему већ да саосећа на делу. То је једина позиција која може да спаси децу проблематичног родитеља. У противном ће они неизбежно бити окренути против једног од родитеља. А дете које осуђује родитеља, само је осуђено је на то да буде несрећан човек. Зато максимум који мајка може да уради за децу да би она израсла у здраве људе јесте да се саосећајно односи према њиховом оцу и да то показје својим делима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

— Стиче се утисак да ми више говоримо о тешким мужевима и трпељивим женама, али има и женске агресије у породици — када жена стално приговара мужу. Како да се муж понаша у таквој ситуацији?

— Када жена нешто приговара мужу то по правилу значи да не осећа да јој је он истински посвећен. Често она сама себи не може то точно да формулише и тражи пажњу хватајући се за неке спољашње разлоге. Она понекад може тако грубо да тражи од мужа да јој се посвети, да се његова душа, наравно, буни. Али ипак, ако муж хоће нормалне односе у породици, излаз је само један: да се истински посвети својој жени. Могуће је, опет, да је она из свог најранијег искуства понела уверење да, ако нешто не захтева строго, онда на њу неће ни обраћати пажњу. И онда њу треба научити да није у праву „да ће обратити пажњу“. Треба јој рећи: „А зашто вичеш? Бојиш се, ако мирно замолиш, да те нећу послушати и да ти нећу изаћи у сусрет? Наравно, Маријице, да ћу те послушати и бићу срећан да ти учиним“.

Када мужу заповеда жена – то значи да он сам у свом животу нема чврстог темеља и да би побољшао односе са женом, он се мора сконцентрисати на свој сопствени живот, мора схватити – бави ли се он оним што би требао? Колико је оно чиме се бави, његов посао, његова делатност планирана, а колико је случајна? То је веома важно за нормалне односе у породици.

Share this post


Link to post
Share on other sites

— Обрнут пример агресије у породици је када муж бије жену. Постоји мишљење, ако је једном подигао руку на њу — готово је, подизаће је стално. Да ли је то тако?

— Ја нисам приметио такву законитост да, ако је једном подигао руку, онда ће се то неизбежно понављати. Бива свакако. Овде је битно, каква је реакција мужа. Ако се он следећег дана почиње са љутњом оправдавати: „ниси ме требала изводити из такта!“ – то је лош знак. Ако он говори: „Слушај, уопште не схватам како ми се то могло десити, какав ужас“, онда то охрабрује. Ако се жени чини да је покајање искрено – може се прихватити. Ако се инцидент понавља, тако се оставити не сме. Треба рећи: „“Васо, то си већ говорио, то нас неће спасити. Треба да видиш сам са собом, шта се стварно дешава. Како се ја могу осећати безбедном?“ Ако он каже: „Знаш, ја стварно осећам да нисам безопасан, не могу увек да се контролишем, можда би требало да се лечим, да нешто променим у свом животу“ – онда има наде. Али, ако он понавља да је жена сама крива – с тим човеком није безбедно живети.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2018/09/16/svoji-se-ne-ostavljaju-kako-ziveti-sa-teskim-suprugom-1-deo/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Ових дана се (угрубо) навршава 144 милиона секунди како је у "злочиначком подухвату" живот изгубило четворица МОЈИХ КОЛЕГА...

      У празничном озрачју 800-те обљетнице СПЦ, питам се, а с обзиром на титуларе и носиоце награда:
      - ЗАШТО Патријарх српски није неким одликованием наградио чланове посаде хеликоптера Ми-17?
      - ЗАШТО је "Председник" Синода "аминовао" и "освештао" зидани објекат којег је финансијер један од оних које Председник "не да"!
      - КО СУ људи које Председник "не да"?
      - КО СУ људи које патрон трона крушевачког "не да!" (на посредан, ЕТИЧКИ начин, како већ и приличи професору Етике Београдског универзитета)
      - Има ли одговора. Људског и разложног?
       
    • Од Логос,
      На празник Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије, у понедјељак 30. септембра 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у послијеподневним сатима, свечано вечерње богослужење у манастиру Преображења Господњег – Сомина.     Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.   Овом приликом Владика је замонашио послушницу Манастира Ранку Андријашевић из Балосава (околина манастира Косијерево), давши јој монашко име Босиљка.   Након монашења Владика је, у својој архипастирској бесједи, рекао да су монаси призвани да буду примјер осталима како се хришћански живи и служи Господу, да би и они који живе породичним животом имали у монасима углед правог хришћанског живота и побожности.   „Овај пут, наравно, није лак. То је онај уски и тијесни пут, који је одређен за ријетке, зато и није заповијеђен свима, него је предвиђен само за оне који могу да се одазову позиву Господњем да се одрекну себе, да се одрекну свега што је у свијету, да би били слободни од овог свијета, од његових оптерећења, искушења и да би слободно могли служити Господу“.   „То у нашем схватању, увијек, значи да служе Цркви Божјој, Којој је Господ Исус Христос глава и да творе заповијести Његове, да љубе Бога свим срцем својим, свом мишљу својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самог себе, трудећи се, непрестано, око свог спасења, испуњујући се страхом Божјим, увијек се чувајући од гријеха и трудећи се да љубе и ближње своје, јер се тек, на такав начин, потврђује љубав према Богу“, казао је Његово Преосвештенство.     Ако имамо љубави у срцу свом према Богу, додао је Владика, онда ћемо имати љубави према ближњем, не само по крви, а, управо, монаси свједоче да су најближи они који су блиски по духу. Блискост по духу је много јача и трајнија него крвне, сродничке везе.   „Наша досадашња сестра Ранка, а од сада, примајући ново име, Босиљка, она је кренула тим путем. Дошла је у ову светињу и заједно са мати Синклитикијом, већ неколико година, неколико дугих и сурових зима, провела овдје у молитви, угађајући Богу на високој гори Сомини. То је један од добрих доказа, као што свједочи отац Арсеније, њихов духовник, да се она лијепо спремила за примање монашког чина. А примање монаког чина јесте врхунац, али и нови почетак, врхунац свега онога што је она у животу до сада радила ради славе Божје и нови темељ, нови почетак на коме треба даље наставити и зидати грађевину свог спасења“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.   Поручио је да се монах духовно роди, тек, кад прими монашки чин, а како је, након духовног рођења, још, увијек, новорођенче он, тек, треба да расте, јача и напредује.   „Треба се спремити да све наредне године и деценије, ако Бог да, проведе у труду и подвигу и да, као што читасмо у овим молитвама, не очекује у овом свијету утјехе, нити разумијевања од људи, него гледајући да угоди Богу, да од Њега добије разумијевање, руковођење и да, ваистину, служи Цркви Божјој, испуњава заповијести Његове“, поучавао је Епископ Јоаникије.   Навео је да је новој монахињи дато име Босиљка по Светитељки наше свете Цркве, коју је Свети Архијерејски Сабор СПЦ недавно прибројао Сабору светих. Подсјетио је, укратко, на житије Свете новомученице Босиљке Пасјанске, убијене од Арнаута за вријеме османлијске власти, крајем 19. и почетком 20. вијека, на Косову и Метохији.   „Била је наочита, лијепа дјевојка и понуђено јој је да пређе на ислам да би добила сва богатства овог свијета, јер се, како се прича, свидјела неком муслиману; још ће се њено житије писати, дописивати. Она је све то одбила, презрела и одбацила као демонско искушење и нечасну понуду, јер се обећала Христу као свом вјечном Женику. За своју вјеру, вјерност према Христу и Цркви Његовој посјечена је, свједочећи своју вјеру као и Света Злата Мегленска, која је пострадала у добра ропства под Турцима, а чији спомен се прославља уочи Свете Петке“, рекао је Владика.   Света новомученица Босиљка Пасјанска је примјер нашој сестри Босиљки и небеска покровитељица, како треба да живи, којим путем да ходи, она ће јој бити помоћник у данима њеног будућег живота.     „Име Босиљка је лијепо и прекрасно. Сјећамо се дивног народног предања како је испод Крста Христовог никао босиљак, на мјесту гдје је страдао Господ на Голготи. То је цвијет специфичног, јаког мириса, који одгони гамад својим дејством. Наша сестра Босиљка призвана је на то да се испуни духовног миомира, призивајући име Божје, служећи Цркви Божјој, причешћујући се Светим Тајнама Христовим, да се испуни божанског мира и божанског миомира, да тај божански миомир, који она треба да смјести у своју душу, своје срце, своје биће, одгони све демонске замке, нечисте демонске помисли, искушења, да се уклања од ње свако искушење и зло дјело, а да увијек буде спремна на творење добрих, богоугодних дјела“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Guest ага пије млеко
      Од Guest ага пије млеко,
      Дакле,како неправославни верници искрено, без преувеличавања врлина или занемаривање мана, виде нас православне вернике? Да ли ми сведочимо оно у шта верујемо и причамо ?  Да ли је нама Христова љубав на 1. месту или је то нешто друго ? Мислим да би било интересантно, а посве на духовну корист, да видимо какву прецепцију имају други према нама ...
      Према томе, драга браћо и пријатељи изволите..... 1405_love
    • Од Срндаћ,
      Разговор великих умова који увелико отвара очи. Све похвале и најљепше жеље модераторици трибине:
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...